Ja sam davno radio u jednoj banci (pomenuta gore negde u tekstu
) zadnjih godinu dana pre nego što sam dao otkaz upravo na e-bankingu. I ono što vam mogu sa sigurnošću reći je:
riba smrdi od glave. Izgleda da su pare koje direktori dobijaju od provizije spoljnih kuća koje pružaju e-banking rešenje verovatno tolike da se direktorima nikako ne isplati da bilo šta menjaju. Sistem koji smo "mi" tada koristili je bio vrhunski nepraktičan i nedovršen (pun gluposti), ali niko nije mogao ništa da promeni iznutra jer o svemu na kraju odluku donosi it direktor, koji naravno nema interes da bilo ko iznutra (iz banke) uradi nešto kontruktivno i krpi skupo plaćenu aplikaciju spoljne kuće (čime bi pokazao da su pare manje-više bačene). Sve greške, mane, nelogičnosti, se jednostavno proslede kući koja je radila aplikaciju, i nadalje se ignorišu čak i ako se nikada ne isprave.
Citat:
Ivan Dimkovic: Jedina mana tokena je sto moras imati listu tokena pored sebe kada radis e-banking, sto znaci da moras da je nosis sa sobom ako putujes, moze da se zagubi itd...
Ne znam na kakve tokene tačno misliš, ali po opisu mi se čini da ta "lista tokena" koju pominješ mnogo liči na "tan-listu" koju daje recimo DB (ne državna bezbednost, već db.com). Ne znam za Nemačku, ali lista tokena ovde u Srbiji je u principu smeštena u uređaj manji od mobilnog telefona (koji se ovde bar zove isto "token"), i da bi pristupio (i dobio sledeći token) moraš da otkucaš svoj PIN. Mislim da je to mnogo praktično, a naročite prednosti su u tome što bukvalno ne moraš ništa da kriješ od bilo koga. Možeš bez ikakve brige da obavljaš transakcije na javnom kompjuteru u koji gleda 100 ljudi, i da i tokom logovanja i tokom transakcije kucaš šifru (token) koju će svi videti, a to im opet ništa ne vredi jer taj isti token jednom upotrebljen više ne radi.
Ja u svakom slučaju ako već idem negde na put, i hoću da koristim e-banking sa bilo kog (javnog ili tudjeg) kompjutera, ne bi mi palo napamet da koristim banking koji traži samo šifru (
https://rol.raiffeisenbank.rs/ koji uzgred zahteva IE) bez ikakvog tokena ili bar tan-liste (manje bezbedno rešenje, jer za logovanje koristiš standardnu šifru). Bolje da izgubim token, nego da izgubim pare
Evo banke na kojoj radi token e-banking iz linuxa:
http://alphaebank.alphabankserbia.com/ ali nažalost onog trenutka kada su prešli na to novo (halcom halEbank) rešenje (koje radi iz linuxa), počeli su da naplaćuju 15din po transakciji (do tada je bilo 60din mesečno), tako da preko njih više nisam obavio ni jednu jedinu transakciju. Više mi se isplati da skupim uplatnice na gomilu i skoknem do pošte jednom mesečno.
[Ovu poruku je menjao pisac dana 02.01.2010. u 19:14 GMT+1]
Ubuntu linux (live) za siguran E-banking
Registrovani: 1 ( Nedeljko )