STUDIO ali ne linkovi nego vidjenje ocima Muzicara, pitanja, saveti...

Ova tema je predvidjena za razgovore o pojmu STUDIO i svemu vezanom za taj pojam - snimanje, mixanje, oprema... Kao sto sam naglasio u temi "KONCERTI..." ovaj deo ES-a se zove Muzicka produkcija sto je dobrano zastupljeno u pojmu STUDIO. Mnogo je zabluda i pogresnih stvari vezano za STUDIO kao pojam cak i kod Muzicara, o ostalima da se ne prica, pa bi mogli da se potrudimo da pojasnimo, objasnimo i resimo te zablude i pogresne stvari. I da to bude svima koji citaju zanimljivo i lako za razumevanje, zabavno za pracenje. Bez opterecenja i nadmetanja jer sam pojam je takav.

Kao prvo, voleo bih da razjasnim jednu cudno nesvatljivu stvar a to je da se ne zna osnova. Naime, u Studiju se snima, snima se kompozicija - to je svima kao jasno. Ono sto dobar deo Muzicara ne svata ili nece da svati je sledece, u Studiju se ne vezba niti komponuje niti aranzira! To se radi pre ulaska u Studio. To je jedna od osnovnih greski Muzicara bez studijskog iskustva kao i nesto sto je svojstveno po godinama mladjim Muzicarima. Naravno, sve se stice iskustvom, zivotnim i radnim, pa nije cudno sto neki mlad muzicar to ne zna ali nije opravdanje da se ulazi u nesto bez dovoljno barem osnovnih informacija. To vazi za sve u zivotu pa nema razloga da se Studio razlikuje od toga.

Znaci, osnov dobrog rada i krajnjeg rezultata u Studiju je da Muzicar zna sta hoce i da je dosao spreman na snimanje. A to podrazumeva da je kompozicija (kompozicije, pesme...) sredjena po svim pitanjima pojma Kompozicija, aranzmanski, kompozitorski, harmonski, ritmicki, text... i da se zna ko sta i kako svira (kad je bend u pitanju). U Studiju se ne vezba pesma, to se radi na probama. U Studiju nema uslova za probe jer je drugacija namena i prostora i tehnike. U Studiju se ne uvezbava niti se pravi Solo (na ma kom instrumentu). U Studiju se ne uvezbavaju rifovi, deonice, pasazi, improvizacije... nista se ne uvezbava, to se radi na probama a neki instrumentalisti i kompozitori i kod kuce ako imaju takve uslove, gitarista prvo kod svoje kuce napravi pa uvezba Solo pa onda to prezentuje grupi na probi pa onda vezbaju... to vazi za svakog Muzicara. Kad se tako radi onda u Studiju moze da se koncentrise na snimanje i produkciju - sto je i namena Studija.

O probama drugom prilikom a to je inace "rak rana" nase muzicke scene. Pogresno se rade/izvode probe, u pogresnim prostorima i veoma olako svataju, nekako neobavezno - a probe su rudimenti za zive svirke/Koncerte i Studio. To je posebna prica, ni malo jednostavna iako tako deluje ali o tom potom i u medjuvremenu.

Pricajmo o osnovama snimanja i to o snimanju grupe/benda. Postoje dva nacina snimanja. Ceo bend odjednom ili svaki instrument pojedinacno. Prvi nacin je uslovljen prostorom koji mora buti veliki najmanje toliko da ceo bend moze da stane fizicki i plus paravani za odvajanje pojedinih instrumenata plus mikrofoni za sve to. Sto podrazumeva prilicno veliku prostoriju. Takav nacin se kod nas retko upotrebljava iz mnogo razloga, prvi i osnovni je sama prostorija koja mora da bude bas velika sto je retko na nasim prostorima, vrlo malo takvih Studija ima. Drugi razlog je oprema, Studio mora da poseduje dovoljno mikrofona da se sve pojedinacno ozvuci/prenese na snimac. I to studijskih mikrofona koji su po pravilu prilicno skuplji od mikrofona koji se koriste na koncertima, zivim svirkama, klubskim svirkama, tezgama... ne samo skuplji nego i drugacijih karakteristika (o tom potom...). Plus kablovi i konektori koji moraju da budu vrhunski u odnosu na zive nastupe opet zbog karakteristika za potrebe snimka. Sve to u principu jako puno kosta pa je kod nas retko da neki Studio ima dovoljan broj mikrofona (uvek mora da se ima vise od trenutne potrebe radi izbora za pojedine instrumente, karakteristika odredjenog mikrofona ne mora da zvucno zadovoljava kriterijum zvuka pojacala razlicitih instrumentalista...) i to samo zato sto je kod nas retko da neko tako snima. Retko je jer grupe/bendovi nisu dovoljno spremni ni uvezbani ni sposobni za tako snimanje. Velika je razlika izmedju zive svirke i Studija. Osnovna je u tome sto svaka greska bilo koga u bendu na zivoj svirci prolazi i ne vraca se vise sa velikom verovatnocom da ili nece ni biti primecena ili ce se zaboraviti vrlo brzo. U Studiju se svaka greska snimila i pri svakom preslusavanju se cuje, pa ako se propusti/ostavi to se onda smixa i izadje CD/materijal sa greskom muzicara/sviraca i ta greska je uocljiva i dtraje "vecno". Znaci - u Studiju nema gresaka. A to je jako, jako tesko. Cak i za najvece profesionalce.

Dugi nacin snimanja je nesto sto je kod nas praksa i uobicajeno je da se snimaju pojedinacno jedan po jedan instrument. Manje je nervoze prisutno kod benda (kad svi zajedno u istom trenutku sviraju/snimaju uvek onaj ko nije pogresio na svaku tudju gresku reaguje sa "pa 'de sad pogresi, a odsvirao sam do ]aja, ne znam da li cu moci da ponovim...") i relaxiranije se radi, snima. Uglavnom se snima prvo bubanj, pa Bass, pa ritmicko harmonske gitare, pa klavijature, pa glavni vokal, pa prateci vokali, pa na kraju Solo deonice i perkusije (ako ih ima). To je neki uobicajeni sled dogadjaja, snimanja. Naravno, uvek su moguce varijacije toga ali bas retko se menja da se prvo snimi bubanj pa Bass pa onda ostalo moze i da bude nekada i drugacije. Vokal se uvek snima kad ima dovoljno "matrice" snimljeno, harmonski i ritmicki, jer je to potrebno za "dozivljaj u usima" prilikom snimanja vokala. Prateci se snimaju posle glavnog vokala, naravno. I to bi bilo to sto se tice nekog redosleda dogadjanja. Prednost takvog rada u odnosu na "svi zajedno" je i tome sto se pojedinacani instrument snima onoliko puta (tejkova) koliko je potrebno da bude dobro, pri tom je samo taj jedan instrumentalista angazovan, svira. Pa kad zavrsi onda drugi i tako redom. I niko se ne ljuti na tudju gresku jer ne mora "opet da svira a vec je dobro odsvirao", sto znaci da nema tenzije na terminima a to je ulov za dobar rad. I za takav nacin snimanja nije potrebno da Studio ima veliku prostoriju... manje izdataka te vrste a ulaganja u opremu... i svima dobro.

