Takvo "imperijalno" posmatranje USA ima samo jedan problem, nijedna imperija do danas nije propala spoljnim uticajem, sve su propale iznutra i onda bile dokrajcene spolja tako da spoljni ratovi nikad nisu indikacija stanja imperije. A interno propadanje obicno ukljucuje i cak izaziva ekonomska degradacija. Drugo dolar nece jacati jer nema sta da ga ojaca i jer ne zeli da ojaca, on moze da ojaca "u odnosu" na evro ako avropljani i dalje nastave da senluce do te mere da dalje stampanje dolara ozbiljno ugrozi medjunardnu trgovinu ali genralno vrednost te valute ce padati. To je jedna od nuspojava danasnjeg ekonomskog ustrojstva, niko NECE da ima jaku valutu jer im to ugrozava izvozne kapacitete a slabljenje ce uvek biti obavljeno na teret onih koji poseduju valutu, poimence nas iz plebsa.
Rule of thumb je da svoje pare drzis u valuti koja je referentna u okruzenju u kojem zivis i koja predstavlja reper tvoje kupovne moci naspram domace proizvodnje i uvoza. Za Srbiju je to kombinacija evra i dolara (da se ne lazemo, valuta u Srbiji je evro a dinar je samo nuzno obracunsko sredstvo jer je platni promet u evrima zabranjen). Makar evro slabio kupovna moc u evrima se nece mnogo menjati jer zivot mora da ide dalje, deca da jeda, hrana da se napravi i preveze i sve to zahteva i garantuje odredjenu vrednost valute pa makar sve ostalo propalo.
Ono sto je indikativno je da trenutno ne postoji predvidivi "siguran" nacin za cuvanje vrednosti. Ako je nesto bolje od neceg drugog budite sigurni da institucionalni investitori o tome znaju daleko pre vas i da je cena tog instrumenta vec uskladjena sa ocekivanjima u tenutku kad vi cujete za nju (informed market theory). Ono sto ne bi trebalo da budete je impulsivni i da pumpate lovu u dalje nerealno podizanje vrednosti (ballooning) nekog instrumenta jer time samo pumpate kes onima koji bolje znaju projekcije kretanja tog instrumenta (to je npr sada situacija sa francima i imho zlatom) i pumpate pare "brokerima" za izvrsene usluge (bankama konverzije, gold marketima za zlato, itd).
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić