Inverter 12Vdc - 220Vac

Doktore! Stavio paralelno kondu jos jedan induktor. Zapisti pri ukljucenju i onda "cuti"! Sijalica radi slabijim intezitetom...

Napon na unimeru i dalje ne postoji?

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.04.2023. u 16:09 GMT+1]}

Samo sonde, krokodilke NE SPAJAT NIGDJE, kanal 2 je INV i mod je ADD, ništa dual, sonde moraju bit isto podešene (1:10) i oba kanala na istom naponskom opsegu...

Taj zvuk, (kao cvrčanje, tako je bilo i meni na kratko prije pregaranja osigurača) znači da je sprega trafoa pretvrda pa opterećenom trafou pada Q faktor primara i pretvarač jedva da oscilira
(da ne, onda bi izgorio osig. ili bi PSU otišao u strujni limit)

Promjeni rezonantni kond, stavi MKP-X2, 0.1 uF (ima ih u ulaznom stupnju ATX-a) i paralelno njemu žuti torus iz ATX-a s 24-30 namotaja (moj ima 27N) pa javi ima li promjene.

EDIT : Istovremeno smo pisali, napon na unimeru nećeš ni očitat, prevelika je frekvencija, samo skop...

EDIT2 : I have to take afternoon nap, ilitiga - odoh da knjavam, uključujem se opet navečer :)

Evo konačno sam uspio dobit da i meni sklop radi i pišti, igrajući se s rezonantnim induktorima paralelno kondenzatoru, kad je taj induktor slične vrijednosti kao i vrijednost mjerena između oba kraja primara - onda pišti, za pravilan rad mora biti 1/4 te vrijednosti, onda samo nakratko zapišti pri uključenju...

Zaključak je da što je veća vrijednost tog induktora, više na njega utječe opterećenje trafoa pa sklop nepravilno oscilira i pišti, sad mi je jasno kakav je to zvuk... (jako iritantan :)

Eto! Konacno da malo optimisticnije gledam na ono sto ja radim. Ne uzmi mi za zlo @Penzic. Drago mi je da si nasao resenje da problem otklonis! :)

Ako si i ti sa rezonantnim kondom od 0.1 X2 iz ATX-a. Stavi onda vecu vrednost pa ces videti kako pisti i dok radi i cuces kako menjanje konda utice na to.

Kondove nisam probao mjenjat, od početka radi s 0.1 uF/275V MKP-X2 a nekako mi najbolje radi s 35 uH induktorom paralelno njemu, to naravno ovisi o induktivitetu primara trafoa, svaki trafo je drugačiji...

Inače se za sada neću više bavit Mazzillijem, počeo sam izradu Macolinog DC-DC pretvarača, shemu je postavio u ovoj temi, ne znam već na kojoj stranici, koga zanima - naći će...

Trafoi i osnovna konstrukcija su gotovi, sad treba napravit PCB (2 komada, tj. komadića :) , polemit djelove i testirat.

Rezultate (ako budu uspješni) objavit ću u novoj temi...

Napravio sam pretvarac da radi bez "buke"!

- Rezonantni kondenzator - X2 0.1uF iz ATX-a.
- Serijski induktor na srednjem stubu je 0.07mH - 32 namotaja zicom od 1mm.
- Dva paralelno vezana induktora, paralelno na ulaznim namotajima primara - 0.024mH.

Za induktore sam koristio zuto-bela jezgra iz ATX-a. Sva tri su ona koji su u ATX-u sa 6 namotaja.

- Primar, od pocetka do kraja namotaja ima 0.13mH.
- Oba kraja sa srednjim stubom imaju po 0.05mH.

Sad ostaje da namotam jos sekundara da izvucem 220-240V~.

