Spajanje baterija - PUNKTOVANJE

Meni nije problem bilo koja varijanta samo da je bolja,koliko bi trebalo da odvojim kon od bakarne šine.
Za mene je komplikovano MagAmp ja sam po originalnoj ideji motao trafoe mislim da sam tu negde sa dimenzijama?
Ostalo mi je da podesim rascep na prigušnici da li grejač od šporeta odgovara.I meni bi dobro došle te elektrode.

Kod spajanja kondezatora samo se drzi principa simetrije (kao u organskim ugljovodonicima !) i pojedine sektore kondezatorskog bloga STROGO spajaj onako kako je macola naveo u shemi. SVE putanje prolaska struje moraju biti jednake duzine a provodnici koji spajaju pojedine sektore da imaju veliki presjek (licnasti) i da parice budu upredene. Ako spajas kondezatore onako kako si naveo na drugoj slici (kao u ogledalu) onda napravi pripremak po kome ces lemiti tako da ce ti odstojanje od kondezatora do bakarne sine biti jednako sa obe strane.
Grijac od sporeta moze (onako kako je macola naveo i neces pogrijesiti) !

Evo da se i ja malo ukljucim u temu, izvinite slabo posecujem forum. Ne znam za sta bi konkretno trebala elektronika sa dva impulsa okidanjai da bi se koristili Igbt moduli za praznjenje kondezatora. Ovako sa prostim okidanjem tiristora se postize da se sva energija sakupljena u kondezatorima istrosi u samo mesto zavarivanja, jer ponovo ponavljam tisristor kad dobije kratkotrajni napon na gejtu on postaje otvoren sve dok struja anada katoda ne padne na nulu odnosno dok se ne isprazne kondezatori. Na mom cdw energija skupljena u kondezatorima je sasvim dovoljna za zavarivanje limcica za baterije, debljina je oko 0,18mm. E za deblje limove koje sam dobio od kolege da probam nije bilo dovoljno ne moze da mi zavari spoj, dok limcice koje sam narucivao od nekog tipa iz Bg zavari perfektno. Mislim bez obzira i na debljinu limcica bitno je da limcic bude od nikla sa dodatkom necega da bi se sto bolje zavario, tako sam ja cuo. Vec je macolakg objasnjavao da limovi koji imaji manju provodnost se lakse vare jer imaju vece dzulove gubitke koji su ovde itekako potrebni jer veci dzulovi gubici obezbedjuju bolje topljenje materijala na spoju elektroda materijal. To mozete jednostavno probati ako nadjete neki bilo kakav dosta tanak limcic od gvozdja i na porimer pokusate da ga zavarte na bonsek platnu videcete da vari odlicno jer gvozje ima visoke gubitke.
Naravno da nisam pronasao limove koje moj cdw moze da zavari morao bih dodavati jos kondezatora lepse ih spoiti itd da bih mogao variti deblje limove koje sam dobio od kolege, inace te limove koristi firma u Nisu koja reparira baterije, rekli su mi da su to pravi limcici za baterije. Ovi drugi limovi koje sam kupio u Beogradu se isto koriste samo za varenje baterija, vrlo malo su tanji od ovih prvih ali se vare odlicno sa ovim cdw, samo iz razloga sto imaju vece dzulove gubitke, dal u sebi imaju jos neku hemisku primesu koja to obezbedjuje ili su napravljeni nekako drugacije ili je to neka druga vrsta nikla ja stvarno NEZNAM jer se zaista ne razumem u metalurgiju, to bi trebao da kaze neko ko nesto zna o tome. Pomenute limcice vare obicne bakarne elektrode

Tomel,
Potpuno si u pravu oko različite zavarivosti različitih legura.

Osim električne otpornosti materijala, kao jednog od bitnih faktora u elektrootpornom zavarivanju (punktovanju), takođe veoma važnu ulogu igra i hemijski sastav, kao i kristalna struktura materijala.

