STUDIO ali ne linkovi nego vidjenje ocima Muzicara, pitanja, saveti...

Timpanista je koristio neku alatku koju je prislanjao na kožu, verovatno je merio zategnutost.

Ako sam dobro razumeo tvoj komentar ispada po tebi da bubnjeve uopšte i ne treba štimovati?
Dosta puta sam prisustvovao tonskim probama na kojim se kako je Sceka pisao prvo podesavaju bubnjevi i tonac kaže bubnjara da zategne plastiku, a ovaj odgovara da ne može jer mu ne radi zatezač! Tonac šta će, idemo dalje!

...



Ja bas o takvima i pricam. Mislis da ce posle 10-20-30 godina da razglabaju i odgovaraju na 1000 istih pitanja sa bilo kim?



Tajanstveni koji ne zele da podele znanje sa mladjim kolegama (ili ako mistifikuju posao snimatelja, produkcijski posao ili ostale "grane") da, slazem se.

ali...da li zaista mislis da je muzicar/producent/tonac/drugi/ duzan da sa svakim podeli razgovor i odgovara na pitanja? Ne...gresis..mnogi od njih nemaju zivaca za to (ne bih imao ni ja).



Za bubnjara koga si pomenuo rekao je (kako si sam rekao) da nema pojma kako se stimuju bubnjevi (!?)...dalje ne bih isao u komentar, iako ti je poznanik, ali, ili se sali, ili nema puno veze sa sviranjem/udaranjem

---

Ne pričamo o istom nivou odnosa. Ma nije ni bitno, ajde da ne zamaramo čitaoce više.

Tacno, ali samo delimicno. Konstrukcija pojedinacnog simf. timpana dozvoljava promenu visine tona pomocu pedale "u ril tjamu". Ne stimuju se u zavisnosti od tonaliteta u kome orkestar svira nego po tacno odredjenom stimu/rasponu a u zavisnosti od dimenzija. Ne koristi se koža nego plastika. (ima varijanta gde se koristi koža ali je to retko/zanemarljivo i samo radi specificnosti u odredjenim projektima..., daleko je od uobicajenog)




Necu se zadrzavati sada na tome niti na pojmu "snimanje Simfonijskog Orkestra" jer je ovaj period posvecen pojmu "Bend/grupa" i svemu sto to spada. Princip snimanja simfonijskog orkestra je prilicno drugacije po raznim elementima i ne treba to mesati sa snimanjem Benda u Studiju pa da ne bi bilo zabune jer ima nekih slicnosti i dodirnih tacaka (u pristupu...).


Netacno, skroz. Kad je rec o "bubnjevima za Band svirku" (mada takav pojam ne postoji) kao prvo - nema delova od kože. Sve "plastike" su od plastike ("plastika" je pojam kad je rec o Drumhead- u) i imaju ton i stimuju se tonski bez ikakvog problema. Kao primer, moze se cuti tacno ono sto sam napisao u sledecem klipu a narocito na samom pocetku klipa:



Kao drugo - "bubnjevi za Band svirku" su instrument i kao takav se tretira, sto znaci da ima i ritmicku i notalnu (tonalnu, harmonsku...) osnovu. Nekoliko primera za to i za stimovanje (mislim da ove slike ne treba komentarisati):














Vladimire, hvala za ovu (veliku) gresku koju si napravio/napisao. Jako dobar primer da ako Muzicar sa velikim, visedecenijskim, muzicarskim stazom i formalnim muzickim obrazovanjem toliko pogresi - kako ce neki klinac koji pocinje znati o bubnjevima i stimanju i tonu i ostalim bitnim a osnovnim stvarima o tom instrumentu.

Mnogo se gresi u nepoznavanju instrumenata. Mnoge greske se prave iz neznanja i nepoznavanja instrumenta kao takvog, narocito svog instrumenta. Nije problem sto neko ko se ne bavi Muzikom ne zna osnovne stvari o bubnjevima (ili gitari, klaviru, flauti, violini, pojacalu, trzalici...) ali je problem sto prilican broj Muzicara malo zna o svom instrumentu a jos mnogo manje o instrumentu koji "nije njegov". Nije strasno ako klavirista ne zna nista ili malo zna o bubnjevima, ali je tragicno kad bubnjar ne zna nista o svom instrumentu.

To "samo u se i svoje kljuse" nije dobro ni u zivotu uopste a kod Muzike je nedopustivo. Ali sta da se radi, takav je zivot, idemo dalje...


Pozdrav!


_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 21.05.2015. u 21:35 GMT+1]}

---

Pojam Band svirka je opšti pojam i razumljiv svakom muzikantu, bez obzira na znanje i zvanje.
Nema potrebe posebno navoditi svirku od Jazz Tria do Big Banda, od malih instrumentalnih sastava do velikih zabavnih i plesnih orkestara, pa i svih ostalih orkestara u folk i modernoj muzici. Sve su to svirke u Band(i)u!

Postoji samo razlika u kompletu bubnjeva, broju i vrsti udaraljki i ostalog "pribora" što stvara zvučni efekat, u različitim orkestarskim, žanrovskim, stilskim postavkama.
------------ ---------------- ------------------- -------------------

O štimovanju doboša i ostalih delova Drumm sekcije:
- tačno je da postoje parametri za optimalno zatezanje plastike da bi svaki od njih proizveo ton određene boje, pa i tonske visine, ali to nije u funkciji tonaliteta kompozicije orkestra;
- preporučljivo je posle svirke opustiti napregnute plastike.
- preporučljivo je štimovanje bubnjeva po uputstvima i datim parametrima proizvođača (kao moment kljuć-alat u auto mehanici), da ne bi bubanj zvučao kao kanta!



Slažem se!

Pozdrav

Edit:
u interesu razvoja Teme, a u duhu ovog foruma i struke, nije preporuka za pisanje postova u stilu "samo sam ja u pravu". Hvala na razumevanju.






_{[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 22.05.2015. u 06:44 GMT+1]}

---

Ovo me asociralo na jednu istinitu anegdotu. Sedeo sam sa jednim od najboljih ex yu gitarista i nešto smo pričali o gitarama. Došlo se do pragpva i odjednom se ispostavi da on ne zna da prebroji pragove jer je brojao i ono parče drveta iza poslednjeg praga ! Vrištao sam od smeha na sav glas, a on je samo rekao kako je on svirač i da ne gleda instrument kao ja što je uostalom i tačno! Ipak, uvek se nasmejem u sebi kada se ovoga setim.


@Kovacevic Vladimir
"Pojam Band svirka je opšti pojam i razumljiv svakom muzikantu, bez obzira na znanje i zvanje."

Vladimire, ne znam na kakvoj si jezičkoj podlozi odrastao, ali zasmetalo mi napisano i boldovano zbog toga što je za ozbiljne muzičare uvreda kada ga nazoveš muzikantom. Taj izraz se upotrebljava za posebnu kategoriju svirača.

Tačno je da je muzikant naziv za muzičara nižeg ranga i namerno sam ga i koristio/napisao jer, značenje Band svirke čak i oni razumeju.
Od silnih muzičarskih zvanja, pa bilo ono svirac, ili svirač, bitnije je: znanje i umešnost u tom zanatu.

Ali, dosta je Off-a! Ostavimo @Sceku da vodi Temu kako je zamislio.
Prihvatam odgovornost da sam ja počeo sa Off-om navodeći primer poštovanja studijskog Majstora Tonca.

Pozdrav

---

Klavijaturista u Studiju. Slicno kao i sa basistom, lako se radi i retko ima problema sa klavijaturistima. Da se ne svati pogresno ali klavijaturisti vaze kao muzicki najobrazovaniji u bendu. Oduvek je to neko kao interno pravilo vazilo i bilo tacno. Nekada su klavir i klavijature bile jako skupe. Uglavnom najskuplje u bendu sto se instrumenata tice. A klavijaturista je nekda uglavnom imao kao "razvojni put" cinjenicu da je kao bas klinac imao klavir kod kuce pa samim tim jako rano poceo da se bavi Muzikom. A imati klavir i svirati na njemu je podrazumevalo ili neku muzicku skolu ili privatnog profesora. I jedno i drugo je opet podrazumevalo da se uz samo sviranje nauci mnogo ostalog (harmonija, ritmika, melodija, kompozicija, aranzman, orkestracija, naravno note...) sto je dovodilo do muzicke superiornosti nad ostalima u bendu. Ali da ne opterecujem sa "istorijom" iako je vrlo interesantno i poucno... jer se mnogo toga od tada promenilo pa je sada situacija prilicno drugacija.

