Re: KONCERTI ali ne linkovi nego vidjenje ocima Muzicara, pitanja, saveti...

Nije montaža, u pitanju su prazne kutije koje su tu zbog ugovora sa sponzorom.

Pa cemu je onda to primer? @Sava je pisao o pravim velikim pojacalima, na primer kao kad su na sceni mogla da se vide naredjana Marsal pojacala na duplim kutijama pa tako po deset jedno pored drugog a na drugoj strani od bubnjara desetak Ampeg pojacala isto sa onim ogromnim Ampeg kutijama za Bass... nikakve prazne kutije. O drugim vremenima je @Sava pisao i na drugo nesto mislio.


Pozdrav!

---

Znam, ovo sam okačio da neko ne pomisli da se to još uvek radi kad na bini vidi ceo zid od pojačala, možda je trebalo da napišem "par decenija kasnije, to izgleda ovako".

Ja nisam radio ozvuku koncerata još manje ozvuku monitoringa pa o tome ne mogu da govorim. Samo sam istakao kako se nekada sviralo i da danas nisu poželjna velika i preglasna pojačala na bini zbog jako razvijenih sistema razglasa. Još sam istakao da se danas koriste manja pojačala koja sa manjom glasnoćom postižu dobar ton jer nema potrebe da se direktno sa njima pokriva veći prostor.

Kada sam se već umešao u temu dodao bih jedan bar za mene kuriozitet. Verovatno ste svi videli i čuli kako Buddy Guy postiže neverovatno dug sustain sa Stratocasterom na cleanu pa se još zeza i podigne desnu ruku. On je znalački proučio monitoring i nalazi mesto na bini gde može da napravi jako kontrolisan feedback i na taj način produžava trajanje tona. Buddy ume da se šeta po bini i onda tačno dođe na to unapred odabrano mesto gde postiže taj efekat uz pomioć monitora. Ja imam Gibson 335 koji po prirodi konstrukcije ima taj fazon produženja tona i to nije mikrofonija, već upravo prirodni feedback baš tona koji se svira i zato znam koliko je teže to isto uraditi sa Stratom. Pročitao sam na netu da je toj tehnici navodno učio i Jimi Hendrixa.

Fidbek nije nista drugo nego klsicna "mikrofonija". "Mikrofonija" je samo izraz za neprijatan i nekontrolisan slusni efekat kad mikrofon ima veliki fidbek, i stvarno je neprijatno za svakoga. Sama rec"Feedback" je opis desavanja. Ono sto izlazi vraca se na izvor i tako dodaje praveci petlju. Gibson 335 je poluakusticna varijanta pa samim tim ima potencijalno vecu mogucnost fidbek efekta, ima rezonantni prostor/kutiju koja slicno mikrofonu prirodno kupi svaki zvucni talas i rezonovanjem ga pojacava... I naravno da je teze sa nekom "daskom" pokupiti zvucni talas a Strat je bukvalno daska u odnosu na 335 (btw, svaka cast za posedovanje 335! ).

A tesko je i inicirati i odrzavati dobar fidbek na gitari. Narocito u danasnje vreme kad su ozvucenja namenski konstruisana za izbegavanje mikrofonije koja je i najveci problem "od kada postoje koncerti". Danas se sve podredjeno sto vecoj separaciji po potrebi, gitarista ne cuje nista iz monitora basiste, klavijaturista ne cuje nista drugo osim svojih monitora i tako redom. A prosto je 'fizicki' nemoguce da gitara udje u fidbek sa kutija za publiku. ... A sve radi problema sa Vokalima, oni su najaktivniji fizicki na sceni i imaju najvise mogucnosti/sanse da "uhvate" mikrofoniju/fidbek... Ma Vokal - po definiciji uvek neki problem...


Pozdrav!

---

Naravno da je feedback mikrofonija. Hteo sam da napravim razliku između kontrolisane i nekontrolisane mikrofonije. Negativna povratna sprega se verovali ili ne kod projektovanja pojačala koristi za smanjenje izobličenja. Pozitivna dovodi do samooscilovanja pa se koristi kod oscilatora. 335 se pogrešno svrstava u "poluakustične" instrumente. Izvorni naziv kaže da je to "polušuplja" gitara. Ona je u suštini mnogo sličnija "daščarama" jer je sve montirano na jednu gredu pa oklopljeno šupljim delom. Zato ona za razliku od recimo modela 330 koja je šuplja ima prirodno tu mogućnost kontrolisane mikrofonije kojom se samo produžava ton. To u praksi znači kada odsviramo ton "a" recimo on će se produžiti kao isti ton, neće otići u nekontrolisano pištanje i za to nije potrebna takva veština kao sa solid body gitarama. Kako su magneti Strata po pravilu voskirani baš zbog sprečavanje mikrofonije prava je umetnost to što radi Buddy. Pretpostavljam da je na jednom monitoru samo njegova gitara. Sigurno da i tonac mora jako dobro da poznaje svoj posao. Nadam se da sam sada jasniji.

Ana Popovic, gitara, uspesna karijera u Evropi i sada u Americi i uspesna sve vise i u Americi, sa nasih prostora - dok je bila ovde poznata po grupi Hush ( 1995 – 1998 ), onda otisla u inostranstvo i od 2012 zivi u "Memphis, Tennessee, USA", saradjuje sa velikim imenima...



Znaci, kod Ane kuci, redovne probe aranzmana pred svaku svirku. Njene reci a vezane za ovu sliku, citiram - "The secret to a tight sounding band? Rehearsals...... Many of them. Ready for the road!"