Kada sam motao trafo, primar je bio 3 namotaja, srednji stub, 3 namotaja. Da li je greska to sto su se svi namotaju primara zavrsili do polovine jezgra. Pa u dodnjem delu jezgra blize pinovima ima namotaja, a od pola na gore nema. Da li to menja indukciju? Koliko je to bitno? Da li ceo namotaj, bez obzira koliko kruga pravio, mora da se prostire od pocetka do kraja jezgra?

U dva navrata sam slikao Osciloskop. Oba puta 5V/DIV - 5uS. Mozda je prva slika takva zbog jedne lose sonde. Takodje, na prvoj slici telefon nije mogao da slika ceo oscilogram pa se zato vidi samo desna strana. Na drugoj se vidi da sinus (testericava), nije bas kako bi trebalo da bude ali to verujem da moze da se podesi promenom vrednosti induktora ili namotaja trafoa?





Jos da domotam sekundar kako bi dobio ~220-240V!

Uglavnom sve probe radim na aku iz auta... Na ispravljacu koji je limitiran na 4.5A. Kada odvrnem pot do kraja i kada je pot za napon namesten na 12V. Napon mi padne na nekih 7.7V, a struja 3.50A. Sijalica nece da se ukljuci. Na drugom ispravljacu koji nema strujnu zastitu, na 12V povuce 3A.

Na prvom oscilogramu mi se čini da sklop oscilira osim na osnovnoj frekvenciji još na nekim divljim parazitnim visokim frekvencijama, kamo je to mjereno ?

Drugi oscilogram je u redu, to je slika opterećenog pretvarača, takav je i kod mene, bolji sinus ni ne možemo dobit osim motanjem primara i paralelnih induktora DEBELOM pletenicom i na ko zna kakvom jezgru da dobijemo visok Q faktor koji je potreban za dobit čist sinus, pitanje je i kakva treba bit sprega trafoa, to zahtjeva dosta vremena za proučavanje i eksperimentiranje kojeg nemamo baš previše...

Također i ja napajam sklop iz auto akumulatora, sklop vuče veliku struju (kod mene oko 3.6A) na opterećenju s 40W/230V sijalicom. to je normalno za tu snagu sijalice, to što PSU ode u strujni limit je također normalno, Mazzili u startu povuče veliku struju zbog malog otpora hladne žarulje...

Samo primar mora bit čvrsto spregnut (bifilarno, navoj do navojka, što bliže jedan drugom) to što je na pola stuba znači lošiju spregu sa sekundarom a to je čak i donekle poželjno jer opterećenje manje utiče na primar.

To što mjeriš 0.05 prema srednjem izvodu a 0.13 uH prema krajevima mi govori da sprega primara s samim sobom nije baš dobra, idealno bi bilo kad bi prema krajevima bilo 4x0.05 tj. 0.2 ili što bliže tome, trebao bi bolje učešljat namotaje primara (što bliže jedan drugom)...

Onda prva slika nije u redu zbog sonde. Ne mari! :) Ne uzimati je u obzir!

Ako je ovakav sinus OK. Onda sam i ja zadovoljan!

I kod mene 3.5A sa 40W sijalicom. Ali ne bi trebalo da PSU ne moze da odreaguje. max mu je 4.5A, a strujni pot stavim i na nulu pa okrecem do kraja. Dodje do 3.5A ali napon je na 7.7V. Ali dobro...

Ja sam motao primar sa po tri zice pa mozda i to bude neki problem... Ispravicu gresku neki put. Inace sam ga fino namotao i dosta jako, iz sve snage!

Prvi put sam motao i razmotavao i "video" kako to funkcionise transformator! Potrudicu se da ovaj sklop dovedem do jos boljih rezultata. Ipak je stegnut sa tri vezice i mozda se i ferit u nekom trenutku pomerio. Vec sam pisao da sam imao bas te vrednosti koje su potrebne 0.02uH na oba kraja sa sredjim stubom. I imao sam i 0.12mH, a merio sam i 0.14uH. Opet je i pitanje koliko ovaj tester moze da bude precizan! Dobro na gotovim trafoima valjda ne gresi sto znaci da ipak jeste poprecizan. :)

Ili na PCB ili na raster ploci u najgorem slucaju pa sve to u kutiju od DVD-ROM-a. Ostaje jos nekoliko koraka do finalnog proizvoda i naravno da sve procesljam jos jednom, a pogotovu zbog indukcije!

