Sta posle zavrsetka privatnog fakulteta?

Da Tojotine org. metodologije su najbolje na svetu, "problem" sto su izasle i mutirale u it industriji na los nacin.
U Japanu je to bio srecan spoj americkih vojnih standarda iz kojih je nastao ISO standard i lokalne kulture.

Ti si pomesao dve totalno razlicite funkcije: project manager i product manager. Mada, mix & match je u modi danas. Ono sto sam ja video po firmama gde sam radio je izgledalo ovako:

Project Manager je vise operativac koji vodi konkretan projekat (npr. migracija s jedne platforme/sistema/softvera na drugu, optimizacija nekog modula, promene na UI, razvoj nekog feature-a ...) i stara se da se posao koji mu je poveren zavrsi u roku i unutar 80% predvidjenog budzeta (onih 20% je rezerva ako nesto krene po zlu). PM odgovara za projekat end-to-end, a ako se resenje ne isporuci u roku ili neko od clanova tima napravi katastrofalnu gresku - on odgovara za sve. On je selektor tima, u momentu odlucuje kod igraca da zameni, koju strategiju igre da preporuci timu itd.

Product Manager (PdM) je, vec, nesto mnogo ozbiljnije ... recimo nesto poput strucnog staba. On je tu da prati razvojni ciklus proizvoda, od njegovog koncepta do implementacije, prosirenja, izmena, daljeg razvoja ... do konacnog umiranja i povlacenja proizvoda s trake. Model "vodopada", sto kaze Ivan, s tim sto svaka firma tu izmislja neku svoju varijaciju na temu i misli da je "inovativna", dok se u sustini sve svodi na istu pricu. PdM je spona izmedju prodaje i tehnike i mora solidno da poznaje kako tehnologiju, tako i strategiju prodaje, marketing, ekonomiju ... U nekim firmama to je citav tim, gde imas jednog PdM na celu i niz "tehnickih" produkt menadzera (obicno se zovu Product Line Managers) koji se staraju o tehnickom delu - pisu funkcionalne specifikacije, poveravaju razvoj pojedinih delova projektnim timovima itd. ... dok ovaj glavni PdM odlucuje koji feature ide u koju verziju, kada ce izaci koja verzija (roadmap), kako formirati strukturu licenci (npr. bronze - do 50 korisnika/nodova/servera ... silver - do 1000 korisnika, gold - unlimited ...).

Scrum je sve to smuckao i uveo nove pojmove poput mastera, product owner-a ... a u sustini, stvari se svode na varijantu ove gore opisane klasike, prilagodjenu razvoju softvera. Ovo gore vise pije vodu u firmama koje rade hardver ili se bave prodajom usluga (telekom operateri i tome slicno). Da li je to izaslo iz Tojotine fabrike ili je to gore opisano osmislio jos matori Dzon Ford, ne znam, ali to je ono kako se jos uvek radi u mnogim velikim firmama.

Kvalitetne IT kompanije privlace najbolje ljude - mlade, motivisane, pune energije i volje za radom i zivotom. Svako bi da se pokaze i dokaze, a menadzer mora jedino da sve to pazljivo koordinira da iskoristi talenat tih ljudi do maksimuma. Ali i u IT svetu postoje firme gde se odradjuju prosecni poslici po procedurama koje je neko smislio pre 50 godina. Takva mesta privlace inertne mediokritete od radnika kojima su neophodni sadisticki nastrojeni mikromenadzeri. Srecom, danas postoje sajtovi popout Glassdoora i TheLayoff.com (ovaj drugi je, cini mi se, objektivniji), pa ljudi mogu na vreme da se informisu o firmi u kojoj ce da rade.