Elem, kako god - sa klavijaturistima se lako komunicira i isto kao sa basistima nije im tesko nista a zarad pesme. A to je nesto sto je "prajsles". Donose zvuk sa sobom i samo se ukljuce i snima se, stvara se... Odlicno.

Postoji mali problem u sledecem, kad su klavijaturisti u pitanju. Tehnoloskim razvojem i uvodjenjem kompjutera u varijantu Muzike se dobilo i nesto negativno (pored nebrojeno pozitivnih stvari!) a prilicno dobro se to vidi kod klavijatura. U danasnje vreme se nekako "prirodno" nametnulo da se klavijature isprogramiraju jer se inace na kompjuteru snima a vise nema nikakvih poteskoca sa sinhronizacijom koja je bila dugo godina prilican problem... Znaci nema potrebe za bilo kakvim Sync-om (SMPT...) jer nema sta da se sinkuje. Ok, saverseno sa te strane gledano, velika muka vise ne postoji. Ali ima jedan problem koji na izgled uopste nije problem. Naime, klavijaturisti koriste kompjuter i sve mogucnosti koje su na raspolaganju. Sto znaci da ako spremi svoje deonice (svoje sviranje) pre Studija em je usteda na vremenu em je sve sredjeno a lako izmenjivo. Pa sta je tu problem, i da li uopste moze biti problem ako je nesto savrseno, a jeste savrseno?!

Pa upravo to je problem. Ta savrsenost koja se manifestuje odsustvom "ljudskosti" karakteristine za ljudsko bice kao takvo, Coveka Muzicara kao takvog. Iako postoji dinamika sviranja (127 "podeoka, "nivoa"... za svaki ton, akord...), iako je tacnost nesporna (kvantizovanjem, rucnim pomeranjem nota...), iako je nemoguce da promakne i najmanji fals ton, iako je moguce na klik modifikovati apsolutno sve, od stila do svega drugog... - nema onoga sto cini klavijaturistu delom benda, sviranje u trenutku kada se svira!

Da malo objasnim to ovako prilicno konfuzno, maglovito, nejasno... kako to fakat deluje prethodni pasus. Jednom prilikom u Petici (Studio 5) dodjem kod ortaka (mnozina) na termin, nije moje snimanje nego da se vidimo pa posle na kafu i tracanje..., uobicajeno. Svira, snima klavijaturista. Znaci bas snima "uzivo svirajuci". Nakon nekog vremena me pita (klavijaturista) "Sta nije u redu, vidim ti po faci?". Uglavnom se ne mesam na terminima koji nisu "moji" (skoro nikada!) ali smo dobri drugovi, znamo se svi dugo godina pa 'ajde... Kazem "Vidi, u svakoj strofi samo drzis akord od pocetka do kraja strofe, to je problem." - "Pa sve je jedan akord, sta bi trebalo da radim?!" - "Ako je jedan akord ne znaci da mora da zvuci indolentno, a tako zvuci. Slusaj ostale, slusaj vokal pa malo razlazi taj akord u zavisnosti od bita pesme i desavanja vokala, razlozi ga u obe ruke pred refren i tako daj nagovestaj promene a "sopranima" ces u tom razlaganju naceti razigranost refrena." - "Uf, nisam tako razmisljao, ae ponovo...". I bilo je bolje, drasticno.

Tako je i sa "Isprogramirano vs Zivo Sviranje" pri snimanju u Studiju. To sto covek svirajuci daje trenutno nadahnut necim - to ne moze da se isprogramira. Taj muv koji se dobija je specifican i uvek u sladu sa momentom pesme jer se dise sa pesmom tog momenta dok se svira. Programiranje jednostavno ubije taj muv, pokret, koji je znacajan za pesmu. Programira se izuzetno bistre glave i prilicno hladno racionalno postavljajuci sve parametre u "savrsenu liniju". Nije da je to lose - ali ima i moze bolje.

Da se razumemo, pricam o necemu sto je svojstveno Muzici koju ce bend da svira na koncertima, zivi ljudi sa instrumentima koje sviraju u ril tajmu na bini. Naravno, ima vrsta i muzickih pravaca gde to sto sam napisao nema veze, nepotrebno i ne radi se jer je cilj nesto sasvim drugo. I to je ok, i to tako treba i dobro je sve to "drzati pod kontrolom kvantizacije i svega striknog sto moze i postoji" po svaku cenu. Ali ako je bend u pitanju to moze da odmogne. A klavijaturisti su sticajem okolnosti izgubili cak i potrebu da zivo sviraju u Studiju. Ali kad god nekako uspem da nagovorim po nekoga da snimimo nesto na taj nacin uvek se isto reaguje "A da mi snimimo i u ostalim pesmama, a?!" - i nije mi tesko iako je to veci posao, prilicno veci - ali je rezultat uvek fenomenalan a to je bitno!

Znaci, kako god se okrene sa klavijaturistima je lepo raditi, i lako, u Studiju.

Opet sam samo malo naceo i po nesto malo objasnio, nagovestio, pokusao... u vezi jos jednog instrumenta, jos jednog clana benda. Pa idemo dalje!


Pozdrav!


_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 22.05.2015. u 16:00 GMT+1]}

---

Gitarista u Studiju. Tacka. Mislim, napisacu, naravno, i o tome nesto ali ne sada. Nisam raspolozen bas za to a i u nekom sam poslu pa me remeti gledanje u razlicite ekrane a gitaristi su meni licno omiljeni Muzicari oduvek bili. Pa cu napisati nesto drugo, moj susret sa gitarom i zasto nisam postao gitarista. To mogu onako parcijalno pisuci...

Kao klinac sam dobio na poklon akusticnu (klasicnu) gitaru sa plasticnim zicama i to je bio prvi susret sa Muziokom a da ja nesto sviram. Nista nisam znao, bas nista, osim da sam ushicen i nisam spavao celu noc. Sutradan sam odmah otisao na Terazije u "Muzicki Magazin" prodavnicu specijalizovanu za sve u vezi Muzike (tada je bilo u Beogradu jedno desetak takvih prodavnica, mozda se ta radnja zvala i "Skala", stvarno ne mogu da se setim, mnogo davno je bilo).

Pitam prodavca "Kako da naucim da sviram gitaru, dajte mi sve sto imate u vezi toga". I nakon malo propitivanja od strane trgovca uzme jednu akusticnu gitaru sa metalnim zicama i podsvira mi nekoliko fraza, akorda, kao neki solo i tako redom, sve po malo. Onda uzme gitaru sa plasticnim zicama pa isto tako. Meni se svidi ono sto je odsvirao na plasticnim zicama i pitam da li ako ja odlucim da to i tako sviram moram da imam i tu, kako sam je tada nazvao, hoklicu i da na njoj stavim levu nogu i tako sviram jer sam tako video da on radi - a za gitaru sa metalnim zicama nije je koristio, tu neku hoklicu. "Moze i bez ali je tako pravilno zbog tehnike sviranja" - "Dobro" kazem ja "Onda i cu tu hoklicu da kupim". I spakuje mi on sve, i komplet boljih zica nego sto su bile na mojoj gitari (po njegovom misljenju a iz iskustva i ragovora samno i mog opisa gitare) i svu silu nekih knjizica, dve velike knjige plus jos jednu veliku ali na engleskom, i notnu svesku i kapodaster i neku tecnost i krpice i "svasta nesto" kao i ceduljicu sa brojem telefona prodavnice da zovem za sve sto me interesuje. Ja srecan pokupim sve i krenem kad me on zaustavi i kaze "Vidim da si primetio a neces da pitas pa da ti objasnim. Razlog sto na desnoj ruci na cetiri prsta imam duze nokte i sto izgledaju prsti kao da su devojacki samo nisu lakirani je to sto se tako svira klasicna gitara. Ti ne moras neko vreme da imas duze nokte ali kad dodjes do nekog stadijuma ces morati jer neces moci da napredujes". ?!?!

