Planirano zastarevanje proizvoda

I tako ja kupio bateriju za telefon koja je losija od ove lose u njemu.

Prodaja PC-eva je u padu ne zato što ljudi više ne koriste kompjutere, već zato što je hardver odavno dovoljno jak da obavlja osnovne zadatke većini ljudi bez potrebe za apgrejdom.

Moj primer je da desktop više maltene ni ne koristim, a laptop mi je stari Core 2 Duo, koji je napunio 6 godina (uzeo 7. što bi rekle babe), i radi isto kao i kad je bio nov. Doduše, dodao sam mu RAM memorije i veći HDD od 750GB, ali osnova je ista, isti procesor, ista grafička i ostalo. To je svojevremeno bio malo skuplji (kao gejmerski, zbog odvojene grafike) model brenda koji nije na glasu (Acer), ali pokazao se kao jako pouzdan. Znači u pogledu laptopova u nižoj i srednjoj klasi nema razlike u kvalitetu između brendova - svi su isti unutra, sa blagim dizajnerskim razlikama spolja. U međuvremenu sam promenio 3 Ajfona (3G, 3GS, 4S), koji su skuplji od prosečnog laptopa na našem tržištu i laptop+smartfon mi rade posao za moje potrebe. Dok se ne pojavi neki softverski feature za koji mi ovaj hardver neće biti dovoljno dobar, nemam nameru da ga menjam. A nikako da se pojavi (ako ne računam Windows 8 koji bi trebao touchscreen, ali to mi nije kritično).

Veš mašina, sticajem okolnosti imam neki "krš" BEKO, koji je kupljen nov pre 10 godina za ovaj stan koji smo u to vreme izdavali podstanarima, u međuvremenu sam se ja uselio u stan i nikad nisam zvao majstora za veš mašinu - ne kvari se. Televizori stari, jedan Sony Black Trinitron 15+ godina star i jedan Samsung isto kupljen nov za podstanare pre 10 godina. Sve radi dok ne skupim lovu za neki kršteni HDTV.

Hi-Fi iz 80-ih (osim zvučnih kutija Cabasse kupljenih o novom milenijumu), snagaš Hafler i lampaško pretpojačalo - sve radi bez ikakvih intervencija.

Klima Panasonic, najjeftiniji ili model iznad, 4 godine bez servisiranja. Usisivač Bosch - 6-7 godina star (bio oko €60-70), ništa osim menjanja kesa. Mašina za sudove isto Bosch 10ak godina, nikakvi kvarovi. To je to uglavnom od uređaja, da ne ulazim sad u frižidere, mikrotalasne i sl. koji se isto ne kvare.

Znači meni se od uređaja ništa nije pokvarilo osim video rikordera Panasonic, najskupljeg VHS modela NV-F70HQ Hi-Fi, kome je crkao trafo od stajanja i nekorišćenja.

I pokvario mi se DVD plejer Samsung u smislu da nema boju već reprodukuje crno-belu sliku, što ne znam ni isplati li se popravljati s obzirom da je koštao €30 pre 5-6 godina.

Jedino što mi u stanu crkava su sijalice i to u ogromnim količinama - ne znam zašto. Iste takve sijalice u drugim stanovima rade, samo ovde pucaju.

Tako da od tog planiranog zastarevanja ja nisam video ništa u kući.

---

Ne razumem, zašto si promenio 3 ajfona, sem što si imao viška vune za šišanje?

Šta je to što može 3gs, a ne može 3g? Ili što može 4s, a da ne može 3g?

---

Osim što se ova stvar posmatra iz ugla potrošača potrebno je i uračunati uticaj proizvodnje proizvoda sa kratkim životnim vekom na životnu sredinu. Sa te strane nije isto da li se proizvodi 1 proizvod na 10 god. ili nn proizvoda. nn proizvoda zahteva i nn puta veću količinu sirovina koje su ograničene, nn puta veću potrošnju energije za proizvodnju, fosilnih goriva za otpremanje, nn puta veće zagađenje i generisanje mnooogo veće količine otpada ,što otpada procesa proizvodnje što otpada isluženih gotovih proizvoda (od čega se jako mali deo reciklira). Na kraju možda uživamo u većoj ponudi i nižim cenama ali tu razliku svakako plaćamo svi kompletno kao društvo.