Ok, da ne duzim dalje za sada. Iz ovog dosadasnjeg se moze otprilike videti kako sam zamislio ovu temu. Sve, pa i najbanalnije, sto se tice snimanja u Studiju je dobro za razgovor/diskusiju. Naravno, i oni koji nisu Muzicari mogu i trebalo bi da se ukljuce jer takvih koje ova tematika interesuje ima jako puno. Hvala.


Pozdrav!

---

MUZIČAR bez dobrog TONCA ( glavni i odgovorni u Studiju!) i publike je običan, talentovan lik, poseduje volju, znanje, ulaže u instrument, vežba...i samozadovoljno misli da je car!

Taj carski osećaj, samouverenje i uspeh, aplauzi i dobri honorari, Ugovori i pozivi za nastupe, samo su privid...dok se ne dođe u situaciju: "Pošaljite neki svoj snimak (reč je o Agenturi, koja je dobila dojavu Direktora hotela u Zürichu, da je slušao izvesnog Vladimira u budvanskoj "Avali") i repertoar, da bi Vas angažovali."

Za poziv sam znao, jer sam ga i očekivao, ali SNIMAK!!!
Šta snimiti??? Mislim...po jednu reprezentativnu numeru iz nekoliko žanrova, da što šire prikažem znanje i umeće.

Nađem TONCA u rođenom Kotoru!
Ima svetski Studio, jer kao muzičar, plovio je i kao oficir na prekookeanskim brodovima, pa pokupovao svetsku i bogatu opremu.
Rutinski odredim numere za snimanje, ali za svaki slučaj snimim na samom Arrangeru nekoliko numera, kao kompilaciju - onako tek, da se spremim za TONCA (da ne gubimo vreme).
Snimio - preslušam...i frapiran konstatujem koliko to lepo zvuči, moćna harmonizacija, "štosovi" velikih, a svetskih jazzera,
lični INTRO i Interludij između različitih numera, uz obaveznu modulaciju u druge tonalitete etc. etc.
Ali...

Nastaviću se...

Pozdrav

---

Bravo Vladimire, nastavi se obavezno cim budes imao vremena. Bice korisno.

Elem, TONAC... Da malo pojasnimo taj pojam, ne zna se i to je nesto uobicajeno kod nas. Kad se kaze Tonac podrazumeva se neko tehnicko lice koje se bavi tonom. Sto u stvari nije tacno, nije bas samo tako. Tonac je izraz koji je svojstven Radiju, Televiziji i u vecini slucajeva zivim svirkama. U Studiju postoje Tonci, Tehnicari, Editori, Programeri, Tejp Opovi (Tape Op's), Snimatelji i Producenti. Postoji jos nekoliko ljudi/zanimanja (Cateri, Midi 'menovi', Majk 'menovi'...) ali ovo nabrojano je nesto sto je kod nas u Studiju, rad u Studijima koji su u Inostranstvu cemo nekom drugom prilikom, prvo da obradimo ovo nase, domace.

Svi osim Snimatelja i Producenta su tehnicka lica i nemaju odgovornost za kreativni deo rada. Sva "kreativna odgovornost" je na Snimatelju i Producentu (oni su krivi ako nesto ne valja). Snimatelj i Producent su Tim koji je odgovoran za sva desavanja u Studiju, od organizacije rada preko kontakta sa "klijentima" (Pevacima, Grupom, Kompozitorima, Aranzerima, Menadzerima...) do Mixa i posprodukcionih momenata - finalnog "proizvoda".

Producent je koncentrisan samo na numeru/pesmu/pesme i ne zanima ga tehnicki postupak dobijanja onoga sto je zamislio, sto hoce da dobije, da se desi... sa pesmom.

Snimatelj je spona izmedju Producenta i tehnickog/tehnickih postupaka/radnji u Studiju koje moraju da se obave da bi Producent dobio to sto je zamislio... Plus tesno saradjuje sa Producentom na samoj pesmi po svim muzickim pitanjima.

Ostali (Tonci, Tehnicari, Editori...) rade svoj posao tehnicke prirode i oni koji su pametni i zele nesto vise od toga se trude da pri svom radu "kradu znanje" od Snimatelja i Producenta... pa nakon nekog vremena ako to dobro rade postaju Snimatelj i Producent...

Hajde ovako, nesto malo a sto je osnova i uobicajeno i jednostavno da bi se razumelo ovo do sada sto sam naveo. Pocinje snimanje Vokala.

Producent hoce da Vokal bude na kanalu 8 i u slusanju cuje Vokal u prostoru i sa malo dileja ali malo mu smetaju neki sibilanti (ili bilo sta zvucno sto je losa karakteristika tog Vokala i ne zeli to kasnije da se resava nego da se usnimi reseno) pa da to ne udje u snimak, to kaze Snimatelju koji to mora da ostvari.

Snimatelj Kaze Toncu "povezi Vokal direktno u Focusrite pa direktno u kompjuter i povezi Lexicon na prvo slanje a neki Dilej na drugo slanje ali vracanje Lexicon-a da bude na 23 i 24 a Dilej klasicno". Onda Tonac kaze Tehnicaru "Postavi Neumann-a, stalak za note i pojacalo za slusalice a ne zaboravi "carapu".

Tehnicar to uradi i ceka kod mikrofona Vokal da nu namesti poziciju mikrofona, poziciju stalka za note (text... i da bude siguran da ima olovka na stalku/pultu...), poziciju pojacala za slusalice i setuje onovnu postavku kontrole tona na pojacalu za slusalice, osigura da se jasno vidi tex ili note i podesi ostala svetla u prostoru...