Na tržištu postoje legure čelika koje su veoma predisponirane za punktovanje (između ostalih tehnoloških osobina), poput na primer HSLA600 "dvofaznog" čelika, koji svoju izvrsnu zavarivost, osim relativno velike električne otpornosti, "duguje" i dopiranju Aluminijumom i Niobijumom u tragovima. Kažem u tragovima jer je procentualno učešće ta dva metala reda 0,0xx%, a udvostručuju zavarivost. Tj. za istu čvrstoću spoja, potrebna struja i vreme su maltene dvostruko manji za taj čelik u odnosu na na primer Č-0146, Č-0147 (običan bravarski čelik sa <0.3% C).

CrNi (rostfraj) čelici takođe imaju najčešće izvrsnu zavarivost zbog viših Džulovih gubitaka i manje sklonosti ka oksidaciji. Takođe se ukrasni CrNi čelici odlično punktuju pod vodom, gde se sa one strane koja treba da nema tragova zavara, stavlja elektroda velike ravne površine, a sa one strane koja se ne gleda uska elektroda, sve to pod vodu i punkt se ne vidi (bez otiska i ZUT)...

----------------------------

Zavarivanje kao grana mašinstva je čitava naučna disciplina za sebe. Zavarivanje takođe ima svoje podgrane: od zavarivanja kovanjem, trenjem, preko hemijskog, električnog i slično, pa do zavarivanja laserom i elektronskim topom.

Elektrootporno zavarivanje, čija je jedna grana i ono što žargonski nazivamo "punktovanje" je zavarivanje dva metala ili legure, gde osnova procesa počiva na Džulovim termogenim gubicima na otpornosti spoja.
Naravno i u punktovanju ima bezbroj tehnologija i to je takođe vrlo masivna oblast, sama za sebe.

Mašine i tehnologije se uglavnom dimenzionišu prema zahtevu oko konačnog proizvoda, gde takođe postoji široka paleta svega, od najprostijeg bravarsko-limarskog punktovanja crnih limova, preko punktovanja zakaljivih materijala sa višefaznim procesom punktovanja, pa do zavarivanja raznorodnih materijala, na primer Aluminijuma za čelik (Toyota 90. godina u auto industriji, CDW metodom).

Laičkim okom posmatrano, proces punktovanja je krajnje jednostavan:
- stisnuti predložak visoko provodljivim i ohlađenim elektrodama,
- plasirati dovoljno veliku struju, u jednom ili više impulsa, u dovoljnom vremenskom intervalu da se razvije otopljeno kupatilo u oba predmeta,
- potom još uvek stisnute komade ohladiti ispod temperature koja bi ugrozila čvrstinu spoja,
- parametre događaja učiniti maksimalno ponovljivim...

U tako jednostavnom algoritmu se krije bezbroj zamki koje jako otežavaju konačan proces.
Nabrojaću neke:

- ispon mašine, tj. geometrija elektroda sa komadom i induktivna kontura koju zaklapaju zatvorene elektrode sa izvorom struje, kao i feromagnetni predmeti u blizini putanja ili nedajbože unutar konture.

Ukoliko su nosači elektroda dugački, tj. tačke zavarivanja dosta udaljene od izvora struje, kod naizmenične struje to može "ukrasti" većinski deo snage mašine ili čak onemogućiti zavar. Par mikrohenrija svega, itekako postaju značajna reaktivna otpornost pri svega 50Hz, ali pri desetinama kiloampera pri tom... Protiv tih problema se bori na razne načine: smanjenjem induktivne konture kada je to moguće, dualnim transformatorima kada je to moguće, punktovanja jednosmernom strujom, što enormno poskupljuje mašinu, ali kad mora... i tako dalje... Kod CDW taj problem ne nestaje. Naprotiv, induktivna kontura veoma oganičava brzinu porasta struje, što za sobom povlači potrebe za sve većim naponima i većom bačenom energijom...

- precizno dimenzionisanje sile stezanja, sa mogućnosti podešavanja iste, po mogućstvu u više faza tokom trajanja zavara, i dovoljno visokom mehaničkom brzinom odziva sistema koji nosi elektrode.

