Re: KONCERTI ali ne linkovi nego vidjenje ocima Muzicara, pitanja, saveti...

Nisi ispravno razumeo moj tekst, ali nije od značaja jer si već poslovično preopširan pa si mi posredno odgovorio na sve.

Uzgred, nadahnuća postoje raznorazna, svakako nisam mislio da neko stvara nove numere na koncertima, takvo mišljenje bi bilo maksimalno glupo.

Za Valjak si malo kontradiktoran. Kažeš da ne zvuče svetski, a uza toga tvrdiš da se pripremaju na svetskom nivou. Ove tvoje premise nedvosmisleno dovode do konkluzije da nemaju dovoljno talenta! Ne sećam se da im je iko ikada osporavao talenat. Prvi put sam ih uživo slušao na Sajmu tek negde početkom 80-ih i zvučali su maksimalno profesoionalno gledajući očima onog vremena.

I da, moje ime je Sava i nikada se ne krijem iza pseudonima, na svim domaćim i stranim forumima koje pratim sam tako prijavljen, eventualno dodam još nešto ako je to zauzeto.

U zdravlje!

Na to sam mislio. Snimao sam dva-tri koncerta sa miksete, uživo su se lepo čuli, a kad sam ih pustio kući zvučalo je bezveze, tek sad sam ukapirao zbog čega :)

Na ovoj temi i na temi o Studiju ne samo da nisam opsiran nego sam veoma sazeto napisao o svemu, cak bi se moglo reci i šturo i sa maximalnim izbegavanjem strucnih izraza i prelazenjem preko mnogo cega.

Tema je o Koncertu kao pojmu i svemu sto se toga tice, napisao si "..ja cenim čoveka stvaraoca na bini. ... Poenta je u trenutnom nadahnuću, a računar to ne dozvoljava..." - govoreci o "stvaraocu na bini" i kompjuteru na bini koji to ne dozvoljava - pa jos jednom, maximalno sazeto/koncizno/precizno, nemoguce je stvarati na bini a kompjuter nema veze sa stvaranjem u smislu bilo kakve prepreke (i inace a ne samo na bini).


Ne zvuce svetski jer niko u toj emisiji ne zvuci svetski. I objasnio sam, vrlo ukratko i iz prakse/prve ruke, sta je razlog tome. Ni jednim slovom nisam pricao o talentu, a sa druge strane - ne moze se pricati o talentu u vezi nekoga ko je bio u vrhu Jugoslavije i odrzao to i dan danas?! Moze se reci o talentu nekoga ko pocinje da se bavi nekim poslom da je talentovan za to a za nekoga ko ima veoma uspesnu visedecenijsku karijeru pricati o talentu je neozbiljno.

Drugo, dosta bitno, "zvučali su maksimalno profesoionalno" samo po sebi ne moze da se kaze jer ne znaci nista. "Zvucali su dobro/lose" da, "izgledali/delovali su/bili su maksimalno profesionalni" da - jer to ima smisla ali da neko zvuci profesionalno nema smisla po vise osnova.

Kako god, ova tema ne treba da bude u tom smislu. Cilj i ideja teme je strucna strana Koncerata pokazana i objasnjena na sto je moguce jednostavniji nacin i razumljiv svima koji citaju - a sve u nastojanju da onaj ko se bavi muzikom bude upoznat sa sto vise bitnih stvari u vezi pojma Koncert sto bi omogucilo lakse i bolje spremanje i sam Koncert ili bilo kakva ziva svirka. Velika imena, bilo nasa ili strana, bi se uzimala kao pokazni primer dobrog ili loseg u vezi Koncerta jer je tako najlakse objasniti neke stvari - a bez kritickog osvrta na ta imena (bendove ili soliste) i njihov rad. Veliki ili mali koncerti isto, prica o bitnim stvarima na njima a ne "bio je dobar koncert, ne svidja mi se..." i slicne stvari.

Prakticno - strucna strana Koncerta kao pojma i sve sto je korisno ili nepoznato Muzicarima ali na nacin pisanja sto razumljiviji i onima koje interesuje a nisu Muzicari.


Pozdrav!

---

Ako hoces da imas/uradis upotrebljiv snimak to mora da bude visekanalano. Postoji nekoliko nacina ali je najlakse da kazes koju mixetu koristis pa na osnovu toga plus oprema na koju bi snimao.


Pozdrav!