@ MMX Znam da zvuči super preći sa nafte na el energiju za pogon automobila, i voziti se jeftino i čisto ali onda moraš računati da će točkovi na tom autiću da ti budu drveni, kao na kočijama, jerbo se gume prave od nafte. a nema ni veze jer svejedno možeš da zaboraviš i na asfaltirane puteve (opet nafta), pa i niz drugih stvari na koje si navikao, pastu za zube, četkicu, dezodorans, u stvari svu plastiku, dobar deo kozmetike, kućne hemije, a i poljoprivreda neće biti ista jer neće biti đubriva, insekticida itd. Sećam se jedne izjave tada neke savetnice ministra, valjda privrede, povodom pokupljenja goriva u fazonu: "Pa nema veze, manje ćemo se voziti kolima"!? A što oremo i dopremamo svu robu na dizel to ništa. Ona će do prodavnice malo peške i ne postoji problem. palmhead
Naravno da se dosta toga može napraviti i koristeći supstrate ali tada ni cena nije ista. Nije isto ispumpati nešto iz zemlje i napraviti u komplikovanom laboratorijskom procesu u ograničenim količinama. Može se veš mašina napraviti i bez plastike i gume sa spejs šatl tehnologijom ali će onda koštati taman toliko da ćeš je otplaćivati opet na 50 rata kao što su nekada.

@bttp Ja sam bogami video. Beko frižider je pod garancijom 5 godina, meni je riknuo posle 6. Kvar je takav da košta 100 e da se otkloni, a nova je tipa 220 e. Drugaru je preskupa grafička kartica riknula 1 DAN posle isteka garantnog roka. Bilo mi ga žao al sam se smejao 3 dana:D
PS:Ko pomenu zastarevanje kompjutera i grafičkih kartica, mislim da za igranje sad konzole rešavaju taj problem. X box je oko 250 e a tera sve ko od šale:)

Ovde si u pravu, ali to je nedostatak kapitalizma. Da bi se taj problem rešio, mora sistem da se menja, a sumnjam da će se to desiti pre nego što bude moralo.

Na te druge stvari se troši mnogo manje nafte, nego kao pogonsko gorivo.

Ja u tome ne vidim nikakvu teoriju zavere. Proizvođači se prilagođavaju kupcima, koji žele jeftinu robu štedeći na svemu, tako da se što više spusti cena, a da proizvod izdrži garantni rok.

---

Platili bi jos vecu cijenu da je proizvodnja 10 puta manja.
Zamisli na trenutak da je proizvodnja 10 puta manja: to bi znacilo da su 9 od 10 danasnjih radnika u proizvodnji visak, tj. dobio bi 9 nezaposlenih od sadasnjih 10 proizvodnih radnika.
Ti radnici u proizvodnji nisu samo proizvodjaci nego istovremeno i potrosaci drugih usluga. Kako oni ostanu bez posla, tako i bez para, te prestanu kupovati usluge drugih sektora koji zbog toga krenu lancano da se urusavaju. Odjednom imas ogroman socijalni problem - gomile nezaposlenih i siromasnih koje se lavinski povecavaju. Iz toga slijede nemiri, ratovi, razaranja.

Ljudska civilizacija je odavno proizvodjacko-potrosacka i na tome se zasniva njen opstanak i razvoj.

Civilizacija vise nikad ne moze biti u ovoj velicini sakupljacko-lovacka jer je njena velicina premasila mogucnosti planete da joj obezbedi takav opstanak.

Nema tu šta da se zamišlja. Odnos proizvodnje i broja stanovnika je nekada bio 1000x manji nego sada, pa nije bilo nezaposlenosti.

