Tesko unistiv PB automatski punjac

Ovde nema nikakvog problema da se koristi triak umjesto tiristora?

Kod primene trijaka treba biti oprezan i postaviti automatski osigurač na glavnu granu ka akumulatoru.

Ukoliko iz nekog razloga mrežni trafo ostane bez napajanja, trijak nema šta da ugasi, jer gasi ga trenutak kada naizmenični napon postane jednak naponu aku. i ostaće provodan ukoliko je bio u akciji pražnjenja aku, tj ako je bio okinut tako da bude provodan od aku ka trafou.

Tada bi se akumulator praznio u sekundar trafoa sa DC strujom, bez ograničenja, dok neko ne crkne u toj priči.

Ako se pravi samo punjač, bez pražnjenja aku, onda je bolje staviti tiristore jer oni mogu biti provodni samo u jednom smeru.

Naravno, ima i njih sa izolovanim krilom, i to snažnih, kao na primer serija BTW69-xxx.

Pozz

Ako imaš vremena :

Da li je običan, tromi automatski osig. (nebitno da li je A,B ili C karakteristike , čije izbacivanje/okidanje.....traje ...li ...traje ) dovoljono brz
da zaštiti poluprovodnički Trijak u toj situaciji ?

pOz

Ne nego da spreci pozar, ili eventualno strujne udare.

Elektronika umire daleko brze nego sto je brzina uspostavljanja sile u elektromagnetima osiguraca.

Bolje je brzi automatski osigurač mada može i običan.
Otpori sekundara su obično dovoljni da struju ograniče na nekoliko desetina do stotinak ampera, što je dovoljno da preživi snažniji tiristor poput navedenog BTW69-xxx, koji za jedan polutalas može podneti oko 500A i ta maksimalno dozvoljena struja opada u vremenu i posle oko 12 sekundi ne sme biti veća od 100A. Automatski osigurač će izbaciti za par sekundi maksimalno i to je to.
Automatski osigurači tu sasvim dobro završavaju posao, a merenjem termogenog otpora sekundara i prelaznih putanja od aku ka trafou, može se izračunati maksimalana struja koju može SCR da doživi u takvoj situaciji.

Sa aku od 12V minus oko 1.5V pada napona na SCR u takvoj ekstremnoj situaciji, bilo bi potrebno manje od 21 miliohm otpora da se "overi" jedan BTW69.

Vrlo je teško postići tako malu otpornost sekundara na trafou reda ispod 1KW, a tu ujedno veoma pomaže onaj raspregnut način motanja koji sam svojevremeno nacrtao, jer raste dužina žice sekundara, ujedno i termogena otpornost istog.

Naravno, apsolutno je najsigurnije napraviti simulaciju takve ekstremne situacije, što se radi sa jednom mrgom od diode kroz koju se aku napuca u sekundar, naravno i kroz automatski osigurač.
Pri tom se meri maksimalna struja i njeno trajanje dok osigurač ne otkači.
Ako se to nalazi ispod granica na koje ukazuje dijagram " Non repetitive surge peak on-state current
versus number of cycles" za konkretno primenjen tiristor, onda neće biti problema.

Mislim, mora se shvatiti da postoji dva načina projektovanja nekog sklopa, kao i dva načina pravljenja nečije konstrukcije.

Konstrukcija:
-pravi način projektovanja je da se prvo izračunaju stvari, potom izvrše realne simulacije i merenje graničnih situacija, potom pravi takav sklop sa potrebnim korekcijama da može da podnese granične situacije.
-sa manje računa i simulacija, gde se pretera sa snagom komponenti, testiraju "uživo" granične situacije dosta puta, i ako preživi onda je ok. To je nešto lošiji način jer se u konstrukciji mogu kriti neke zamke, koje su povezane sa dugoročnom primenom a na prvu se ne primete. Mada od tih bolesti pati i onaj prvi način ali ređe :-)

Pravljenje tuđih sklopova:
-putpuna imitacija do u detalj, nekog sklopa koji provereno radi, i tako je pravitelj oslobođen brige oko sigurnosti rada.
-individualne improvizacije na tuđem sklopu, gde pravitelj može znati ili ne znati šta radi.
Ovaj drugi slučaj se svodi na dve verzije opet. Prva verzija je gde improvizator ima dobra znanja i može unaprediti postojeći sklop. Druga situacija je da improvizator izmišlja rupu na saksiji, odnosno MISLI da ima dovoljno predznanja za takvu intervenciju.