Ono sto mene interesuje kao sledeci projekat je da iz mreze 230V~ napravim 12VDC i to opet bez klasicnog step-down trafoa, odnosno u nekoj od SMPS topologija...

P. S. Definitivno mi se feriti malko pomeraju kada ja to hocu, a verovatno su se pomerali i do sada, a da nisam na to obracao paznju. Finalni ce biti zaliven! Sta sa jezgrima od ferita, primer "E" profil kome je puklo jedno parce pa je sad "F". Da li to moze da se lepi, nekako iskoristi ili da bacam!?

Ako sam sve dobro uradio, izracunao sam da je frekvencija 50KHz? 10V/DIV-2uS

Ovo je bilo preko ispravljaca na 12V/2.8A.



Ima i slika "izdaleka". Uvek kada je stavim okrene se za 180*. Ne znam zasto, kod mene kada je ukljucim normalna je.

Dosta bolji sinus nego pre...

Max. limit PSU-a ti je 4.5A ali sklop povuče dosta preko toga u piku i zakuca se u CL, samo akumulator tu igra (s OBAVEZNIM 10-15A osiguračem)

230 VAC - 12 VDC ima svaki ATX, nema potrebe to da radiš a i OPASNO je ako se trafo ne namota baš dobro s JAKO dobrom izolacijom primar-sekundar i min. 3-4 mm margina na krajevima namotaja, preporučujem ti da DOBRO proučiš temu "SMPS za pojačalo" na ovom forumu, tamo je opisano napajanje +-35 V za pojačalo ali se sekundar trafoa može prilagodit i za 12V, najbolje je koristit gotov ATX trafo ako već to radiš što NE PREPORUČUJEM jer nemaš dovoljno iskustva za rad s mrežnim naponom...

Ispraksiraj se prvo na niskim naponima, ima puno zanimljivih topologija, buck, boost najprije, flyback posle, ipak je tvrđi zalogaj...

Ne bacaj puknuto jezgro, zalijepi ga 2-komponentnim tekućim metalom, dobar je za buck, boost i flyback pretvarače, npr. ja sa takvim jezgrima radim boost za napajanje LED chipova kojima je radni napon 30-ak V, pogon je s auto akumulatora 12V, sklop je samo-oscilirajući i jednostavan za konstrukciju...

Edit : Zadnji oscilogram, ako je to 10V/div i sonda na 1:10 imaš preko 300V u piku, znači da si blizu 220V :)
Penzić out, moram na posao...

Edit2 : Ako je vremenska baza 2 uS / div, frekva ti je oko 100 KHz...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 04.04.2023. u 15:17 GMT+1]}

Stigo mi je povratni mail iz GMInzinjeringa. Mogu da kuim kao fizicko lice traku https://www.3m.co.rs/3M/sr_RS/p/d/v000257006/ , koju imaju na stanju sa cenom koja je izlozena na oglasu. U njenom opisu pa pise da je max temp. 130*C. Verovatno da nemaju na lageru onu koju je @Sasa linkovao. Medjutim, za tu akciju, treba da se naruci 26 komada!!! :) Znaci da bih narucio od njih treba mi 700 x 26 = 18.200 dinara! :) :) :)

Ostaje mi nada da cu od Paracinaca, po @Macolinom predlogu, dobiti neku realniju ponudu...

U Paracin cu najverovatnije neki put da odem da uzivo vidim sta imaju od izolacionih materijala. Ovako preko telefona mi nude samo staklenu samolepljivu traku, 35m = 2.800 RSD. Meni je to preskupo i mislim da mi bas "staklena" nije potrebna!