Ja totalno sokiran i zbunjen, nemam pojma sta sam promrmljao, zahalim se i pravac kuci. A sve mu u glavi oni nokti i njegova prica ali sa akcentom na par reci "mora ces...". !!! Ja da ti pustam nokte?! Taj film nećeš gle'aš sine!!! A kod kuce sam vec zapenio do jaja, pustajuci razne filmove, ja u gradu pa neko primeti nokte pa dobacuju pa se bijem pa...! Aha, nece to da moze. Pustaj ti nokte i na nogama i sviraj k'o Mocart, bre, ko te hebe tebe, nisam ja pi*ka, bre... i to sve glasno a sam u sobi. Ulazi keva smejuci se i pita s' kim se to svadjam, da nisam poludeo kad sam sam u sobi?! "Nista, bre kevo, iznervirao me neki idiot u gradu."

Elem, kako idu dani, meseci ja se malo raspitao, ukapirao da je ona hoklica vrlo korisna za sviranje. Ukacim note jer sam to jos u skoli savladao vrlo lako i dobro sam se snalazio, cak uvek bez greske na diktatima, poceo da kapiram akorde i sistem stima gitare. Vec formiram drzanje i stav pri sviranju, postavim ogledalo i Boze kako sam bio ponosan kad sam video da kako stavim desnu ruku na gitaru brid dlana i mali prst kao povuceno lenjirom paralelno sa kobilicom - ravilno!!! Pa vec neke pesme odsviram skoro u tempu, mozda za "klik" ili dva spustim teg na metronomu. Ma dajem se skroz. Vec i komsije pocele da se osmehuju na ulici sa komentarom "Cujem da sviras gitaru, ako, ako, bolje nego ovi tvoji sto se biju i mangupisu..." nemajuci pojma sta ce biti za neko vreme kad donesem moje prve bubnjeve u garazu...

A onda iznenada s*anje, veliko. Neka sedeljka kod jedne ribe iz drustva, dolazi njen frajer i donosi gitaru. Atmosfera do jaja. On svira, svi pevaju, raspolozenje maximalno dobro - kad u jednom trenutku njen decko da zapali cigaru a ona ni pet ni sest "Daj malo Sceki gitaru, i on svira, znas" ! Krv ti hebem! Nema mi hoklice a ni nota mi nema a to sto sviram, to sto znam da sviram nema veze sa vezom sa trenutkom i vremenom i prostorom i stanjem u kome se svi nalazimo, "nidje veze"! Sreca sto sam oduvek bio "operisan" od blama i tome slicno. Uzmem gitaru, postavim je kako sam navikao, na levu nogu, dignem nogu na prste i odsviram da me ubijes sada ne mogu da se setim kako se zove kompozicija. Desna ruka prstima redom E H G i E6 zice, E H G zica stalno sa tri prsta a palcemE6 i G D zice pri promeni... a levom pocinje na E zici pa nekoliko taktova... (pomozite da se setim imena a i nema veze) ... i dok sviram tajac u sobi. Nisam imao nokte a metalne zice pa nekako izguram do kraja sa samo par greski, a prsti bole do ludila, "nezni prsti klasicnog gitariste sa plasicnim zicama". Ali i leva noga vec pri kraju vidno podrhtava. Zavrsih, a tajac i dalje. ! Ali sam uocio osmeh na licu sa najlepsim sanjalackim ocima na svetu, nekako mio i zagonetan osmeh. Frajer moje drugarice me pohvali, uzme gitaru i nastavi se festa. Pola sata kasnije ja na terasi oci u oci sa najlepsim sanjalackim ocima na svetu koje su bile samo moje jos dugo...

Kad sam dosao kuci rekao sam da vise nikada u zivotu necu svirati klasicnu gitaru. I nisam. Mozda je steta sto sam ostao dosledan toj odluci ali nikada nisam zazalio sto sam svirao bubnjeve. Jeste da takve sanjalacke oci nikada vise nisam "imao" ali je bilo drugih trenutaka isto tako lepih i za pamcenje.

Eto, zato volim gitaru kao instrument. A gitariste? O gitaristima u Studiju neki drugi put, uskoro.


Pozdrav!

---

Znaci, gitarista u Studiju. Vrlo je nezahvalno pisati o gitaristima uopste a u Studiju narocito. Sta god da se napise je tacno i nije tacno. Kako to? Pa prosto, koliko gitarista - toliko ćudi. Ni jedan gitarista osim gitare kao pojma nije isti, pa ni slican. Svi do jednog imaju neke svoje bubice koje su za njega "svetinja" a za sve ostale ne predstavljaju nista. I to je tako i u svetu i kod nas. Zato je problem i raditi sa gitaristima u Studiju. Svi imaju neke cudne ideje a sto je najgore - jako su povodljivi sto se tice tehnickih pitanja koja inace slabo do uopste ne znaju. Nije problem kad nekoga ne interesuje i zbog toga ne zna tehnicke pojedinosti snimanja, to je izbor koji ne samo ja nego svi koji rade u Studiju bilo gde na svetu postuju i prihvataju. Ne zanima ga, on je Muzicar a ne tehnicko lice i to je ok, bavi se Muzikom a ne tehnickim pojedinostima snimanja i to je savrseno ok. Problem je kad nekoga ne zanima tehnicki deo snimanja u Studiju ali je cuo neke stvari pa onda insistira na tome a i dalje ne razume nista od toga sto kaze niti ga zanima objasnjenje niti ga zanima nista drugo osim da se tako uradi. Da li je to tehnicki izvodljivo, da li je potrebno, da li je dobro za njegovu gitaru i pojacalo, da li je dobro u pesmi, sta ce biti u mixu... - to ih uopste ne zanima. E, sa takvim gitaristima je jako tesko saradjivati. I kao po pravilu nikada nisu zadovoljni rezultatom a narocito mixom, ne znaju tacno da objasne sta nije dobro ali konstatuju "ovo nije dobro" ili "ovo ne valja". I nema dalje. Ne moze da se ispravi/popravi/sredi/namesti... jer ne znaju da objasne sta nije dobro niti bilo ko razume pa ni oni sami sta ne valja, a kazu da ne valja. Problem, neresiv.

Srecom nisu svi takvi. Cak bih rekao da je dosta manje takvih ali ih ima dovoljno da bi se postavilo kao nesto na sta mora da se racuna u Studiju.

Ostali... pa ostali kako kad i kako ko. Postoje i oni sa kojima je uzivanje raditi, naravno, ali su u najmanjem broju. Uglavnom uvek ima nekih manjih ili vecih problema ali su resivi i na kraju svi budu zadovoljni.

Ima nesto sto mora da se kaze, i da se ponavlja dosadno i cesto/redovno a vazi za sve Muzicare mada za gitariste narocito - Zvuk se ne pravi, ne dobija u Studiju nego se donosi sa sobom! Ne mogu da razumem da se to ne svata, a ne svata se. Nije da nece da se razume/svati/prihvati - jednostavno gitaristi (ne svi, da ponovim, ali prilican broj njih!) sta god da se prica ne prihvataju cinjenicu da Studio sluzi da se snimi zvuk koji se donese bilo ko ga donosi. Isto kao sto Vokal donosi svoj glas tako i gitarista donosi svoj zvuk, nikakave razlike u pristupu nema (postoji znacajna razlika u korist gitariste, Vokal ne moze nikako da promeni svoj glas a gitarista svoj zvuk moze ali to sto moze se ne radi u Studiju!).

