Zavarivanje varenja... microwelding

Nije bas čista Elektronika ali nije ni da nije... Cenim da su ovde prisutni uvaženi članovi od svakakvog iskustva I sa sigurno širim spektrom znanja od pola foruma ...
Elem, danas dam u ruci imao neki senzor, za moje pojmove nezgrapno skrpljen ali, kvaka je u tome sto se na dlaka tanke wolfram žice nastavlja neki drugi tip, nešto mikro tanko koaksijalno...
Nastavljanje jedne na drugu vrstu provodnika je uradjeno sa nekim ispod 1mm sraficem i meni sve to nepouzdano deluje....nisu imali volframove žice da mi daju na eksperiment da li se može sa cdw masinicom zavariti volfram na recimo mesing/bakar/zvaku/stagod...
Znam da je temp topljenja volframa povisoka a da su druge kontaktne površine daleko termički “slabije” medjutim, možda ima nekih iskustava... sećam se ovde priče i o varenju termo parova ali cenim da bi tako formirana kuglica bila maaalo prevelika.... šteta ne uzeh koju fotku...
Nalazio sam američke microwelder aparatice i na jedan video zapis varenja volframa na volfram ali ove kombinacije...hm..

Iskustva, ideje...? Servirao bih ja i kafu/pivo/rakiju/meze za uz priču, ali daleko sam...
A i biće još jedna tema uskoro, možda tad bude nešto :)

Za usput:

- Aparat za varenje = zeludac !
- Aparat za zavarivanje = ono sto tebi treba !?

Dje si legendo, sto se ne javis ???

BP.de

Pozdrav vama "oturenim" i svijet....
U svakoj standardnoj sijalici postoji volfram mikrovarom spojen sa onim izvodima-znaci moguce je.
Vjerovatno bi posao zavrsila CDW masina za mikrovar za nakit-metalne okvire naocara i sl. Takvih masina ima u prodaji ali nije je
nemoguce ni napraviti. Takvi mikrovarovi se prave u inertnoj atmosferi, najcesce argona.-
pOz

---

Pozdrav i vama na domaćem terenu :-)

Pala mi je na pamet žarulja ali, avaj, nije bas vidljiv taj mirovar-pre će biti ovaj pinch:

Ne verujem da je Tesla-Pančevo radila volframske sijalice
zavarivanje "Spejs-Šatl" tehnoligije?!

Pre, mislim da je to samo "uštinuto", pa traje dok traje.

U ostalom, tu ne prolazi 20-50 Ampera, pa treba jak spoj,
nego je reć o manjim strujama, a te struje "uštinuće" izdržava.

PS. Pozdrav Emire, jako mi je drago da si se javio,
Svako Dobro!

@DSL- Odlično odabrana slika! BRAVO!

Tungsten melting point at 3422 °C

---

Ozdravilo se znaci :)




Takvu sam kameru imao na bojleru. Nije moglo bolje ;-)

Branko, znam za ove hiljade ... medjutim, i struja nije bas naivna stvar. Kad sam našao video gde čovek pikuje neke dlake od volframa, jednu za drugu, ideja mi deluje ostvariva. Jedino ne znam, da li je moguće variti volfram za mesing/bakar/čelik i koliko prefinjenom napravom..

@DSL,

Wolfram ili Tungsten je teško topljiv materijal jer ima tačku prelaska u tečno stanje na 3422 °C , kako je i napisao @Branko tod.

Na CDW mašinama se upravo Tungsten dosta često koristi za materijal elektroda, kod mikropunktovanja, zato što će ostati minimalno oštećen dok će se ostali materijali istopiti.

Sam princip varenja CDW metodom je sličan kao i ostale metode: - Suština je oba materijala dovesti do tačke topljenja i nekakvim pritiskom sjediniti te dve otopljene "barice" ili "tečna kupatila", potom pod pritiskom sačekati da pređu nazad u čvrsto agregatno stanje.