Imam problem sa namotavanjem jezgra: EC-35

Kada namotam, sve isto kao na EI-33, nemam indukciju. Probao sam i sa vise namotaja i opet nema indukcije. Kada namotam samo jedan onamotaj na primaru onda ima. Kada pokusam da napravim sa srednjim stubom onda samo krajevi imaju indukciju, a krajevi sa srednjim stubom imaju nekih cudnih 0.00R, sto prvi put vidim na ovom mom testeru! Ponavljam da kada sve isto uradim na EI-33 sve radi bez greske.

Po ovoj tablici EI-33 i EC-35 sluze drugoj nameni: https://prnt.sc/KJYaDU0-ZP_g

@emiSAr, kupio sam Aspirine, Andole... Najbolje od 500mg to je valjda najjaci sastav u nekom leku. Najbolje je za skidanje laka sa pletenice ili na debljim zicama... Odlicna stvar... Malo smrdi ali mi u apoteci rekose da nije opasno!



_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 09.04.2023. u 14:54 GMT+1]}

Trafo za koji sam pitao da li su ovi beli pinovi bakarni:

Njega je trebalo otvoriti, a da ne pukne. Mnogo ALU trake i ove providne za izolaciju. Da li ovo jezgro moze nesmetano da se koristi?

Inace, jedan manji mi je puko i zalepio sam ga dvokomponentnim 5-minutnim lepkom. Za sada je sve ok!

Primetio sam da kada se Mazzili pretvarac bifilarno mota, sinus bude malo masniji u odnosu kada se mota primar (12V) iz dva dela?

Prekrasno jezgro, mora da je velik kad je motan alu-trakom, ima li procjep, kolike su dimenzije ?

Taj što je puko, on može za Mazzilija bez beda, moj eksperimentalni Mazzili je također namotan na puknutom i zalijepljenom jezgru i to 2 ili 3 puta puknutom...

Ima procep 1mm! Znaci da mu je manja indukcija? Ima li uopste smisla da pokusavam da nesto namotam? Pokusacu da vidim sta se dogadja i kuvam najveci koji imam sa nadom da ga lepo otvorim i da nema procep. Odnosno srednji stubovi se ne dodiruju, fali im taj 1mm?

Ovaj sam juce kuvao dva puta, drugi put sat vremena! Mozda se od kuvanja napravio procep! :) :) :)



Prvi levo je iz trafoa sa Alu folijom. Desno je pretpostavljam iz nekog TV-a... Verovatno su oba. Da li to znaci da kada izvadim iz nekog drugog TV-a, a imam nekoliko ploca, da ce i oni isto biti sa procepom na srednjem stubu? Pretpostavljam da je to procep???

Vrlo su slicni, skoro pa isti, 1mm razlike u sirini. Pa kad iskombinujem jedan ovaj i jedan onaj "E", dobijem manji procep od 1mm ili dobijem veci, zavisi koje "E" iskoristim. Da li je moguce da ih tako uparim s obzirom da su verovatno od razlicitih materijala, a i ima taj 1mm razlike u sirini? Ne gine mi da raskupusam i te sto imam na plocama...

Koliko sam ukapirao za 12-0-12V na primaru, indukcija "mora" da bude 0.02 sa srednim stubom i 0.08 sa krajevima. Ja treba sa koliko god namotaja da dodjem do tih vrednosti? Da li dobro razmisljam?

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 11.04.2023. u 15:50 GMT+1]}

Točno, to je procjep, on služi za povećanje magnetomotorne sile jezgra, pomoću njega jezgro postane otporno na DC bias, tj dozvoljena je određena DC struja kroz namotaj koja bi inače zasitila jezgro bez procjepa, induktivitet bi mu pao na malu vrijednost i BUM - ode pogonski fet (BJT) u vječna silikonska lovišta...

Nije mu manji induktivitet nego Al faktor od istog jezgra bez procjepa, tj. za isti induktivitet mu treba (daleko) veći broj namotaja...