U inostranstvu se zna da bez napornog rada na probama nema dobrog koncerta. Znaci " Tajna utegnutog zvuka benda je u probama, mnogo proba! I onda je Konert kako treba" - mala sloboda tumacenja koju sam sebi dopustio, na kraju, ne menja sustinu!

http://en.wikipedia.org/wiki/Ana_Popovi%C4%87

https://www.facebook.com/AnaPopovicMusic

http://anapopovic.com/home

Linkovi koji govore o profesinalnom radu Ane Popovic, nekoga ko je sa nasih prostora uspeo da nastavi karijeru u inostranstvu i to vrlo uspesno - za mlade Muzicare koji imaju neku dilemu oko bavljenja Muzikom...


Pozdrav!

---

Smak, da li treba uopste nesto reci? Kome nije poznato "Grupa Smak" a muzicar je - ne bi trebao da se bavi Muzikom. Onaj ko nije Muzicar, ako mu nije poznato o kome se radi ima gugl.



Znaci isto kao i svi na svetu, proba. A sve prekaljeni profesionalci sa odsviranih velikih koncerata (najvece sale/hale Jugoslavije, otvoreni prostori...) vise nego ukupno svirki u zivotu prosecnih Muzicara kod nas. Rutina sviranja na Koncertu je "njihovo srednje ime" kako vole da kazu Ameri! I imaju godina muzickog staza kao desetak nasih mladih grupa godina zivota! http://en.wikipedia.org/wiki/Smak - vredi procitati!

I "za neverovati" - i dalje imaju probe, redovno, mnogo...

Zasto toliko insistiram i cak dva posta posvecujem probama na temi o Koncertima?! Pa mislim da je potpuno jasno - bez velikog broja proba ni jedan bend, ni jedan Muzicar ne mogu biti dobri - ni jedan Koncert ne moze biti dobar!!! Ni jedno snimanje u Studiju ne moze biti dobro!!! Dzaba sva druga prica, dzaba filozofiranje pojedinaca - probe su osnova za sve sto se Muzicara tice. Ni jedan vrhunski atleticar ne moze da ostvari svetski rekord u disciplini u kojoj se takmici bez mukotrpnog vezbanja/treniranja. Isto to vazi za sve u zivotu, samo veliki rad na sebi a ako se podrazumeva kolektivna varijanta onda na sebi plus u tom kolektivu, timu, grupi...

Ovo sve nije upuceno samo mladim Muzicarima mada je njima neophodno da to sto pre usvoje i tako zive, svi Muzicari moraju da svate da je osnova bavljenja Muzikom - proba!


Pozdrav!

---

Nekoliko reci o ljudima koji se ne primecuju a korisni su i znacajni i vecno zapostavljeni od svih. Kad bih sada ovo postovao kladim se da bi retko ko znao o kome pricam. Pa i kad budem pomenuo, za par momenata, vecina ce pomisliti "Aaa, oni? Pa da, ali cemu su oni toliko bitni?! Za one koji jos nisu ukapirali (da ponovim, kladim se da je vecina takva!) rec je o pojmu "Roudi", pojmu koji postoji od kako postoje koncerti kao pojam ali su zanemareni od svih pa i Muzicara.

Da bi Koncert bio uspesan mora da pocne. Dosta pametno sam ovo rekao, a?!

Pre koncerta a jos na probama Roudi se nenametljivo nalazi svuda, nikome ne smeta ali prisustvo mnogo znaci. U inostranstvu postoji za svakog Muzicara bar po jedan Roudi. Prisustvuje svakoj probi i brine o Instrumentu i celokupnoj Opremi Muzicara. Kod nas to nije slucaj ma kako veliki bend bio. Obicno za celu grupu brinu dva Roudija a pred veci Koncert nekoliko vise, uobicajeno prijatelja "redovnih/zvanicnih" Roudija. U inostranstvu biti Roudi znaci "klinac koji je poceo da se bavi Muzikom" i u odnosu na to koji instrument svira tako je i "zaduzen" za odredjenog clana grupe. Kod nas nije to bas tako, nije svaki Roudi "klinac koji svira neki instrument" iako je to vrlo pozeljno. Nekako se kod nas to smatra malo kao "ispod casti" da neki mladi gitarista (na primer) koji vec ima svoju grupu bude nekome Roudi. Sto je velika greska, velika. Drugi cinioc zasto nema mladih Muzicara da rade kao Roudi je kinta. Nazalost, kod nas je takva situacija da su jako malo placeni i sami Muzicari pa tako nekim kao logicnim "sledom dogadjaja" Roudi dolazi na zadnje mesto prioriteta. Nepravedno ali sta da se radi, nadamo se da ce se i to promeniti jednog dana...

Znaci, Roudi kod nas. Za vreme proba se brinu o opremi benda, proveravaju kablove, kofere, instrumente... i planiraju sta poneti na sledecu svirku. Naravno, i pamte sve promene koje se odvijaju na probama (menjanje aranzmana, redosleda pesama...) jer moraju da reaguju tacno i na vreme dok traje svirka, Koncert.

Kad je dan svirke/Koncerta Muzicari su ko zna gde, svako "svojim poslom" i samo se pojave na tonskoj probi u prostoru u kojem se svira, nakon tonske probe obicno se ide grupno na pice ili kako ko i gde i pojavljuju se pred sam Koncert. Onda odsviraju, poklone se i mahnu publici pa obicno na neki organizovani hepening i to je to. I ako se svira u istom gradu i ako se svira u nekom udaljenim gradu/mestu i ako je rec o turneji... ma gde da se svira Muzicarska rutina je takva.

