Citat:
autsajd: E sad, da li je bolje prodati poneke sluske uz malo manju zaradu, ili cekati mjesecima da bi se prodao jedan par po cijeni koju je trgovac odsanjao u snu o brzom bogacenju..
Da bi se takve stvari ovde prodale, mora se cekati mesecima bez obzira da li planiras zaradu ili prodajes bez ikakve zarade. Evo, probacu da objasnim strukturu kupaca kompjuterske opreme. Oni se mogu grubo podeliti u 3 grupe:
- Prvu i najbrojniju grupu cine kupci kojima je to prvi kompjuter. To su ljudi koji nemaju nekih narocitih potreba za kompjuterom (jer da imaju kupili bi odavno), nemaju nesto narocito para (jer da imaju kupili bi odavno). Njih je sada sramota sto svi njihovi poznanici imaju kompjuter, samo oni nemaju. Cinjenica je da taj kompjuter njima ne treba nizasta - za filmove i muziku imaju DiVX player od 50 EUR-a koji se prikljucuje na TV, na jeftinom kompjuteru igrice ne mogu igrati a na internet ne smeju zbog virusa. Znaci, kompjuter je bitno samo da stoji kako bi ga ljudi videli i da ima sve delove na broju kako bi se videlo da radi ako neko resi da ga ukljuci. Znaci, nema ni zelje da se potrose neke velike pare a i da ima tih para nema, tako da oni prevrcu oglase gde nadju najpovoljniju ponudu u stilu "Pentum IV za 200 EUR-a", pa kad dodju da kupe prodavac im jos na to doda najjeftiniji monitor, tastaturu, misa i PDV pa to bude okruglo 400. Kupci iz ove grupe nema sanse da kupe slusalice od 88 EUR-a, cak i da im ponudite za 50.
- Drugu grupu kupaca cine visegodisnji korisnici racunara. To su ljudi koji su davno shvatili da ne vredi bacati pare na nesto sto ce za pola godine moci da se kupi za duplo manje para. Oni ne kupuju cele kompjutere jer su videli da sve moze da se radi i sa 800 MHz procesorom. Kupuju samo komponente koje su im preko potrebne. Za te komponente svako od njih obabere proizvodjaca i model za koji veruje da je dobar, prevrne ceo internet da nadje gde je taj model najjeftiniji i pozove nekoliko desetina telefonskih brojeva dok nadje bas taj model koji trazi. Kupcu iz ove kategorije nema sanse da prodate bilo kakve slusalice po bilo kojoj ceni ako su oni planirali da kupe nesto deseto.
- Trecu grupu kupaca samo zovemo "kupci", oni uopste nisu kupci. To je grupa entuzijasta koju cine ucenici, srednjoskolci, studenti pocetnih godina studija i svi ostali koji sebe smatraju hakerima, koji zele da ljudi kazu "auuuuuuuu" kad cuju za elemente njihove konfiguracije, koji veruju da ce za 10 godina bez ikakve sumnje biti najveci kompjuterski geniji na planeti. E, sad, zasto su oni "kupci" sa navodnicima? Pa zato sto nikad nista ne kupuju! To je zato sto po njihovim merilima kompjuter koji kosta manje od 2.000 EUR-a nije vredan unosenja u njihovu sobu, a po merilu njihovog novcanika je sve sto kosta preko 50 EUR-a nedostupno. Takvi ljudi prvo pretraze internet da provere ima li sta da sto jos niko na planeti nema da je danas pocelo da se proizvodi, onda uzmu oglase pa krenu da zovu svaku od 5.000 kompjuterskih firmi pitajuci postoji li mogucnost da se to ikako nabavi. U 99% firmi ljudi su se vec dovoljno puta upecali na tu foru da samo odgovore "nema i ne znamo kad ce biti, pozovite za mesec dana" i spuste slusalicu, ali tu je i onih 1% koji se upecaju pokusavajuci da izadju u susret svakom kupcu. Takav prodavac kaze kupcu da zove za sat vremena pa onda krene dalje da okrece brojeve svojih dobavljaca sa molbom da proanaliziraju mogucnost nabavke toga a dobavljaci vec moraju da ih saslusaju i da pokusaju da im pomognu jer kad sa nekim radite godinama onda na neki nacin morate da izlazite u susret cak i njegovim glupim zahtevima. I, tako, jadan dobavljac alarmira ceo lanac nabavke sve do fabrike i tada taj kinez u fabrici kaze cenu, to se dalje kroz lanac prenese do dobavljaca, pa do prodavca, pa do "kupca". Tada "kupac" (koji nije ni imao para to da kupi vec ga je samo zanimala informacija koliko meseci ce morati da skuplja novac da bi dosao do toga), on samo kaze "e bas vam hvala za informaciju" i prekine vezu. U slucaju da je "kupac" procitao u kompjuterskom casopisu da su te slusalice dobre, on ce biti odusevljen informacijom da vi to imate na lageru. Bice odusevljen, ali nece kupiti. Taj je jedini koji bi mozda eventualno slusalice od 88 EUR-a platio 50 EUR-a, jer je 50 EUR-a limit koji bi trebalo da bude kompromis izmedju njegovog istancanog ukusa za high-end i njegovog novcanika.
Ali, ko je lud da mu to sto vredi 88 EUR-a proda za 50? Niko, naravno! Prodace mu za 100 (koliko je mozda kostalo kad je nabavio) + rizik preuzet prilikom nabavke da se to ne proda do sledeceg velikog pada cene + ocekivana dobit od novca zarobljenog pola godine (da je dao u banku dobio bi neku kamatu) + radni sati radnika izgubljeni na objasnjavanje sa "kupcima". I, sad, kad se to sve sabere, dodje se do cene 150 EUR-a po komadu, sta ti nije jasno?

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.