[es] - Delta distribucija

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8704
*.mts.telekom.rs.

+2801 Profil

^{12.02.2011. u 15:32 - pre 172 meseci}

Nije nikakav problem pisati

kao alternativnu oznaku za

ako se zna šta se radi.

Opšte rešenje one jednačine u teoriji distribucija je jednoparametarsko, a ne dvoparametarsko, kako bi se dobilo u nestandardnoj analizi, tako da ne nalazim da je to podesna teorija za probleme u kojima se ta jednačina pojavljuje. Što se postupka tiče, ako te dokazi ne zanimaju, mogu ja i da skratim postupak i da predložim metod po kome je rešenje svakog problema 42.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Odgovor na temu

kandorus

Član broj: 266404
Poruke: 429
*.proxyboost.nl.

+443 Profil

Re: Delta distribucija

^{11.04.2011. u 14:21 - pre 171 meseci}

Znate kad ćete se vi uskladiti? Nikad!

Fizičari polaze od eksperimenta a matematičari od definicija.

Kvantna mehanika je u suštini "naštimavanje" formula da se poklope sa rezultatima eksperimenata. Sa druge strane ne možete "naštimavati" stvarnost da se poklopi sa definicijamam (to bi bilo moguće samo u ograničenim sredinama, na primer u veštačkim sistemima). Rezultat Lebegovog integrala za izolovanu tačku jednak je nuli. Ali u prirodi postoje pojave koje nisu obuhvaćene definicijom Lebegovog integrala. Tada nam ostaje (1) da odbacimo stvarnost, što je nemoguće, ili (2) da dodefinišemo matematički aparat kojim opisujemo posmatranu pojavu. Reklo bi se da je ovo pod (2) jedini ispravan postupak.

Čovek uzme papir i olovku, isproba neke formule i ako se potrefe sa eksperimentalnim rezultatima dobije Nobelovu nagradu. Ako se izračunati rezultati ne poklope sa ekperimentalnim čovek ostaje anonimus koji je eventualno poznat po prepucavanju sa onima koji su dobili Nobelovu nagradu.

Ali niko neće, zbog izračunavanja dobijenih nekom formulom, naštimavati rezultate eksperimenata. Takav se nadje na listi šarlatana ili prevaranata. Jedino što može da se "naštimava" to su uslovi eksperimenta i da se tim putem dodje do odredjenog rezultata. Tu matematika može da ima doprinos ali to je drugo pitanje.

Zaista, inženjer kad tamo konstruiše mostove koristi približne formule jer su besmislene "tačne" formule kojima se dobija "u mikrogram" koliko treba betona. Zato što, dok kašika krana prenese umešan beton iz mešalice do mesta ugradnje okolo se raspe na milione puta više betona nego što je onih "u dlaku tačno" izračunatih mikrograma.

Odgovor na temu