Naime, prilikom naglog dovođenja energije u mesto zavara, materijal se naglo širi tokom formiranja otopljenog kupatila, sa težnjom da isprska između komada zbog visokog pritiska koji se tada razvije. Sila mora biti dovoljno visoka da obezbedi zarobljavanje istopljenog kupatila između komada, ne prevelika da ne bi opao elektični otpor previše (jer onda nam ni Đerdap kao izvor neće pomoći) i ispod granice dozvoljene fizičke deformacije komada pod stiskom. Sistem koji nosi elektrode ne sme biti prevelike mase, odnosno mora se elastično odazvati na to širenje tako da se sila ne promeni bitno u odnosu na deklarisanu. Tokom uspostavljanja tečnog kupatila (još uvek teče struja) naglo opada električna otpornost, istovremeno i unos energije, predložak se skuplja, a pri tom je kupatilo još uvek tečno i pod pritiskom. Elektrodni sistem mora da prati skupljanje i pri tom održi nominalni pritisak, dakle mala inercija sistema. Po prestanku toka struje, kupatilo se naglo hladi i predložak još naglije skuplja. Ukoliko elektrodni sistem to mehanički ne isprati sa korektnom silom, doći će do naprslina i loše čvrstine spoja.

Sve to ukazuje na neophodnu potrebu za elastičnom metodom stezanja (opruge, pneumatika) i malom masom makar jedne elektrode i njenog nosača, svakako bez bitnih trenja i zaglavljivanja, a pri tom treba to i ohladiti i dovesti elastičnom metodom ogromnu struju, pri čemu elektrodinamički efekti ne treba da bitno promene silu stezanja...

Kod CDW su zahtevi za malom inercijom nosača elektroda neuporedivo veći jer čitav proces koji sam opisao traje nekoliko milisekundi svega sa višestruko većom brzinom porasta energije u kupatilu... Transfomatorske mašine tu barataju vremenima reda delova sekunde ili sekundama...

- precizna kontrola struja i vremena.

U današnje vreme je to tako lako uraditi na izvoru :-) (moćni procesori, moćni poluprovodnici), ali... rezultat toga na zavarnom mestu nije u skladu sa našim željama jer napredak nije poboljšao obične provodnike, a ni redukovao induktivitet istih, takođe nije eliminisao magnetske sile velikog intenziteta koje se razvijaju u provodnicima, komadu i samom otopljenom kupatilu.
Stvarno bi super bilo kada bi se sve iza tačaka priključnica generatora struje ponašalo kao termogena otpornost. Ali na žalost...

Veličina amplitude struje i vreme relaksacije (kod CDW), će zavisiti od mnogobrojnih faktora poput: geometrije mašine, induktiviteta koji unosi prisustvo samog komada, pritiska stezanja, čistoće površina komada, čistoće elektroda, obližnjih feromagnetskih delova mašine, upravnosti i tačnosti vođica i slično... Tu priču o stvarnim strujama u toku punkta je utoliko teže propratiti jer je veoma problematično meriti tolike struje. Neophodna je Rogowski petlja za validiranje stvarnih događaja (kome to treba za preciznije tehnologije) i storage osciloskop.

- precizno mehaničko ustrojstvo mašine.

Ponovljivost električnih parametara je apsolutno uslovljena ponovljivošću mehaničkih parametara kod punkt mašine. Dakle, vođenje mora biti precizno, čvrsto i lagano (mala masa, mala inercija), a pri tom bez zazora i robusno na bočne sile i pri svim tim zahtevima da ima minimalana mehanička trenja radi ponovljivosti precizne sile stezanja.

Naravno, kod CDW mašine je to zahtevnije jer je potreban daleko brži odziv mehanike nego kod transformatorske mašine, preciznije podešavanje sile jer je nagliji porast pritiska u kupatilu , a pri tom su elektrodinamičke sile, koje utiču na bočna pomeranja daleko veće.

Neretko se viđa na stacionarnim punkt mašinama, snage iznad 20-tak KVA, mehaničko ustrojstvo nalik nekoj omanjoj glodalici, sa sličnom čvrstoćom sistema. Verujte da to nije bez razloga tako...