Roudi imaju "malo" drugaciju rutinu. Ako je sutradan svirka onda nakon probe, kad Muzicari odu, uz pazljivu proveru svega sto postoji pakuju opremu. Na dan Koncerta se nalaze u prostoriji za probe dosta rano tokom dana a ako je bas veliki Koncert desava se da je to pre podne, retko ali se desava. Uglavnom negde oko dvojke, trojke..., opet sve proveravaju (ovaj put da li je sve spakovano, da se nesto ne zaboravi...), sacekaju prevoz (kombi, kamion...), utovare opremu u prevoz i pravac prostor za svirku/koncert. Nekako se uvek "potrefi" da dodju u vreme kad scena jos nije sasvim gotova ili je gotova ali bar "jos samo svetlo da se digne sa bine na rampe..." pa onda istovare opremu negde blizu a da ne smetaju nikome i cekaju da se oslobodi bina. Kad je bina konacno slobodna namestaju opremu benda i kad sve nameste onda opet moraju da budu tu jer se namesta ozvucenje. Ne moraju nista da rade ali je cesta pojava i cesto se cuje "A da nam malo pomognete da dignemo ove kutije..." ili "Moze li neko od vas da razvuce multikor do Mixete, keve ti, da brze zavrsimo, kasnimo do ludila...". Onda su vrlo aktivni kad se namestaju mikrofoni pazeci da se nesto od opreme benda ne pomeri, otkaci, padne... a najveci problem je ako Koncert snima i Video ekipa, onda je nevidjena frka. Redovno je svadja oko toga da se ne sme dirati oprema Muzicara a svadja je sa ljudima koji namestaju kamere i kadriraju "situaciju" jer obicno ne vode racuna ni o cemu drugom nego da imaju neki zamisljeni kadar kao i prostor za kretanje pri realizaciji toga. Mislim, kao da su oni "zvezda veceri" a svi pa i Muzicari moraju da se njima prilagode! U inostranstvu nije tako, ali pricamo o nasim desavanjima. Znaci to toliko umori da retko ko moze da svati ovako samo iz price. Ljudi koji se bave Videom (na snimanju Koncerata) su nevidjeno naporni, nadobudni, osorni, bezobrazni, bezobzirni i nadasve drsko se odnose prema svima a najvise trpe upravo Roudiji, uglavnom zato sto su najmladji...

Nekako se i to privede kraju a u najvecem broju slucajeva se poklopi sa vremenom za tonsku probu. Tako da nema predaha za pojam "Roudi"! Muzicari dodju, instrumente u ruke i slede uputstva koja dolaze sa Mixete za Monitoring a nakon zavrsenog setovanja monitora onda saradjuju sa Mixetom u sali, namesta se zvuk za publiku. Za to vreme svaki Roudi uvek ima puno posla. Ako pukne neka zica, Muzicar samo digne ruku i skine gitaru, Roudi uzima jednom rukom tu gitaru a drugom dodaje drugu (bilo da je vec na stalku pored ili pre toga izvadio iz kofera...), onda odlazi "negde iza" i menja zicu, stimuje gitaru i vraca je na stalak pored pojacala. Ako pukne plastika na nekom delu bubnjeva... ako se ne cuje nesto sto brze da nedje gde je prekid i promeni kabl... "milion" sitnica koje se redovno dsavaju. Kad se zavrsi tonska proba ostaju na bini da paze opremu, menjaju "sumnjive" kablove, proveravaju stimove gitara i bubnjeva, rasporedjuju flasice sa vodom... i "u pokretu" klopaju ono sto su poneli ili usput kupili...

Naravno, sledi Koncert. I tu je u stvari najveci napor za svakog Roudija. Moraju da budu neprimetni ali da budno prate sva desavanja i da reaguju i reaguju nevidjenom brzinom na svaku "eventualiju" koja se dogodi a usput radeci scenario ko0ncerta koji je uvezbavan na probama. Znaci, kad ide pesma u kojoj gitarista menja gitaru, gitarista samo stoji, skine jednu i "okaci" drugu gitaru (najvise takvih nekih intervencija ima sa gitaristima, po raznim pitanjima...). Non stop paze da se svi kablovi na bini ne savijaju previse, ne zamrse, ne zategnu previse... i jos "trista cuda" sto se tice same scene i Muzicara a sve pazeci da budu neprimeceni od publike. Naravno, opet navise problema prave ljudi koji snimaju koncert kamerama a tu prednjace pomocnici/asistenti kamermana (oni koji drze kabl...) koji su u stanju i Muzicare da odgurnu bez pardona "ako kamera mora tuda da prodje da uhvati svenk publike"!!! Ali stvarno je tako. Ima jedam mali iz RTS-a koji je... nema veze, samo pominjem kao ilustraciju tezine i znacaja pojma Roudi.

Kraj Koncerta. Muzicari odlaze, publika napusta prostor, koncertna svetla se gase a pale radna bela svetla. Roudi pakuju opremu radosni sto je Koncert dobro prosao, uz puno zezanja, sala, smeha... a ispijenog lica od umora. Utovaruju u prevoz i pravac prostorija za vezbanje da se oprema istovari (pa pre probe dodju da nameste opremu...). Ili ostaje u prevozu (kombi, kamion) pa ako nadju prevoz odu do hepeninga za Muzicare a ako je negde dalje i nema ko da ih preveze onda "ma idemo kuci ionako mi se spava..." i odu nekako kuci, ili u hotel... u neko gluvo doba noci, oni i poneki mali pas ulicar im se pridruzi masuci repom veseloj i umornoj druzini... ...

I eto, to je moja prica o ljudima koji se ne primecuju, nikada, o ljudima koji se nikada ne spominju nigde, o ljudima koji sebe nesebicno daju Muzici ne trazeci zauzvrat nista, bas nista. Prica o ljudima koji omogucuju Muzicarima da se posvete Muzici, o ljudima koji na sebe uzimaju sve one vazne "ali nebitne" stvari koje svi iz benda izbegavaju. Prica o ljudima bez kojih bi bilo jako tesko a u nekim slucajevima i nemoguce postojanje Koncerta. O ljudima koji za sebe uvek nekako stidljivo kazu "Ja sam Roudi"...

