Re: Razlika izmedju grupisanja funkcija u klasu i pravilnije OOP programiranje.Tvoji testovi, da bi bili kompletni, moraju da testiraju za sve upotrebne kombinacije magacina i svaki moguci odabrani alat. A ako testiras postupak ciscenja za svako moguce odabrano sredstvo to je isto kao da si testirao i parametrizovani metod za sve moguce ulazne parametre. Jel sad jasnije? Krateci testove ti si napravio pretpostavku kako ce magacin da izgleda i ako on ne izgleda tako imas netestiran scenario, zamazao si sefu oci sa "imam test" nad skrivenom metodom koja ne puca na tvom pretpostavljenom magacinu, a bagove, to nek resava kupac ili Q&A, jel tako? "Assumption is the mother of all fuckups"
Vidis interni state objekta je uvek parametar svakog instance metoda (predstavljeno kroz interni skriveni parametar, this npr) i tvoje testiranje mora da ukljuci taj state kao parametar. Dalje, da ti jos zakomplikujem zivot, u sorsu taj tvoj Clean() metod bi mogao da se refaktoruje na kod koji bira sredstvo i onda poziva Clean(sredstvo) specijalizaciju, sto te vraca na prvi korak. Dakle, ako nemas toliko testova, opet si zabusavao i koristio black-box prirodu metode da pokrijes potencijalne rupe
Sto nas vodi ka trecem, testiranje i TDD takodje nije kompenzacija za dobar dizajn.I da ja priupitam, zasto je ova tema u PHP forumu kad se tice teorije programiranja, zar nije AoP bolje mesto?
[Ovu poruku je menjao Goran Rakić dana 16.06.2010. u 01:45 GMT+1]
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
Kad sluzis vojsku programiranjem onda pises programe za vojsku 
. Nasledjivanje je tada i vidjeno upravo kao spas za ono sto iizuzetan prica, sa ove distance naivno verovanje da ce modifikacije na base klasi automatski propagirati promenu ponasanja naslednika bez potrebe za dodatnim modifikacijama u naslednicima. Medjutim, to nije ispalo tako iz dva razloga, kao prvo to zahteva veoma poseban i rigorozan stil programiranja u kome je funkcionalnost naslednika uvek DODATAK na funkcionalnost baze i da se taj odnos nece menjati u buducnosti, takav monaski stil programiranja retko ko praktikuje i prilicno je rigidan za promene. Drugo, funkcionalno mnogo je realnija situacija u kome specijalizovani entitet ima neku funkcionalnost UMESTO funkcionalnosti bazne klase cime se uprkos naslednoj liniji prekida funkcionalna doslednost (prosto receno sve zavisi da li, kako i kada pozivas inherited metod, ako ne pozoves uopste nevazna je promena u bazi tj ako promena obuhvta i specijalizaciju mora da se iskodira posebno za svaku specijalizaciju). Ne kazem naravno da je nasledjivanje postalo irelevantno u OOPu, sta vise polimorfizam je i dalje veoma jak instrument u u potrebi klasnih hijerarhija za npr. agregatne operacije, kao target za template (generics) specijalizaciju, ORM alati i dalje mapiraju flat podatke u klasne hijerarhije, itd, itd. Medjutim suprotno uvrzenom verovanju, nasledjivanje nije uopste nesto sto smanjuje kod i njegovo odrzavanje, bili su neophodni refaktoring alati da popune tu supljinu.