Uporedo sa Tehnicarem Tonac na peč polju povezuje mikrofon u Focusrite, iz Focusrite-a direktno u karticu u kompjuteru, u Cubase-u (ili nekom drugom programu) otvori Track za vokal i setuje plejbek na kanal 8 na mixeti, povezuje sa prvog senda u Lexicon a vracanje na kanale 23 i 24 na Mixeti, povezuje sa drugog senda u Dilej a vracanje na Return Mixete.

Kad to zavrsi pita Snimatelja "Koji prostor?" Snimatelj u zavisnosti od pesme kaze, na primer "Neki jasan rum, do dve sekunde sa malo predileja recimo 12 milisekundi, rasiren (spread) maximalno a rana reflexija oko 50% ili nesto manje i na vracanju dodaj na 4 kile 6 decibela ali ne šelf nego pik sa Q 2.2 i jedno 4 decibela na 200 herca Q 1.7 a obori za par decibeka kiloherc". Tonac to setuje, kaze gotovo ili signalizira i pocinje snimalje.

Tokom snimanja za mixetom sede Producent i Snimatelj a za kompjuterom Tonac. I to tako ide stalno, samo se menjaju Muzicari i Instrumenti koji se snimaju. Da ne detaljisem sada o procesu samog snimanja, sta se dogadja, na sta mora da se vodi racuna, komunikacija pri snimanju sa Muzicarima, raspored kad i zasto se snima, postupci... a narocito ce biti reci, kasnije, o nacinu na koji se pojedinacni Instrumesnti snimaju, od osnovnih postavki do svega ostalog.


Pozdrav!

---

Ako se "nastavim", jer je priča podugačka, čitalac će pratiti dve paralelne postavke i principa rada u Studiju.

Jedna je moja postavka, gde mi treba samo jedan čovek, zvao se on Tonac, ili Snimatelj - važno mi je da zna da koristi datu opremu i da uskladi parametre, koji mu dolaze iz mog instrumenta. Instrument ima svoj mixer i million podešavanja, i efekata, koja posle još idu u mixetu i šalju signal u njegovu "zver".
Znači...ja sam za svaku kompoziciju posebno podesio sve parametre: od boje do efekata i volumena, napravio instrumentalizaciju, aranžmanski doradio fabrički Style...itd. a dinamiku mogu regulisati pritiskom na dirke, ili volume-pedalom.

Druga postavka je ova Tvoja, studijska, sa puno stručnih likova, koji su važni, ali za orkestar, koji svira u Real Time-u, što, naravno, potpuno razumem.

Ali, ja neću dužiti i razbijati shemu, nego izneti nekoliko svojih iskustava u prilog i poštovanje TONCA, kao ključnog i važnog čoveka za posao, koji obavljam - za finalni zapis svirke, koju treba da unovčim.

Pozdrav

---

Pa to i jeste cilj. Da se vide razni aspekti i nacini rada a vezano za Studio kao pojam. Ja pisem, opisujem, rad u vrsti Studija koji je veliki po svim kriterijumima a vrlo slican po nacinu rada sa velikim svetskim Studijima (i po tehnici i po radu). Na primer, kad radim u ovom Studiju:



vazi sve sto sam napisao u prethodnom postu. Kad radim u nekom drugom Studiju a ne tako velikom i opremljenom onda se drugacije organizuje rad. Kad radim nesto u malom Studiju onda sam ja i Snimatelj i Producent i Tonac i Tehnicar i Elektricar ako treba da se zalemi neki kabl... Znaci, bice veoma korisno da napises svoje iskustvo/iskustva u Studiju jer ce to biti i zanimljivo za citanje i korisno svakome ko se nadje u takvom polozaju. Ja cu tokom vremena i postavljati slike manjih Studija i objasnjavati razliku u radu kao i razliku u tehnici...

Znaci, samo pisi, nastavi ono sto si poceo! Naravno, bilo bi dobro da se jos neko ukljuci sa pitanjima ili svojim iskustvom iz Studija...


Pozdrav!

---

Nastavak 1.
Opisani događaji su iz 1990.godine, kada još mnogo što-šta nama nije bilo dostupno, pa samim tim ni lako shvatljivo!

Svi znaju da Arranger klavijature imaju mogućnost da MIDI file-ove (gotove snimke) reprodukuju, ubacivanjem u Floppy disk player.
Ja sam bio (i ostao) protivnik takvog "sviranja" i imao sam osećaj da će mi se klavijatura zagaditi tim diskovima!
Ovaj detalj je važan za kasnije događaje.

Elem!
Snimimo mi dosta materijala za slanje u Agenturu i sednemo da preslušamo snimke preko Tončevih "zveri".
Sve je OK. onako u globalu: nivoi podešeni, nema tonskih zamerki, grešaka... takoreći super!
Međutim, sledi iznenađenje:
- preko dobrog studijskog monitoringa (iako imam Dynacord razglas, koji spada u sam svetski vrh), ja sam čuo nešto, neke nove zvuke, a na nekim mestima primećujem nedostatak tonova, ili "preklapanje" tonova, nekakvu disonantnu gužvu.
- gosp. Tonac se premesti ispred jednog ekrana/monitora i kaže: sad ćemo videti po kanalima - šta koji instrument svira!!!
I tada, prvi put vidim i čujem šta se dešava u živom sviranju, gde po nekom klavirskom modu, prsti desne ruke prate IDEJU na osnovu harmonsko-melodijske strukture, stvara se čitava melodijska konstrukcija za improvizaciju, a vrlo često se dodaju novi (prolazni, skretnični) akordi.

Poljubim gosp. Tonca , koga sam (do tog momenta) smatrao tehničkim licem, koje treba da mi "odradi" jedan posao, kao i onaj auto-mehaničar da "izluftira" kočioni sistem.
Nije bio iznenađen, jer je znao šta se dešava, a bio je zadovoljan što je meni otkrio nešto vrlo bitno za buduće sviranje.

Nastaviću se...

Pozdrav

---

Moj mali doprinos temi. Nije u pitanju baš studijski rad, ali je deo opreme u pitanju, koji može da se nađe i u studiju.