Jezgra s procjepom mogu se koristiti za buck, boost, flyback, SEPIC, Ćuk, zeta, LLC topologije, kao storage prigušnice, namjena ima mnogo, NE MOGU SE KORISTIT za push pull, half i full bridge i forward topologije (kod forwarda još donekle i može)

Napajanja iz TV-a su većinom flyback napajanja tako da će vjerovatno i ti trafoi imat procjep, možeš ga probat pobrusit ali pazi da li ćeš posle toga moći zatvorit jezgro na postojećem tijelu, inače đžaba si krečio, manji procjepi neće radit problem - ima mjesta, svejedno šubler u ruke i mjeri...

Postupak brušenja sam opisao, bez prevelikog stiskanja, držat za srednji stub i mjenjat smjer okretanja u krug (NE napred - nazad, onda se noge jezgra neravnomjerno bruse)

Uparivanje različitih jezgra može ako si siguran da su od istog materijala, pošto nisi siguran onda NE MOŽE, šubler, brusni papir raznih gradacija i vozi miško...

Induktivitet ne mora bit 0.02, to ovisi o broju namotaja i jezgru ali mora bit što bliže odnosu 1 : 4, to znači da namotaji primara imaju dobru međusobnu spregu, broj namotaja znaš kako se određuje, imaš formulu, indukciju (gustoću magnetskog toka) drži na oko 0.2T, bit će trafo hladniji...

Ma rastavljaj sve što imaš, tako stičeš praktično iskustvo u tome, probaj za početak pobrusit jednog s manjim procjepom, ako ti uspije, dobivaš odlično veliko jezgro za push pull topologije koje može prenest daleko veću snagu nego oni patuljci iz ATX-a, nisi naveo dimenzije ?

@Budući penzić,

Sve si mu odlično napisao drugar, ali, uz izvinenje zbog upadanja u konverzaciju, moram da ispravim jednu sitnicu:
Jezgro sa procepom se može koristiti i kod: push-pull, half-bridge i full-bridge, jer to su samo oblici konfiguracije tranzistora, a ne topologija pretvarača.
Suštinski topologija pretvarača je najpre određena načinom korišćenja L ili LC struktura koje su zakačene na tranzistore.

Zavisno od namene, kod pretvarača koji ne koriste energiju nagomilanu u polju procepa, procep može biti upotrebljen kao preventiva protiv saturacije zbog asimetrije impulsa. Asimetrija može nastati iz mnogo razloga: od nesimetrije kontrolnog kola, preko preskakanja najužih impulsa kod ekstra lakih tereta, pa do remanentnog polja u samom jezgru ili prisustva nekog spoljnog magnetskog polja koje dovodi trafo do blage asimetrije. Može to nastati i recimo od neuparenosti izlaznih dioda, različitih termogenih otpora split namotaja na bilo kojoj strani, onda različitih dužina i induktivnosti pcb, različitih temperatura simetričnih komponenti i još mnooogo toga...
Bilo koja asimetrija može izazvati neki početni DC bias koji se pod nekim okolnostima stepenasto umnožava(staircase saturation) i kroz izvesno vreme zasiti glavni trafo.
Preventivni procep kod simetričnih pretvarača je obično veoma mali, reda na primer 0.01mm, što može biti napravljeno samo slojem lepka koji spaja polutke i tome slično. Na primer, E42/21/20 sa procepom od 0.01mm toleriše skoro 2A asimetrije sa 2x4 navoja na primarnoj strani i napajanjem od 12V, a pri tom mu Al opadne veoma malo...
Drugi vid borbe protiv potencijalne asimetrije je serijski kondenzator sa primarnim namotajem i uspešno je primenjen na primer kod ATX starog tipa (definitivno je neophodan i iz drugih razloga, ali savršeno "leči" i asimetriju).
Treći i veoma ekonomski efikasan način borbe protiv asimetričnog DC bias je korišćenje upravljačkih kola koja imaju "pulse by pulse" kontrolu pwm, po struji primara, podređenu naponskoj povratnoj vezi, takozvanih "current mode" kontrolera (nešto poput poznatog UC384x, samo sa dualnim protivfaznim izlazom, poput na primer LM5030). Ekonomska efikasnost je u: izbegavanju preventivnog procepa, izbegavanju serijskih kondenzatora, kod push-pull i full-bridge i u visokoj pouzdanosti izbegavanja neželjenog asimetričnog DC bias. Kontroler sa strujnim modom upravljanja uvek uspešno balansira obe strane sklopa.