Kao to je jasno, sumnjam ali idemo dalje jer sledi jos jedan problem (veliki) koji se ne razume - Snima se samo osnovni zvuk, bez ikakvih efekata, uvek, i u svetu i kod nas! Sto znaci, nikakav dilej, korus, reverb... se ne snima tokom procesa snimanja u Studiju. Svi efekti se daju/dodaju po potrebi u slusanju i mixu (slusanju = dok gitarista snima, preslusavanju, raf mixu koji sluzi za kucne potrebe...). To je nesto sto je rudimentalno pri postupku snimanja a gitaristima to uvek i uvek i uvek treba objasnjavati, malte ne na svakoj sesiji snimanja! Da li je to tesko razumeti? Nemam pojma sta je tu tesko ali gitaristi nikako to da razumeju.

Snimanje pojacala. Vrlo jednostavno, gitarista sredi/nadje/podesi/setuje... zvuk, postavi se mikrofon i snima se. Nema tu neke velike filozofije ali nije ni tako jednostavno. Mnogo je raznih misljenja o namestanju mikrofona dok se snima gitara u Studiju. Generalno postoje dve podele - na snimanje upotrebom jednog mikrofona i druga varijanta je upotreba dva ili vise mikrofona. I jedna i druga varijanta su komplikovane na svoj nacin.

Kad je u pitanju varijanta snimanja sa jednim mikrofonom onda je malo lakse, mora se voditi racuna uglavnom samo o jednoj stvari a to je da se dobro pozicionira pojacalo (zvucna kutija, samo pojacalo/glava nije bitno gde stoji) i mikrofon tako da u snimak ne ulazi zvuk prostorije. Znaci obratiti paznju da nije dobro ako se cuje zvuk prostorije u kojoj se snima, to je najvaznije. Kod rastojanja mikrofona od kutije/zvucnika, treba imati na umu da nije rec o zivoj svirci i mikrofonima koji se tamo u tim uslovima koriste nego o studijskom mikrofonu koji ima drugacije karakteristike i osetljiviji je po svim pitanjima. Sto znaci da ne sme biti priblizen kutiji kao na svirkama jer je daleko osetljiviji po pitanju "glasnosti" izvora zvuka. A sama pozicija da bi se dobio "dobar" zvuk je nesto sto je stvar probanja na licu mesta (kad kazem "dobar zvuk" podrazumevam sto verniji originalnom zvuku koji se cuje kad se bude pored pojacala!). U principu nema pravila iako postoje u teoriji jer se pokazalo u praksi da je nemoguce ili lose slediti teoriju doslovno. Teorija, dobro je znati sve teorijski ali samo kao informativno iskustvo koje pomaze da se neke greske eliminisu kad se uoce slusajuci.

Snimanje sa dva ili vise mikrofona je osim slicnosti pozicioniranja prilicno razlicito od snimanja jednim mikrofonom. Uz opisano u prethodnom pasusu postoji jos i problem kompatibilnosti tih mikrofona a u smislu odziva na impuls sa izvora zvuka. Da uprostim sto je moguce vise - neki mikrofoni reaguju brze na zvuk a neki sporije. Tako da "startnu tacku" signala (talas...) sa kutije neki mikrofoni registruju brze a neki sporije, moze se reci i tromije. Kao i sve ostalo sto ide nakon inicijalnog "udara" zvucnog talasa. Sto moze da stvori, i u vecini slucajeva stvara, problem koji ne mora nuzno da se manifestuje tokom samog usnimavanja a skoro sigurno se javlja pri mixanju. Ima jos problema sa dva ili vise mikrofona ali nema potrebe sada o tome.

Ja licno preferiram snimanje sa jednim mikrofonom. Ne zbog jednostavnijeg "hendlovanja" pri postavljanju/setovanju nego radi lakseg nalazenja dobrog zvuka i pozicije tokom mixa.

Snimanje gitare se radi tako da gitarista bude u Reziji i treba izvesti ako je ikako moguce da kontakt gitare i pojacala bude sa jednim kablom - iz gitare direktno u pojacalo. Ako ne moze fizicki iz ko zna kog razloga (desava se, cesto) onda sa sto manje "prelaza" jer svaki spoj ma kako kvalitetan, ma bio i najkvalitetniji na svetu!, degradira signal i ne samo degradira nego unosi nezeljene efekte... Slusa se na velikim kutijama, kao kad se snima bubanj. To je malo problematicno u manjim prostorima, po prostoru manji Studio cesto nema dovoljno velike ili nema uopste glavne (Main) Monitore pa se radi na srednjim (Midfield) ili na malim (Nearfield) Monitorima. Pri snimanju se dodaje po potrebi efekat koji zeli gitarista i u onoj mori koju zeli gitarista.

Dobro, to su neke karakteristike snimanja gitare u Studiju, generalno i uprosceno i samo najbitnije stvari koje se ne izostavljaju. Detaljisanje drugi put (da li i kako upotrebljavati kompresor, limiter... da li i kako i koliko upotrebljavati ekvilajzer...).

Neko me pitao na PP koji su mi omiljeni gitaristi... Pa nemam ja to u smislu kako se to obicno misli. Omiljeni gitarista ali prvenstveno kao Muzicar mi je Pet Metini i selokupan njegov rad ali "barabar" sa njim i Stiv Lukater (Toto) i Nil Šon (Journey) i Edi Van Halen. Od domacih, pa radije bih da kazem sa kojim gitaristom/gitaristima sam najlakse radio i vrlo ih cenim u Studiju (Tema je Studio). Najbolji rad u Studiju je bio sa Tockom (Smak) pa onda sa Zlatkom Manojlovicem (Dah, Gordi) pa Krletom (Generacija 5) pa Josipom Bocekom (Korni Grupa). Svi su vrsni gitaristi ali i veliki Muzicari, pravo uzivanje raditi sa njima. Mislim, ima ih jos ali ovima nabrojanima dajem malu prednost, narocito Tocak (velika prednost!) koji je stvarno najbolji. Od mladjih ne bih nikoga pominjao iz mnogo razloga a ni jedan od tih razloga nije negativan nego eto - uz jednu ogradu, naravno, moram da pomenem Randju kao velikog prijatelja i privatno i "sluzbeno" i kao nekoga sa kim sam najvise i najbolje radio u Studiju.

Eto, mali osvrt na gitaristu u Studiju. Pa idemo dalje...


Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 29.05.2015. u 20:44 GMT+1]}

---

Ne znam o kom vremenu tačno govoriš, ali kada sam ja počeo da se bavim rockom i elektrikom uz starijeg brata postojale su samo dve radnje, jedna je "Muzički magazin" na Terazijama, a druga "Skala" u Bulevaru, dijagonalno od Metropola. Ne sećam se pouzdano koja je bila baš prva, ali mislim da je to bila "Skala". Postojala je i jedna žena u Balkanskoj koja je pravila žice za gitaru. Nešto kasnije stidljivo su se pojavili instrumenti i nekakva oprema u Robnoj kući, imali su recimo i lampe (Ei, Tungsram-Mađarska, RFT-DDR) pa onda jedna u Knez Mihajlovoj itd. Naša prva električna gitara je bila Jolana Star IV i visila je u izlogu "Muzičkog magazina" i odlazili smo skoro svakodnevno da je gledamo dok nismo namolili roditelje da nam je kupe! Eno je jedna na oglasima pod imenom Futurama (eksportni model) i rado bih je kupio samo da visi na zidu, ali mi nešto novac baš ne pretiče u poslednje vreme !

Ajoj Šćeko, čisto srpsko jeziko ! Možeš da kažeš da sam sitničar, picajzla, ali meni ovakve greške strahovito paraju uši i oči! Ne ljuti se, to je jače od mene, morao sam!

Vokal u Studiju. Kad se saberu svi problemi svih Muzicara i pomnozi sa dva dobije se priblizna kolicina problema sa Vokalima u Studiju. Sve sto vazi sa sve Muzicare vazi i za Vokale samo jos teze i komplikovanije. I moram da naglasim da je rec o domacim pevacima i pevacicama jer nije tako u svetu. U svetu su najvece svetske zvezde iste kao i lokalni pevac, a to je tako jer se u Studiju zna ko sta i kako radi i vrlo dobro se zna i postuje hijerarhija. Radio sam sa stranim Vokalim i u inostranstvu i kod nas i uvek isto - prava milina raditi.