----------------------------------------
Najkvalitetnije transformatorske mašine su po pravilu sa ispravljačima (DC punktovanje), sa kaskadiranih nekoliko pneumatskih cilindara male inercije, neretko sa servo pneumatskim ventilom i povratnom vezom po sili, radi podešavanja sile u toku samog zavara, sa višefaznim procesom poput:
- veća sila radi oblikovanja ležišta za elektrode, uklanjanja mikroneravnina kovanjem, uklanjanja oksidnih slojeva... To je faza predstezanja,
- potom se smanjuje sila stezanja da bi se povećala termogena otpornost spoja, samo sada sa kovački "sređenim" naleganjem,
- potom je moguća faza predgrevanja u dužem intervalu smanjenom strujom, kod masivnih komada,
- potom struja zavarivanja visokog intenziteta, u jednoj ili dve povorke impulsa, sa eventualnom pauzom i promenom sile stezanja,
- potom eventualna faza otpuštanja zakaljivih materijala sa većom silom i manjom strujom,
- potom visoka sila za vruće kovanje, radi estetskog oblikovanja zavara i maksimalnog hlađenja.
Sve to recimo u par sekundi događanja...

Takve mašine imaju vođenje koje je nalik kvalitetu vođenja jednog erozimata, veoma skupe ispravljačke diode za desetine kiloampera, sa ozbiljnim vodenim hlađenjem, zbog jednosmerne struje veoma veliki ispon (nosači eletroda su veoma dugački pa se može recimo uvući kompletna tabla lima u mašinu) i naravno skupe su ozbiljno. Gubici na ispravljačima su tipično desetinama puta veći nego na regulaciji primara.

Kvalitetne CDW mašine su još kvalitetnije građene. Od lakih a čvrstih metala poput titanijuma na kritičnim delovima i tako to.
Elektrode i nosači su po pravilu od bakra dopiranog cirkonijumom, i tvrde su maltene kao neki čelici.
----------------------------------------------------------------------------------------------

Eto, u ovom kratkom tekstu je sublimirana tajna dobrog punktovanja, što naravno nikako ne može zameniti hiljade stranica potrebne literature, ali makar može pružiti osnovne smernice onima koji žele nešto više od rada na auto limariji.

Kog zanimaju samo najjednostavnija punktovanja, eto za nešto u garaži, može slobodno preskočiti ovaj tekst.

Pozdrav,
Macola

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 08.01.2017. u 23:36 GMT+1]}

Kao i kod svakog drugog zavarivanja, kvalitet zavara može ovisiti i o čistoći površina, gde nam rđa, ili tanka površinska oksidacija, a možda oku nevidljiva ako se radi o nekom plemenitijem metalu od običnog lima, zna dobro zagorčavati život, tako i masnoća sa naših ruku...

Hvala Baki na dopuni, mada sam to već napomenuo ovde, ali ne može da škodi ponavljanje gradiva:

Moj previd, izvinjavam se. promaklo mi, mada se svakako moram više puta vraćati na tvoje tekstove, jer su veoma poučni. Naročito oni koji su opširniji.
Pozdrav!

Svakako su tekstovi clana foruma macolakg i vise nego pucni, da bi se doslo do ovako jasnih informacija moralo bi se citati, citati mnogo literature.
Ja sam se uverio da mehanika za cdw mora biti i vese nego precizna da bi to korektno radilo. Pokusavao sam rucno napraviti par mehanika za cdw, konkretno za varenje baterija ali bez uspeha. Kaosto je kolega macolakg objasnio ponovljivost celog procesa zavarivanja mora uvek u svakom intervalu rada mehanike biti ispostovana. Prostim recima pritisak elektroda na limcic moara uvek u svakom trenutku biti potpuno ponovljiv, vertikalnost elektoda bespekorno uvek ista, je u protivnom otopljeno kupatilo ispod elektrode odmah pobegne. Samu geometriju elektroda je veoma tesko izvesti da bi elektroda drzala zarobljeno otopljeno kupatilo ispod nje par milisekundi do trenutka hladjenja kupatila i vracanja u cvrsto agregatno stanje. Svaka iskosenost mehanike mali minimalni otpor prilikom spustanja itd pravio mi je problem da se var opste ne moze napraviti vec samo mala rupica u materijalu.
Mora se bukvalno napraviti vodjenje kao na mini glodalici bez lufta, iskosavanja, ikakvog trenja, precizno da radi ko svajcarac, tek tad se mogu ocekivati rezultati varenja tankih limcica na baterijama.
Ja sam za sad izbegao celu mehaku oko varenja i elektrode drzim u rukama jer mi se nekako cini da rukama mogu solidno da uvek ponovim slican pritisak i upravnost elektroda tako da varenje moze da prodje. U takvim ponekad dolazi do varnicenja i prljanja elektroda pa se moraju cesto cistiti turpijati itd, a opet samim turpijanjem se nacisto narusava geometrija elektroda. Dok ne skupim vremena za pravljenje mehanike varenje cu nastaviti ovako.
Jeste da neko ko vari kaveze za pilice sa tranmsformatorskim aparatom moze slobodno da izbegne tekst macolekg ali nove informacije nemogu da skode vec samo da koriste onome koga interesuje da nauci nesto.
Da bi zavario na primer kavez za pilice ovi podaci uopste ne trebaju. Vreme transformatorkog aparata je daleko duze od cdw, Pritisak sa kojim se priteze materijal u toku varenja po meni nije mnogo bitan, jer kako ja mogu da zakljucim posto se ovde elektrode nalaze sa obadve strane materijala koji se vari, lim il materijal se zagreje usled protoka ogromne struje kroz njega, delimicno dolazi do stvaranja otopljenog kupatila koje nema tendenciju da bezi sa materijala.
Sami bravarski materjali su dosta deblji veoma velike omske otpornosti dzulovi gubici su veliki, limovi , zice ploce su obicno od obicnog gvozdja, sam zavar se moze ponoviti na vise mesta na materijalu jer gotovo uvek ima mesta da se napravi jos koji var, sto nije slucaj na maloj povrsini baterije