Kod rezonantnih topologija, radi dobijanja rezonantnog induktiviteta dovoljnog Q faktora i korišćenja nagomilane energije u magnetizacionom induktivitetu, procep se koristi za smanjenje magnetizacionog induktiviteta na potrebnu veličinu, radi rezonanse sa odgovarajućim C (npr. rezonantni Mazzilli), što je tipično za pretvarače koji rade sa naponskim talasnim oblicima koji su bliski sinusnom.

Kod ostalih rezonantnih(ZVS, ZCS) i nerezonantnih(ZVT, ZCT) topologija, a te topologije su na primer: SRC(serijski rezonantni konvertor), PRC(paralelni r.k.), SPRC(serijsko-paralelni r.k.), LLC(princip kao SRC samo integrisan Lres), AHB(asimetrični half-bridge), PSM(phase shift modulation), ZVT forward, i još gomila ZVT, ZCT topologija. Procep se koristi da, pored nužnog broja navoja primara po preseku jezgra i frekvenciji, umanjimo magnetizacionu induktivnost (Lm ili Lp) na dovoljno malu veličinu da bi imali potrebne reaktivne struje za rezonantnu komutaciju. Bez procepa je taj Lp obično preveliki da bi kroz njega tekle dovoljne reaktivne struje za rezonantnu komutaciju, a napajanje tih konvertora može biti izvedeno kao bilo koje od navedenih: push-pull, half-bridge i full-bridge, zavisno od radnih napona i potrebne snage. Kod integrisanih magnetskih struktura, osim procepa se za rasprezanje korisiti i fizički raspored namotaja ili njihov oblik ili prekrivenost primarnog (kao kod AHB na primer).

Ono na šta smo u širokoj potrošnji i amaterskom snabdevanju delovima navikli, obično nema procep kod half bridge jer ima serijski kondenzator na primaru (tipičan primer je ATX napajanje starijeg tipa sa hard sw. forward principom, tj. tvrdo spregnut trafo i storage kalem iza ispravljača, koji je sa ispravljačima virtuelni buck konvertor jer mu je ceo half-bridge ispred samo generator pravougaonih impulsa iste amplitude i promenljive širine).

Uz izvinjenje zbog ispravke, nadam se da je bilo korisno.
Pozdrav

Macola, druže ma nema potrebe da se izvinjavaš, šta više, ekstremno je korisno čitati tvoje postove jer sadrže veliku količinu važnih informacija koje bi nama običnim SMPS smrtnicima bile inače teško dostupne i zakopane u bespućima interneta :)

U pravu si oko ovoga s topologijama, ja sam to napisao dosta pojednostavljeno, jer kad se pomene push-pull ljudi većinom pomisle na pretvarače za auto pojačala, polumost - na ATX napajanje a ti trafoi nemaju procjep ili imaju jako mali, praktički nikakav...

Znao sam i to to o sprečavanju staircase saturacije jezgra malim procjepom, serijskim kondom, i pulse by pulse tehnikom, pa to si opisao u temi "Izrada DC DC pretvarača" prije dosta godina u konverzaciji s forumašem iz Zg pod nickom Gigabyte, sve tvoje odgovore imam u zasebnom folderu, ne samo iz te teme nego i iz puno drugih, ponekad trebam nešto i više puta pročitat da ukapiram detalje.