Zasto je tako kod nas? Jos devedesetih godina sam upozoravao producente i aranzere da ce se desiti danasnja situacija ako nastave tada zapocetu praksu da usvajaju predloge pevaca i pevacica i da menjaju sve i svasta, od aranzmana preko textova sve do nacina pevanja, i da ce doci do toga da pevaci diktiraju sve, ne samo rad u Studiju nego i van Studija svega sto se tice novog materijala. Tada je to bilo prihvatano sa nevericom i odgovorima tipa "Ma nema veze, sta me kosta da promenim, meni je to mali trud a njima znaci puno" i slicno. Tada i jesu to bili predlozi i molbe i delovalo je stvarno tako, neobavezno pa cak i interesantno da se neko od pevaca interesuje. Kakva greska! To je toliko uzelo maha da danas imamo situaciju da su pevaci i pevacice u stvarni glavni u svemu, bukvalno u svemu. U sve se mesaju, sve mora da bude po njihovom, sve kritikuju i svakoga ponizavaju... i zato nam je i scena takva.

Da objasnim malo neke stvari, cisto radi pravilnog razumevanja i onoga sto pisem i prave situacije. Prvo i osnovno a vezano za ovo sto sam do sada napisao - rec je o Vokalnim Solistima a ne o Vokalima koji su deo/clanovi nekog benda! Razlika je velika ali o tome kasnije (ima nekih slicnosti ali nevezanih za ono sto sada akcentujem).

Znaci, pevac je samo pevac i nista drugo - u 98% slucajeva. I o takvima je rec. Pevac ne komponuje, ne pise text, ne programira, ne aranzira, ne svira, ne snima, ne producira... a u sve nabrojano (i ono sto nije nabrojano!) se petlja. Petlja se a ne zna nista od toga, bukvalno nista. Sve to radi neko drugi, a pevaci sve te druge smatraju najmanje trecerazrednim u odnosu na sebe i tako ih tretiraju, bukvalno. Sto je najgore, i ne trude se da nauce nesto o onome sto ne znaju. Eventualno, neki pevaci nauce napamet neke fraze i izraze i to koriste obilato cak i kad nema veze s' vezom to sto su rekli. Ni jedan pevac ili pevacica iz te varijante koju sada opisujem ni ranije ni dan danas nije naucio ni da komponuje ni da pise text ni da svira bilo koji instrument niti ce ikada to nauciti a sve su drcniji i drcniji. Sto je najgore, ni ono sto je njihovo jedino sto bi tebalo da znaju - pevanje - nemaju pojma nista o tome. Ali najstvarnije je tako.

Necu napisti nista o odnosima sa drugima jer je tema o desavanjima u Studiju. A u Studiju su po nekada ti pevaci i pevacice o kojima sada pisem nesnosni. Sve im smeta i na sve imaju primedbu, od tehnike do rada. Ali su zato u stanju da do iznemoglosti pricaju o dogodovstinama sa svirki (koje uvek nazivaju tezge) i dobar deo tih prica je posvecen onome sto su kupili tamo ili uopste sta su sve u zadnje neko vreme kupili sa obavezim podacima o brendu i ceni. A ako je kupljeno novo vozilo - HA! Onda u neko vreme ipak mora sa se i malo snima, i tada pocinje drama. Tek tada im sve smeta, i slusalice, i jacina u slusalicama, i matrica, i svetlo, i doba dana, i neciji pogled, i ako ih neko ne gleda, i mikrofon, i kompjuter, i prostorija, i temperatura i nema sta se sve ne pomene i oko cega se sve napravi problem. Samo da se skrene teziste sa samog pevanja i da se nadje opravdanje/razlog losem izvodjenju. Pa, bre, ni text pesme koju pevaju ne nauce napamet, svoje pesme koju snimaju!!! A melodijsku liniju?! Pa to je posebna prica. Ako su nesto naucili onda je to melodijska linija jer to jedino nekako primecuju i nekako pamte do ulaska u Studio. A pamte uglavnom melodiju bez texta jer to prvo cuju u kontaktu sa kompozitorima kad preslusavaju i vrse odabir pesma. Znaci u tom stadijumu se ima samo okvirna, bazna, linija pevanja koja se modifikuje i prilagodjava kasnije a u zavisnosti od texta i ostalih elemenata (aranzmana...) i to je nesto sto kompozitor onako usput pevusi ili snimi kao neki radni pilot. Ali jok, to pevacima nista ne znaci, nauce to i kraj. Sta je tu tragicno? Pa to sto se to je tako manje vise informativno i radno nauci i ponavlja, pevaci nauce i to ponavljaju sve do ulaska u Studio i to tako da je vrlo tesko to tako nauceno ispraviti a u neretkim slucajevima i nemoguce!!! Textovi se biraju u dosta slucajeva na bazi samog texta a nevezano sa kompozicijom jer se sa textopiscem nalaze odvojeno od kompozitora, odnosno - sa svima se nalaze pojedinacno, licno. Znaci, pevac bira text nemajuci kompoziciju kod sebe. (?!) I tako redom.

Pa onda imamo sledecu situaciju, u Studio dodje aranzer i donese materijal/pesme (nekada se to snimalo a sada se donese na hardu i samo prebaci...) i ode. Onda se zovu Muzicari po potrebi za snimanje pojedinih "zivih" instrumenata. Onda se javi pevacu/pevacici da su na redu termini za snimanje glavnog Vokala. Na prvom terminu se prilicno (vecinu) vremena utrosi na "Pa 'de si tiii, sta ima novo, kako si, 'si cuo da je..." i kad se delimicno uspostavi neki red naklapanja (vidi se sta je receno a sta ce sve doci na red da se kaze na narednim terminima...) onda se prelazi na odabir sta ce da se peva na tom prvom terminu. Obicno se odabere najlaksa pesma za pevanje. Onda ide preslusavanje te pesme dok je pevac jos u reziji, mnogo puta a sve uz pevanje na licu mesta i ispitivanje "valjanosti" kompozicije ako takve i aranzmana kao takvog kao i svega ostalog. Samo se ne komentarise pevanje. Kad napokon pevac ode da peva i da se to snima opet pocinje drama, ne valjaju slusalice (uvek), ne valja mikrofon (skoro uvek), "Slabo se to cuje u slusalicama" (uvek, a nedefinisano je sta je to "slabo"), "Pojacvajte mi mnogo vise" (uvek), "Pojacajte mene u slusalicama, ne cujem se uopste" (uvek), "Skinite mi ovo sto ponavlja" (uvek, bez obzira da li uopste ima ili nema dilej), "Osusite mi moj glas i nemojte nista da stavljate" (uvek, bez obzira da li ima ili nema reverb), "Cudno se cujem a i ne cujem matricu, pojacajte malo mene" (uvek), i redovno uskoro "Pa stavite mi neki prostor, bre, ovako mi glas deluje jako lose i nema sanse da otpevam" (uvek, bez obzira sto je trazio/la par minuta pre toga da se skine...), "Pojacajte sad sve, ja se cujem onko ali nema veze to nego mi sve tiho" (uvek), "Ove slusalice nista ne valjaju, sve krci i ne cujem sebe, pojacajte mi moj glas, bre" (ne svatajuci da je vec na njihovo insistiranje pojacano vise puta i to toliko da vec neko vreme izoblicava...) ... I tako neko vreme, izludjuju svakoga. A nakon nekog vremena ludila se cuje "Nesto ovde definitivno ne valja, da li je tehnika ili nesto nije u redu sa pesmom nemam pojma ali nesto ne valja. Sad cu da dodjem tamo da cujem sta se desava". E tu Tonac ili Snimatelj mora da bude nevidjeno brz jer sledi kacenje slusalica na mikrofon, redovno bez obzira koliko puta se ta osoba u zivotu nalazila u Studiju!, inace dolazi do mikrofonije...

A kad dodje u Reziju i pusti se snimak na kome jedino glas nije dobar - "Uf, pa kazem ja da nesto nije u redu". Tacka. Pri tom niti kaze sta ne valja niti komentarise svoj vokal. Kako god, cesto se ta prva pesma ponovi za neki dan ili na kraju kad je sve ostalo snimljeno, ja imam cesto obicaj da to uradim na kraju...

