[Školstvo & Obrazovanje]: Da li je u Srbiji odzvonilo besplatnom školovanju?

Ili dinar ili rad

Ministar Vuksanović: Svaki đački roditelj biće obavezan da za školu da koliko i kako može

Roditelji ni ubuduće neće plaćati školarinu za školovanje deteta u državnim osnovnim i srednjim školama, ali će morati da daju donacije. A ako nemaju para, onda će raditi za školu.

U Predlogu nacionalne strategije obrazovanja u Srbiji od 2005. do 2010. godine piše da će se škole finansirati iz republičkog budžeta, od para lokalne samouprave, kredita, inostranih i domaćih donacija i roditeljskog dinara.

– Svaki đački roditelj biće obavezan da za školu da koliko može. Ako ne može u novcu, moraće nešto da odradi. Otac koji je vodoinstalater moraće, na primer, u školi nešto da opravi – objasnio je juče republički ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović na konferenciji za novinare u vladi Srbije.

On je naglasio da je Predlog ove strategije od danas na javnoj raspravi, da će se razmotriti sve primedbe, a da će se potom biti upućen republičkoj vladi na usvajanje.

Možda već od jeseni, učenici u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu moći će neke predmete, poput hemije, fizike, matematike ili recimo istorije, da uče na stranom jeziku – nemačkom, španskom, ruskom...

Prosvetne vlasti zajedno sa filološkim, odnosno, filozofskim fakultetima i stranim ambasadama rade na tome da se dvojezični sistem nastave proširi u Srbiji. Ali dvojezične nastave neće biti u filološkim gimnazijama i odeljenjima, da se učenici tih škola ne bi bespotrebno dodatno opterećivali.

Za sada taj model postoji u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i Trećoj beogradskoj gimnaziji. U pojedinim odeljenjima ovih škola 30 odsto gradiva se predaje na francuskom, odnosno, italijanskom, a 70 odsto na srpskom jeziku.

– Reč je o jedinstvenom dvojezičnom sistemu nastave u Evropi i svetu. Bez obzira što je deo nastave na stranom jeziku, uči se po našim planovima i programima. Vlade mnogih zemalja su zainteresovane da se na njihovom jeziku uči u našoj zemlji. Svi jezici su u opciji. Videćemo koje zemlje su u ovom trenutku spremne da nam najviše pomognu u realizaciji nastave na njihovom jeziku – objasnila je Vesna Fila, pomoćnik ministra.

U osnovnim školama u Srbiji obavezno će svi đaci od prvog razreda učiti prvi, a od petog drugi strani jezik. Roditelji i deca će moći da biraju koje će jezike učiti od onoga što im škola ponudi. A školska ponuda zavisiće od toga za koje jezike ima nastavnike. Pošto nema dovoljno nastavnika stranih jezika, u prvom osnovne moći će da predaju i nastavnici sa diplomom „B2”.

Učitelji i profesori koji, na primer, nisu završili grupu za engleski jezik i književnost na filološkom fakultetu nego, recimo, učiteljski fakultet, ili su diplomirali ruski, a dobro znaju engleski, moći će da predaju i engleski ukoliko na filološkim ili filozofskim fakultetima polože ispit za diplomu „B2”. Pravilnikom će se urediti koliko će tako stečena diploma da važi, i da li će sa njom moći da se predaje i u drugom i u trećem razredu.

Ministar je istakao da se radi na tome da se naše školstvo što pre integriše u evropski obrazovni sistem. Zato prosvetne vlasti nameravaju da u škole polako uvode i nove tehnologije učenja, kako bi se moglo učiti i na daljinu. U stvaranju mogućnosti učenja na daljinu najviše je, prema oceni ministra, „otišao” beogradski Ekonomski fakultet.

Postepeno će se kompjuterima opremiti sve škole u Srbiji. Biće obezbeđena veza za Internet. Napraviće se i multimedijalne učionice.