Elem, pošto sam nedavno kompletirao e-drum set koji je sastavljen od raznih komponenata a ''mozak'' je vremešni Alesis D4, postavio se logičan zahtev da se iskoristi okean VST semplova bubnjeva, udaraljki ili bilo čega drugog što izdaleka podseća na perkusioni element. Za te namene u VST svetu je izašlo nekoliko ''dedicated'' rešenja kao što su Addictive Drums, NI Battery itd. ili prosto korišćenje nekog od semplera kao što je NI Kontakt, u koji praktično možete uvući bilo koji sempl i onda ga okidati sa kontrolera - bile to klavijature ili, u ovom slučaju, elektronski bubanj.

E sad, pošto je moj Alesis opremljen samo klasičnim petopolnim DIN MIDI ulazom/izlazom, jasno je da je nešto moralo da se ''zbudži''. Pošto eksterna kartica na mom laptopu nema standardan MIDI ulaz, rešenje je došlo u vidu MIDI2USB kabla. Namena mu je jasna iz samog imena - u ''mozgu'' kabla se nalazi konverter koji vrši dvosmernu konverziju sa DIN MIDI ulaza ili izlaza ka drugom kraju gde se nalazi standardan USB priključak.

Ovde je krenula moja odiseja. Pošto takvih kablova ima kod nas na KP pogledom na njihove cene mi je krenulo kiselo (od 900 din pa sve do 15, 20 ili više evra?!) te ja odem lepo na Aliexp***s, gde je taj identičan kabal oko 4 dolara, sa sve besplatnom poštarinom za Srbiju. Naručim ja taj kabal, stigne u propisano vreme, priključim USB stranu na PC, on ga prepozna stavi drajvere - sve lepo i krasno. Međutim... Kada sam sa druge strane na DIN priključio Alesisa sa jednim padom, čisto za probu - ama ni da drcne, što bi rekao moj pokojni deda, radio i TV tehničar amater. Dakle, hardver je ''ispravan'' u smislu da ga sistem vidi i dodeljuje mu drajvere ali ne stiže nikakav ulazni signal.

Uređaj jesam reklamirao i novac mi jeste vraćen ali to nije bila poenta - poenta je da dobijem uređaj koji radi posao. Da stvar bude gora, shvatim da bi me verovatno sačekala ista stvar i da sam ovde na oglasima nekome dao 15 evra jer bih dobio potpuno isti poluneispravni uređaj.

Ne budem lenj, pa krenem da googlam. I nađem blog na kome je čovek detaljno opisao istovetan problem i način kako ga je rešio. Stvar je u tome da su kinezi opušteno zaboravili da na štampanu ploču uređaja uzaleme nekoliko delova među kojima je i tzv. optokopter ili optokopler, koji izgleda kao malo int. kolo sa četiri ili šest nožica. Da skratim priču, pokupio sam spisak elemenata koji nedostaju, otišao u elektro radnju, pokupovao, izlemio, stisnuo petlju, povezao sve i - voila, Alesis se oglasio bez problema i sada komunicira sa laptopom sa svim priključenim padovima :)

Mali problem je bio u tome što je čovek tamo odakle je (blog je na engleskom) nabavio optokopter sa četiri nožice i sa oznakom kakvu ja nisam našao ovde. Ja sam taj papir poneo sa mnom i u prodavnici su mi našli komplementaran ali sa šest nožica, znači dve su bile višak. No, po razvijenoj šemi nije bio problem naći gde šta treba da se zalemi, tako da sada imam funkcionalno rešenje.
Ako nekom zatreba, mogu mu u privatnoj poruci poslati linkove ka pomenutom blogu, da ih ne bih kačio ovde.

Nadam se da će nekome ovo biti od koristi, pozdrav.

USB MIDI kablovi po pravilu prave frku. Kad se koristi tako sto se klavijatura poveze sa kompjuterom u dosta slucajeva ima problem sa kasnjenjem zapisa na Part-u koji se snima. Znaci, dok se snima sve je ok u slusanju. Kad se "vrati"/preslusava - sve sto je snimljeno, svaka nota je pomerene "u desno", kasni, i nema resenja za to ma sta "izmozgali" - provereno milion puta u praksi. I to ceo deo/Part koji se snimio. To je najcesci problem a uglavnom je uslovljen starim drajverima, bilo da su originalni (dobijeni uz USB MIDI kabl, CD sa instalacijom i drajverima) ili skinuti sa proizvodjacevog sajta jer su svi od reda "Out of Date" i predvidjeni su za rad sa Windows XP ili eventuano sa nekom verzijom W7, i tu kod W7 je po pravilu problem sa 64bit verzijom, na 32bit verziji ima manje problema ali ipak ima. Resenje je kupovina drugog USB MIDI kabla ali vodeci racuna o naznaci za koji OS garantuju da radi/je kompatibilan. Da napomenem, uvek je dobar i pouzdan USB MIDI kabl kostao najmanje 50€, sve ispod te cifre je bacanje para po nekoj osnovi.

Druga stvar, USB MIDI kabl generalno je samo "pomocno resenje". Jer je to nesto sto je vezano za Windows kao takav, kao OS i podleze svim pravilima OS-a a ta "pravila" mogu i jesu cesto mušičava. "Prava stvar", ispravno je imati Audio karticu (internu ili externu) koja ima i MIDI konekciju. Tada nema problema, nikakvih. Naravno to je ujedno i najskuplje. Korektna (ali samo korektna!) externa kartica ne moze da se nadje za manje od 100€, pricam uvek o novim stvarima, iz radnje. I samo da bude jasno, ne kazem niti imam nesto protiv polovnih varijanti (narocito po ceni kostanja!) ali radi lakseg poredjenja i snalazenja u trazenju na Internet-u mnogo je bolje kad se kaze "kosta najmanje 50€ nova u radnji" pa se nadje to sto toliko ili vise kosta u nekoj radnji koja ima link na Internetu, vidi se o cemu se radi i onda moze u zavisnosti od finansijske situacije da se odluci da li da se kupi tako novo iz radnje ili da se potrazi to isto na nekom sajtu polovne tehnike.


Pozdrav!

---

I obavezno paziti na tip prikljucivanja eksterne muzicke kartice tj. USB izbegavati najvise moguce.