Tomel,

Na žalost, to što po tebi pritisak nije bitan kod transformatorskih mašina, nimalo ne znači da u stvarnosti nije bitan.
Kao i kod CDW, u podjednakoj meri su od maksimalnog značaja: pritisak, struja, vreme, čistoća komada i elektroda, njihov oblik i upravnost, kvalitet vođenja, perfektna ponovljivost svega tog i td...

Uzimam sebi za pravo da objašnjavam oblast punktovanja, sa velikim m*****, na osnovu osvarenih rezultata u poslednjih 13-14 godina (korpus delikti drugar).
U principu nemam običaj da se nešto prose*****, ali je veoma bitno da se zdrave info ne truju laičkim mišljenjima (ne zameri Tomel).

Par sitnica je u pitanju:

- Fabrika panelnih radijatora "Elma" u Velikoj Plani (sada u vlasništvu "Džoni Kom"), gde svi punktovi na panelnom radijatoru, od prvog do poslednjeg, počivaju na mojoj tehnologiji i mašinama moje koncepcije. Na jednom metarskom panelnom radijatoru ima oko 350 prvoklasnih, A klase kvaliteta, hermetičkih zavara, punktovanjem.
Ti zavari moraju imati maksimalnu nosivost i hermetičnost, sa minimalnim termičkim oštećenjem materijala, a pri tom dovoljno ekonomično u energetskom smislu...
Fabrika radi više od 13 godina sa mojim mašinama i pravi odlične radijatore sa visokom efikasnošću (2305W po dužnom metru radijatora, sa ulaznih 75*C vode, visine 800mm).

- Fabrika "Eurotehna" Bajina Bašta", gde se proizvode mreže i korpe za zamrzivače, za "Gorenje". Tu su u pitanju upravo one ukrštene žičice, kao na kavezu za golubove :-) i zavari su bolji nego Slovenački iz Velenja.
Imaju podjednaku čvrstoću i penetraciju, a dvostruko manji ZUT i potrošnju energije.
Naravno, i tu je moja tehnologija i mašine moje konstrukcije (i mehanika i struja).
Evo, jednog od mojih automata koji to radi (transformatorski, 100KVA, podržava paletu od 27 različitih proizvoda bez mehaničkih izmena). Primera radi, na toj mašini je dozvoljena tolerancija pritiska vazduha od max. +-0.2bar, inače abort procesa... Do sada je uradila oko 5 miliona zavara.

https://www.youtube.com/watch?v=MrINkpg7iwY

Čini mi se da sam ipak pomalo kompententan oko te oblasti. Što bi rekao pokojni Milošević: "Možete da mi verujete, možete da mi ne verujete..."

Ko može da pokupi korisnih stvari iz onog što pišem - super, ko ne može - opet dobro.
Zato sam i pisao.

