Citat:
Nedeljko:
Ne znam kako si iz njegovih poruka zaključio da je jako loš, ali to nije ni bitno.
Mislio sam da sam dovoljno jasno obrazložio ono što sam pričao, ali pokušaću još jednom sve sažeti. Iz one njegove rečenice koju sam citirao stekao sam utisak da on: a) očekuje na ispitu ponavljanje identičnih zadataka kao na nekima od prethodnik rokova; b) očekuje na ispitu zadatke identične onima koji su urađeni u određenoj zbirci (ili određenim zbirkama). Pošto se to ne dešava, on izražava nezadovoljstvo. Da li je, po tvom mišljenju, student koji se žali na činjenicu da se na ispitu ne ponavljaju zadaci, i ne daju zadaci identični kao u nekim konkretnim zbirkama, spreman da nauči i razume gradivo? Ne bih rekao. A povrh svega, o nekome ko se iščuđava otkud profesoru toliko novih zadataka imam utisak da veruje kako je matematika skup od dvesta (ili petsto, hiljadu, nebitno) zadataka, i da sem toga nema ništa više — pa je šokiran kad profesor ipak nađe nešto novo! Da li, po tvom mišljenju, neko s ovakvim shvatanjem matematike poseduje makar gram razumevanja dotične?
Citat:
Nedeljko:
Dakle, student koji je naučio gradivo sa razumevanjem i dobro ga uvežbao, treba bez ikakvih trikova da može da dobije osmicu, a ako ponegde zabrlja, za to služe dve niže prelazne ocene. Naravno, treba da postoji još neki trikčić da bi se izdvojile devetke i desetke, jer treba da postoji gradacija.
Shvatam šta je, po tvom mišljenju, dovoljno za osmicu (i devetku i desetku), ali nisam siguran jesam li te najbolje razumeo koliko ceniš da je dovoljno za sedam i šest. Ako dobro razumem, smatraš da sedam i šest treba da dobiju oni koji načelno razumeju gradivo, ali se tu i tamo spotaknu? Ukoliko sam te dobro shvatio, onda ništa suprotno ni ja nisam tvrdio. Ono što sam ja pokušavao objasniti da student koji ne razume ni mrvu gradiva ne zaslužuje ni šest (bez obzira na njegovu eventualnu sposobnost reprodukcije naučenog napamet). Ukoliko isto smatraš i ti, onda se slažemo u svemu, pa ne razumem uvodnu rečenicu u tvojoj poruci.
Evo i još jedne istinite anegdote. Izvesna studentkinja polaže usmeni ispit iz linearne algebre. To joj je već neki dvocifreni izlazak po redu, možda čak i preko dvadesetog. U okviru jednog pitanja treba da dokaže Koši—Švarcovu nejednakost. Izađe ona s konceptom pred profesora, a koncept joj napisan tako da ga možeš fotografisati i odmah štampati kao poglavlje u knjizi, ne moraš čak ni prekucavati! (U prevodu: savršeno uredno, bez ijednog zareza na pogrešnom mestu.) Pročita sve to profesor, i da joj dva konkretna vektora, tipa
i
, da ih ubaci u nejednakost, izračuna levu i desnu stranu, pa vidi da li se stvarno dobija to što nejednakost tvrdi. Ona bleji u te vektore kao da su na kineskom napisani, i nema ni najblažu predstavu šta se sad od nje očekuje! Profesor pokušava da joj objasni šta treba da radi s njima, gde da ih ubaci — ma jok, ni da mrdne! Nakon dobrih dvadeset minuta gnjavaže oko ta dva vektora, profesor prekine mučnu atmosferu rečima: „Evo šest, da vas ne gledam više“ (komentarišući činjenicu da joj je to koji već po redu izlazak).
Ja sam tad bio student koji je takođe polagao dotični ispit. Nakon polaganja, komentarišem s kolegama događaje s ispita. Svi prisutni su šokirani komentarom „...da vas ne gledam više“, nemaju reči da opišu kako je profesor ovakav i onakav kad može to da kaže studentkinji. Ja takođe smatram da komentar nije na mestu (to valjda nije ni sporno), ali mnogo veća moja zamerka postupku profesora bila je na račun toga što joj je dao šest. Njegov zadatak bio je da proveri njeno znanje, i adekvatno ga oceni. Znanje joj je vrlo brzo proverio (nije mu trebalo brzo da uoči kako ona ne zna da dva konkretna vektora ubaci u nejednakost!), ali njegova ocena bila je, po mom mišljenju, tačno za jedan veća od adekvatne. Ona je došla tu da njega
zaje*ava (izvinjavam se na rečniku — tim rečima sam to pokušavao da objasnim kolegama koji su se i dalje zblanjavali povodom profesorovog komentara, potpuno ispuštajući iz vida drugi problem — pa zato i sada prenosim priču onako kako je tekla), došla je da se pravi da zna nešto o čemu najblažeg pojma nema, a on je bio meka srca da joj pokloni ocenu koju nije zaslužila, na račun dvocifrenog broja izlazaka. Kad se već tako izdešavalo, povodom pomenutog
zaje*avanja njega od strane dotične studentkinje, oteo mu se i taj nesrećan komentar, koji nipošto nije na mestu, ali smatram da je od tog što je rekao daleko strašnije ono što je upisao u indeks.
Nedeljko, dakle, koju ocenu, po tvom mišljenju, zaslužuje ova studentkinja?
Citat:
darence:
Ne želim da ulazim u diskusiju niti da se pravdam, za sada, i molim da uvažite taj stav. Šta će Bojan da misli o meni - to me brine skoro pa kao i lanski sneg.
Nije poenta šta ću ja misliti o tebi. Ne poznajem te (verovatno), ne poznaješ ni ti mene (takođe verovatno), pa je potpuno irelevantno šta jedan od nas dvojice misli o ličnosti onog drugog. Smatram da imaš suštinski problem s pristupom materiji, i da upravo zbog tog pristupa imaš problema s ovim ispitom. Potrudio sam se da što bolje mogu ukažem na problem, i pokazao sam na osnovu čega u tvojim porukama se taj problem uočava. Ti me, s jedne strane, možeš poslušati i poraditi na tome. Zahtevaće poprilično krvi i znoja, ali višestruko će se isplatiti, ne samo kroz ovaj ispit već i kroz sve naredne. S druge strane, ti možeš i vrlo pažljivo ignorisati sve ovo što sam napričao. Verovatno ćeš i na taj način položiti ovaj ispit pre ili kasnije, ali će doći i drugi ispiti, i posle dovoljnog broja ponavljanja iste pesme zaključićeš da nešto tu ne štima. Dakle, ti sam vidi šta ćeš, a ja se sigurno neću sekirati što te moje mišljenje brine kao lanjski sneg.
Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.
Re: potreban dokaz nejednakosti sa realnim brojevima