---

Nemam svoju miksetu, radim koncerte sa udruženjem Balkanrock, pa šta kad iznajmimo, to imamo. Par puta godišnje budu ozbiljne digitalne miksete, a u ostalim slučajevima ili muzejski primerci, ili neki jeftiniji Behringer.

U tom slucaju tesko da mozes snimiti korektno neku svirku. Nije nemoguce ali bi morao da ulozis u neke stvari a da to bude manje - vise univerzalno za svaku mixetu i naravno neki kompjuter na koji bi to snimao. Znaci, sve zavisi od finansijske situacije ali i racunice - da li se uopste isplati ulagati u zavisnosti od broja svirki i na to koliko bi bilo zainteresovanih da plati tu uslugu snimanja svirke/koncerta. Relativno je lako to izracunati.

Ili da kupis svoju mixtetu i ostalo (razglas...) pa da sa njim ozvucavas svirke... ali to je najskuplja varijanta sto se ulaganja tice. Kako god se okrene mora nesto da se ulozi. Sta, koliko i u koje svrhe to je na tebi da odlucis (napravis kalkulaciju u odnosu na potraznju...).



Pozdrav!

---

Da bi koncertni snimci bili "kako treba" u suštini se skoro sve odradi studijski + nalepi se publika? :)

---

Pa otprilike je tako. Svuda u svetu se tako radi i to od kada su poceli da se izdaju Video snimci koncerata. Osnovni razlog je da se onima koji nisu bili na koncertu pruzi sto bolji zvucni dozivljaj.

Publika se isto kao i sve drugo snima na koncertima. Na manjim koncertima/svirkama (manjim prostorima) se koristi jedan ili dva mikrofona a u vecim prostorima cetiri ili vise mikrofona - za publiku. Moze da se koristi neki sempl publike (ima ih odlicnih) ali samo za neke kratke sekvence jer se cuje da to nije publika sa te svirke ako je duze, duze od nekoliko sekundi.

Ono sto je problem kod snimanja publike je pozicija mikrofona. Ako se postave na bini a prema publici (ispred) sto je najlogicnije, onda je problem sa kontra fazom u odnosu na vecinu mikrofona na bini. I nije problem ako je kontra faza jer se to resava jos pri snimanju prekidacem na kanalu za "obrtanje faze" ali je problem sto kad se dobro usmere prema publici (da ne hvataju samo najblize ljude...) onda je fazni pomak "negde izmedju a gde/koliko - ko to zna...". A to se dosta tesko "hendluje".

Ako se postave negde dalje a isti polozaj onda je lakse jer manje ulazi scena (pojacala) i daleko je manji problem sa fazom ali onda nastaje fizicki problem obezbedjivanja od rusenja/kontakta/pomeranja... od strane publike...

Ako se Zvuk i Svetlo radi sa sredine i ima podijum (sto znaci da je izdignuto i obezbedjeno od kontakta sa publikom) onda je kao "idealno" tu postaviti mikrofone i sa dobrim uglom izmedju njih dobiti "prirodan Stereo", osecaj prostora... ali onda dolazi do problema sto se hvata zvuk publike "sa pogresne strane"!

Najcesci je prvi slucaj, sa bine. I onda se manje - vise uspesno/nekako... to namesti da se cuje kako treba. Kako god, najbitnije je da se ima originalni snimak publike jer je sve ostalo lose po raznim pitanjima.



Pozdrav!

---

Monitoring. Na koncertu je za one koji su na bini najbitniji monitoring. Oni koji sviraju fizicki ne cuju ono sto cuje publika u sali i nemaju nikakve veze ni kontrole po tom pitanju. Za zvuk u sali je odgovoran iskljucivo covek za mixetom u sali (naravno, i njegov tim...), znaci jedino njega je moguce kriviti ili hvaliti a nikako sam bend. O tome drugom prilikom, mislim na zvuk u sali.

Da bi muzicari na bini dobro svirali neophodno je da dobro cuju sve sto svira, svaki instrument ili "ono sto proizvodi zvuk koji cuje publika". To se postize dobrim monitoringom na bini. U normalnim okolnostima to radi poseban covek sa posebnom opremom koja je za to predvidjena. Taj covek je na bini, obicno negde sa strane i skoro je neprimetan/neprimecen od publike. Mixeta za monitoring je specijalizovana za tu namenu i razlikuje se od mixete koja se koristi u sali (zvuk za publiku) po mnogim karakteristikama/mogucnostima... Monitori (zvucnici, kutije) se isto tako razlikuju od kutija koje su za publiku u sali. Rasporedju se tako da pokriju sto veci radijus kretanja pojedinog Muzicara pri nastupu a tako da zvucno ne smetaju drugim Muzicarima. Svaki muzicar ima specificne potrebe monitoringa pa je zato bitno da se to sto manje meša (zvucno).