– I u najelitnijim školama u svetu nije baš svaka učionica opremljena računarima, pa to ne treba očekivati ni kod nas. Uostalom, to nije ni potrebno. Dovoljno je da postoje kabineti sa računarima. U uglednoj holandskoj školi postoji takav kabinet, a u svakoj učionici je raširen običan kanap na kome su zakačene štipaljke. I tu se kače i ocenjuju radovi đaka – objasnila je Fila.

Rekonstruisaće se i dograditi škole, kako ne bi bilo više, recimo, onih bez toaleta ili sa dotrajalim instalacijama zbog kojih bi svakog trenutka mogao da izbije požar. Sve škole će imati dobro opremljene fiskulturne sale. Održavaće se redovni seminari za stručno usavršavanje nastavnika. Uvode se i licence (dozvole za rad) za nastavnike. Obezbediće se i permanentno obrazovanje odraslih. Oni će i u postojećim državnim školama moći da se opismene, doškoluju, stručno usavršavaju. Tako će i škole i nastavnici moći da poprave svoj „budžet”.

U finansiranju škola sve više će morati da učestvuju lokalne zajednice, odnosno gradovi i opštine. „Mnogi gradovi imaju veće budžete od udela Ministarstva prosvete u republičkom budžetu”, ukazao je Vuksanović.

Po evropskim standardima obezbediće se i školovanje dece sa posebnim potrebama.


Novi profili

Od ovog juna, osmaci će moći da konkurišu za upis i na nekim novim profilima u srednjim stručnim školama. Slobodan Vuksanović i Vesna Fila nisu juče novinarima otkrili koji su to novi smerovi ili profili, već su ih putili na Informator i Konkurs za upis u srednje škole u Srbiji koji će biti „objavljeni za koji dan”. Na konferenciji za novinare je istaknuto je da se, u saradnji sa Tržištem rada i lokalnom zajednicom, neki profili gase, a drugi stvaraju.


Horor motornom testerom

U predlogu nacionalne strategije razvoja obrazovanja u Srbiji je posebno naglašeno da će u školama biti školski policajci, a oko škola – policijske patrole.

Ministar prosvete je optužio Radio-televiziju Srbije i njenog glavnog i odgovornog urednika Nenada Stefanovića da ne podržavaju akciju koja se u našoj zemlji vodi da bi se smanjilo nasilništvo među maloletnicima. Kako drugačije objasniti to što se u Drugom dnevniku razgovora sa autorom horor filmova i pokazuje insert sa motornom testerom i mnogo krvi i to baš onog dana kada je, pomenuo je ministar, u hali „Pionir” održana sportska, đačka manifestacija protiv nasilja.

A. Brkić

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 03.04.2005. u 13:32 GMT+1]}

---

Znaci ucimo decu reketu... ne onom sportskom :)

Jos jedan u nizu bisera - za nijansu losiji od Darvina (ipak Vuksa nije old-skool), ali tu je negde..

Uzevsi u obzir brilijantni CV ministra prosvete, jadna deca. Znaci porezi i doprinosi na licne dohotke od 60% , PDV od 18% sluzi necemu drugom... a skola se finansira "kako ko moze, ali mora" :-)

A kako ce to roditelji morati da daju donacije (obavezna donacija... zvuci mi isto kao i "poziv na dobrovoljnu predaju, u protivnom hapsenje" :-)... doci ce direktor skole sa uterivacima dugova i naterati vodoinstalatera da menja gumice na slavinama ili ce mu mali dobiti keca iz OTO-a :-)

Drago mi je sto moja svakako nece pohadjati skolu koju ovi dripci organizuju.



Ovo je second best :) Uzrok nasilja u Srbiji su, dakle, horor filmovi na TV-u i izlazak dece posle ponoci (i, naravno, narkomanski Exit), nikako neke druge, malkice ozbiljnije stvari :)

Dakle moj top chart:

#1 - Pokusaj izbacivanja teorije evolucije (neslavno propao)
#2 - roditelji primorani da daju "donacije" i pored poreza koji placaju (to ide poslanicima) i poreza koji placaju njihovi poslodavci
#3 - Atak na TV stanice sto pustaju... horor filmove (?!)
#4 - Zabrana izlaska maloletnima posle ponoci (policijski cas) iako se ne postuje ni zakon o zabrani prodaje alkohola i cigareta deci u bilo koje doba dana...