---

Naravno da je sada primarno svim zemljama da povećaju nivo proizvodnje i zaposlenosti, pogotovo onih sa nižim životnim standardom koje bi da uhvate priključak, i ebe im se za sve ostalo. Pogledajte samo Kinu. One bogatije zemlje mogu da obrate malo više pažnje na pitanja životne sredine. I ni ne očekujem da će se tu nešto skoro promeniti. Ali svesni smo valjda da to ne može u nedogled, kad iscrpimo većinu resursa i zagadimo izvore vode i hrane imaćemo mi mnogo veći problem od nezaposlenosti.
@Nedeljko - Jeste troši se mnogo manje ali sam opisivao situaciju u kojoj NEMA više nimalo nafte. Tada možeš da zaboraviš na te komoditete, a i život na kakav smo navikli (ili su navikli, mi ovde pokušavamo da živimo kao ameri ali nam baš ne ide). Priče o upotrebi nuklearne energije imaju smisla u proizvodnji energije za industriju i domaćinstva. Za prevoz kakav danas koristimo je nedovoljna. A što se tiče njene bezbednosti japanci su objasnili sve. Mogu zamisliti kod nas situaciju sa više desetina nuklearki, bilo bi kao u klipu "Meho gasi!".

Pa tu nije problem što su oni ostali bez posla, već što su ostali bez para. Potpuna je zabluda da se civilizacija zasniva na potrošnji. Kapitalizam se zasniva na potrošnji, a kapitalizam nije isto što i civilizacija.

Mozda nije, ali posto je u poslednjih 400+ godina finansirao razvoj civilizacije, rekao bih da ima pravo preceg odlucivanja o buducnosti.

Nedeljkov komentar o nivou proizvodnje je jos besmisleniji, do pre 100 godina vecina ljudi je zivela ruralnim zivotom od sezone do sezone, cesto gladujuci. Ljudi danas imaju vece prohteve od zivota, nista njih ni danas ne sprecava da odu da zive na i obradjuju neku vukoje*inu. Posto je vecini ispod casti da im blato bude pod noktima, onda je jedini smisleni nacin industrija i konzumerizam. Dakle, danasnja civilizacija je nastala konzumerizmom, on je odrzava i bez njega ne moze da opstane.

---

mmix

Šta je tu besmisleno? To je istorijska činjenica. Naravno da bi pad proizvodnje značio smanjivanje potrošnje i trenutno niži kvalitet života, ali bismo ostavili nešto i za unuke, a jok "posle nas makar i potop". Naravno da uvođenjem ekoloških mera niti bi civilizacija propala, niti bi se vratila na nivo od pre 200 godina. Jednostavno b i s razvijala onim tempom kojim može bez ugrožavanja okruženja.

To što je neki sistem vladao 400 godina mu ne daje nikakva prava ninašta. Šta je uradio za tih 400 godina? Prvo je oživeo robovlasništvo, koje je bilo prevaziđeno više od hiljadu godina pre toga, pa redom. Ako baš hoćeš, drugi sistemi su vladali mnogo duže. Biće da će kapitalizam da potraje najkraće (do 2050 će morati nešto dobrano da se promeni).

---

Ni u robovlasnistvu nije bilo nezaposlenih robova.

Pa, to ti kažem. Ne mislim ja da bi neki ekstrem bio human (kao što nije ni ovaj), već da to ne ide tako kao po tvojoj računici. Radilo bi se, ali manje efikasno. Više bi se proizvodilo tih ekoloških zajebancija itd.

---

Kako mislis nacerati nekog da smanji efikasnost?
Da li bi ti pristao da te nadrogiraju ili da ti operacijom uklone neki komad mozga kako bi ti se smanjila misleca efikasnost u bavljenju matematikom, jer bi tako trosio manje papira, manje olovaka, manje knjiga, manje pdf-ova, manje e-mailova, manje racunarskih resursa, manje interneta, manje struje, manje predavanja, manje putovanja,...?


Proizvodnju zajebancija diktira potraznja, a ne direktiva.

