Citat:
64-bitni ARM je nezvanično u najavi.
Ako taj arm ne bude bar duplo brži od trenutno najjačeg desktop i7 procesora, ne moraju ni da se trude dalje. Tržište i dalje više ceni kompatibilnost od brzine.A u članku ionako pričaju isključivo o mogućem serverskom procesoru, gde nije toliko bitno koji će os na njemu da trči. Da je lako napraviti konkurentan desktop 64-bitni procesor bilo bi više konkurenata (ranije su Harris i AMD pravili 286 procesore, dok je postojao i buljuk proizvođača koprocesora poput weiteka ili IIt-a). CPU i GPU tržište je maraton i tu ima malo Hajle Gebreselasija koji mogu u kontinuitetu da drže korak.
šta se dešava kada praviš procesor koji se ne osvrće na bilo šta pre njega, pa makar se zvao i Intel smo videli u Itanium epizodi koja je najavom Microsofta da prestaje da podržava dotičnog u windowsu dobila svoj završetak. Intel je imao veće planove za Itanium od servera ali je na kraju ispala čista pobeda za AMD-ov x86-64 koncept.Tržište traži kompatibilnu mašinu. Još primera za ovo je bilo u vidu brata blizanca 486-ice (izašli u slično vreme), RISC 80860 nije uspeo, kao ni Inmosovi T414 i T800 transpjuteri, čak i kada su dodavani kao dodatne kartice standardnom pc-ju.
Citat:
Što se tiče performansi, evo primera šta i kako radi 32-bitni ARM na Linuxu
portovan je linux na arm još krajem devedesetih pa su se zajedno preselili u muzej. To je bila interesantna mašina ali nekompatibilna sa bilo čime normalnim u vreme dok je obitavala na tržištu. Koliko je postojalo aplikacija za Risc OS?
Citat:
A x86 je odavno zreo za penziju.
x86 je zreo za penziju još od pojave 386 procesora. Mene ne interesuje koja će se arhitektura koristiti dokle god mogu da pokrenem svaki program koji mogu da pokrenem na x86 mašini.
Citat:
FreeBSD/i386 ima trenutno ~ 20.000 programa/biblioteka/whatever u ports stablu.
Neka i windows ima samo toliko, bez industrije zabavnog softvera, to nije cifra koja se može ignorisati zarad nove arhitekture. Suviše kompanija je nepoštovanje tog jednostavnog pravila platilo nestankom.
Citat:
Uh, kad mi tako iscepkate poruku na hiljadu froncli
pa tako možeš bolje da se fokusiraš na fabulu radnje
Nasa je uzeta kao primer da su čak i najveće kompanije veoma spore u migraciji na nov hardver i softver. Prva compaqova 386-ica je izašla na tržište 1986 a prvi os koji je mogao u potpunosti da je iskoristi je bio windows 95 (za koga je ona pak bila suviše spora).
Citat:
Nafurani dinosaurusi i proizvodjaci enaiaca
Moj stav je bio da je Intel tu bio kompanija sa najmanje iskustva u dizajniranju brzih risc procesora. Intelu su sa jedne strane pretili AMD i Harris a sa druge strane gorepomenuti. U oba slučaja je presudila x86 kompatibilnost i brzina izvršavanja postojećeg softvera. Odigrali su veoma pametno i osvajali segment po segment tržišta. Mainframe konkurencija nije mogla da se takmiči sa Intelovim proizvodnim kapacitetima i obaranjima cena. Podjednako je impresivno i osvajanje tržišta čipsetova za matične ploče (iako smatram da je potpuna intelova dominacija na tom polju jako loša stvar, kao i odluka da zaštiti ležišta za procesore, sa stanovništa potrošača).
Citat:
Tokom vremena linija izmedju RISC i CISC platforme je postala veoma zamagljena tako da je i prica "ARM tek treba da otkrije multicore" malo preuvelicane.
Ne, rekao sam da nije tako jednostavno nadograditi arhitekturu pravljenu za jednu namenu da radi nešto drugo. ARM-u će trebati više vremena i novca da od svoje arhitekture napravi desktop procesor nego što je trebalo Intelu. Ista situacija bi nastala kada bi Intel krenuo da sakati core arhitekturu kako bi radila na mobilnim telefonima.
Citat:
ARM moze bez problema da uleti u tu pricu, na kraju da zavrsi na sudu oko patentnih licenci i da se nagodi sa Intelom kroz kontra tuzbe za svoje patente.
Ovo se naravno podrazumeva, Intel i AMD redovno razmenjuju licence za procesore da se ne bi desilo da neka aplikacija radi na jednom a ne radi na drugom. Problem će nastati kada neko bude hteo da uleti na desktop s nečim što nema npr. SS2 instrukcije.