Kad mi je prvi put puknuo osigurač na onom tvom pretvaraču odmah sam pomislio na stepenasto zasićenje i stavio sloj selotejpa kao procjep ali je bio prevelik pa je pretvarač vukao više struje u praznom hodu, odustao sam kasnije od toga a i nije bio zbog toga problem nego zbog starta pod prevelikim teretom, premalog baznog otpora i pobudnog trafoa.

Što se tiče Mazzilija, znao sam da trafo može bit s procjepom, i sam sam stavljao procjep na mojem prototipu a i jezgro tog trafoa je više puta zaljepljeno, ono što nisam znao je da se može podesit Q-faktor induktora procjepom, to saznanje ću upotrebit u sljedećem prototipu tog tipa pretvarača.

Kad god imaš vremena slobodno piši i korigiraj moje (i ne samo moje) postove, ti tekstovi će sigurno biti svima korisni...

Pozdrav

@Penzić

Q faktor nekog induktiviteta je xL/R. I to se ne dobija direktno procepom već pre debljinom žice.

Kad je primar trafoa u pitanju, onda rasprezanjem istog od potrošnje sekundara, jer se preslikava otpornost iz sekundara kao prividna otpornost (paralelna ili serijska, sa istim efektom) dodata primaru.

Na primer Q faktor paralelnog oscilatornog LC kola je: R(paralelni) x kv.koren iz C/L. Iz toga se vidi da se može Q faktor menjati odnosom L i C pri istoj rezonantnoj frekvenciji.

Zato se i procepom može namestiti L prema nekom C za povoljan Q faktor sa nekom frekvencijom...

Napravio sam veliku gresku u jednom od mojih zadnjih postova pa da probam da se ispravim. Jednostavno sam kopirao printscreen neke druge tablice koja nije trebalo da se nadje tu! Inace se ne navracam na ono sto sam ja napisao ali sam izvukao iz podsvesti gresku koju sam napravio. Ponovicu i svoju recenicu:

Po ovoj tablici EI-33 i EC-35 sluze drugoj nameni: https://prnt.sc/G7JjNSAINmwK (Tamo u tom postu kada se klikne na link dobije se tabela raznih jezgra ali bez ikakvog objasnjenja :))

Takodje i jos neki linkovi koji se bave temom: - https://www.digchip.com/datash...rts/datasheet/000/EI28-pdf.php
- https://kaizerpowerelectronics...ge/mazilli-zvs-flyback-driver/
- https://www.researchgate.net/p...for_Needleless_Electrospinning
- https://1.bp.blogspot.com/-7Fu...pQCLcBGAsYHQ/s1600/ewfefef.PNG
- http://www.romanblack.com/smps/smps.htm
- https://studylib.net/doc/18820...tage-half-bridge-switched-mode

Citam i Metzgerov Radio Prirucnik, citam ono sto sam izbegavao do sad, dakle sve vezano za AC i pogotovu za L elemente: induktori, prigusnice, kalemi, namotaji, transformatori... Takodje, je fino objasnjeno i upravo rezonantno kolo koje mi ovde opisujemo LC... Treba se citati i navracati na procitano. :) Imao sam 40-tak tab-a otvorena u pretrazivacu i sve vezano za ovu temu... Sinoc citam neki tekst na engleskom i ucini mi se kao da ja to vec znam... Ustvari to sam i na srpsko-hrvatskom citao i kod Metzgera! :) Da li je lakse ovo uciti mozda kroz muziku, na skretnicama i pojacalima? Rezonantna kola?

Moja firma se izmedju ostalog bavi i izdavastvom. Uglavnom su to knjige lokalnih pesnika, istoricara, monografije ali ima i nekih strucnih knjiga. Iz ovih divnih postova, svih ljudi sa ES-a, moze se napraviti jedna kvalitetna knjiga?!

Zelim srecan praznik svim pravoslavnim vernicima i prijatan dan!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 15.04.2023. u 13:59 GMT+1]}