Deluje kao nemoguće misija punktovanje Tungstena CDW metodom, jer je pitanje koji materijal izabrati za same punkt elektrode, a da prežive tačku topljenja Tungstena.
Na žalost nema ni jednog (bar nama smrtnicima dostupnog, a možda nešto kod vojske ili space programa i ima ali nemam podataka o tome).

Metoda kojom bi se, verujem sasvim uspešno, moglo pokušati je takozvani CD "stud welding".

Metoda funkcioniše na sledeći način:
- napuni se kondenzatorska baterija sa željenom količinom energije,
- krajevi (+ i -) se priključe na komade koje treba međusobno zavariti, kontaktom koji ima nekoliko desetina puta veću površinu od površine tačke koja treba biti zavarena. Dakle, ako se punktuju dve Tungsten žice, treba ih dugačko i široko obuhvatiti nosećim elektrodama, tako da prosečna struja po mm_kadratnom bude nekoliko desetina puta manja nego struja po mm_kvadratnom na samoj tački punkta. U tom slučaju će se materijal zavariti tamo gde je maksimalna struja po mm_kvadratnom, a ostatak će ostati neoštećen ili minimalno oštećen.

- dva komada koje treba zavariti se drže na izvesnom rastojanju sa priključenim naponom kondenzatorske baterije, potom se kontrolisano "sudare" i to je to. Sam spoj dva komada radi kao prekidač koji uključuje struju punktovanja.
No, to nije tako naivno kao što se čini jer bi onda lako mogli jednostavno rukom prineti dva komada i gotovo. Na žalost to neće moći baš tako jer "sudar" mora imati tačno definisane i ponovljive parametre: brzinu prilaska, prigušenje povratne pojave (odskakanja) i finalni pritisak.

- Kontrolisani "sudar" podrazumeva kretanje komada jednog prema drugom, poznatom brzinom, nekim mehanizmom koji na primer ima oprugu koja se oslobađa nekim okidačem poput oroza na pištolju. Brzina sudara treba da bude velika, veća nego što je rukom možemo proizvesti, ali mehanizam sa oprugom mora imati prigušenje takvog tipa da prilikom sudara ne dođe do odskakanja komada (to se okom ne može videti, kao što ne možete videti da kontakt u jednom običnom mikroprekidaču odskoči nekoliko stotina puta pre nego što se konačno zatvori).
Dakle, prethodno nategnut, opružni mehanizam, sa "orozom" za oslobađanje akcije i makar na jednom kraju prigušenje (pneumatsko, uljno, ili kako već) koje će pokupiti povratnu energiju sudara.
To se može rešiti malim pnematskim cilindrima, oprugama i uljnim prigušivačima i tako dalje i tako dalje.
Brzina sudara treba da je velika, ali ne prevelika jer treba da obezbedi vreme jonizacije gasa i uspostavljanja luka pre kontakta materijala.

- Površina koja učestvuje u punktovanju treba da ima na početku sudara najmanju kontaktnu površinu, koja tokom penetracije komada jedan u drugi treba da raste. Na primer: sudar dva konusa šiljcima koji se degradiraju tokom otapanja i površina im prirasta. Odnosno, kod dve žice koje se punktuju pod pravim uglom jedna preko druge, imamo prirodno tu osobinu, jer je na početku kontakt samo jedna tačkica, koja se topljenjem oba materijala vremenom oblikuje u nešto nalik zakrivljenoj elipsi, dok neke druge oblike moramo naoštriti da imaju malu početnu površinu kontakta.