I onda se desi da neku pesmu hoce da promene. Nekako. Aranzman, tonalitet, vokalnu liniju... pa je onda situacija da se to kaze, to pevaci kazu u Studiju pa onda mora da im se ko zna koji put objasni da Studio nema nikakve veze sa tim i da mora da se obrati aranzeru ili nekome ko je to inace njima radio. I uvek pitaju "Pa kako to sad, zar ne moze to neto vi ovde da uradite, ne znam sta, vi to bolje znate...?". Pa onda polako, jako polako se nekako sve objasni pa na sledecem terminu opet taj neko (a aranzer uvek!) mora da donese preuredjenu pesmu, pa opet da se zove neki Muzicar da odsvira ako je vec bilo ranije pa opet sve sto sledi...

Elem, to je nesto sto je toliko cesto u Studiju kad je snimanje Vokala u pitanju da sam morao da napisem. A ko god radi u Studiju i ovo cita, cita sa smeskom na usnama a u sebi ili na glas komentarise sa "Tacno tako ... sto puta mi se desilo ... i to naravno ... bas tako ... uf, to je redovno ...)


Kao i kod drugih Muzicara - i pevaci moraju da budu svesni da se u Studiju snima a ne vezba i da moraju spremni da dodju na termin. Da nauce textove napamet, da sve nedoumice rese sa ljudima koji to mogu i trebaju da urade ali van Studija i pre termina za pevanje. Da zapamte da sve ima svoj limit pa i nivo pojacanja slusalica. Da pojacanjem Vokala u slusanju nece bolje pevati. Da moraju da cuju i matricu jer ce biti falš i van ritma. Da moraju da veruju Producentu neuporedivo vise nego svojim usima a narocito tokom samog snimanja, dok pevaju. Da je inace za njih mnogo bolje da slusaju upute Producenta po svim pitanjima, kako u vezi pevanja tako i u vezi svega ostalog jer su neuporedivo strucniji i kompetentniji od njih po svim pitanjima vezanim za pevanje kao takvo ali i za sve ostalo sto se Muzike tice - a narocito za sve sto se tice rada u Studiju. Da nauce da se svojim petljanjem u sve i svasta samo dobija/postize kontra efekat i nikada nista drugo. I jos mnogo stvari bi morali da nauce, prihvate i da se ponasaju u skladu sa tim ko su i koliko su. Ali mrka kapa, sve je gore...

I da izdvojim nesto sto je bitno. Pevaci bi morali mnogo vise da cene Pevace koji im pevaju druge glasove nego sto to inace cine. Jer ih u najvecem broju slucajeva bukvalno izvlace a ostaju anonomni. Nije bitno sto ih pevaci nikada ne pominju ali je bitno da shvate da bez njih ne bi uspeli da se bave Muzikom i da moraju to da cene ali i da pokazu, makar interno, u Studiju.

Ostali koji nisu takvi a trenutno su u "debeloj" manjini? Pa sa njima nema problema, sa njima je uzivanje raditi, sa njima moze da se stvara, sa njima je i rezultat bolji, najbolji... O ostalim Pevacima nekom drugom prilikom, kao i o nacinu snimanja sa tehnicke strane, bar neke stvari. Za sada toliko a kao informaciju za sve, i Muzicare i one kokji samo vole Muziku, cisto da bi se znalo desavanje kod nas i da bi na konto toga neke stvari bile bar malo jasnije.

Pa idemo dalje.


Pozdrav!


_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 01.06.2015. u 21:17 GMT+1]}

---

Pristup snimanju u Studiju, generalno. U principu vrlo jednostavno i bez mnogo filozofiranja. Sto prostija resenja to bolji rezultat. A moze da se komplikuje prilicno, sto ne znaci da je lose komplikovati ali je pitanje kada, koliko i zasto komplikovati.

Prvo i osnovno a vazi za sve, i Muzicare i Snimatelje, Producente... - je to da bi trebalo sve, ali apsolutno sve da bude podredjeno Pesmi kao pojmu. Sav rad na Muzici se zasniva na Pesmi pa je logicno da se i sve sto je vezano nakon svaranja Pesme podredi pesmi. Ali toj specificnoj Pesmi jer su sve Pesme razlicite, kao otisak prsta ili sama ljudska bica i Pesme su individualno osobene. I kao sto razliciti ljudi imaju razlicit zivotni moto, put, filozofiju, nacin zivota.... isto to vazi za Pesmu, svaku Pesmu posebno.

Zasto je to bitno razumeti i prihvatiti da postane rutina u pristupu? Jedino sto se ikada cenilo u svetu je originalnost, i jedino originalnost se ceni sada, i jedino originalnost ce se uvek ceniti. Dobar primer je Slikarstvo jer je to svima poznato - samo je Original vredan, po svim pitanjima, sve ostalo su manje ili vise uspesne ali uvek samo kopije. Tako je i sa Pesmom ali na ovoj temi nece biti rec o stvaranju Pesme jer je tema o Studiju. Pa kako se do sada napisano odnosi na Studio i kako se primenjuje?

Vrlo prosto iako tesko (u pocetku, i za razumevanje i za ostvarivanje) - koncentracija na Pesmu umesto na trendove i "uspesne produkcije". Koncentracijom na Pesmu se izbegava kopiranje (kopija, reprodukcija...) sto automatski dovodi do Originalnosti. Na primer, a da bude jednostavno i razumljivo svima: vec neko vreme je trend kod nas da se Vokal "suši" sto je vise moguce pa cak i da bude totalno "suv" (bez i malo reverba, dileja...). Moze se cuti bilo sta da se pusti a u nazad nekoliko godina. A ima li logike u tome da je to dobro i preimenjivo za sve Pesme? Naravno da ne moze to tako. Pa kako zvuci neka, recimo, balada sa lepim, emotivnim textom i bogata harmonijama i efektima/instrumentima koji donose cist osecaj srece ili tuge a vokal nema tu dimeziju?! A kako da ima kad je "suv" i zvuci kao nakalemljen na ostalo. Hajde da se iskreno prica jer ako nije tako onda nema smisla bilo sta pricati - uglavnom je neznanje dovelo do tog trenda. Neznanje u vezi upotrebe prvenstveno reverba i dileja ali i tome pridruzeno neznanje i nesposobnost da se Vokal tretira frekventno (EQ) kako treba. Najlakse je "stavicemo suv Vokal pa nema da se bakcemo sa prostorima i jekom", najlakse i najjednostavnije, samo se digne regler i zavrsena prica oko vokala. To sto "visi" u odnosu na ostatak (Pesmu), koga to zanima, "tako se sada radi, tacka". Pa nije tako, nije tacka, nije ni zarez - nego glupost i nesposobnost na delu!

Dobro "obojiti" Vokal ali i bilo koji drugi instrument je vrlo tesko i veoma komplikovano. "Obojiti" = tretirati i evilajzerom (EQ) i reverbom/ima i pozicijom (prvi plan za lid vokal, ali koliko "blizu", pozadina prvog plana ili front drugog plana za drugi/e vokal/e...). A sve to u odnosu na varijabile koje se manifestuju svakim tretiranjem (obojenoscu) drugih instrumenata kao i tretiranjem samog Vokala. Da ponovim, veoma tesko i komplikovano. Ali to nije razlog da se zanemari!!! Neuporedivo lakse je "osušiti" Vokal ili bilo koji drugi instrument ali je nedopustivo to raditi samo zato sto je lakse ili "u trendu"!!! A narocito me nervira kad se kaze "pa i u svetu je tako, slusaj kako XYZ zvuci, nema ni trunku reverba" - jer to nije tacno, u svetu se reverb upotrebljava i dan danas i za svaki instrument ili Vokal. Poenta je u tome sto je uvek vazilo pravilo (i uvek ce vaziti!) da je najbolji reverb onaj reverb koji se ne cuje, koji je deo Vokala ili instrumenta toliko da se zanemaruje kao nesto sto je posebno! A to je najteze dobiti, napraviti, uraditi... najteze! Ukratko a dovoljno da se razume i jednostavno da razume vecina ako ne i svi (pa drugom prilikom detaljnije).