Pozz

g,macolakg nisam uopste mislio da vas uvredim sa svoim misljenjem, a i svakako nisam mislio na profesionalne punkt aparate koje si ti konstruisao prvenstveno sam mislio na aparate rucne izrade koje koristi mnogo i mnogo bravara il slicnih zanimanja sto iz hobija sto iz nekakve koristi.
Ja sam najvise naucio o punktovanju iz tvojih tekstova na ovom forumu i mogu da kazem da mi je to znanje mnogo pomoglo u izradi samog pukt aparta kao i za samo punktovanje nekih limcica , ne znam sto neko sa foruma ne bi verovao tvoim tekstovima kad su veoma poucni. Ti jesi zaista pravi profesinalac u ovoj oblasti, a ipak shvati ja sam mnogo mnogo daleko od tvog nivoa znanja. Primetio sam da si svoje tekstove na forumu napisao u prostoj i jasnoj formi tako da vecina citalaca moze da ukapira sustinu teksta, tako da i najobicniji bravari mogu imati koristi od njih. Ako slucajno imas skicu il crtez neke male mehanike za punkt, ako mozes okaci na forum bice od koristi.

Tomel,

Rođo, nimalo se nisam ni uvredio ni nešto osećao loše. Poenta je u tome što se mogu izvući loše informacije iz komentara o pritisku kod punktovanja.
Kada se stvari oko toga postave na mesto onda informacije budu pouzdane. Kompentenciju sam morao da napomenem radi fokusiranja ljudi na pouzdane info. Čitaju ovo mnogi i moraju znati da je pritisak ipak važna stavka.

Naime, i kod najlošijeg zavarivanja je to ipak prilično bitna stavka, dok kod onog zahtevnijeg baš kritična.

Napraviću kratko poređenje između običnog bravarskog zavara (kvalitet B) dva lima od 1mm i prvoklasnog zahtevnog zavara ista dva lima (kvalitet A).

Poređenje će sadržati: pritisak, struju, vreme, prečnik tačke i potrebnu impulsnu snagu transformatora sa isponom kraćim od 300mm.

1) dva lima (Č0146, Čo147) po 1mm, kvalitet B (bravarski kvalitet):

- pritisak 100Kg,
- struja 7KA,
- vreme 400mS (20 perioda),
- prečnik tačke 5mm,
- i na kvadrat puta t je 19.600.000,
- impulsna snaga trafoa je oko 17,5KVA

1) isto kao prethodno, samo kvalitet A:

- pritisak 300Kg,
- struja 10KA,
- vreme 200mS (10 perioda),
- prečnik tačke 5mm,
- i na kvadrat puta t je 20.000.000
- impulsna snaga trafoa je oko 25KVA

Povećanje pritiska zahteva bitno veću snagu trafoa, tj. u o vom slučaju za oko 42 posto veću.

Pozz

Na žalost nemam nikakav crtež na raspolaganju.

Pogledajte stranicu ovog češkog elektroničara, korisno je za ovu temu.

http://www.pittnerovi.com/jiri/hobby/electronics/welder/

Postovanje svima,
zamolio bih "macolakg" da da savet, s obzirom na to da bih mogao da nabavim po jaaaaako niskoj ceni elko od 22uF 160V ili 330uF 63V, da li u opste ima smisla da kombinujem bilo sta sa tim elkoima ili da se drzim iskljucivo preporuke sa pocetka od 1000uF 63V

hvala unapred

Nesto su nize te vrednosti kapaciteta nego sto je preporuceno, tu je vise stvar oko gabarita i demenzija kondenzatora da se tako iskombinuje da se dobije sto veca "gustina" koja pravi kompromis izmedju duzine provodnika koji spajaju sve kondenzatore naspram kapaciteta, sa malim kapacitetima moralo bi sve da se veze u jedan dugacak red kondenzatora a to pogorsava sveukupni ESL, tu najvise odgovaraju kondenzatori sa uskim telom/precnikom a sa sto vecom visinom, reda 680 do 1500uF.

---

ok, hvala
drugim recima nije bas preporucljivo (bez obzira sto moze da bude jeftino :-D )

Jednostavni aparat za spajanje bateriskih ćelija. Jeste da je
prilično neozbiljan i skarabudžen, ali uz malo truda i dobre volje
uspeva da obavi posao. Nosač elektroda može da se montira
na stubnu bušilicu koja se koristi za pritiskanje baterije, normalno
isključena Aktivira se nožnim tasterom.