Menadzer u IT je daleko od setaca sa sveskom i olovkom. To je mozda tako jos samo u Srbiji, mada se i tamo stvari menjaju. Moji sefovi u proslosti su po ceo dan sedeli po sastanacima, eskalacijama, kriznim stabovima, "war room" (kad menadzer tima od 3 coveka umisli da je general), pa jos i na putu do kuce su u kolima ucestvovali na conf. call-u, pa jos i kod kuce prevrtali nesto za sledeci dan. Neretko su ih zvali i usred noci kad je neka frka (npr. zabagovao forwarding chip na ruteru i pretvorio ga u crnu rupu koja usisava sve pakete koji tu prodju ... i milioni korisnika nemaju net zbog toga ... sto se desi jednom u 10 godina, ali se desi ...). Oci su im ispadale od Excel tabela koje su se sirile u sve moguce dimenzije, svuda neke cifre, statistike, KPI, BBSC, pivoti, sume, proizvodi, procenti, plusevi, minusevi, izvestaji, a tek kad dodje Lean6Sigma i oni "beltovi" koji idu uz to ... Pa onda razni ISO auditi, koji su me uvek podsecali na nasu staru JNA kada u posetu dolazi neki general iz Beograda pa se sve riba, glanca, zamazuje ... Cesto su imali i celodnevne radionice gde ih skupe u konferencijskoj sali nekog hotela i drze ih po 2-3 dana da vecaju, mozgaju, pisu po onim zutim stikerima i lepe ih po tabli, prevrcu po tim tabelama ponovo, gledaju cifre ... Jedini ogroman benefit koji ja vidim od tog posla je sticanje kontakata i razvijanje vestina u odlucivanju da posle par godina sam sebe nogiras iz te price i postanes sam svoj gazda - preduzetnik. U suprotnom se pretvaras u obicnog knjigovodju. Eto, tako ja to vidim ...

Za prodaju su potrebne posebne vestine. Pre bi se reklo neka "associate" pozicija. Ili da krene od posla obicnog komercijaliste ili junior softverasa, pa dokle stigne.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 05.07.2020. u 12:53 GMT+1]}

Vise bih voleo da budem vodja nego sef tj da i ja ucestvujem u "fizikalisanju" a da na kraju zasluge prepustim kolegama i da kazem ja sam samo pomogao koliko sam mogao :)

---

Beri:"Menadzer u IT je daleko od setaca sa sveskom i olovkom. To je mozda tako jos samo u Srbiji, mada se i tamo stvari menjaju."

Nije tako ni u Srbiji, to su uglavnom strane firme, koje su ili otvorile ekspoziture ili kupile domace firme. Mozda je jos tako u drzavnim firmama,
ali verujem da se i tamo menja situacija, ili se vec promenila...

Tesko da ces u IT, zato sto je proslo vreme menadzera koji se ne razumeju u detalje posla. Mislim ok mozda ima neka firma koja trazi menadzere za druge stvari osim projekata.

Ja sam radio uglavnom u firmama koje izbegavaju waterfall i rade agile, neki scrum neki ne - ali svi rade agile. E sad, to da je PM neko ko "vodi projekat" i biva "selektor tima" - to nije islo, bar u ovim projektima. Jednostavno, PM je imao na raspolaganju team lead-ove, a onda su team leads birali clanove tima. Prvo, team leads su birali tehnologiju za svoj tim, front malo manje, mada i oni biraju ponesto (grunt, less, sass... anglular/vue/react), backend team je birao u zavisnosti od projekta (bilo i php i python i nodejs i onda framework za svaki projekat - ili cak za svaki (mikro)servis).... PM moze da pise taskove, ali team lead je taj koji ih rasporedjuje po timu i taj koji prima merge request i radi code review. Pri tom team lead je isto i dev i pise deo koda, koji on smatra da treba.... PM nista od toga ne zna da radi, niti treba da zna.

Product manager je cesto kombinovan kao product owner za interne projekte, ako je projekat extrerni (za spoljnog klijenta) onda PdM prica sa klijentom koji je PO. PdM vodi grooming, a PM tu predstavlja team. U pocetku imas i team leads tu, idealno je kad mozes bez njih. U sustini, PM vodi pre svega dokumentaciju i taskove i prati sta se desava - dok PdM sagledava "siru sliku" i prica gde ce da se ide... Donekle je izmesano, da, i, kad imas 5-6 odvojenih internih "products" obicno nemas 6 PM-ova i 6 PdM-a vec imas po 2-3 u celoj firmi. Cilj PdM-a je da ono sto da klijent bilo externi ili externo/interni (recimo marketing department) pretvori u upotrebljivu viziju, u user story od koga moze da se pravi app. Cilj PM-a je da prati kako to ide i da uskladi rad timova.... Takodje, cilj PM-a i PdM-a je da odrade sto vise mogu sa spoljnim kontaktima - sve u cilju toga da devs (a team leads su devs) mogu sto vise da rade bez ometanja. PM jeste na neki nacin odgovoran, ali cilj nije da neko bude "kriv", zapravo cilj je da se sto vise toga radi "blameless". Ni PM ni PdM ne odlucuju o zaposlenima, to prati HR i team leads zajedno.... Spominjao je Ivan gore kako to ide sa review-ovima, pravilnim KPI-ovima i svim ostalim.