Citat:
Softverska baza je opet ponavljam veoma labav alibi. Nekad je mozda bila vazna, ali danas u doba digitalne distribucije i short-attention-span konzumera vise ne igra nikakvu ulogu ni kuci ni na poslu.
Groblje alternativnih OS-eva na čelu sa BeOs-om se sa ovim ne bi složilo. Softverska baza je ono što čini x86 i dalje aktuelnim. Ljudi i dalje u zdravlju i veselju koriste deset godina stari xp (viđao sam i dan danas aktivne win95 mašine) a kada dođe trenutak da sav softver bude windows 8 compliant koristićemo optičke kompjutere. Da kupimo arm kada se pojavi i onda krenemo da razmišljamo da li sve što nam treba radi i na njemu?
Citat:
bitku izmedju Linux/ARM i Windows/x86
ne, ovo je bitka x86 softver (koga ima više nego svih ostalih zajedno)vs svi ostali. Onaj ko bude ponudio najbolje rešenje za upotrebu istog pobeđuje. Za sada je to intel/windows kombinacija. Ko zna, možda za deset godina bude arm/reactos.
Citat:
Intel morati da prestane sa uvaljivanjem procesora sa cetvorosifrenim cenama
Uvek će biti procesora sa četvorocifrenim cenama. Biće i proizvođača koji če prodavati svoju gvožđuriju po četvorocifrenim cenama. Biće čak i kupaca koji će i dalje misliti da su zagrižena jabuka ili mali alien nešto nadrealno dobro.
Citat:
Situacija danas je potpuno drugacija a igraci nisu u borbi za opstanak vec imaju itekako debela ledja da sprovedu sve u delo i sumarno daleko vise sredstava nego intel da pariraju bilo kakvim mahinacijama intela.
Svakako, najbolji period je bio kada je postojao i Cyrix na desktop tržištu.Intel je morao da obrati pažnju na dva konkurenta. ARM-ova veličina (vise sredstava od Intela? profit od četrdesetak miliona funti u 2009?) i nedostatak bilo kakvih proizvodnih kapaciteta mu ne daju previše prostora za greške jer zavisi od kompanija poput Ti-a ili TSMC-a. Svojevremeno je DEC bio neuporedivo jači konkurent Intelu, kako po veličini i resursima tako i po znanju (ali su imali Commodore marketing i suvise kasno su dozvolili Tajvancima da prave PCI matične ploče sa alfom). Šta se dešava kada kompanija koja radi samo dizajn čipova uloži previše novca u loš proizvod nVidia i pokojni ati i te kako znaju (da ne pominjem transmetu i cyrix). Sa druge strane, Intel je mogao da godinama kaska za AMD-om dok ih na kraju nije sačekao iza ćoška sa core arhitekturom.
Citat:
Kruso je monstruoznost, hardverski emulator koji ne mozes optimizovati ni pod tackom razno, fala bogu pa je odapeo na vreme.
Lakše je menjati mikrokod unutar procesora kako bi prihvatio različite arhitekture nego pisati novu verziju operativnog sistema i pratećeg softvera za svaku novu arhitekturu procesora (biraš dal'ćeš novi poseban build za svaku novu arhitekturu ili 3u1 aplikacije; JIT mora da bira između brzine i kvaliteta gde redovno strada kvalitet
). Ako se ikada bude napravio open source procesor, to će biti na takav ili sličan način.
Citat:
Emulacija x86 je greska, nikome nije nista donela dobro pa ni njima
Pozdravlja te AMD-ovo odeljenje za desktop procesore uz puno želja za dobro zdravlje
Svaki Intelov desktop procesor je imao manje ili veće bagove koji su se lakše i jeftinije mogli popraviti softverski nego zamenom čipa. Efficeon je dobio podršku za SS3 instrukcije prostom zamenom mikrokoda. Problem sa Krusoom je bio potpuna koncentracija na smanjenje potrošnje i temperature, zanemarujući performanse. To što ih je Intel ocrnio postigavši isti rezultat obaranjem frekevencije nije bitno, koristili su sve što su imali da izbace konkurenta sa tržišta.
Summa sumamrum, Kruso je bio fina ideja koja nije imala najsrećniju implementaciju.
Gorenavedeni članak pominje istu opasnost za serverski arm, tj. da nije bitno da li taj arm troši 30% manje struje ili je 10 stepeni hladniji ako ti trebaju tri komada da postigneš ono što možeš sa dva Opterona.
Project Denver - nVIDIA RISCs with ARM
) Možda je takav pristup kompatibilnosti među arhitekturama rešenje za budućnost a interesantno je da su i AMD i nvidia i Intel otkupili deo njihovih tehnologija. 
Da čekamo da napišu novi koji će da radi? Nenagradno pitanje: Koliki broj kompanija će pored verzija za konzole i pc objaviti i posebnu verziju igre za arm?