- Proces traje tipično od 1-3 mS. Tokom "jurenja" jednog komada prema drugom, kada se dostigne kritično rastojanje, dolazi do jonizacije vazduha ili daleko najbolje inertnog gasa, na primer Argona sa niskim jonizacionim potencijalom i perfektnim zaštitinim osobinama, i uspostavlja se snažan luk neposredno pre nego što se komadi dodirnu.
Luk ima temperaturu reda 20.000*C i Tungsen je sasvim lako topljiv lukom, kao i bilo koji materijal na ovoj planeti (nema toga što električni luk ne može pretvoriti u plazmu).
One male kontaktne površine se otapaju neposredno pre nego što se dodirnu i posle toga nastupa kontakt između njih (koji ne sme da odskoči).
Na početku kontakta je površina veoma mala i gustina struje ekstremna i pospešuje i dalje otapanje materijala.
Komadi penetriraju jedan u drugi i tokom toga površina kontakta raste a gustina struje opada, a i temperatura u toj zoni.
U jednom momentu će gustina struje po površini opasti ispod uslova održanja tečnog stanja i počeće otvrdnjavanje spoja.
Proces je samoograničavajućeg karaktera...
Posle toga ni enormno povećanje struje ne bi dovelo ni do kakvog efekta.
Tj. kada se stigne do te ravnoteže, baterija kondenzatora je već prazna.
Sve ovo iznad traje reda 1-3 mS i ne može se okom sagledati, a bitno je da je perfektno ponovljivo i da su parametri sudara podesivi i podešeni na uslov dobrog zavara.

- Sva filozofija "CD stud welding" je u kontroli brzine i sile sudara, energije C baterije i kontrole prirasta površine tokom varenja u tih par mS. Brzina i sile sudara se kontrolišu mehaničkim putem (opruge ili pneumatika), prirast površine oblikom oštrenja, dok se energija zavara kontroliše naponom punjenja C baterije i ultra niskom impendansom dovoda struje ka elektrodama...
To je metoda koja nalikuje sučeonom punktovanju, osim što su brzine prilaska neupredivo veće.

Pozdrav,
Macola

Boro,

Lingvistički je pravilno "varenje", a usvojen je pogrešan oblik "zavarivanje" i on se često koristi (kao da razlikujemo želudac od aparata za varenje). Ispustiš želdac da ti padne na nogu ili aparat za varenje i odmah saznaš razliku da jasnije ne može biti :-) Šalim se malo.

Varim - zavario sam. Lemim - zalemio sam. Lepim - zalepio sam. (svršena radnja od datih glagola)

To je pravilno.

Zavarujem - zazavario sam. Zalemljujem - zazalemio sam. Zalepljujem -zazalepio sam. (svršena radnja od datih glagola)

Blesavo zvuči zar ne?

Pozdrav Boro legendo

Aj sto padoh na dupe na prvi komentar ali sto odskocih nekoliko puta na drugi...

Salu na stranu, znam za stud welding i kako funkcioniše. Primere zazavarivanja :-) imamo svuda oko sebe.
Upravo se i raspitujem o mogucim varijantama, nije da će se ovo bas privesti nekoj finalizaciji...
Svakim danom se svašta novo može naučiti pa i videti npr. zazavarivanje :-) trenjem ili eksplozivom...

Živi bili

Da DSL,

Kod mene u Kragujevcu je dugo godina radila jedna firma koja zavaruje bimetalne spojeve maltene nespojivih materijala.
Ne znam da li još uvek rade, pošto preko 5 godina nisam u Kg.

Njihov program je bio zavarivanje dve limene table: Al 1600x1000x10mm i Cu table 1600x1000x3mm.
Stave jednu na drugu, pa to na pripremljen poligon na zemlji i sve prekriju slojem eksploziva koji se poravna na konstantnu debljinu sloja (onako zidarski), potom se prekrije folijom pa slojem zemlje, svi lepo pobegnu dovoljno daleko pa detoniraju to.

Materijali difunduju jedan u drugi pod silinom eksplozije i granični sloj postane jedna nerastavljiva smeša oba materijala.
To se posle može: seći, bušiti, kovati, presovati, ili bilo šta drugo, ali spoj je nerastavljivi bimetal.
Koristi se za prelaske sa AL na CU električne vodove ili kao termički kompenzatori mehaničkih spojeva, a verovatno ima i još neku primenu.
Naravno, zbog prirode posla se proizvodnja obavlja na vojnom poligonu...