Da, vodi racuna da osim dev teamova, imas i design/ux team, i qa team (koji ne radi samo "testiranje" - vec i pise testove koji se integrisu kroz git flow), i ops team (sad se ops radi paralelno sa projektom, orkestracija pise kao kod) i security team i sve to treba uskladiti.... Sve ovo treba da se uskladi, PM treba da vodi racuna o svima njima i da sve to organizuje i omoguci im da svi oni rade svoj posao sto produktivnije. Dobar PM to odradi tako da ostali mogu da rade sto produktivnije. Zapravo, kazem, jedino sto PM (ni PdM) zapravo ne rade je da operativno vode timove i "bivaju selektori" - jednostavno to ne znaju. Zato imas team leads. Lepota team lead pozicije je sto je i dalje operativna, tj. team lead bar 40% vremena radi regularan dev/ops/qa posao - i to ono sto on sebi izabere, a ako ima srece i 60%.

Sustina ovoga je brzina - projekti se menjaju brzo, danas nemamo ni releases vec radimo continuous deployement - kako je neka komponenta gotova tako se pusta u produkciju, nema cekanja na release schedule. Samim tim, nema dugog planiranja, sve se prilagodjava zahtevima bukvalno dnevno. Zato nemas ni klasican management gde postoje rokovi u mesecima - jer su svi svesni da za 6 ili vise meseci zahtevi nece biti isti. Ovo je sustinska razlika u odnosu na waterfall.... Neki od velikih igraca danas imaju stotine releases DNEVNO.... Takodje, projekti su mesoviti, cesto imas i po 5-6 razlicitih tehnologija na jednom projektu, vidjao sam da imas i php/laravel i nodejs/electron i python/django backend servise, i mysql i elasticsearch i mongodb i cassandra i redis i memcached kao servise, a da je front mesan, delom vue delom angular.... sve na jednom projektu. Ovo voditi je ogroman posao, zato se sve vise toga prebacuje na team leads, a PM-ovi vode racuna o uskladjivanju.

Cela ta prica, "PM vodi projekat ima budzet" i slicno, to ne pije vodu. Jednostavno, nemas projekat za 6 ili 12 meseci unapred. Budzet imas, ali i on je fleksibilan, ako krenes sa budzetom od danas i kazes "potrosicu 80% u roku od 12 meseci" neces napraviti nista. Neces imati pare ni za infrastrukturu - ako projekat krene.

---

Posto sam upravo u procesu promene firme, taze sam prosao kompletan postupak konkurisanja do potpisivanja ugovora, mogu da dam nekoliko napomena.

Najbitnije kod konkurisanja za neki posao je da, osim kvalitetnog CV, imas preporuke. Sertifikati i znace i ne znace nista. Ja sam vise puta polagao za neke sertifikate, poput MS ili Cisco, ali na kraju su uvek rekli da ih to ne interesuje. Slicno se desilo i sad. Rekli su da imam izuzetno dobre sertifikate, ali mi to nece trebati, vec saroliko znanje.
Zavisno od mesta na koje konkurises, procenice koliko ces moci da se uklopis, ne samo sa znanjem, vec kao deo tima. Ovde gde sam, izrazito cene preporuke od prethodnih poslodavaca. Cene i licne preporuke, ako te neko preporuci ko radi u firmi u koju konkurises.
Znanje tehnologija jeste bitno, ali nije toliko presudno. Ako ne znas, bitno je da procene da ces lako da savladas.