Ovo je, znaci, nacionalna strategija obrazovanja... :) Meni se cini kao nacionalna strategija obrazovanja Avganistana i Burkine Faso.

Ja bih uveo i zabranu Exita kao deo strategije o obrazovanju i smanjenju nasilja... :)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 01.04.2005. u 15:38 GMT+1]}

---

Ministar prosvete objašnjava da direktori škola treba da animiraju sve roditelje da radom ili novcem pomognu školama



Informacija da će roditelji ubuduće pomagati školu, novcem ili radom, izazvala je različite komentare. Većina direktora, nastavnika i roditelja smatra da je dobro što su i taj način finansiranja rada škola predvidele prosvetne vlasti u Srbiji, pa se takozvani roditeljski dinar našao u Predlogu nacionalne strategije obrazovanja u Srbiji od 2005. do 2010. godine.

– Ali roditeljski dinar nije ni namet, ni školarina – objasnio je za Slobodan Vuksanović, republički ministar prosvete i sporta.– Školovanje đaka u državnim školama će i dalje biti besplatno. Neće se zakonom obavezati roditelji da novcem ili radom pomognu školi koju njihovo dete pohađa, već će se od direktora škola očekivati da motivišu mame i tate da doprinesu radu škole. Treba raditi na tome da roditelji osete obavezu i želju da nešto učine kako bi njihova deca učila u prijatnijim i bolje opremljenim učionicama.

Računari i lopte

Ministar ukazuje da i sada mnogi roditelji pomažu da se škola okreči, nabave klupe, računari... Neko da pare, a neko uloži svoj rad i trud.

– Naša je želja i cilj da ubuduće nema roditelja koji nešto ne učini za školu. Zato i ja i moji saradnici idemo u škole, noseći računar, loptu... Na taj način dajemo primer drugima. Istovremeno, razgovaramo s direktorima i nastavnicima i o tome kako da se roditelji što više zainteresuju za to u kakvim uslovima njihova deca uče. Tu, pre svega, treba da se vidi umešnost direktora da se menadžerski i domaćinski ponašaju. Preporučujemo im da pozovu roditelje, organizuju sastanke s njima i da ih zamole da svako prema svojim mogućnostima pomogne doterivanju škola – veli Vuksanović.

On ističe da nije sve u novcu, već u tome da roditelji steknu naviku da nešto uradi za školu u koju će njihovo dete provesti osam ili četiri godine.

– Strategija je da i lokalne samouprave i uspešna preduzeća i kompanije pomažu škole. A treća borba za dinar je đačka moba u kojoj, shodno svojim materijalnim mogućnostima, učestvuju i roditelji. Neka školi poklone dve, tri lopte. Tome će se deca uvek obradovati – kaže ministar, naglašavajući da niko neće baš biti primoran da pomaže školu. A školski dinar biće trošen isključivo za potrebe škola, uz saglasnost školskih odbora.

Direktori škola potvrđuju da su mnoge učionice okrečene, parketi lakirani, prozori zamenjeni – zahvaljujući roditeljima. Ali i da uvek ima onih roditelja koji nikada ništa nisu dali, niti radili za školu. Uvek se nađe poneki nezainteresovani tata.

– Bilo bi dobro da se nađe način da se svi roditelji uključe u razne akcije čiji je cilj lepša i savremenija škola. Tim pre što se i dete oseća bolje ako zna da je i njegov roditelj doprineo radu škole. Treba, međutim, imati u vidu da zaista ima porodica koje ne mogu ništa da daju. Postoje napuštena deca, deca samohranih majki, socijalni slučajevi. Zato je dobro što „roditeljski dinar” nije moranje – kaže Marijana Bjeković, direktor beogradske Osnovne škole „Vojvoda Radomir Putnik” na Dedinju.

