Citat:
Forzgov: Telu se može neutralisati ubrzanje samo silom i ničim drugim.
Dokaži.
Da se ne može možda proizvesti nametanjem ograničenja?
Osim toga, sile u prirodi ne postoje, baš kao ni koordinatni sistemi. To su pojmovi koje su uveli ljudi da bi opisali prirodne zakone pomoću fizičkih teorija, koje funkcionišu bolje ili lošije, a kriterijumi su komprehenzivnost (da ima jezik na kome se može izraziti što više pojava) i tačnost (da se što bolje slaže sa eksperimentima u vezi pojava na jeziku teorije).
Citat:
Forzgov: Logičan uzročno posledični.
U tom slučaju, stav da nema mesta nikakvim aproksimacijama ne stoji.
Citat:
Forzgov: Ako postoji ubrzanje postoji i sila.
Dokaži!
Telu se može neutralisati ubrzanje samo silom i ničim drugim.
Što se OTR tiče, ona odlično obavlja jedinu svrhu nauke, a to je predviđanje šta će se desiti pod kojim okolnostima.
Kao na primer da u jednom sistemu vreme stoji dok u drugima različito teče!!!
Nije tačno! Ubrzanje je fizički pojam.
Da vidimo: Ravnomerno pravolinijsko kretanje je kretanje oblika
,
,
.
U tom slučaju je skup svih četvorki
za koje su zadovoljene prethodne jednačine ništa drugo do skup četvorki
pri čemu
prelazi preko odgovarajućeg vremenskog intervala. Iz analitičke geometrije je poznato da je to prava linija
uz odgovarajuću konvenciju iz analitičke geometrije o slučaju kada se negde u imeniocu pojavi nula (onda i brojilac mora biti nula). Pritom ta prava ne leži nu i jednoj ravni oblika
.
Obrnuto, pretpostavimo da je data prava linija
koja ne leži ni u jednoj ravni oblika
, odnosno za koju je
. Za
,
,
, dobijamo polazne jednačine ravnomernog pravolinijskog kretanja.
Uslov da svetska linija ne pripada nijednoj ravni oblika
je uvek zadovoljen kod kretanja jer se ništa ne može nalaziti na dva mesta istovremeno.
Citat:
Forzgov: Sud o tome je bezvredan, ako sudi osoba koja ne zna ni šta su vektori ni kako se sabiraju i koja ne zna šta je hvatište vektora.
Slažem se da jhe sud o tome bezvredan ako ga donosi neko ko ne zna šta su vektori i zato nema svrhe da procenjuješ nečije poznavanje vektora. I još jednom, hvatišta ima usmerena duž, a vektor ne.
Citat:
Forzgov: To što o istoj stvari imaš još jednu rečenicu koja glasi drukčije.
Pri čemu se te dve rečenice ne kose, već jedan daje više informacija od druge - dopunjuje je.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: sta je gravitacija?