Sto se tice samog postupka konkurisanja, kod mene je islo ovako:
1. Javio sam se na konkurs, poslao trazenu dokumenaciju: CV, preporuke, pismo, Certifikate navedes u CV, ne moras da posaljes, pa ako ih zanimas, mozda ce traziti na uvid. CV je jako bitan, smatra se da HR provede 30 sekundi po kandidatu u sortiranju na "odgovara", "mozda, ako nema onih iz prve grupe" i "kanta za otpatke". Ma koliko bio strucan i idealan kandidat, ako ne uspes za 30 sekundi da ih zaintrigiras, ispao si iz igre. Sortiranje radi HR, koji ne zna posao IT, pa, na primer, ako napises da si MS sistem administrator, a on trazi Active Directory administratora, nece shvatiti da je to to.
2. Pozvao me je sluzbenik iz HR koji mi je postavio neka cisto tehnicka pitanja u vezi dostupnosti, radnog staza, znanja jezika i sl, kao i neka IT pitanja koja je dobio da postavi, u vezi mojih strucnih znanja, zapisao je odgovore ili video da li se uklapaju ono sto je on imao u upitniku. U osnovi, on radi pripremu nekih dodatnih informacija za sledeci poziv, ako na osnovu odgovora udjes u uzi izbor. To znaci da si upao u novi "potpuno odgovara" spil CV-a, koji ce jos jednom da bude probran radi sledeceg razgovora sa ljudima iz IT.
3. Jos jedan poziv iz HR, da se dogovori termin intervjua sa IT.
4. Intervju sa ljudima iz IT, pitanja ne bas toliko strucna koliko bi se ocekivalo. Pocinje od pitanja kako bi sebe opisao, kako bi resio konflikte u timu, opisi tok nekog projekta u kojem si ucestvovao, sta ocekujes od tog posla, gde sebe vidis za 5 godina, opisi neki neuspeh koji si doziveo na poslu, navedi neke svoje negativne osobine, sta si unapredio na prethodnom poslu, zasto bas zelis da radis za njih, zasto zelis da napustis prethodnu firmu,... Potom pitaju da li si radio sa ovim ili onim, da li imas iskustava sa radom na daljinu (npr), da li si radio samostalno, u timu, u internacionalnom okruzenju, kako podnosis stres. Daju ti par problema da kazes kako bi ih resio. Kazu ti sta bi se ocekivalo od tebe i da li je to zaista ono sto bi zeleo da radis.
5. Poziv od HR, zainteresovani su da te zaposle, ali iz IT zele jos jednom da razgovaraju. Opet traze podatke o tome kada si raspoloziv, ocekivanja u vezi plate,..
6. Opet razgovor sa ITjem, protrce kroz intervju da jos jednom provere da li ste se dobro razumeli prethodni put, da li si zaista jos zainteresovan, saopste ti neka ogranicenja,... Vrate na HR.
7. Poziv od HR, gde ti saopste da si "izabran", opet prica o novcu, pocetku rada, ocekivanom paketu,...
8. HR salje ponudu: visina plate, paket, duzina godisnjeg,... Ocekuju da prihvatis ili odbijes ponudjeno.
9. Kad potvrdis da prihvatas uslovem salju ugovor na potpisivanje

Dakle, kao sto vidis, najbitniji korak ti je da uopste upadnes u grupu za razgovor, za intervju. Ako ti CV i preporuke ne privuku pogled HR, sve dalje je nedostizno.

Jos par napomena. Treba da znas i kako firme zaposljavaju. Kada otvore neko radno mesto, prvo traze medju svojim zaposlenim da li ima neko da je zainteresovan da predje na to mesto, na primer junior na mesto seniora. Sledece je da vide da li neko iz drugog odeljenja u firmi ima zelju i sposobnosti da predje na to radno mesto. Na primer nek iz helpdeska da predje na mesto sistem administracije. Potom se raspitaju da li neko zna nekoga ko bi bio zainteresovan da dodje da radi, a sposoban je za to. Kolega iz bivse firme, sa faksa, poznanik, neko koga znaju da radi kod konkurencije, na slicnom poslu u drugoj firmi,... Potom idu head hunteri, agencije za zaposljavanje. Tek na kraju, kad se sve to iscrpi, zadnjih 8% ide na oglasavanje. Dakle, ako cekas oglas, znaj da je cesto u pitanju posao sa veoma visokim i specificnim zahtevima, a ako nije, onda ce biti jako puno aplikacija. Gledaj da do posla dodjes preko preporuke (neki bi rekli preko veze).