Imam Lexicon Omega eksternu na USB-u, dakle ovo:

http://lexiconpro.com/en-US/products/omega

pa pricam iz iskustva. Koliko god da su u pitanju ASIO drajveri, koliko god da se smanji latencija kasnjenje se oseca i moras pri sviranju kompenzovati tako sto sviras "malo brze".

To dosta zavisi od OS-a, optimizacije i setovanja OS-a kao i drajvera. Podjednako. Mada su drajveri najveca boljka inace za svaki uredjaj. To kasno azuriranje i najcesce odustajanje od starijeg hardvera, zadnje neko vreme su se bas obezobrazili pa su drasticno smanjili vreme trajanja aktuelnih drajvera i veoma selektivno podrzavaju nove apdejte OS-a..., a sve u cilju prodaje najnovije tehnike koju izbacuju sad vec po malo zabrinjavajuce cesto. Nazalost sve to je narocito prepoznatljivo kod uslovno receno jeftinijih uredjaja a po pravilu externih.

Recimo, moje iskustvo sa Focusrite Scarlett USB externim karticama je odlicno. I po pitanju kvaliteta Audija i po pitanju svega ostalog. Veoma lako se instaliraju, setuju i dalje rade bez mnogo "cackanja". Latencija se lako regulise i niko se na to nije zalio. Za neki "kucni", programerski, demo ili osnovni Home Recording rad su se pokazale kao odlican odnos ulozenog i dobijenog.

Naravno, bolje su neke druge u osnovi i brze konekcije tipa FireWire... ali je to generalno malo skuplja varijanta... i zavisi od potreba...

Srecom pa je u Studiju potreba nesto drugacija. Potreba je da se ima sto vise ulaza/izlaza pa rezultira time sto se koriste interne i skuplje varijante kartica, dosta bazirane i na Optikom kao konekcijom...


Pozdrav!

---

1. Desilo se to, da sam tada prvi put video note u 16 kanala i mogao da preslušam šta koji instrument svira, a video i celokupnu partituru!
Tek tada se shvati - koliko, zapravo, muzičarsko uvo prihvata, kao subjektivan doživljaj, odsviranu kompoziciju.
A, za razliku od tog doživljaja, mašina registruje signale i pravi realan, objektivan zapis!

Na osnovu čitanja i analize te, celokupne, partiture ispisane u 16 Track-a, bio sam nemalo zbunjen:
jedno je prihvatiti "slušni ugođaj", a drugo je uskladiti sviranje Style-a arrangera (mašine) u Accompaniment sekciji sa svirkom desne ruke (solo, pasaži, akordski blokovi), a da sve bude složeno po zakonima harmonije i contrapunkta.

Tu se otvorila dva pitanja, nametnula dilema:
a) da li se solo svirka desne ruke usklađuje i oslanja na osnovu (grubo rečeno) Style-a, ili
b) će se Style praviti/modifikovati/programirati po individualnom stilskom maniru sviranja i da se stvori sklad i da se ne remeti osnovna stilska (žanrovska) osobenost date kompozicije?!

U slučaju a):
- perfektno poznavanje Style-a, svake melodijske linije/figure instrumenata, koji učestvuju u Accompaniment sekciji, ritma, akcente...do najmanje sitnice;
U slučaju b):
- po unapred idejno usvojenoj i uvežbanoj melodiji, određenoj harmonskoj chemi, do detalja izrađenoj improvizaciji modifikovati fabrički Style, po potrebi izbaciti/ubaciti nešto od instrumenata u Accompaniment Track-ama.

2. Tonac (sa kojim sam završio posao snimanja tog Demo-reklamnog materijala) mi je odredio/usmerio dalji tok muzičarskog razmišljanja pre svega u programiranju Arrangera (kod ku?e), jer od te i takve pripreme će zavisiti i kvalitetno "uživo" sviranje.

Nastaviću se...

Pozdrav

---

Da ne bih otišao u OFF, jer sve dalje što sledi tiče se programiranja Style-ova u Arrangeru.
Novije generacije Arrangera omogućuju programiranje svega i svačega koliko god želi i zna muzičar, jednom rečju - šta god se zamisli i šta god je (čak i profesionalnom muzičaru) potrebno.

Primer, koji sam naveo interesantan je po tome što je to moje iskustvo poteklo od jednog Majstora Tonca i od tada slobodno mogu tvrditi: iza svakog dobrog muzičara stoji jedan dobar Tonac!

Jer, redak je slučaj da je Tonac i dobar svirač, ili da dobar svirač ima opremu i stručno znanje/sposobnosti za vrhunsku muzičku produkciju.

Da bih bio precizniji, tu se ne radi o izradi i korišćenju MIDI file-ova (kao jedina "sviračka" opcija), i file-ovi postaju produkt za nesvirače, folirante i nazivaju se FileMan-i. Ali, za one, koji se bave sviranjem Arrangera "uživo", ipak kratak osvrt na korišćenje professional class Arrangera:
koristiti Record mod i snimiti Song (pa neka i bude MIDI), ali kao test snimak za kontrolu sopstvenog sviranja!
Na njemu mogu da se čuju u vide notni zapisi, pa neka oni posluže za korekciju i pravilno programiranja Style-ova (on može da se "napravi" i u 8-12-16 taktova dužine), kao i za korekciju i usklađivanje melodijske linije/improvizacije sa ritmičko-harmonsko pratećom sekcijom.
Najkraće:
"živa" svirka mora nositi lični stil i prezentovati umešnost vladanja instrumentom, a finalni produkt za reklamu (Demo), neka bude posao Majstora Tonca.

I za kraj:
idealna "živa svirka" bi bila, kada bi se dostigao (uz dobru opremu) zvuk i kvalitet studijskog snimka Majstora Tonca!

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 17.05.2015. u 05:17 GMT+1]}

---

Bubnjar u Studiju. Da malo pojasnimo neke stvari oko toga. Sta je bitno kad se pocinje snimanje bubnjeva? Najbitnije od svega je sam instrument. Da je u odlicnom stanju i da stimuje. Sto podrazumeva da je redovno odrzavan, da ima nove plastike, odgovarajuce!, i da je sve u redu sa mehanizmom za stimovanje (da je svaki sraf ispravan, ociscen, nauljen i "proradjen") kao i da je pedala/pedale u savrsenom stanju (ne da su pedale ok nego da su u savrsenom stanju). Zasto je to toliko bitno da se treba naglasiti?