I zato Muzicari - znam da ih volite, mnogo, znam to. Znaju i oni, i znaju i osecaju. Ali poštujte ih jos malo vise nego sto mislite da ih postujete jer oni vas mnogo vole i neizmerno poštuju svakim svojim gestom, delom, pogledom...

A vi koji niste Muzicari, setite se po nekada da postoje. I da su veoma bitni i dobrim delom zasluzni za dobro raspolozenje tokom koncerta. Bar po nekada...


Pozdrav!


_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 22.05.2015. u 22:27 GMT+1]}

---

Sve si dobro opisao, fali samo pesma za roadije:

Pa lepo i hvala ali bolje bi bilo da je neki klip koji pojasnjava, pokazuje, ukazuje... na desavanja na bini/sceni/svirci/Koncertu, konkretno. Mislio sam da u ovoj temi izbegnemo masovnu pojavu kacenja klipova umesto da se nesto napise. Nemam nista protiv klipova sa nekom Muzikom, logicno, ali je ucestala pojava neprimerenih, i u velikom broju, kacenja klipova onako, da bi se izrazilo nesto.


Pozdrav!

---

Interesantna tema. Tačno je da se o njima slabo razmišlja, oni su tu zato što to mora nrko da odradi. Poznajem par njih pa mi pade na pamet da oni nisu profesionalci, ne žive od toga, to im je dopunska zarada. Rade istovremeno za nekoliko grupa. Sada me zanima postoji li kod nas neki profesionalni rodi, neko ko živi isključivo od tog posla? Da li je to uopšte moguće kod nas?

Ne. Previse je to obaveza a mizerna zarada. Plus nema socijalno i ostalo sto svaki zaposleni... Naporno se radi fizicki a odgovornost je bas velika. Kod nas je nekada bilo par nekih roudija koji su to radili profesionalno i dugo, ali su i oni na kraju potrazili neko drugo, sigurnije zanimanje.

Kod nas je to nemoguce jer ne postoji kao "zanimanje" zvanicno. Cak ne postoji ni bilo kakva organizacija. U inostranstvu je to pravo zanimanje sa svim sto inace bilo koje drugo zanimanje nosi (prava i obaveze su zagarantovani Zakonom, imaju svoje Sindikate, svoje firme, cene, uslove rada, osiguranje...) ali je to i razumljivo jer je i Muzika u inostranstvu daleko uredjenija Zakonski i jos jedna stvar - daleko vise profesionalnih Muzicara i desavanja postoji u inostranstvu u odnosu na ono sto se dogadja kod nas. Pa je i normalno da Roudi postoji kao Zanimanje. Muzicka Industrija je jos uvek u vrhu po finansijskim desavanjima (u svetu). U inostranstvu je sve regulisano i sve se zna od ugovaranja svirki preko obaveza vlasnika mesta za sviranje do honorara Muzicara i svih ostalih angazovanih. Za sve se prave i potpisuju ugovori, sve se belezi i registruje, placa porez... sve se zna.

Kod nas je biti Muzicar nesto imaginarno. Da bi Muzicar imao socijalno mora "muke po Mati" da bi izganjao mogucnost i papir. Sve sto se tice svirki je polu zvanicno ili nezvanicno. Nema osiguranja ni za Muzicare ni za posetioce. Samo na vecim svirkama/Koncertima gde je angazovana neka velika Sala ili Hala ili Arena je skoro sve zvanicno i postoje ugovori i ostalo. Na manjim svirkama (kojih je 90%) je uglavnom sve na "usmeni dogovor" i "to cemo na licu mesta" i na "dodjem ti" i na "bice, sredicemo" i na "ae sura uvece da se nadjemo negde na jagnjetini pa cemo regulisati, nemas sta da brines" ... i slicno. Pa kako onda tu da neko bude Roudi i da od toga zivi? Jedva da Muzicari mogu da budu ljudi po nekim pitanjuma ostalih gradjana... ali stvarno je tako, ne preterujem ni za jotu.


Pozdrav!

---

Sad sam procitao jedan komentar na FB pa da ga kopiram ovde kao ilustraciju desavanja i poredjenje "inostranstvo vs kod nas". Sloba Markovic uljudno zamoli da ga ne pitaju za misljenje o Eurosongu jer to ne prati sto se tice samih pesama ali je usput primetio/konstatovao "Samo jedan komentar: RASVETA, Projekcije i scena su bili FENOMENALNI! Hvala na razumevanju!" i naravno to se ispostuje i niko ne komentarise nista u vezi pesama, plasmana i ostalih nebuloza a jedan komentar je:

Znaci, tako je bilo pre deset godina na Konertu u inostranstvu. I to je bilo normalno, pet dana proba (i monitoring i tonska i Video i sve ostalo...), sve se sinkuje i zato tako izgleda i zvuci. I nema iznenadjenja a ne moze ih biti jer su svi Muzicari (pevaci ili grupe, igraci...) navezbali sve do detalja pre tih proba na internim probama, pa onda pet dana svi zajedno. Problem je i mnogo toga treba da se uradi/pripremi i kad je samo jedan bend na bini za ceo Koncert a kad je vise izvodjaca onda je to uzasno mnogo komplikovano i mnogo varijabila postoji a sve se mora dovesti u neku nivelisanu ravan i da tece glatko tokom manifestacije - jer na sve to mora da se uskladi satnica, odnosno preciznije cak ni ne minutaza neko sekundaza jer su ukljuceni razni TV centri u raznim Drzavama a svaki od njih ima i mora striktno da postuje svoju Programsku Semu! Verovali ili ne ali tolerancija je u segmentima do 5 sekundi - i to da se nadoknadi do kraja sledeceg segmenta, a kako nadoknaditi kad su numere fixnog vremenskog trajanja kao i Video i sve sinkovano a ne moze da se radi ril tajm strec ili srink radi zivog izvodjenja Vokala... Obicno se to resava tako sto se voditeljski par usmerava konstatacijama u ril tajmu tipa "govori brze, jos jedna recenica, dodaj jos dve recenice, promenjen kju na njega ati zavrsi na moj znak... 5,4,3,2,1...". A voditeljski par je na kraju segmenta... Mislim samo mali delic dela problema. Kad bih morao da napisem sta je sve potrebno usaglasiti tehnicki mislim da bih samo koncept na papiru rukom (skicu) radio par sati.