Na primer, termitsko (aluminotermija) hemijsko varenje na terenu se obavljalo još u 19. veku jer su tako varili železničke šine...

Sama oblast ima neverovatan broj oblika spajanja materijala, počev od najstarijeg kovačkog varenja, pa do najmodernijeg elektronskim topom i laserima.

@DSL,

Ne brinem ja šta ćeš sa kondenzatorima, čim si ovde :-)
Samo treba da lepo namestiš brzinu i pritisak sudara, ali je to nemoguće odavde proceniti i bez testa sa datim predmetima, a i naknadnim testom kidanja spoja i merenjem tih sila, eventualno i rentgenografijom.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.08.2019. u 13:40 GMT+1]}

Zavariti

https://vukajlija.com/zavariti

---

Za neki drugi materijal ne nadjoh, znam da u nekim vojnim cjevkama grijaca nit zavarena za nozicu za koju ne znam od kojeg je materijala,
ne moze se lemiti, prikljucak na cjevku nije podnozje, noge probusene i izvodi idu kabel stopicana 25mm2.
---
Evo klip zavarivanja koje spomenuh, ali wolfram na wolfram.-
https://www.youtube.com/watch?v=k59GlnCKOQQ
pOz

---

ne znam kako, ali znam da moze volfram na celik. ortaci su pravili nozle za 3 stampace neke ekprerimentalne u kini, nozla i heat chamber od volframa i odozgo zavarena celicna cevcica, zavareno watertight, pod velikim pritiskom nista ne proilazi kroz var... cevcica 0.1mm zid debeo nerdzajuci celik... nemam ideju koja je tehnologija ali def moze da se zavari

---

Bez ikakvih problema se može tvrdo lemiti srebrnim lotom i brenerom, ukoliko samo mesto spoja nije opterećeno temperaturama iznad 300*C.
Mehaničke osobine spoja mogu biti odlične, poput spoja vidija pločica na glodalima ili vidija testerama, koje su takođe lemljene srebrnim lotom.
Sve zavisi koja je namena tog konstrukta.

ovo jeste optereceno preko 300C (ne mnogo, 350-400C) i vareno je
"laserom" sta god to znaci ..

za srebrni lot i lemljenje ima isto primera u ovom svetu 3d stampe ali
to je spoj celika i mesinga uglavnom, ne volframa :)

---

Hm....sad kad pogledam, obzrom da se fina volframova mrežica završava/nastavlja finim koaksijalnim kablićem, verovatno je radna temperatura svega ovog prilično niska. Dakle, razlog za upotrebu volframa lezi u necemu drugom.
Moguce da je upotteba srebrnog lema ovde sasvim moguća...
Anyway, ljudi su se nekako vec izborili sa ovim problemom... Videcemo sta ce reci post mortem analiza :-)

Zavarivačke lasere danas ima svaka uglednija zlatara sa sopstvenom proizvodnjom.

Kada ti zatreba odeš lepo i zamoliš ih da ti zavare to i platiš uslugu.
To je obično impulsni 100KW YAG laser i vari kratkim impulsima nakit.
Nikakvu posebnu razliku mu neće predstavljati vrsta metala koju vari, pa ni Tungsten.
Popravljao sam jedan takav u centralnoj Srbiji i imao prilike da probam kako funkcioniše.
Sjajna naprava samo solidno skupa.

Ovako to izgleda kad se radi:

https://www.youtube.com/watch?v=25pDxYrMFA0

Kada se već priča o volframu, ne mogu da izdržim da ne zakačim ovo:



Ko stoji iza globalne prevare možete da naslutite iz sledećeg teksta:

http://www.viewzone.com/fakegold.html

Volfram 19,25 g/m3
Zlato 19,30 g/cm3


Nadam se da vlast neće izbrisati jer ipak ima malo veze sa temom.

---