Bitno je zato sto se to podrazumeva u inostranstvu a kod nas je tako ispravan (tehnicki) bubanj prava retkost u Studiju a i inace. Svaki gitarista kad zavrsi snimanje gittare nema sanse da samo odlozi gitaru u kofer, uvek neko vreme (koliko god je potrebno!) cisti i sredjuje gitaru pre odlaganja u kofer. Neretko se i izmedju pesama koje se snimaju to uradi (skracena, brza verzija). A bubnjari? Cim se zavrsi snimanje pitaju "Jel' sam ja gotov, ne trebam vise?!" i na potvrdan odgovor brze bolje rasture komplet, oni retki koji imaju odgovarajuce kofere na brzinu popakuju a oni, kojih je vecina, pa nemaju kofere samo nagomilaju sve ispred Studija sa sve mobilnim pritisnutim ramenom pokusavajuci da nadju prevoz. Ciscenje, sredjivanje... ma koga to zanima kad i inace to nikada ne rade! Narocito mladji po godinama.

Bubnjevi su fizicko mehanicki instrument. Sa velikim brojem delova i sitnih delića i mehanizama. Podlozni temperaturi i vlaznosti okoline (i stanje i nastimovanost i razradjenost mehanizama...) i vrlo osetljivi na promene tih parametara. Sa losim ophodjenjem/neodrzavanjem se taj instrument postepeno unistava a stalno bude u losem/neispravnom stanju. A skup instrument i skupi delovi. Nikada se nece razumeti los odnos domacih bubnjara prema svom instrumentu.

Sve to dovodi do velikih problema jos u startu snimanja bubnjeva u Studiju. Sled dogadjaja je sledeci. Bubnjar dodje i treba da postavi set bubnjeva na odredjeno mesto. Mesto za bubnjeve odredjuje Snimatelj a u odnosu na prostor u kome se snima, pesme, pesama koje se snimaju i produkcijski zadate forme bubnjeva u kompoziciji a na bazi iskustva u vezi svih tih elemenata. Bubnjar namesta komplet onako kako njemu licno odgovara. Kad namesti pozicije svega pocinje prvi problem. Obicno nasi bubnjari tada samo jave da su namestili i udalje se cekajuci da se postave mikrofoni i da se kaze "Ae da namestimo zvuk". Greska, velika. Kad se namesti pozicija kompleta treba pregledati da li se neke bitne stvari dodiruju ili ne pa ako se dodiruju to regulisati (to se regulise na razne nacine). Ne sme nista da se dodiruje ako to nije "fabricki" predvidjeno i regulisano sistemima kacenja/vesanja. To vazi za svaki element bubnjeva. Znaci ni jedan timpan ne sme fizicki da dodiruje drugi, dobos ne sme da dodiruje ni timpane ni (stalkom, nozicama) bas bubanj ni pedale, stalci za cinele ne meju da dodiruju timpane, haj het ili bilo sta drugo... Znaci ne sme nista da se fizicki dodiruje, jako vazno! Vazno jer se prenosi udarac i dobija nezeljen zvuk koji nikako kasnije ne moze da se izbegne, regulise, da se ne cuje. Da se pregledaju i provere "plasticne cevcice" i ostale sitnice na stalcima za cinele, da cinele nisu postavljene direktno na metal stalaka..., da se provere demferi (ako ih ima a nalaze se u timpanima, dobosu..., fabricki a u zavisnosti od modela...) da li su ispravni, zategnuti dovoljno da ne drče prilikom sviranja, da li je svaka pedala savrsenog hoda i bez ikakvog zvuka mehanizma, federa..., da li tasovi na haj hetu dobro stoje... i ostalo...

Kad je to sve pregledano i verifikovano da je u redu onda treba da se nastimuje bubanj. To je sledeci veliki problem. Nasi bubnjari (vecina, uvek naglasavam to jer je stvarno o vecini rec!) obicno ne znaju da nastimuju bubnjeve. Cudno zvuci ali je tako.

Svaki instrument ima zvuk ima i odredjeni ton karkteristican, specifican za taj instrument. Neki instrumenti mogu da imaju samo jedan ton (pa se velicinom samog instrumenta dobijaju razni tonovi) a neki, vecina, instrumenti proizvode vise tonova pojedinacno ili u isto vreme. I tacno je odredjeno, zna se, koji su to tonovi kojima raspolaze kao i osnovni štim ton instrumenta. Kako melodijski tako i ritmicki instrumenti. Tacno se zna osnosvni stim od kongi preko daira, simfonijskih timpana, udaraljki... do bubnjeva. Sve je definisano tonski, notalno. Sto znaci - bubnjevi se stimuju pre sviranja isto kao sto se stimuje gitara. Isto je tako vazno da ne budu rastimovani, "u falšu"... kao bilo koji drugi instrument.

Pa tako dolazimo do toga da bubnjar nevesto nastimuje bubnjeve, ili cak skroz pogresno nastimuje bubnjeve. Sto se odrazava na pesmu. Pa mora da se "maskira" na razne nacine. ... A tome se dodaje jos i to da se u Studio dolazi sa starim, veoma koriscenim plastikama - pa cak nije retko da se razlikuju plastike od elementa do elementa po proizvodjacu i modelu! Pa se nadje i varijanta da je stavio donju plastiku umesto gornje, ma razne stvari se mogu videti u praksi. Kao kad bi gitarista na istoj gitari imao E zicu D'addario pa H i G zicu Ernie Ball pa D zica da bude Elixir, A zica Fender i E6 zica da bude Dunlop, i pri tom sve zice razlicitih debljina - pa na sta bi to licilo za sviranje i kako bi to zvucalo?!

Bubnjevi se stimuju sami po sebi kao pojam sa jasno definisanim tonovima po elementu i sa tolerancijama za dobos. I onda se pravi varijacija u vezi pesme, ili uobicajeno pesama (opet sa tolerancijom za dobos). Zvuk bubnjeva se definise Tackom (zvuk fizickog udarca) i Tonom. Tacka je kratkog trajanja i "punocom" daje karakteristiku elementa bubnjeva, nije mnogo bitna za pesmu i tolerantna je u vecini slucajeva. Ton visinom i trajanjem daje karakteristiku i boju Brenda Bubnjeva i "tonira" u pesmi opet visinom i trajanjem i jako je bitan ma kolika tolerancija bila u tretiranju.