Kod nas? Pa kod nas se jos uvek sve radi rucno i veoma upotrebljava tehnika "stap i kanap". Zasto? Dobro pitanje obzirom da kod nas ne manjka tehnika, i hardver i softver. Ne manjka ni strucnost ljudi za tim hardverom i softverom. Pa sato onda kod nas ne moze to tako isto kao u inostranstvu?

Prvo i osnovno - u inostranstvu se tacno zna sta ko radi, veoma je podeljeno po potrebnim segmentima ko sta kako kada i koliko radi. I niko, ali bas niko se ne mesa nikome u posao, nikada. Ni recju ni delom. U inostranstvu nema varijante "ok, ti radi to i to ali bi mogao jos i ovo a ako nekome zafali ili ne moze da postigne pomoci ces..." - sto je kod nas redovna pojava! Kod nas jedan covek nikada ne radi samo svoj posao. Uvek radi jos po nesto a uvek spreman da zameni ili pripomogne cak nesto sto nikada ranije u zivotu nije radio "samo digni ovaj regler naglo kad bude to a ovaj spusti polako posle toga...".

Drugo - Sinhronizacija Videa i Audija - kod nas strasna muka, a ne bi trebalo da bude jer nema ni jedan jedini razlog sto se tice tehnike. Osnovni razlog se nalazi u tome sto je svima ne najprece nego jedino bitno ono sto licno radi. Ako je Video onda se samo vodi racuna o svemu sto je vezano za Video a sve ostalo je nevazno do zanemarivanja pa cak i ignorisanja. Isto to vazi za Audio, isto. Nekako su kod nas stalno u nekom takmicenju, nadmetanju, dokazivanju vaznosti, stalno rasprave i ignorisanja... nikako da se usklade i da saradjuju. I tako godinama unazad a i dan danas. Zato nam sve tako zvuci i izgleda. Sto se zvuka tice - svi rade na istom na Audio varijanti pa i tada ne moze da se lepo i logicno usklade i saradjuju ekipe, ekipa koja radi zivi zvuk sa ekipom koja radi snimanje. A svi rade isti Koncert i svi rade u isto vreme, u ril tajmu. A stalno neka trvenja. I uvek, ama bas uvek se ako nesto nije u redu krivica prebacuje, svaljuje na one druge. Kao da se jedvca ceka da je jos neko ukljucen pa da moze da se okrivi neko drugi. Ako je jos i Video u igri onda milina. Unapred je svaka greska pripisana nekom drugom ili bar se sigurno da je legitimno opravdanje "Pa naravno da sam pogresio ali nije moglo drugacije jer su ovi sa Videa... ovi sa Tona...".

Eto, malo objasnjenje nekih desavanja. Pa idemo dalje...

---

A i ja bih kao Sloba Markovic uljudno zamolio da se ne prica o Eurosongu, pesmama i plasmanu... jer je to potpuno nebitno za temu i desavanja na temi. Bio bih veoma zahvalan kad bi se ignorisao Eurosong po bilo kom osnovu osim ako ima nekih tehnickih radoznalosti. Zahvaljujem unapred!


Pozdrav!

---

Manjkaju pare. U poslednjih 7-8 godina, svi rok, džez i bluz koncerti u Nišu su finansijski bili ili u minusu, ili za dlaku u plusu, niko se nije obogatio. Verujem da ni u drugim gradovima nije mnogo bolje. U takvim situacijama se ide na minimalan potreban broj ljudi u tehnici i onda mora da se krpi na sve strane.

Mislim da to nisu ljudi koji sviraju radi bogadjenja. Naravno, treba zaraditi za hleb, a ne ici u minus.

Zvuk u Sali, Hali... za Posetioce. Mnogo je tu problema. Akustika prostora se izucava na Fakultetu, Nauka rekla svoje... Matematika je neizbezna... ... ma generalno i ukratko uzevsi sve se zna i sve je moguce izracunati i predvideti, sa matematickom preciznoscu. Zna se kako nastaje Zvuk, sta je Zvucni Talas, frekventni opseg, svojstvo materijala i pravila desavanja u susretu/kontaktu sa Zukom, kako koliko gde i na koji nacin se Zvuk odbija, sece, umnozava, potire, sta uraditi za isticanje a sta za potiranje i/ili smanjenje/utisavanje, kako savladati... Postoje knjige, udzbenici, razgovara se o tome, postoji "milion foruma", tesko da se nesto dogodi novo a da se to nekome vec nije desilo, iskustva bar ne fali...