Zahvaljujući aktivnostima roditelja đaka njene škole, nabavljen su neke nove klupe, urađena rasveta u učionicama. Jedan tata je napravio ormariće za dnevni boravak. Udruživanjem roditeljskih para i rada „nikao” je drveni amfiteatar u prirodi. Pomogla je u tome i škola.

Kad roditelji žele da plate

Na sličan način je kompletiran i informatički centar u školi. A u propagandi škole i privlačenju novih (budućih) đaka-prvaka sada pomaže takođe jedan tata koji je grafički dizajner. On je uradio grafičko rešenje za plakat i druge propagandne materijale koji se dele po obdaništima.

– Uvek ima roditelja koji su spremni da pomognu školi. Bilo da drže časove iz higijene, seminare o bolestima zavisnosti ili, recimo, učestvuju u krečenju škole. Sve u skladu sa njihovim sposobnostima. Prilikom upisa đaka-prvaka, roditeljima postavljamo pitanje: „Na koji način možete da pomognete školi?” Ne misli se na davanje novca, već na određene usluge. Roditelji koji, na primer, rade u farmaceutskim kućama pomažu nam da opremimo našu školsku apoteku zavojima, flasterima, jodom... – priča Goran Vilotijević, direktor Osnovne škole „Banović Strahinja” na Banovom brdu u Beogradu.

On kaže da se od roditelja u njegovoj školi ne uzima novac, kako bi se izbegle moguće neprijatne situacije. Neki roditelji bi, makar podsvesno, tada – kada daju pare – očekivali bolji, povlašćeni tretman za svoje dete. Ali zato su roditelji sašili zavese za učionice. Napravili su i 30 ormarića kako bi mališani imali gde u školi da ostave knjige. Mame povremeno prave kolače i prodaju ih u holu škole. Tim novcem se, recimo, plaćaju izleti ili rekreativna nastava za siromašnu decu.

– Dva roditelja su nedavno platila postavljanje dva bilborda u glavnoj ulici na Banovom brdu, Požeškoj. Reč je o bilbordima koji bi trebalo da privuku roditelje da svoju decu upišu u našu školu – obrazlaže Vilotijević.

Mnogi roditelji bi prihvatili čak i da se odredi suma novca koju bi plaćali za školovanje svog deteta, ako bi dete tada učilo više i u boljim uslovima.

– Nedavno mi je došlo dvadesetak roditelja koji su pitali da li postoji mogućnost da se oformi eksperimentalno odeljenje za koje bi se plaćala školarina, s tim da se đacima tog odeljenja u školi omogući da uče balet, ples, folklor, da vežbaju karate – priča čelnik „Banović Strahinje”.

Aleksandra Brkić

---

Znaci.. dobrovoljnih donacija je bilo i pre Vukse.

Neka meni neko objasni kakve veze imaju dobrovoljne donacije sa zakonom o obrazovanju? Bile su dozvoljene i ranije, bice i od sada... :)

Dobrovoljne donacije su jako pozitivna stvar, i treba ih popularisati marketingom a ne zakonom - Mislim, ako zakonom "teras" ili "motivises" (necim) direktora da prikuplja donacije onda to gubi "dobrovoljni" prizvuk i postaje nesto drugo... recimo da takav zakon implicitno motivise direktore i na razno-razne ustupke onima koji "dotiraju", a to moze ozbiljno da kompromituje kvalitet nastave i objektivnost ocenjivanja.

Just my 2 cents :)

---

ovo je prilicno zastrasujuce cuti. naime, da li donacije znace i bolji polozaj ucenika ciji roditelji uplacuju donacije odredjenoj skolskoj ustanovi? na papiru verovatno ne, ali se bojim da ce u stvarnosti to izgledati sasvim suprotno.
shvatio bih ovako nesto u privatnim skolskim ustanovama, ali u javnim skolama mi je ovakav oblik doniranja krajnje sumanut - ili ovo naprosto znaci potpunu privatizaciju skolstva u srbiji? ovo je jos nestvarnije...