Znaci, nije dobro da se sledi trend jer se onda kopira u nacelu a rezultat toga je da se gubi osobenost Pesme, dobija se "crno - bela" odnosno, tacnije, siva kopija koja nema vrednost i samo se Medijskim varijantama manipulacije postize takozvana "uspesnost i hiticnost" takvog produkta, Pesme. Svedoci smo toga svakodnevno.

Nije dobro da gitarista u Studiju kaze "hocu da zvucim, da mi gitara zvuci kao XYZ", ni bilo koji drugi instrument/ili Vokal. To bi trebalo da je svima jasno kao dan. Pa isto tako - ne treba ni Pesma da zvuci kao necija druga Pesma, treba da zvuci specificno, karakteristicno za tu odredjenu Pesmu - to je originalnost, to se jedino ceni, jedino to je vredno.

U zavisnosti od karaktera i specificnosti Pesme se i snima i mixa, i onda to dobro zvuci. A sama tehnika snimanja je vrlo prosta. Najjednostavnije objasnjeno je - sve sto se snima snimiti sto vernije originalu, izvoru zvuka. I pola posla je zavrseno na najbolji nacin, nema greske.

Ono sto treba znati i sto pre prihvatiti kao rutinu u razmisljanju i delanju je - od samog pocetka, vec na prvom terminu i prvim usnimavanjima treba razmisljati kako ce to zvucati u mixu!!! Svako usnimavanje treba da se radi na taj nacin, takvim stavom i razmisljanjem. Vazi za svaki instrumet (i Vokal, naravno). Obicno se pocinje sa bubnjevima (pricam o "zivom" bubnju, programirano je druga prica i o tome jos ne) pa treba odmah poceti sa mislju kako ce zvucati u mixu. Dosta se gresi kod snimanja bubnjeva ali i generalno kod svih instrumenata sto se zvuk nalazi/trazi posebno, u Solo tretmanu. Kog bubnjeva je to jos malo komplikovanije jer se taj instrument sastoji od dosta delova, sto podrazumeva najmanje 8 (osam) mikrofona, izvora zvuka, u istom trenutku (za neku kasicnu postavku) i isto toliko mono kanala/trekova na snimacu u odnosu na, recimo, bass koji ima samo jedan izvor, ide direktno u sto i ima jedan kanal/trek na snimacu. Samu tehniku/pricip/varijantu... snimanja bubnjeva necu sada opisivati nego nekom drugom prilikom (varijante u smislu "'ajde sada bas bubanj" pa se onda trazi neki "dobar" zvuk bas bubnja, pa kad se zadovljno onda "daj sad dobos" i tako redom ili "sviraj sve, neki srednji tempo, ritam/bit kako god hoces i svaki drugi ili cetvrti takt prelaz, a upotrebi sve sto ces inace koristiti od kompleta" gde bubnjar tako svira a trazi se zvuk "sveukupno" slusajuci seo set bubnjeva stalno - uz matricu ili bez matrice...) jer je bitno da se shvati princip kkoji vazi za svaki instrument, da ponovim - jos pri usnimavanju se mora imati "vizija" kako ce to zvucati u mixu, a na bazi same karakteristike Pesme i ostalih instrumenata.

Jeste to tesko (u pocetku, ako se nema ta navika pa tek treba da se stvori!) ali se izbegava porazavajuca situacija da se snimi odlican zvuk instrumenata pojedinacno ali ka dodje do mixa sve zajedno ne zvuci dobro - a to nije tako retka pojava. Ok, to je nesto sto je vezano najvise za iskustvo i godine rada u Studiju i nekako bi trebalo da to dolazi samo po sebi ali ne mora da znaci i dobro je stalno o tome pricati a veoma vazno onima koji pocinju ili imaju malo iskustva u studijskom radu (bilo kao Muzicar ili Snimatelj, Producent...).

Jos jedna stvar da se pomene/napomene a vrlo je vazno - ne postoji prioritet u smislu "Vokal je vazniji od basa" ili "hor je vazniji od daire" ili "taj klep nije mnogo bitan" ili "to je samo prateci Vokal" ili bilo sta slicno. To jednostavno ne postoji i tacka, velika tacka, nema diskusije o tome. Svaki element je podjednako vazan i trazi podjednaku dozu koncentracije i angazovanja. Nema zanemarivanja nicega i nikoga ni po kom osnovu/kriterijumu. Svako forsiranje, izdvajanje po vaznosti... rezultira losim krajnjim produktom. To vazi kako za coveka/Muzicara tako i za Instrument - nema "pvlascenog" i nema dileme ili diskusije o tome!!! To treba pravilno razumeti i dobro "utuviti u glavu" za vecna vremena!!!

I jos jedna stvar, eto da se pomene sada - sve sto se radi pri usnimavanju mora da ima neki stepen "rezerve" a narocito koriscenje ekvilajzera (EQ). Nikada ne treba ici do maximuma ma koliko to dobro zvucalo, uvek mora da se ostvi malo "lufta" radi mogucnosti korigovanja u mixu. Vazan momenat pri usnimavanju a tice se najvise ekvilajzera i rada sa dinamikom (kompresora, limitera...) jer ako se uradi nepravilno i maximalno moguce velika je verovatnoca da ce u mixu biti problema a resavanje takvih problema je vrlo komlikovano a nekada i nemoguce.

Otprilike su to neke osnove postavke "u glavi" prilikom rada u Studiju. Onako generalno i samo ono sto bi trebalo da bude bukvalno deo svakoga ko bilo sta radi u Studiju. Pa idemo dalje...


Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 09.06.2015. u 16:03 GMT+1]}

---

Opširno pisanje, detaljno i čitljivo za svakog sadašnjeg (i budućeg) korisnika usluga struke u Studiju!

A, možda i prepoznavanje grešaka u nekom momentu rada u nekom od Studja, ili u ličnom "domaćem" radu.
U svakom slučaju - korisno za svakoga, ko se bavi muzikom i snimanjem muzičkog materijala.

Hvala u svoje i njihovo ime!
---------------- ---------------------- ------------------------ -----------------------

Malo da proširim Temu, jer viđenje muzičara može biti različito, u zavisnosti od nivoa muzičarskog i izvođačkog znanja/umeća, pa i opreme na kojoj dotični muzičar svira.
Skratiću: viđenje studijske ekipe može da predstavlja vrhunsko Audio ostvarenje, pa i da ga tako (vrhunsko) i ostvari, kao finalni/gotov Audio produkt...
ali, to možda odudara od realnog zvuka u Real Time svirci na bini, pod predpostavkom da se koristi samo deset prstiju na instrumentu, odnosno samo ono što u Real Time-u instrument može dati na zvučnik.

Na tu temu imam puno toga, počev od činjenice da u sámom (profi) Arrangeru postoji mali 16-to kanalni Studio i mogućnost nasnimavanja u Song modu - da se napravi i snimi vrlo dobar i kvalitetan MIDI zapis, ili Song, matrica tipa Minus One.

Pitanje je: da li se time čini usluga muzičaru, ili šteta - na koje bi trebalo da zna odgovor sám muzičar, još pre nego li "uđe u Studio" ili krene na MIDI File-ove.

Pozdrav

---

Pa trudim se da bude razumljivo svima koji citaju. Kada procitaju Muzicari a imaju malo ili nemaju uopste iskustva u Studiju imace jasniju predstavu o nekim osnovnim a veoma bitnom stvarima. Kada to isto procitaju oni koji nisu Muzicari (ne sviraju ni jedan instrument, sviraju neki instrument ali se ne bave Muzikom ni na jedan nacin osim "za sabe, kuci"...) bice im jasne neke stvari koje se cuju pri slusanju a stvaraju nedoumice. Nije lako tako pisati ali je vecem delu citalaca razumljivije. Sa druge strane, postoji mali milion sajtova i foruma "suvog" strucnog tipa gde je skoro sve napisano razumljivo samo najuzem krugu ljudi koji se bave Studiom, rade u Studiju - potpuno nezanimljivo i veoma nerazumljivo za bilo koga drugog. Pa cak i dosadno vecini Snimatelja i Producenata koji uglavnom i ne ucestvuju na temama.