To sto ti direktivom smanjis proizvodnju ovoga



i pocnes po direktivi da masovno proizvodis ovo



ne znaci da ce narod ko lud da nahrli u prodavnice i da se otima za ovo drugo, kao sto se otimao za ono prvo.

Nedeljko, stvari bas i ne funkcionisu tim smerom Pored toga sto ti je Odin objasnio, ima tu jos malo kompleksnijih pojmova. Pocev od neophodnosti postojanja ekstenzivne poljoprivrede za prehranu 7 milijardi ljudi ciji broj i dalje eksponencijalno raste. Cela ta retro ideja o povatku korenima ne pije vodu, bar ne sa 7 milijardi ljudi. Kapitalizam je u neku ruku kriv za to, da ga nije bilo, populacija bi se kretala kao i pre industrijske revolucije, zivot bi bio jednostavniji (dete, kalfa, majstor, smrt) ali i dosta kraci, ne bi bilo problema sa penzionim fondovima, i populacija do danas ne bi presla 2 do 2.5 milijarde, verovatno i manje jer bi masovne gladi i migacije stanovnistva vodile ka sukobima oko ogrnicenih resursa hrane. Ali eto, desio se, i sad nas ima koliko nas ima. Promene sistema ne moze biti bez da izazoves egzistencijalnu krizu milijardi ljudi sto bi neminovno odvelo u kolaps civilizacije, pa ma koji sistem da smeni kapitalizam. Tako da, u pravu si, kapitalizam nije bogom dan, ali bolje nemamo u ovom trenutku.

Ono sto ljudi previdjaju kad pricaju o kapitalizmu je da on ima veoma efikasan mehanizam za resavanje problema scarce resursa, o cemu vi ovde zapravo pricate. Nafta ce naposletku nestati, ali ce je zameniti zajedno sa njenim derivatima druge klase materijala. Zavisnost od scarce materijala je po definicji industrijski i ekonomski problem, i samo njegovo identifikovano postojanje blagovremeno vodi u investiranje u alternative kako zalihe padaju a cena raste, cistim silama trzista. Isto je sa energijom, isto sa hranom, vodom na kraju krajeva vazduhom. Mozda ce nasi cukun, cukun, cukun unuci disati vazduh iz co2 scrubera umesto iz suma. Nama je to strasno, ali njima ce biti normalno, i taj vazduh ce verovatno biti cistiji od onog koji mi disemo na ulicama gradova danas, i to ce biti cena koju ce placati da bi ih 25+ milijardi zivelo na istoj planeti. Alternativa je veoma jednostavna, ali grozomorna po svojoj prirodi.

---

Neće niko nikoga terati da smanji efikasnost, već će se uvesti pravila šta se sme, a šta ne sme, pa će efikasnost biti srazmerna tome. Ne pričam ja o "vraćanju korenima", niti imam išta protiv razvoja, već naprotiv, smatram da razvoj proizvodnje đubreta treba da bude praćen razvojem čišćenja đubreta, da jedno ide u korak sa drugim, a da ne budu u raskoraku.

---

Ta pravila vec imas u zemljama prvog sveta, ali ta pravila ne mogu da pokriju ono o cemu ti pricas. Nicime ti ne mozes da nateras nekog da poveca rok trajanja neke robe sem propisanom garancijom, recimo od 7 godina. I onda kompanija nece praviti kvalitetne uredjaje vec ce ti naplatiti odmah sve uredjaje koje ce ti zamenjivati jedan za drugi tokom propisanog garantnog zivota uredjaja => platics 2x ili 3x vecu cenu a dobices isto djubre kojeg onda ne mozes da se oslobodis 7 godina. Niko ne voli djubre, niti voli da se bakce sa njime, i resenje za taj problem lezi u reciklazi, koja i jeste propisana u vecini tih zemalja.