A onda dodje dan Koncerta i bude frka. Nevidjena frka. Kod kuce je lako. U Studiju nije bas lako ali se uradi Akusticka Obrada, jednom, i sve je pod kontrolom (eventualno neke manje varijacije tokom nekog vremena ali uglavnom nema problema). Kad se vec stekne neko iskustvo lako se adaptira kod nekoga kuci, tudjoj kuci, i lako u nepoznatom Studiju. Nakon vrlo kratkog perioda i dovoljno je da se ponese neki "omiljeni i dobro poznati" CD i vec kod odslusane dve ili tri pesme sa tog CD-a je jasno sta se dogadja u tom prostoru. Kad je svirka, Koncert u pitanju - "nidje veze"!!! Ne pomaze nikakvo znanje, nikakvo iskustvo. Odnosno pomaze itekako, ali ni jednog sekunda se nije sigurno, mirno i pod kontrolom. Zasto, kakva je razlika, sve se zna, radi covek kome je to zanimanje godinama vec, profesionalac, u bocu sve zna o toj opremi, koristio je i koristi vec godinama...?! Pa sta je problem?

U stvari vrlo prosto, a publika, posetioci nikada ne razmisljaju (malo je i logicno, dosli su da se zabave i da uzivaju a ne da kontaju zasto nesto kad ovo ono...! ) o tome koliko problema oni sami prave u samom startu. Kako to? Pa radi posetilaca/publike se i radi Koncert a oni problem? Sad ispada da je bolje da i nema publike? Pa i jeste tako, najbolje bi bilo da publike nema, onda bi Koncert savrseno zvucao, savrseno. Ali je besmisleno, naravno.

Elem, tonska proba se radi u praznoj sali. Postoje vec godinama unazad (mnogo godina unazad) sistemi kako da se tacno izmeri Akustika sale, analizira se instrumentima, ranije su se rezultati izracunavali rucno uz digitron (se seca neko digitrona...?! ) a sada se sve to na kraju pojavi kao rezultat na ekranu i to je to. Na konto ocitavanja se vrse modifikacije polozaja kutija, opet analizira... i kad je sve ok javi se Muzicarima, bend izadje na binu i onda se regulisu pojedinacni instrumenti i ceo bend. Gotova tonska proba, zvuci do jaja, ko god se zatekne na kraju tonske probe kad bend odsvira nekoliko celih pesama izadje sa osmehom na usnama od zadovoljstva. I sta je onda problem? Pa nista. Tada je sve ok. Problem nastaje kad udje publika, narod. Tada nastaje frka, frka koja se ne moze predvideti ni na koji nacin a samim tim ni preduprediti. Da moze svaka svirka bi savrseno zvucala i ja ne bih ovo pisao.

Znaci, naravno u zavisnosti od velicine sale, hale... ali cim ima vide od dvadesetak ljudi u publici, na mestu za publiku - menja se Akustika Prostora. Sto vise ljudi, veci problem. A sve utice. I koliko ljudi, brojcano, i kako su obuceni i koliko su ili nisu oznojeni, i kakvi materijali su sto se tice odece (nije isto zimi kad su svi ili vecina u jaknama ili leti kad su svi ili vecina u majicama, lagani materijali...), koliko se vlaznost povecava u prostoru, kao i sama temperatura prostora... "milion" varijabila postoji ovako na keca koje se mogu navesti. I sve pravi problem jer drasticno menja situaciju koja je bila na tonskoj probi i kad je sala bila prazna. A najvise problema i nepoznanica predstavlja kretanje ljudi. Cak i da su apsolutno staticni, mirni, da niko ne mrda s' mesta na kome se nasao - ne bi bilo lako, a kamo li kad se svi nekako krecu, hodaju, pomeraju, igraju, mrdaju...

Znaci 2, sada je potpuno drugacija Akustika Prostora a nema mogucnosti da se to analizira kako treba pa da se vrse izmene a nema ni vremena za to. Sledi izlazak benda i pocinje sviranje, sto se namestilo, namestilo se, sad frka, panika i "u letu" korigovanje po kanalu na Mixeti kao jedino moguce resenje problema. Zato se cesto desava da prve numere zvuce najlosije pa se postepeno (ili naglo, kako kad i nema pravila!) zvuk poboljsava da bi vec od trecine Koncerta trebalo sve da bude kako treba i da zvuci dobro. Nekada ni do kraja ne moze da se namesti dobar zvuk, retko ali se desava. Iskustvo ljudi koji rade za Mixetom je tu nesto sto je neprocenjivo vredno, jedino oni, konkretno za Mixetom i u ril tajmu dok traje svirka mogu da poboljsaju situaciju sa Zvukom, jedino oni i niko, ali bas niko drugi. I jedino oni su odgovorni za Zvuk Koncerta - niko i nikada drugi. Ali i zasluzni kad je sve dobro!!! Mada se nikada ne pominju kad je sve dobro a uvek kada nesto nije dobro.

I da se ne zaboravi - svaki prostor je specifican po svemu i u istom prostoru nema istog slucaja danas i sutra. To nikako ne treba smetnutu s' uma.

Publika obicno konstatuje "Bend je zvucao fenomenalno" ili "Ala su lose zvucali, katastrofa", misleci konkretko i obracajuci se mislima i recima Bendu, pripisujuci im zaslugu ili kriveci ih - a Bend veze nema sa Zvukom Koncerta, nikakve veze. Niti cuju (bukvalno, fizicki!) niti bilo cim uticu na Zvuk u Sali.

Samo sam pokusao da jednostavno i prosto objasnim desavanja sto se tice Zvuka na Konertu. Sto je veca Sala/Hala/Prostor veca je "muka", komplikacija... i teze je namestiti dobar Zvuk. Sto je manji prostor to je i lakse ali sve nabrojano i dalje vazi kao varijabila koja se pojavljuje redovno. Ima i jako malih prostora koje je veoma, veoma tesko kontrolisati i uraditi dobar Zvuk svirke. Obicno se radi o Diskotekama (i svemu sto je slicno tome) koje imaju gole zidove ili velike staklene povrsine a obicno je tada u upotrebi lokalno ozvucenje koje konstrukcijski ima sasvim drugu namenu u odnosu na svirku Benda... ...