Poenta osobenosti mixete za monitoring je u tome sto je tehnicki ostvarljivo da se svakom Muzicaru pojedinacno omoguci da cuje tacno one instrumente koje hoce i na nacin kako hoce da ih cuje. U principu je najveci "problem" sa bubnjarem. Na velikoj sceni/bini uvek je na nekom podijumu i fizicki bubnjar je iznad i IZA zvuka sa bine. Da nema monitora ne bi znao sta se svira na bini jer ne cuje. Nije da bukvalno ne cuje ali skoro da je tako a i ono sto cuje je prilicno izmesano i cudno i kasni. Zato se prvo namesta monitoring bubnjara, pa onda redom a kao po nekom pravilu (ne mora da znaci ili je nekako uobicajeno) basista pa gitarista i tako redom. Glavni vokal se uvek regulise na samom kraju, kad su svi dobili sve sto im treba u monitorima, najvise zbog prakticnosti. Tada su na bini svi Muzicari, uglavnom se svira cela numera i Vokal bira sta ce da cuje u monitorima a u zavisnosti od licnih preferencija i onoga sto se desava dok se krece na bini (kao neko ko ima najveci radius kretanja tokom koncerta) jer tokom nastupa stalno/cesto ulazi i izlazi iz podrucja pokrivenih monitorima ostalih Muzicara - sto moze da bude po nekada zbunjujuce, neprijatno... jer su drugaciji parametri zvuka i izbor instrumenata pojedinacno svakog Muzicara... (neki Muzicar preferira da cuje vise odredjene instrumente ili da neke uopste ne cuje ili da cuje neke instrumente bez niske, bas, grekvencije ili sa pojacanim visokim frekvencijama...). Sto bolji monitoring - bolji ce koncert da bude. To je pravilo od vjakda bilo i bice. Kad je monitoring dobar onda su Muzicari zadovoljni, sve lepo cuju, sve imaju pod kontrolom... i mogu da se posvete samom izvodjenju jer ih nista ne remeti. Muzicari neposredno pole koncerta uvek prokomentarisu monitoring, ali uvek. I cesto se moze cuti "Bilo je dobro, monitoring je radio kao sat" - sa osmehom nalicu. Ili "Uzas od svirke, nista nisam cuo, monitoring katastrofa" - nargodjenog lica i besno... A sve znajuci da ako je monitoring bio dobar i publici je bilo dobro jer su dali sve od sebe i to relaxirano i sa uzivanjem i to se cuje u sali i publika to oseti - bez greske! Kad je moitoring los onda se svira u grcu, nikada se nije sigurno da li je nesto dobro odsvirano ili nije jer nema kontrole, sve se to prenosi sa jednog na drugog Muzicara i samim tim sabira i multiplicira a najgore od svega - i to se sve odrazava na ono u sali, i cuje se i publika to oseti, nepogresivo i nesumnjivo a nema pojma zasto je to tako.

Da napomenem nesto bitno - monitoring se radi pre svega ostalog, tek kad su svi zadovoljni monitoringom radi se zvuk u sali, tek tada! Sve drugacije je pogresno.

Znaci, objasnio sam nacin i znacaj Monitoringa na bini/sceni. Nisam dotakao "In-ear monitoring" iako se to kombinuje i sad sve vise i kod nas koristi jer sam hteo da dam osnovu koja je najbitnija - pa drugom prilikom moze jos... uostalom "In-ear monitoring" je isto sto i monitor na bini samo u drugacijoj fizickoj formi a sve ostalo isto vazi (pojedine razlike drugi put).

Kod svake svirke je pravilo da je najbitniji monitoring za kvalitet svirke. Manji prostori imaju druge specificnosti i nije lako objasnjavati. Nekada je lakse a nekada mnogo teze u manjim ili malim prostorima namestiti/podesiti/setovati... monitoring. Od mnogo cega to zavisi. Od akustike prostora, polozaja bine, tehnickih uslova, same tehnike... previse je varijabila da bi moglo da se prica o "pravilima". Tako da ako nekoga interesuje moze ali sa konkretnim osnovnim podacima za odredjeni prostor.