---

samo: ministarstvo prosvete i sporta.

---

Aprililililililili.... Nemojte da se lozite, ljudi, ovo nije prava vest :)

jos gore .. istina je

---

Osim sto placaju poreze i doprinose.

Zato cemo ih sve obeleziti zutim trakama da ih svi zaobilaze u sirokom luku.

I do sada je bilo socijalnih razlika medju decom, ne smem ni da pomislim sta ce tek da nastane. Primer:

Perica: Moj tata, je platio veceru za nastanike, a sta je tvoj uradio?
Zika: Moj je ispraznio septicku jamu, pa sad mozemo ponovo da piskimo.
Laza: Moj tata je bez posla, zivi od socijalne pomoci i decjih dodataka, i ne zna nista da radi. Takav i ja nameravam da budem kad porastem.

---

Da, znaci da ce dete novokomponovanog "bizmismena" kome je tatica ulozio lovu u krecenje skole i lokalnu crkvu (dobrotvor) biti implicitno "izlozeno" raznim skrivenim pogodnosima jer "cini direktoru" :)

Ako zakon zahteva ili na bilo koji nacin "popularise" donacije kroz bilo kakvu stimulaciju direktora i nastavnog kadra nastace grdni problemi - vec vidim direktore skola koji se utrkuju ko ce vise da "iscedi" donacija kako bi ih Vuksa nagradio nekim mestom u ministarstvu pred penziju.

Znajuci kakve su moralne vrednosti jednog prosecnog gradjanina Srbije, osecam da ce biti zanimljivo, pogotovu za decu i roditelje :)

Uopste - zasto bi se zakon o obrazovanju brinuo o donacijama gradjana opstini i imovini opstine (a to su i skole)?

Zar nije lakse to generalno sprovesti na drzavnom nivou - reci lepo:

"Ko ulozi u razvoj skolstva i zdravstva, ulozeni novac ce mu biti odbijen od poreza" sa nekim dobrim koeficijentom. Zasto ne bi svi gradjani, pa i oni koji ne idu u skolu / nemaju decu u skoli bili motivisani da pomognu drustvu?

---

nego gde je tu fiskalna kasa?
drugim recima ko ce da brine o tim parama?
bas me zanima sta li ce legija da uradi za svoje dete u skoli? mozda
odrzi predavanje kako je spasao srbiju. ili oplete testerom po
profesorima? mislim, coveku je to posao, kako rece sadasnji premijer.

Jos jedan nacin da se otme od sirotinje i ono malo sto imaju... Nije mi jasno samo kako su tako pametni, inovativni i snalazljivi kad treba otimati od sirotinje a kad treba da se otvori fabrika ili ne daj Boze da se poveca plata to im nesto bas i ne ide od ruke! Oni kazu da ce im kasnije dati nesto tako sto ce im sad oteti...

* fuj!

I do sada su roditelji davali pare... Kad se samo setim kako je to bilo u mojoj o.s.: te novac za sijalice, te za zavese, te za golove, te za kosarkaske table, te za krecenje... I svi su morali podjednako da daju... A sl. praksa je postojala i u drugim skolama...

Ne vidim razlog zasto se sada jace insistira na svemu ovome, ako je to vec bilo, nego da je u pitanju neka osmisljena akcija, da se sigurno smanje, a mozda i u totalu ukinu dotacije za amortizaciju objekata za obrazovanje... Znaci, nisu dovoljni samo doprinosi i porezi, nego ajmo... jos i dobrovoljni rad, a ko nema pare... Jos samo nam brigade fale, :-)) pa da upotpunimo dozivljaj... :-)

Cisto sumnjam da ce deca, ciji roditelji budu izbegavali da daju svoje doprinos bilo u novcu ili u radu, biti u ravnopravnom polozaju sa decom "roditelja - sponzora"....

---