---

Ta pravila ne postoje. Politika je da se ne smeju uvoditi one ekološke mere koje bi usporile razvoj. E, tu je kvaka. Naravno da bi proizvodi bili skuplji, ali se živelo i pre ajpeda. Ajped nije smanjio nezaposlenost uopšte, samo se preraspodelio ljudski rad sa jedne oblasti na drugu. Govorimo o prekomernoj emisiji kerozina zbog jeftinih avionskih letova itd. Najveći aerozagađivač su SAD i one se najviše opiru uvođenju takvih mera.

Problem je u tome što ako se takgva pravila uvesdu u jednoj zemlji, a u drugim ne, onda ta koja ih je uvela ne može da bude konkurentna i ispada grbava. Zato podržavam globalizaciju jer je najpre međukontinentalno povezivanje neminovna posledica razvoja, što onda stvara i globalne probleme, koji se ne mogu rešiti drugačije osim globalno. Nisu slučajno oba svetska rata nastala baš u XX veku, a ne pre toga kada civilizacije nisu ni znale jedna za drugu. Ratova je bilo, ali nije bilo načina da se globalizuju. Zato su globalne ustanove, mere itd. neophodne.

---

Koju je to krizu nedostatka resursa do sad kapitalizam uspeo da resi, a da to nije bilo reseno efikasnijom eksploatacijom istih?
Osim toga, nije glavno pitanje moguca kriza u ogranicenosti "materijala" vec u ogranicenosti energije.
Svakako ce negde doci do tacke gde ce postojeci model razvoja morati da se napusti. Pitanje je samo da li ce putnici kada nestane goriva izlaziti iz aviona na 10000m ili autobusa.




Naravno da mozes. Skoro svaki proizvod svakako vec ima sijaset sertifikata koji ti stite buIju od neobuzdane pohlepe nekog u proizvodnom lancu. Neko novo pravilo ne bi urusilo trziste niti bi se bilo sta katastroficno desilo. To je samo pitanje politicke volje i hrabrosti.

Sto se tice tvog predvidjanja da bi kompanije proizvodile isto smece koje bi samo placali skuplje jer bi se menjalo 3x u garantnom roku - Da li si siguran da bi bilo uopste jeftinije po proizvodjaca proizvesti 3 nekvalitetna umesto 1 kvalitetnog proizvoda?? Cak i da je u nekom slucaju isplatljivije, kako intezivno njakanje s garancijama utice na kupca? Mozda bi oni koji manje njakaju bolje prolazili u trzisnoj utakmici.

Naravno da pravila postoje, cak i u toj USA koju citiras zbog Kjoto sporazuma . POlitika industrije mozda jeste takva, ali te zemlje su prepune zelenih ocajnih domacica. EPA nikad jaca nije bila, ima veci budzet od drzave Srbije. Da ne citiram dalje, na wikipedijinom clanku o WPA imas izlistane kljucne americke zakone iz te oblasti, od kojih je za ovu temu znacajno nekoliko. Kao predominantna potrosacka ekonomija, njihov uticaj je bio presudan za nekoliko promena u proizvodnim procesima, uklanjanje olova, uklanjanje zive, itd.


Mesas babe i zabe, globalni ratovi su nastali pojavom supersila, tj mogucnoscu jedne nacije da projektuje svoju moc globalno. Nije da nisu htele pre toga da dominiraju, ali je to tesko izvesti konjanicima. Globalizacija kao koncept je zapravo sistem resenja za globalne sukobe te vrste. Na stranu sve one povrsineske stvari oko tih ratova, istorija je pokazala da je u osnovi oba svetska rata bila tarifna politika velikih sila. Od kad je formiran GATT i kako sada prelazi u WTO, nije ni bilo razloga za globalne sukobe tih razmera i uz nuclear MAD donela nam 70 godina globalnog mira. Tako da, vidis, oni resavaju te probleme globalno, sad sto neko ispadne copav od manjih nacija, to je odrzivo, kako diplomatski, tako i bombama.
Argument o posledicama unilateralnog ogranicavanja proizvdnje stoji, ali samo donekle, i to samo u situacijama u kojima ekoloski troskovi daleko prevazilaze ostale opportunity troskove, kao sto je radna snaga. Bemsisleno je optuzivati EP zakone za migraciju proizvodnje u Kinu, to je samo jedan faktor i to zapravo veoma mali u poredjenju sa ostalim.