Pozdrav!

---

Na ovo bih samo dodao klinci gitaristi (uglavnom metalci) imaju neki idiotski običaj da u toku nastupa odvrnu svoje pojačalo na maksimum i tako naprave haos koji nijedan tonac ne može da ispegla.

Sve ovo lepo izgleda i zvuči dok se čita. Iako sam proredio odlaske na koncerte u poslednjih recimo 5-6 godina od onoga što sam posetio nisam imao prilike da čujem dobro ozvučen domaći koncert. Recimo da je na jednom jazz koncertu Bora Dugić katastrofalno ozvučen sa pregršt mikrofonije tako da je kasnije insistirao da ponovo odsvira istu stvar. Sramota za tehniku. Uglavnom tehnika bar pola koncerta traži koliko toliko dobar ton. Predivan koncert Radeta Radivojevića je dobrim delom upropašćen lošom ozvukom. Jeste bilo mnogo izvođača, ali nije to opravdanje. Naravno, govorim iz ugla posetioca i kao takvog me ne zanima kakve sve probleme tehnika mora da rešava.

"Naravno, govorim iz ugla posetioca i kao takvog me ne zanima kakve sve probleme tehnika mora da rešava." - Pa napisano nije ni namenjeno posetiocima pa je irelevantno sta te ne zanima. A i nije opisano nista sto bi tebe zanimalo, cak je i naglaseno da je rec o Monitoringu za one koji su na bini i da to nema nikakve veze sa zvukom u sali, kao i da ce o tom zvuku u sali biti nekom drugom prilikom. A kad bude pisano o tom zvuku u sali opet nece biti za publiku nego sa strucne strane Muzicara i Tehnicara/Tonaca koji rade na tom zvuku.

Pise se i razjasnjavaju neke svari da bi Muzicari znali zasto nesto ne bude ili bude dobro. Sta i kako se treba pravilno postaviti da bi koncert/svirka bila uspesna. Kako treba da se postupa i koji redosled i kako omoguciti sto bolji psihofizicki osecaj Muzicara dok svira. I konkretno a u tom maniru sve sto doprinosi dobrom dozivljaju kod publike.

Nista od onoga sto si napisao ne doprinosi ni jotu nameri i pisanju na temi. Naravno, bez obzira sto sam napisao da tema nije zamisljena kao "osvrt posetioca koncerta i utisci o koncertu ili izvodjacu/ima" ne moze niko nikoga da spreci da tako pise. Ali cemu?


Pozdrav!

---

E ajde izvini što sam ti zaprljao temu! Ajde ti samo gurraj napred, guraj...

Nema potrebe da se izvinjavas jer verovatno nisi obracao paznju pa tretiras temu kao i sve druge teme na ES-u, sto je normalno i 'svatljivo'. I nije razlog neucestvovanja, samo bi bilo korisnije da iz svog iskustva napises nesto sto ce doprineti temi. I pitanja su dobro dosla i pozeljan jer daju inicijaciju za neke stvari u odgovoru, nesto se rascisti, pojasni...


Pozdrav!

---

To je veliki problem. I ne samo klinci gitaristi metalci - generalno gitaristi imaju taj sindrom pojacanja svog pojacala iznad svake potrebe a po svaku cenu. Tako se pravi problem svima, i Muzicarima na bini i Toncu u Sali i Publici koja je blizu pojacala kao i Publici koja je dalje (njima nekako najmanje ali ipak nije prijatno niti se ima lep osecaj).

Specificno je i to da to rade uglavnom oni koji koriste samo distorziju u svome sviranju. Oni koji kombinuju dist i klin a narocito oni koji koriste samo klin nikada ne prave problem po nivou (jacini) svojim pojacalom. Mada, ako se lepo i pametno objasni gitaristi sta se desava u sali moze to da se svede na meru koja moze da se kontrolise.

Odnos prema Muzicarima je posebna prica, jako bitna kako sa Muzicarima na koncertima tako i sa Muzicarima u Studiju. O tome, opet, neki drugi put jer je to veoma vazna tema ali da se prvo neka tehnicka pitanja i nedoumice razjasne pa onda moze dalje.