Ako ima talenta da proda softverski proizvod, postoji mogućnost da se i tu zaposli, to što je završio nešto što ima (bilo kakve) veze sa IT-om može da bude plus, ali je možda imao neke predmete vezane za ekonomiju, finansije, menadžment ili bilo šta što može imati veze sa prodajom ili mu pomoći da konkuriše za tu poziciju.

Ali, opet se vraćamo na početak, retko kada firme na te pozicije primaju početnike. Za sve junior pozicije ima kandidata na pretek – ne ulazim u kvalitet, jer ono što zaista vredi, firme angažuju već od 3. ili čak 2. godine studija, onim najboljima u BG već daju stipendije i tako ih "rezervišu", ostane 'boranija' koja najčešće nema adekvatno razumevanje određene oblasti ili nema iza sebe nijedan ozbiljan projekat, dobiju od firme gde konkurišu zadatak koji treba da urade u nekom roku, i onda oni, kao i sa studentskim projektima, pošalju rešenje u "minut do 12, umesto da se potrude da budu što brži, jer možda ima i drugih zainteresovanih koji su dobili isti zadatak.
Problem su senior pozicije, jer na svakih nekoliko juniora firmi treba jedan senior koji će se uvoditi te juniore u posao, a oni su poprilično zatrpani poslom i nema ih dovoljno na tržištu.

---

Da li to znaci da bih mogao da budem kao komercijalista za software? Da obilazim krajnje kupce? Dajem kao neku podrsku na terenu, obuku... Prezentujem software potencijalnim kupcima itd... To bih radio - to mi se uvek svidjalo

---

Teško da bi bukvalno obilazio teren, radi se o tome da bi morao da pratiš potražnju stranih kompanija za outsourcing, pa da kompaniji u kojoj radiš doneseš taj projekat, ili ako kompanija ima gotov proizvod ili servis, da pronađeš nove kupce, nema tu obilaženja terena, osim ako se radi o klijentu sa kojim moraš da se vidiš "u četiri oka" kako bi dogovorio dalji tok projekta, zahteve, troškove, itd.

---

Mislim da postoji razlika izmedju ugovaranja poslova od 500k+ evra i prodaje licence od 50e. Tu nikako ne vidim ulogu
trgovackog putnika.

Branimire,
Cerka je zavrsila Megatrend.

-Sad može samo da skoci sa BG-PA mosta!

Sta ce, Gde ce?

Nemam pojma!

To se studira kad ti tata ima privatnu firmu, a ne možeš da upadneš na državni ni kao samofinansirajući, a takvi fakulteti su poželjni i za ove starlete, čisto da malo podignu cenu, znaš ono kad se posle hvale ovi što organizuju žurke sa tim starletama kako "ta i ta ima fakultetsku diplomu" :)

---

mjanjic,
moja cera nije za zurke.

Htela da upise Psihologiju,
ali je imala samo 98 poena.

A ovi iznad svi po 100, 99,98, 98,12 itd.

Horor film

Pa nek konkurise u neku banku? Valjda je nesto u vezi sa time?

Nisam ni rekao da jeste, nego da su oni koji su osnivali te privatne fakultete tako koncipirali studije i kriterijume. Doduše, kasnije su se pojavili i nešto malo ozbiljniji privatni fakulteti, mislim da na nekom privatnom imaju neke audio/video ili šta već, kompletna studijska oprema za televiziju ili studio za video montažu, mislim da je nešto vezano za filmsku režiju ili šta već, ali ni to nije ni blizu ovih državnih po kriterijumima, mada se može naučiti nešto vezano za sam zanat u tehničkom smislu, jer imaju modernu opremu.
Recimo, na nekom privatnom znam da sam video fotku, imaju učionicu sa 60 iMac računara, to ni na jednom državnom nema.

Ali, baš konkretno sam mislio na Megatrend, znajući da je tamo valjda Nataša Bekvalac bila asistent ili neko sličan, kao i još neke poznate "zvezde", pa sam se našalio da je to univerzitet za starlete.


Sad, ima onih koji su iskoristili dobre uslove za studiranje pa stvarno učili i stekli neko znanje, međutim kad se pojaviš kod bilo kog poslodavca sa tom diplomom, neće ni da razgovara sa tobom, osim ako imaš od nekoga jaku preporuku.

---