Tada samo od lične sposobnosti pravitelja zavisi konačan ishod...

Pozz

P.S.

Sasvim je jednostavno namerno upotrebiti kablove nešto duže i nešto većeg otpora ka akumulatoru, a u cilju ograničenja Itsm.
Na kablu neće biti nekih preterano bitnih gubitaka kod punjenja, a njegova otpornost i induktivitet, zbirno sa otpornošću svih ostalih prelaznih putanja i sekundara, može biti dovoljna da sasvim lagodno tiristor ili trijak prežive ekstremne situacije dok običan automatki osigurač izbaci pod dejstvom delovanja ipak nedovoljnog magnetskog polja od brze zaštite, ali udruženog sa bimetalom u njemu.

Kod tih niskih napona nije posebno teško namestiti dovoljne otpornosti za takve slučajeve.

P.P.S.

Ranije sam za neke moje regulatore motora sa 6 komada SCR, modifikovao automatske osigurače od 3 x 25A, tako što sam ih rasturio i premotao kalem elektromanetske brze zaštite na nivo od 800A (obično su unutra namotaji za 6 ili 7KA).
Sa trofaznim napajanjem od 3 x 400VAC takvih 14 naprava rade oko dve decenije već, na trikotažnim mašinama "Štajger" širom EX YU, sa dosta situacija nastupanja kratkih spojeva u samom motoru koji ima četkice i tesan je, a nakupi se ugljena prašina i razvuče luk od kraja do kraja.
Osigurači izbace bez crkavanja tiristora, lokalno održavanje očisti motor i zameni četkice, digne osigurače i vozi Miško.

Takvi sklopovi pokreću DC motore od 3.5KW sa instant snagom od 10.5KW, koji hiljadama puta dnevno menjaju smer okretanja pod punim opterećenjem. Za vreme promene smera trpe dvostruku snagu od nominalne.
U nekim od tih sklopova imam tiristorske blokove od 2 x 95A, u nekim Iskrine tiristore od 40A, u nekim BTW69-1200.
Ni jedan nikada nije pregoreo.

Normalno da imam veoma pažljivo odrađenu pobudu gejtova sa 6 triger transformatora.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:24 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:39 GMT+1]</sub>

macola,

Svaka čast !!!....ko zna, ZNA !

pOz

Da oživim malo temu......

Da li ima napretka u projektu pametnog punjača i pametnog startera?

Pozdrav!

Kako vam se čini ideja da se na R-LED za obrnuti polaritet nakači optokaler i relej da kada se polovi okrenu nastavi normalno punjenje samo na mjesto + dolazi - pol i obrnuto
Ja imam jedan žičani otpornik 15R 50W koji se može podijeliti na dva dijela sa srenjim izvodom po 7.5Ohm ako neko ima mogu i 2, tako da se uz pomoć 2 jača releja,1 tajmera i 1 grebenastog prekidača može odraditi opcija za punjenje i automatsko održavanje (mislim na onu foru o opterećenju pri punjenju što je već pričano u ovoj temi)

1. Zašto nema filter kondenzatora ispred greca i klasičnog ampermetra i voltmetra?
2. Da li za jaču stuju treba veća prigušnica?
3. Može li ova moja ideja od gore da se iskoristi?





_{[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 06.11.2016. u 16:43 GMT+1]}

Ideja da se na Macolin punjac kaci "Optokaler" mi se jako svidja !