U principu se sve resava na tonskoj probi i to bas pri namestanju Monitoringa. Ima jedna stvar koju treba znati i cesta je problematika na nasim prostorima. Svaki Muzicar je u situaciji da se njegovo pojacalo na bini cuje daleko slabije/tise od redovnog koriscenja. Znaci, gitaristi su tu u "najgorem polozaju", basisti slicno ali mnogo manje a klavijaturisti nikada nemaju taj problem.

A probelm je u sledecem. Da bi gitarista dobio dobar zeljeni ton mora da poradi na njemu pre koncerta. Odnosno, mora da radi redovno/stalno da bi imao dobar ton. Da napomenem - rec je o dist tonu! Karakteristika dist boje zvuka je, kako samo ime govori, distorzirani zvuk. To jest, kako je jednom prilikom Kvinsi Dzons to opisao - distorzija je kao da se pokvarilo pojacalo ili pocepao zvucnik pa se to nekome svidja. Sto nije daleko od istine. Tokom vremena se iskristalisao taj pojam i zna se razlika izmedju "dobre" i "lose" distorzije. Takav ton a da je dobar stvarno nije lako dobiti.

E sad da se vratimo konkretnom problemu. Znaci, gitarista kod kuce proba, experimentise i nadje dobar zvuk. To probanje i nalazenje - rad u kuci (a svi gitaristi kod kuce imaju pojacalo!) je u nekom malom prostoru, nekoj sobi, logicno, i ma koliko se malo pojacalo bude glasno i uvek je to dovoljno da bude i preglasno (hint - pitati komsije i ukucane!). Onda se ode na probu u dosta vecu prostoriju ali i tamo ima ljudi i ostalog a i ta prostorija je opet relativno mala a isto pojacalo teba samo malo vise "odvrnuti" da bi se dobio zvucno slusni efekat, da bi gitarista dobio utisak kao kod kuce. A kod kuce i na probama se odvija najveci deo muziciranja Muzicara.

Pa se onda dodje na koncert i pojacalo bude u prostoru mnogosrtuko vecem od bilo kakve prostorije do tada. Nema zidova koji su blizu, nema raznih prepreka koje kao i zidovi odbijaju/pojacavaju... zvuk. Sada je pojacalo sa kutijom/kutijama postavljeno tako da se zvuk prostire bez ikakve prepreke toliko daleko da se jednostavno "gubi" kao da ga nema! A isto pojacalo i isto pojacano a ne cuje se. I stvarno se ne cuje, ne folira se gitarista ni malo, cinjenica je da se ne cuje. Onda se iz straha da ne ostane tako pojacava i pojacava i pojacava... i brzo predje granicu upotrebljivosti. Osnova je u tome. Ali teskoca je da se gitaristi objasni da je em los ton em preglasan za mikrofone koji moraju fizicki da budu blizu kutije da ne bi hvatali nesto drugo sa bine a i preglasno je sto se dalje od mesta gde gitarista stoji, narocito preglasno tom delu publike. Jok, gitarista ne cuje dovoljno glasno i to mu stvara strah da se nece cuti na svirci, nervoza, panika... sve manje vise nesvesno a resenje mu je da se "odvrne" jer tako sebe umiruje. Ako se gitaristi postavi dobro monitor ili monitori onda nema tog problema, ili je daleko manji i savladiv.

Gitaristi koji kombinuju dist i klin radi onoga "clean" su u situaciji da dist prilagodjavaju klinu kkoji je po prirodi diskretniji i mirniji i tisi. A oni koji samo klin koriste to uglavnom nema nikakve potrebe da se pojacava, cak je uvek neka mera koju inace dovoljno tiha da im se sugerise da se pojacaju, a kad se pojacaju to uvek rade minimalno. Isto vazi za klavijaturiste. I jedni i drugi ne zavise od jacine da bi dobili zeljeni zvuk. I tako se ponasaju i na koncertu.