ES jeste strucniji od "klasicnih" foruma ali sama materija je previse usko strucna da bi bila zanimljiva cak i Muzicarima (kojih je u odnosu na druga zanimanja veoooma mali procenat) a o ostalima da se ne prica. Pa je moja zamisao bila, i ostala, da se sto vise ljudi informise o studijskim desavanjima, Muzicarima ce koristiti i inace a onima koji nisu Muzicari ce u najmanju ruku biti zanimljivo da saznaju neke stvari.

Moram priznati da sam se jedino iznenadio izostankom pitanja koja su vezana za ono sto napisem ili uopste o Studiju. Tim pre sto dobijam pitanja privatno a na bazi ovih textova. Sto je najcudnije - sva pitanja su mi postvljana, poslata na Mail?! Cak ne ni na PP nego na Mail. Nekako imam utisak da se ljudi snebivaju da pitaju ovako, na temi, iz ko zna kog razloga.

---

Naceo si nesto sto se po malo provlaci kroz moje pisanje od samog pocetka. I jeste bitno da se o tome pise, razgovara... Naime, cesto se desava da se u Studiju uradi, snimi, smixa... nesto sto se ili ne moze ili nece nikada izvoditi na nastupima. Da li je to dobro, da li tako treba...? Pa zavisi od nekoliko stvari. Prvo, ako je bend u pitanju onda to moze da bude jako lose, ne mora ali moze da bude. Ako je "Vokalni Solista" u pitanju onda je situacija potpuno drugacija, uglavnom je nebitno jer Pevac sam po sebi nije bend i za nastupe osrganizuje ljude koji ce svirati (na bilo koji nacin organizuje) sto podrazumeva da ako je u Pesmi hor ili neki gudaci moguce je to organizovati i uzivo, od angazovanja celog hora do nekoliko Vokala koji ce pokriti te deonice, isto vazi i za gudace, duvace, perkusije... i tu generalno nema nekih limita ili da nesto nije primereno. Pevaci su u principu samo reproduktivci (i svojih pesama, osim ako nisu autori - sto je zanemarljivo retko) onoga sto se uradi u Studiju pa nema ni jedan razlog zasto ogranicavati stvaralacki deo kako u pravljenju pesama tako i u radu u Studiju. Ima samo jedan problem, to se onda pretvori u neumerenost pa nekada ide u kič i vise je smesno nego produktivno ali to je neka druga prica i ukljuceno je malo filozofije, psihologije... pa necu o tome jer bi se rasplinulo, previse.

Kad je bend u pitanju onda je drugacije, ima mnogo razloga protiv dodavanja necega sto clanovi benda ne mogu sami da odsviraju na nastupima. BTW, kad kazem "bend" mislim na klasicnu postavku ljudi koji sviraju sve instrumente, bubnjar, basista, gitarista, klavijature i pevac - i sve male varijacije oko te osnove (dve gitare, bez klavijatura, dve klaijature, dva pevaca...) ali ta snova u sustini, a sustina je da se svira na nastupu. E sad, tu ima dva osnova za pristup. Prvi je taj da je osobenost pesama bazirana na "zvuku" samog benda, da su Pesme i pravljene na bazi onoga sto je bend uzivo. Onda tu nema mnogo prostora za dodavanje bilo cega sto nije u stalnoj postavci benda. Drugi pristup je da bend hoce da ima vise ali ne zeli da ima vise clanova benda bilo stalnih bilo povremenih/angazovanih. U danasnje vreme tehnologija dopusta da se to ostvari bez ikakvog problema. Vec sam pisao o tome vise puta na obe teme, godinama unazad je praksa da se na nastupima koristi kompjuter za sve ono sto bend ima potrebu a fizicki je nemoguce ostvariti sviranjem samih clanova benda. Znaci, ako je potreba takva i postoji tehnicko resenje onda nema ni jedan jedini razlog zasto se to ne bi radilo. Opet se vracam i stalno ponavljam - najbitnije je da autor ostvari svoju viziju Pesme. Ako je autor bend i ostvaruje viziju upotrebom kompjutera na bini onda nema dleme da li je to dobro ili nije.

Ono sto je lose po Muzicare a vezano je za Studio je sledece - preterivanje u svakom smislu a koje je omoguceno pojavom kompjutera u Studiju. Pa tako imamo situaciju da se nasnimi "bezbroj" vokala, gitara, klavijatura, efekata, intrumenata... samo zato sto je to sada "fizicki" moguce i lako izvodljivo (nekada je postojao magnetofon sa 8 ili 16 ili 24 trake i sto se snimi - snimi se na toliko traka i kraj, odnosno onda se to sto se ima smixa i kraj, za razliku od sadasnje situacije gde na kompjuteru moze da se snimivise od 120 traka i to svaka traka moze da bude i mono i stereo opet za razliku od magnetofona gde je postojalo 24 trake i kraj, 24 mono trake i nema vise, fizicki ne moze vise!!! )! Pa onda to i u Studiju zvuci po malo nakaradno, smesno, bespotrebno... a ako se to isto ne prenese na zivim nastupima po nekada ti zivi nastupi deluju jadno. Ali to je opet skopcano sa "individualnim ludilom" koje je za neke druge teme, ovde necemo o tome.

Pa idemo dalje...


Pozdrav!

---

Pozdrav,
Da se ubacim sa nekoliko fotografija svoje skromne studijske/live postavke.
Srce sistema čini laptop Toshiba Tecra S5. Matora mašina, ali uz Core 2 Duo procesor i 4 GB RAM-a stvarno odrađuje sve što treba. Na jedan USB port ulazi MIDI kontroler Behringer UMX 61 (pet oktava) a na drugi USB port preko MIDI 2 USB kabla dolazi signal iz Alesis D4 modula na koji je zakačeno nekih 12-tak padova - u stvari, padova ima manje, ali su neki višezonski. Set je trenutno namešten za poziciju stajanja, jer trenutno radim na nekim ambiental/industrial projektima, pa set više koristim u smislu perkusija, nekih efekata itd. Naravno, sve može da se namesti i kao klasičan set za sedenje.
Oba uređaja - i MIDI klavijatura i E-bubanj mogu da rade istovremeno i da im se signali ne mešaju, jer je softver u kome se sve dešava setovan da signal sa Alesisa prima samo preko MIDI 2 kanala, a na istom kanalu ga i Alesis šalje, tako da se izbegava situacija da, recimo, VST sint ''pokupi'' signal sa Alesisa.
Što se tiče DAW aplikacije u pitanju je Cockos Reaper - ''mališa'' koji nije preterano softverski zahtevan, a veoma je stabilan i u njemu praktično sve može da se uradi - MIDI i analogno snimanje, miks itd. Potpuno pouzdan i za live nastup - u jednoj numeri na live nastupu sa njega mi istovremeno ide 12 VST instrumenata a sama klavijatura mi je splitovana na 5 delova i sve radi bez greške. Dakle, u zavisnosti od trenutne pesme koja se izvodi (ako je koncert u pitanju) samo podignem drugi projekat i ako je potrebno stanem za drugi instrument i - to je to :)

@dragane,
sve što si uslikao i opisao - se čuje na Tvojim Audio radovima!

A, pažljivo slušanje prepoznaje i Tvoju pozitivnu emociju u radovima, što je vrlo bitna komponenta (nevidljiva u opremi Studija) svakog autorskog dela.

Pozdrav

---

Hvala Vladimire :)

U potpunosti se slazem. Mnoge numere (posebno u "starijoj" elektronskoj muzici raznih pravaca) su snimljene sa vise nego skromnom opremom, ali emocije i trenutna inspiracija (uz postovanje nekih, ipak, osnovnih pravila prilikom snimanja/prilikom produciranja) je iznedrilo vanvremensku muziku.

Takodje, na tu temu, u muzici i dalje (na nasu srecu) vazi stih "U rukama Mandusica Vuka bice svaka puska ubojita".

P.S. - Poslusah sad dve obrade clana Dragana Gojica...vrlo zanimljivo, voleo bih cuti i neku autorsku ako imate.

---