Koje novo pravilo? Ajde, budite pametni, kako? Kako ces ti naterati HP da napravi stampac koji ce da traje 7 godina? Hoces streljati CEOa kad se pokvari prvi stampac posle 3 godine? Ti sertifikati koje pominjes su sertifikati o uskaldjenosti sa zakonima i pravilima, radi dobijanja dozvole za prodaju. Kakve to veze ima sa rokom trajanja?
Ljudi nece kvalitetno, ljudi hoce jeftino. AKo je iko primer za takvu psihologiju, to je Volvo. On je prodavao kvalitetne automobile dok nije dosao na rub bankrota jer niko, ma koliko odusevljen bio kvalitetom Volvoa, nije kupovao isti. I ljudi koji su mogli da priuste Volvo klase X, za te pare su mogli da kod drugog proizvidjaca kupe auto sledece klase Y i to su i cinili. Sta ces ti sad tu da uradis, da kazes: od danas je cena volvoa minimalna cena kola (price protection) i svi moraju da prave automobile istog kvaliteta kao Volvo? Naravno da ne mozes, nemaju svi ni ekspertizu ni proizvodne procese za to i pravice kola losijeg kvaliteta koja moraju da prodaju skupo i koja niko nece kupiti. Izbacices ih sa trzista i uvesti monopol Volvoa? Volvo ce odmah poceti da pravi sh*t kola jer nema konkurenciju. Cela ta vasa ideja komanditne ekonomije je suplja i vec oprobano nesposobna da resi cak i problem sopstvene egzistencije.


Upravo krizu energije resava, da ne idemo dalje. Nedostatak nafte i rast cene tog derivata preusmerava hrpu para u alternativne izvore energije. Politikos i pritisak zelenih je mozda ubrzao ta proces drzavnim parama ali je pitanje koliki je efekat toga kad se oduzmu svi oni koji su sisali te pare za nista u sopstveni dzep bez nacunog ili industrijskog dopriniosa, kao sto je bio slucaj sa nama i feedin tarifama. U svakom slucaju bi se tranzicija desila jer kapitalizmu treba energija i ako jedan izvor presusuje, naci ce drugi. Postoji granica do koje efikasnija ekspoloatacija ogranicenog resursa ima nekog smisla, posle toga alternativa postaje jeftinije resenje. Nafte ima jos dosta, ali je loseg kvaliteta, duboko, vezana za pesak, itd. I tamo ce i ostati. Isto tako, zbog potreba kapitalizma, gustina energija u materijalima raste eksponencijalno vec godinama, da nije bilo toga ne bi bilo ni Tesle npr. Pre ili kasnije gustina energije ce biti dovoljna da obezbed uzgon i pogon za prve avione. Volta Volare GT4 je vec napravljena, pitanje je godine kad ce i masivni avioni tipa VoltAir-a postati realnost.


U krajnjoj liniji, ono sto vi nudite nije resenje, vec zamrzavanje problema i guranje glave u pesak. Populacija zemlje raste, bilo kakvo politicki forsirano vestacko smanjenje per-capita zagadjenja koje gusi ekonomiju je besmisleno cak i ako ignorisemo ocigledne socijalne probleme. Razlog je sto ce rast populacije, pre ili kasnije sustici u sumaru bilo kakvu ustedu koju napravis (prosta matematika, svejedno je da li dve osobe bacaju kantu djubreta na dve nedelje, ili 4 osobe jenom u 4 nedelje, kolicina djubreta posle 4 nedelje je ista), jedina razlika je sto ces tada imati ugusenu ekonomiju koja vise nece imati kapacitete da finansira, osmisli i sprovede alternativno resenje. Kako smo prosli kroz prvi vek industrijske revolucije, proci cemo i kroz ovaj u kome smo striktno zavisni od prljavih tehnologija. Ali nema hvatanja krivina.

---