Kod bubnjara je potpuno drugacija situacija. Oni najmanje probaju kod kuce a kod je to slucaj uvek se neko buni i moraju da se stisavaju (sto je i logicno, kad je gitarista glasan to je ipak neka melodija, kad je bubnjar glasan onda je to du, tras, bum, cak, i tako unedogled, nidje veze sa Muzikom, samo neko udaranje... ). Kad se sviraju probe onda je po prirodi stvari opet bubanj najglasniji pa se i tu bubnjari kontrolisu, stisavaju, paze... E sad, dolazi se na koncert, zvuk bubnjeva se isto prostire bez prepreka i potpuno drugacije zvuci, ali potpuno drugacije nego do tada. I tu nastaje visestruki problem. Bubnjevi su instrument koji se jacinom i brzinom udarca, udaraca, palice (i bata, za bas bubanj) o element bubnjeva dobija i boja i visina tona. Za osnovni ritam je potrebna odredjena sila udarca ispod koje nema dobrog tona - kad nema dobrog tona onda zvuci jako lose, kao kanta a ne bubanj - a permanentnim utisavanjem svog nacina sviranja bubnjar ima vec izgradjen udarac koji uglavnom nije adekvatan za ozvucavanje (u Studiju je to tek veliki problem ali o tome na drugoj temi, naravno) i svako insistiranje na jacem dovodi do toga da se bubnjar brzo umori, fizicki, a i tehnicki nije u mogucnosti monogo toga da odvira jer je tehnika sviranja u zavisnosti od jacine i brzine prstiju... Znaci "duplo golo" pa se ti snadji!

Eto ukratko. I da napomenem, ovo je opis desavanja na nasim prostorima gde su nabrojane situacije uobicajena stvar/problem. Kod inostranih bendova je to sve svedeno na minimum a uglavnom i ne postoji.


Pozdrav!

---

Jel ona legenda za Marshall koja kaže da treba sve da se pojača do kraja da bi bila dobra distorzija

---

E pa to ti je pola legenda a pola istina. Ranije se distorzija dobijala kad se pojaca preko nekog praga koji je nedefinisan. Isto pojacalo je na tihom bilo cisto a kad se "odvrne" javlja se distorzija. Pa se onda svatilo da neka pojacala to bolje daju, bolju distorziju a neka losiju. I u nekom trenutku se konstatovalo da je Marsal standardno dobar......... I tako...

Da ne ulazim u tehnicke detalje i istoriju dogadjanja, nije zanimljivo i nije bitno. Bitno je da ima nesto istine u fami da "Marsal mora da se odvrne da bi dobio ton"!!!


Pozdrav!

---

Nekada nije bilo ni poštenog razglasa za pevača, a kamoli za ostale pa su korišćena ogromna pojačala sa naslaganim zidom kutija sa 4x12 višim od čoveka i sviralo se do daske. Tako se dobijao izvorni lampaški ton. Sa pojavom kvalitetnog ozvučenja gotovo potpuno je nestala potreba za velikim i preglasnim pojačalima. Ona zapravo i smetaju na bini i jednostavno moraju da budu osetno utišana da ne ometaju druge. Koliko puta sam samo čuo tonca na tonskoj probi koji traži da se smanji neka gitara jer smeta. Danas recimo u Beogradu praktično i nema prostora gde mogu da se sviraju ta prevelika pojačala. Zato se većinom sviraju manja lampaška pojačala koja je moguće dovesti do "slatke tačke" sa manjom glasnoćom, a to je poželjno i u studiju. Pa pogledajte recimo kako je Jeff Beck svirao onaj koncert za Les Paula sa dva Pro Juniora, a to su pojačala od 15 W i jednim zvučnikom od samo 10 inča i zvučao je naravno fantastično. Konkretno za Marshall jeste tačno da mora da se nabifluje da izbaci onaj legendarni ton, ali zato smanjivanjem glasnoće na gitari dobiješ prilično čist, a ne mnogo tiši ton.

Evo tih velikih pojačala na bini, samo snimljenih sa zadnje strane:







Viđao sam sam pojačala kojima može da se ograniči maksimalna snaga, tako da se dobije zvuk pojačala odvrnutog do kraja, a da ipak bude tiho. Nisam nikakav gitarista, pa ne mogu da procenim koliko je zvuk dobar, u pitanju je bilo pojačalo iz ove serije: http://www.voxamps.com/valvetronix

Slike nisu dobre. Ili su fotomontaza ili pokazuju neko foliranje na nekom koncertu (rekao bih da je ovo drugo!). U kutijama nema nista (nema zvucnika, i na jedno i na drugoj slici), pojacala na donjoj slici ne mogu da budu tako tanka a ni kutije! Uporedi dva pojacala na reku, koja su standardnih dimenzija, sa "pojacalima" na duplim kutijama!


Pozdrav!

---