Mislim, moze se o tome pricati i pricati i pricati. Postavio sam neke osnovne stvari za razmisljanje a namenski Muzicarima (narocito mladjim po stazu i iskustvu!) i mislim da su neke stvari jasnije. Pa idemo dalje.


Pozdrav!

---

Poštovani g-dine Šćekiću,

u skladu sa prethodnim postom, molim Vas da prokomentarišete katastrofu od ozvučenja na koncertu Bijelog Dugmeta pre 10 godina na hipodromu. Naravno, pričalo se dosta o tome, ali mene zanima kako je moguće da jedan koncert (odnosno ozvučenje tog koncerta) toliko podbaci da pojedini delovi publike UOPŠTE ne čuju ništa i da se to posle koncerta objasni sa "mi smo izvršili tonsku probu, ali nismo predvideli toliki uticaj publike na zvuk". I sami ste u postu iznad objasnili da se sve može izračunati, a to je tih dana objasnio i jedan profesor akustike. Jedini zaključak je da se namerno štedelo na ozvučenju iz čisto finansijskih razloga.

Interesuje me Vaš pogled na ovu temu...

Problema "pun kufer", slazem se. Da se malo nadovezem usled nemanja obaveza ovo popodne

Po definiciji iz akustike (predmet: Akusticni dizajn prostorija) apsorpcija je proizvod povrsine i koeficijenta apsorpcije materijala nanetog na odredjenu (merenu) povrsinu.

Svaki materijal ima neki svoj koeficijent apsorpcije koji predstavlja neki broj izmedju 0 i 1 (0 i 1 prosto receno predstavljaju, respektivno, materijal savrsene reflektivnosti i savrsene apsorpcione moci). Ti koeficijenti se ne uce napamet, postoji tabela koja se koristi (mada odredjene vrednosti za najcesce koriscene materijale i odredjene frekventne opsege se uce tokom godina rada i nauce se napamet, tako kazu stariji ).



Kao sto rece Sceka publika ima veliki uticaj na zvuk u zatvorenom prostoru. Svako "telo" ima prosecnu apsorpcionu moc (unapred definisanu, koja se uzima kao prosek) koja se uvek uzima u obzir prilikom izracunavanja ukupne apsorpcije nekog zatvorenog prostora i to iz prostog razloga sto ona uopste nije zanemarljiva. Eksperimantalnim merenjem je ustanovljeno (i uzeto kao konstanta) da je apsorpcija jednog coveka/slusaoca-gledaoca na srednjim frekvencijama oko 0,5m kvadratna (sto nikako nije zanemarljivo prilikom finalnih racunica).

U salama gde su sva mesta popunjena, apsorpcija posetilaca je znatno veca od apsorpcije prazne sale. Bukvalno od broja posetilaca zavise i akusticki uslovi koji vladaju u sali.

Za resavanje tog problema u salama uze namene se cesto koriste odredjene vrste tapacirunga na stolicama koji imaju istu apsorpcionu moc kao i covek, time se umanjuje oscilovanje odredjenih vrednosti reflektovanja zvuka i smanjuje zavisnost od popunjenosti sale publikom (na popunjenost sale se moze uticati smanjenjem cene karata, deljenjem istih besplatno, ili recimo deljenjem besplatnog piva na ulazu , ali salu na stranu, ljudi zaduzeni za zvuk i samo izvedbu koncerta, na tu varijablu zaista ne mogu uticati).

Sledeci problem koji mi pada napamet, a nadovezuje se (ili samo malo prosiruje Scekino vec receno) se odnosi na problem sa kojim se susrecu muzicari i kompetna ekipa ljudi zaduzena za zvuk u velikim halama kod nas.

Rokovi su kratki (za vise od 2 probe u prostorijama gde ce biti odrzan koncert, se treba lavovski izboriti, sto zbog drugih termina i zbog drugih namena kojima se sticu prihodi za halu/dvoranu, a cesto i glavni ljudi tih prostora ne razumeju ozbiljnost kojom treba pristupiti oko zvuka-sve ide u fazonu "pa meni se ovo dobro cuje, glasno je do jaja" ).

Sledece je namena. U svetu se vec samom namenom za koju se gradi sala/dvorana vrsi i obrada prostorije da bi se postiglo odgovarajuce vreme reverberacije (najlakse i najbolje je raditi izracunavanja i akusticnu korekciju prostorije prilikom same izrade doticne). Cilj je da se pored odredjenog vremena reverberacije (koja se izracunava namenski zavisno od toga za sta ce se pretezno prostorija koristiti) u prostoriji kreira i homogeno, difuzno, zvucno polje sto unapred obezbedjuje "zdravu" podlogu za dobre uslove slusanja.

Namena odredjenih hala/dvorana moze biti visestruka (pored toga i skoro akusticki veoma prihvatljiva) koriscenjem pokretnih/promenljivih akustickih elemenata, pokretnih apsopcionih panela, motorizovanih bocnih i zadnjih zavesa, ugradnjom pokretnih/brojno promenljivih/preklopivih sedista kojima se manipulise zavisno od namene dvorane/hale.

U skupim inostranim dvoranama (sam sam se zacudio sa koliko pedantnosti i znanja se pristupa izgradnji i manjih, ne toliko komercijalnih dvorana/sala po Evropi) postoje dodatno ugradjeni sistemi koji dodatno emuliraju (povecavaju ili smanjuju, zavisno od potrebe) reverberaciju/rane i kasne refleksije ili zvucnici postavljeni na zadata mesta koji pojacavaju signal iz mikrofona i time nadomescuju eventualne nedostatke nastale povecanom apsorpcijom (recimo ako je sala popunjena iznad kapaciteta za koji je predvidjena ili sama postavka bine/scenografije izaziva pojavu povecane apsorpcije).