-- Mislim da Si ga ubo-o u centar mete !

I ja sam primetio da tom punjacu nesto nedostaje, al' nisam znao sta je to ?

Dobar Ti je ovaj predlog !

Kad si vec tako "Duboko u Temi",
-kazi mi, gde da pazarim taj optokaler?

I meni bi trebao jedan, makar samo jedan.

Optokapleri se mogu kupiti u radnjama koje prodaju elektronske komponente ili kod servisera koji popravljaju kućanske aparate ja sam ih nalazio u atx napajanjima te se i odatle mogu izvaditi.
Naravno pored releja i optokalera moraće se upotrijebiti i jedan tiristor da kotva releja ostane u jednom položaju kako bi se spriječilo da relej stalno mijenja + - jer kada r led prestane sa radom prestane i optokaler a onda će se isključiti i relej. Ako upotrijebimo i jedan tiristor problem bi trebao biti riješen. Naravno nakon punjenja prvog akumulatora i stavljanja drugog biće potrebno restartovati ispravljač jer se zna da je mana tiristora isključivanje ali mislim da bi ovo restartovanje neko znao da riješi da se to radi automatski.

<sub>[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 13.11.2016. u 12:28 GMT+1][/sub



[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 13.11.2016. u 15:19 GMT+1]</sub>

"Optokaler" na to je mislio , nisi se dobro izrazio , napisao . pozz

---

Griješim ja sa svojih 16 god života a griješe i profesori sa po 15-35 godina radnog staža . Npr miješaju + i - na kondenzatoru itd.

_{[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 15.11.2016. u 15:29 GMT+1]}

Da li mi je utisak varljiv ili ja nisam nigdje procitao debljinu žice ta ovaj trafoic za pobudu tiristora 2x20 zavoja.
I još jedno pitanje koji od ovih prstenova mogu da iskoristim ovi žuti su ustvari žuto-bijeli ne znam da li se vidi na slici
Ili ti možda neki od ovih trafoa iz atx-a

Debljina zice nije uopste kriticna, kakvu nadjes, 0.1ili 0.2.
Sto se tice jezgra, to zeleno bi najbolje doslo u obzir jer ima najvecu permeabilnost.

Samo, cini mi se da je malo preveliko.

@zehebi 77, materijal prstena mora biti sa velikom permabilnoscu. Za ljutu nevolju, iz starih stednih sijalica , dva prstena spoji i namotaj.-
Trafo je specifican , vidio si u temi, u tuzli imas covjeka koji ti to moze namotati, mislim da je 200VA trafo ispod 100KM.-
pOz

---

emiSar meni nije problem transformator namoto sam ih mali milion i dobro svario kako napraviti trafo za napajanje sa labavom spregom primar/sekundar . Nego ja pitam u vezi ovog malog za okidanje tiristora imam ove jezgrice sa slike pa koje odgovaraju to mi nije jasno pošto iskreno nisam nikad se bavio ovim jezgricama

Nista sa slike ne odgovara-mali je permabilitet-zutobijelo 75 zeleni nepoznat ali takodje je nedovoljan treba oko 10000.-
pOz

---

Može li me neko uputiti na neki domaci sajt gdje opisuju ove prstene kako da ih razlikujem po boji koja im je permabilnost ili na neki drugi nacin kako se oznacavaju.
I drugo pitanje kako na koji nacin motati trafo za okidanje tiristora postavio sam sliku ispod

Ovi zelembaci imaju prilicno veliki permeabilitet, sad, ne secam se tacno koliko ali znam da je daleko veci od zutaca.
Zeleni se obicno nalaze u EMI filtrima na ulazu SMPS napajanja, ja sam ih obicno tu pronalazio.

i ja sam ga izvukao iz nekog starog napajanja samo je možda malo veci od zutaca evo tacnih dimenzija
vanjski promjer 33mm, unutrasnji promjer 17 mm, debljina 7,5mmx7,5mm