---

Najlepši i najprostiji aparat za punktovanje u samoizradi po mom mišljenju, od trafoa stare mikrotalasne.Čak i specijalno izrađeno postolje od pleksiglasa sa kanalima za nikovanu traku je posebna priča...



Unutra to bi po analizi ostalih aparata što sam našao na ru sajtovima, trebalo da izgleda ovako. Odbaci se originalni sekundar i namota ovo

Ono što razlikuje klasično punktovanje transformatorom i kondenzatorsko punktovanje (CDW) je toplota uneta u mesto zavara.

Svakako da se akumulatorske baterije mogu punktovati i transformatorom, takođe se mogu čak i lemiti lemilicom.

Na žalost, kod lemljenja je previše unete toplote i dolazi do delimičnog oštećenja ćelije sa skraćenjem radnog veka.

Kod transformatorskog punktovanja, valjalo bi ići na granično maksimalnu struju, veći pritisak elektroda, mali razmak između njih i što kraće vreme delovanja struje, sve do granice izbrizgavanja materijala. Tako se može minimizovati unos toplote i imati minimalna oštećenja ćelije. Regulacija snage se obavlja faznim zasekom a regulacija vremena brojem celih mrežnih perioda.

Kod CDW se radi o takozvanom "hladnom punktovanju", gde je unos toplote neuporedivo manji od prethodnih metoda, sa maksimalnim radnim vekom ćelije i kvalitetom zavara.

"Fabrički" su akumulatorske baterije UVEK punktovane CDW metodom, osim ako nije neki nerenomirani privatni proizvođač u pitanju.

Minimalan unos toplote je osnovni razlog i istovremeno najkvalitetniji zavar.

Ruska mašinica sa snimka solidno obećava jer je kratka putanja od trafoa do krajeva elektroda, ujedno i prilčno mala površina induktivne petlje. Vek baterija posle te mašine je umereno dobar, ali značajno ispod CDW.

Ona ispod, sa fotke, mogla bi se još poboljšati uktrštanjem krajeva sekundara, tj. rokadom onih papučica koje prave kontakt na bakarne šine, radi smanjenja rastojanja provodnika i smanjenja površine petlje, odnosno dobijanjem dela predene parice. Takođe povećanjem preseka samih elektroda, njihovim bitnim skraćivanjem i približavanjem međusobno.

Što manju površinu konture koja zatvara kolo sekundara napravite - to bolja mašina.

Recimo, ja bih to na primer izveo (kad bi mi trebala ta mašina) sa dve bakarne trake, od trafoa do nosača elektroda. Trake čiji je odnos širine i debljine oko 5 ili više, sa tankim izolatorom između, poput položaja koji međusobno imaju one bakarne šine sa donje slike. Tako bi se dobila krajnje minimalna površina konture sekundara i maksimalna efikasnost trafoa (bar 50% bolja od ovog sa fotke ispod).
Kretanje elektroda bih izostavio jer bi to sve bilo kratko i fiksno, sa trafoom neposredno iznad njih, elektode velikog preseka i veoma, veoma kratke, sa početkom šiljatog dela što kraće do krajeva i pod prilično tupim uglom.

Baterije bih podizao nekim nosačem ka elektrodama, tj. to bi bilo radno kretanje jer ga je daleko lakše kontrolisati zbog male mase baterija.

To je na primer način za minimalni toplotni unos sa istim trafoom i zavar koji se značajno približava CDW kvalitetu.

Komentrišem kako se može dobiti još bolji kvalitet, a svako neka radi kako ume...

Pozdrav,
Macola

P.S.

Kod kupovine repariranih baterija bih naravno izabrao one sa CDW punktom jer garantovano imaju najduži radni vek.
Samo to je razlika.
Nosivost zavara nije od posebnog začaja, ali površina punktovane tačke jeste zbog manjeg unutrašnjeg otpora cele baterije.

Kao što sam već napisao, ovaj punkt aparat sam skarabudžio*
od delova na dohvat ruke. Namena mu je da se sa njim odradi
maksimalno 50-100 ćelija.

* https://vukajlija.com/skarabudziti

---