Kod nas ovo navedeno gore je slucaj za koji ja ne znam kod nas (svuda ima ponesto, ali bas da se pristupi svakom aspektu ne, takodje ovo pricam samo za "mladje" hale/dvorane), izuzev Sava Centra recimo koji je projektovan sa dobrom paznjom prema akutici.

U svetu se na akustiku obracala znacajna paznja jos tokom gradnje dvorana za kamernu muziku u 18. veku, a koja je kao muzika (moze se uzeti usko poredjenje sa bendom) bila jako zahtevna, s obzirom na nedostatak mikrofona, bilo kakvih pojacivaca signala, a opet veliki broj slusalaca koji je mogao da stane u takve dvorane. (iako nisam zagovornik da je nesto strano uvek bolje od domaceg, ovde, danas, nazalost, oni glavni obicno malo znaju kao i u mnogim drugim slucajevima kod nas).

Uh...eto i ja se malo podsetih nekih stvari koje sam sad vec davno ucio , pa kad naidje inspiracija napisacu jos ponesto.

P.S. - Zbog same prirode topic-a (pitkost i razumljivost prilikom objasnjavanja pojmova i pojava) nisam zalazio u "sitna crevca" i u same formule prilikom proracuna i racunskog dela, koji su iskreno govoreci, uzasno zamorni i prilicno komplikovani. Prvo sto bih morao onda da vadim beleske sa predavanja i vezbi posto nemam sve u glavi, drugo, i sama konfuznost prilikom njihovih tumacenja prouzrokovanih samom prirodom zvuka gde da je jacina zvuka izrazena logaritamskom jedinicom gde ne vazi da dve zvucne kutije, prilikom emitovanja signala od po 20dB zajedno reprodukuju zvucni signal jacine 40dB

---

I onda je potpuno jasno zasto sam Filipa svesno i sasvim sigurno i mirno postavio na binu Arene umesto mene! A nije mu bilo lako.

---

@misoja

Napisao sam da se sve moze izracunati i da ta pravila vaze i upotrebljavaju se vrlo uspesno sve do ulaska publike kada nastaje problem, uvek. A i Filip je odlicno objasnio...

Kako god...

Da budem iskren ja nisam prisustvovao tom Koncertu a davno je bilo pa ne mogu sa sigurnoscu da se setim tacnih razloga. Pricao sam tada sa ljudima koji su to radili ali samo po nekom secanju uz ogradu da ne budem u pravu kod nekih stvari...

Problem otvorenog prostora je sasvim drugaciji od prostora zatvorenog tipa bilo da je Sala, Hala u pitanju ili neki Klub. Za razliku od otvorenog prostora svaki zatvoreni prostor je tesko obuzdati kolicinom zvuka koji se proizvodi razglasnim sistemima.

Kada sa izvora (zvucnickih kutija, zvucnika...) krene talas, impuls, nailazi na prepreke u vidu ljudi/publike, tribina (beton, staklo...) i zadnjeg zida Sale (opet beton, staklo...). Na svakoj toj prepreci ce lomi, odbija, ukrsta, vraca, ponovo to sve... i to je problem zatvorenih prostora.

Kada sa izvora krene zvucni talas u otvorenom prostoru previse su daleko (ako ih uopste ima) neke "tribine" i neki "zadnji zid" od koga inace bude redovno velika a mozda najveca frka (da ne pricam o nemogucnosti postavljanja, postojanja "pokretnih/promenljivih akustickih elemenata" koje je Filip opisao a koji resavaju dosta toga u zatvorenim prostorima...). Nesto slicno problemu sa kojim se Gitarista srece (vec sam to opisao u jednom postu) a to je da se Zvuk "gubi u daljini". Sad treba nesto da se naznaci. Ranije, dosta ranije je ozvucenje (kutije) bilo na zemlji, pa na bini (ako je velicina dozvoljavala) i bilo je problematicno proporcijalno opadanje kako snage tako i kvaliteta (postajalo je nerazumljivo...) u odnosu na duzinu, velicinu kako u Sali tako i na otvorenom. To se izracunavanjem polako resilo tako sto je "zvucni zid" (kutije, zvucnici) izmesten u visinu sa odredjenim pomacima po pravcu i nagibu, elevaciji. I od tada je daleko vise moglo da se kontrolise i snaga i kvalitet. Sada je to svuda nacin postavljanja ozvuke.

Koliko se secam, na tom Koncertu je bilo nekoliko preoblema. Pocev od toga da je nekoliko puta menjana pozicija i samo mesto bine do menjanja svega ostalog a na konto toga. Opet koliko se secam, na kraju je bina postavljena tako da je prirodna jeka bila evidentna ali neizbezna a da bi se koliko toliko neutralisala moralo je da se postavi "zvucni zid" na skoro apsurdan nacin a bez verifikovanog rezultata merenja.

Stvarno je mnogo vremena proslo pa se bojim da cu nesto pogresno napisati i onda se nema prava slika dogadjaja a to nije dobro. Samo da objasnim, ja nisam prisustvovao Koncertu jer sa bio u Studiju a i da bih izbegao angazovanje u vezi tog Koncerta jer mi nije odgovaralo po mnogim pitanjima - pa zato i nemam licnog iskustva sa tim Koncertom.


Ali da ne pricam samo po secanju, potrudicu se da koliko sutra zovnem ortake koji su radili tamo pa cu onda nesto konkretnije moci da napisem. Ok? Mislim da je tako postenije.



Pozdrav!

---