Ovo sam napisao vise radi onih koji nisu Muzicari a procitaju ovaj post. Nazalost, mnogi Muzicari to ne znaju ili u najboljem slucaju to ignorisu kad su bubnjevi u pitanju. Najgore od svega (tragicno) je to sto i vecina bubnjara to ne zna a skoro svi ignorisu.

Elem, kad se i to stimovanje nekako zavrsi (uglavnom neuspesno) i predje na namestanje tona to je sledeci veliki problem. Kad je situacija opisana malocas onda je situacija skoro pa beznadezna. Los komplet, neodrzavan, sa losim plastikama i losim stimom zvuci vise kao kanta (nekoliko kanti) nego kao instriment. Dovijanjem i iskustvom moze da se uradi po nesto ali nedovoljno da to zvuci vise od , termin je "pristojno" ili "tolerantno" ili "ok" - i nista vise od toga.

Nakon toga pocinje samo snimanje numere. Svaka numera se snima na istom principu. U slusalicama bubnjar ima klik i Pilot matricu koja je ritmicki savrseno precizna i u zavisnosti od afiniteta bubnjara pusti se instrument koji hoce da cuje. Neki bubnjari su "minimalisti" pa hoce da cuju samo bass, neku gitaru, neku harmoniju i tiho vokal. Neki opet hoce da cuju sve sto je snimljeno kao Pilot. Vazno je da dobiju ono sto hoce i u odnosu koji hoce (bass jace, harmonija tise od gitare, vokal da se samo nazire...) a svi traze sto jaci klik. Smajli je u vezi klika... naime, karakteristicno je da sto je bolji bubnjar tisi je klik koji trazi u slusalicama i obrnuto, sto je losiji bubnjar trazi glasniji klik. Pa cak dotle da klik iz slusalica ulazi u mikrofone! Pa onda borba s bubnjarem da mu se smanji klik jer se cuje po kanalu (znaci kanal/i su neupotrebljivi) a on onda bude los u tempu... Cesta pojava.

To sa klikom je posebna prica i veliki problem domacih bubnjara. Jednostavno nisu navikli da sviraju "na klik" jer tako niti rade na probama ni na svirkama. A u Studiju je mnogo teze sviranje nego bilo koje drugo, na bilo kom drugom mestu. U studiju se sve cuje i samim tim svaka pa i najmanja greska i to se snimi pa ako se cuje greska (a uvek se cuje!) onda mora ponovo. Pa drzanje koncentracije da bi se bilo u tempu iziskuje i bas veliku koncentraciju kao i veliki napor da svaki udarac bude isti u osnovnom ritmu a namenski kontrolisan u prelazima... dinamika... tacnost brekova/unisa... od prvog do zadnjeg takta u pesmi. I tako sve pesme. Na svirkama je lakse jer mikrofoni nisu tako osetljivi i precizni i ako bude greska ona prodje pa i ako je neko primetio (od publike ili novinara ili Muzicara...) bude zaboravljena nakon nekoliko taktova a sigurno u sledecoj pesmi se niko ne seca te greske... U Studiju ne sme da se pogresi. Na svirkama moze da prodje neko malo ljuljanje u tempu - u Studiju ne prolazi ni za jotu ako nije precizno po kliku!

Da ponovim a pisao sam o tome i u temi u vezi Koncerata - moraju nasi bubnjari da nauce da na probama koriste klik, uvek! Bice lakse kansije, i u Studiju i na Koncertu. Klik u danasnje vreme nije tesko imati na probama. Ima ga na kompjuteru, Tabletu, Mobilnom Telefonu... pa sta je kome zgodnije. Pesma ide u tempu 136bpm, namesti to na Tabletu, Tablet pored sebe, stavi slusalice, pusti klik, isbroj bendu dva takta i sviraj - ali je onda sviranje precizno. Bubnjar daje tempo celom bendu i drzi tempo za ceo bend!

To je ono sto je najvaznije sto se Bubnjeva u Studiju tice, postavka bubnjeva sve sa stimovanjem i snimanje uz klik. Pojedinosti oko samog snimanja drugom prilikom. Ako nekoga nesto zanima rado cu odgovoriti.


Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 18.05.2015. u 21:22 GMT+1]}

---

Hehee, i ti se prckas sa Alesis :D

http://www.elitesecurity.org/t464119-0#3278933


_{[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 21.05.2015. u 04:57 GMT+1]}

---

Basista u Studiju. Ne znam sta bih napisao a da ne deluje preterano. A ziva istina - najlaksi, najbolji, najrelaxaniji rad u Studiju je sa basistima. Najstvarnije! Za razliku od svih ostalih kako Muzicara tako i "slucajnih prolaznika kroz Studio" rad sa basistima je milina.

Prvo, uvek dobro odrzavaju svoj instrument.

Drugo, uvek dodju potpuno spremni na snimanje. Ako su iz grupe koja snima, znaju sve delove svih pesama, nema zbunjivanja ili probanja/vezbanja u toku snimanja, spremni su da trenutno prihvate svaku sugestiju Producenta i Snimatelja u vezi bilo kakve promene bilo da je rec o nacinu sviranja ili o promeni fraze, ili promene zvuka (magneta, pozicije desne ruke, izbora prstima vs trzalicom...)... - i sve to prvo prihvate i probaju pa tek onda eventualno daju neko svoje misljenje ili sugestiju a i tada bez ikakve frke poslusaju Producenta. Ako je angazovan samo za potrebe snimanja i nije iz benda uvek je obezbedio ranije neki pilot snimak (ili napisano...) pa osmislio sta ce da svira i to provezbao pa opet spreman dosao na snimanje (a sve ostalo vazi isto kao i do sada napisano a u vezi flexibilnosti...).

Trece, uvek su spremni da na licu mesta pomogni bubnjaru a najcesce i prisustvuju celom snimanju bubnjeva da bi pomogli kako god treba. Neretko je lakse promeniti frazirung sviranja bubnjeva u nekoj pesmi uz prisustvu basiste jer moze da harmonsko ritmicko frazerski ("rifovski") lakse savlada zadato i to uskladi sa bubnjarem i nije im tesko da sviraju ponovo pilot (pa makar i u ril tajmu koliko god puta bilo potrebno - da napomenem, to je dosta tesko, svirati znajuci da je to samo Pilotiranje koje nije za dalju upotrebu i da ce na svojim terminima morati sve to ponovo, biti koncentrisan na tacnost po pitanju tempa i ritmike/melodijski uz posebnu pozornost u vezi novina koje su tog trenutka uvedene i u isto vreme pratiti sviranje bubnjara...) Pritom - nikada ne "otaljavaju posao", uvek ulazu maximalan trud.

