Prvo, interesantno je da on nije potukao neke orangutane sa superkompom, već
svetski rekord, koji je do sada uvek obaran na superkompovima.
Ne samo da je koristio efikasniji algoritam, već i razne druge dosetke.
Najbrži poznati algoritam je algoritam Čudnovskog, a posle njega algoritam Ramanudžana. Oni su vrlo slični. Zapravo, formula Čudnovskog je izvedena Ramanudžanovom metodom.
Broj

se efikasno računa tako što se najpre izračuna u binarnom sistemu, a potom se konvertuje u dekadni (korišćenjem brze Furijeove transformacije). Međutim, oba koraka se moraju verifikovati zbog greške odsecanja koja uvek postoji, čak i kada radimo sa ogromnim brojem cifara, jer je tačnost i dalje konačna.
Standardno se broj

izračuna u binarnom sistemu korišćenjem dveju metoda, pa se uporede rezultati dokle se poklapaju, pa se odbaci još neki broj cifara i ostatak proglasi tačnim. Konverzija iz binarnog u dekadni sistem se tipično verifikuje tako što se dekadni rezultat ponovo konvertuje u binarni sistem, pa se upoređuje da li je dobijeno ono od čega se pošlo.
Na superkompjuteru je tako i rađeno, s tim da je broj

računat u binarnom sistemu Borovajnovim i Gaus-Ležandrovim algoritmom.
Na stonoj mašini je korišćen metod Čudnovskog (ima više posla oko implementacije) a verifikacija i binarne vrednosti i konverzije je rađena inteligentnije. Postoji algoritam za izdvajanje pojedinačnih binarnih cifara broja

. Prvi takav algoritam je zasnovan na BBP formuli, ali ga je Fabris Belar (autor programa za stoni računar) poboljšao i ubrzao za 43%.
Fabris Belar je tim algoritmom računao određen broj poslednjih dobijenih cifara, tako da je verifikaciju obavio izbegavši ponavljanje kompletnog računa drugom metodom. Isto tako, koristio je dosetke za efikasniju verifikaciju konverzije u dekadni sistem.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.