Cetvrto, basisti su spona izmedju bubnjeva i ostalih instrumenata - spona izmedju ritmike i "melodike/harmonije" i to vrlo vazna spona jer u sviranju basa je prozeto i jedno i drugo. Ono sto je vazno znati ( i inace!) je sledece, ako su dobro snimljeni bubnjevi i bas (po svim pitanjima) onda moze da se racuna da je "pola posla zavrseno" sto se tice numere, kompozicije. Na dobro snimljenu "ritam sekciju" sve bolje zvuci, lakse se radi, bolja je dimenzija pesme, dinamika, vajb, energija... svi najbitniji elementi kompozicije su na cvrstom temelju i uspesnost konacnog rezultata je skoro zagarantovana. (to ce se razraditi kasnije kad se o tome bude pricalo)

Samo snimanje je sledecim "redosledom", basista nastimuje/dostimuje/proveri stim... i pruzi kabl (Snimatelju, Tehnicaru...) i taj kabl ide "u sto". Znaci direktno na neki kanal na mixeti. Tako se radi u najvecem broju slucajeva, skoro uvek. Pojacala se ili uzasno malo ili najcesce ne koriste (niti donose u Studio, pricam o nasim domacim desavanjima a ne o inostranstvu gde je cesca pojava snimanje celog benda odjednom pa samim tim i sva pojacala budu u prostoru i ozvucena...). Zasto tako? Jednostavno. Karakteristika zvuka bas gitare je u samoj gitari (konkretnom primerku) i basisti koji je svira (u ruci, rukama, prstima) a ne u pojacalu. Bas pojacalo uglavnom sluzi za "ozvucavanje i pojacanje signala" bas gitare. A sve sto pojacalo moze da ostvari u Studiju moze isto i vise i kvalitetnije/bolje pa nema bas nikave potrebe za pojacalom pri snimanju basa. Svi evenualni efekti, tipa korus kao najcesce koriscen efekat..., su u svakom slucaju bolji u Studiju nego pedale koje se koriste za to a na koncertima... To je sto se tice povezivanja. Sam (karakrertistican) zvuk donosi basista a neke intervencije na frekvencijama su uglavnom minimalne i to se resava/regulise/namesti/setuje... vrlo brzo i prelazi se na konkretno snimanje. I to je to.

Ne znam sta bih vise naveo kad je "basista u Studiju" u pitanju. Sve bitno je receno a ostalo ce kad za to bude vreme, kad se objedinjuju svi instrumenti, sklapa slagalica... Za sve sto nekoga interesuje rado cu odgovoriti.


Pozdrav!

---

@gilopile

Pa eto, malo :)

Gledao sam izbliza timpanistu mađarskog simfonijskog orkestra kako štimuje timpan pa mi to dalo ideju da pitam bubnjara jedne poznate grupe kako on štimuje bubnjeve, koristi li kakva pomagala. Šlogirao sam se kada mi je rekao da nema pojma kako se bubnjevi štimuju!!!

Ovo sam razumeo kada sam čuo da moj drugar sa kojim sam počinjao pre dosta decenija kao gitarista jedne od najpoznatijih srpskih grupa nije snimio ni jedan jedini studijski album sa njima! Na netu sam našao opasku "da je bio indisponiran" zbog droge. Očigledno nije mogao da se koncentriše na svirku zbog svog problema. Priznajem da nije lako sa muzičarima koji su ako ništa drugo previše sujetni mada ih ima i fenomenalnih. Neko moje ne preterano iskustvo kaže da što je bolji muzičar to je pristupačniji, prizemniji, raspoložen za razgovor, a posao poznaje u prste.

Nailazio sam na sjajne muzicare, koji su jednostavno umorni da odgovaraju svakoj osobi na razna (95%) glupa pitanja pa onda u ocima takvih osoba postaju "sujetni", a u stvari su umorni i u potpunosti ih razumem . To da "posao" poznaje u prste (ako bi se moglo nazvati poslom) je valjda normalno, mada nisi naveo na koji posao mislis.



S obzirom da su bubnjari cesto najludji/najsasaviji clanovi u bendu mozda je samo bio "sujetan" iz razloga u tekstu iznad

---

Nijedan tvoj komentar ne pije vodu.

U prvom slučaju reč je o poznatim ljudima iz javnog života, ne samo muzičarima. Stariji znaju kakva je magija bila tv pa svako ko se pojavi je bio kao svetsko čudo. Prisećam se još kao klinac tada na vrhuncu slave Ćobija koji je bez propblema hteo normalno da razgovara i slika se malte ne sa svakim, bilo je dosta takvih ljudi. Neću pominjati imena, ali bilo je i onih koji gledaju negde preko vas i puni su sebe. No dobro, to je druga tema. Moje iskustvo je upravo takvo, što veći umetnik to pristupačniji.
Što se tiče poznavanja posla znam da ima mnogo neznalica u svakom poslu pa i muzičkom i to su po pravilu oni "tajanstveni" koji u stvari kriju svoje neznanje, a ne znanje. A bubnjar kojeg sam pomenuo kao primer mi je poznanik jako dugo tako da svakako nije bilo u pitanju to što pominješ.

Timpani u simfonijskom orkestru su instrumenti, koji se mogu naštimovati, već u zavisnosti of tonaliteta u kome orkestar svira, jer je tako i konstruisan. http://en.wikipedia.org/wiki/Timpani#Construction

Okretanjem udesno - koža se zateže i štimuje se na više tonovo, ulevo otpušta i ton se snižava
http://en.wikipedia.org/wiki/Timpani

Kod bubnjeva za Band svirku, mogu se štimovati na istom principu (zatezanja) svi delovi ako su od kože. Sa plastikom to ide teže, ali samo na efekat oštrine zvuka, malo dublji (mekši ton)...uglavnom dosta neprecizno i ne može se osloniti na neki određen tonalitet orkestra, tim pre što se vrlo brzo tonaliteti u svirci orkestra menjaju.

Pozdrav

---