Motor iz pekača za kruh za okretanje ražanja s regulatorom brzine okretaja?

Pozdrav
Strgao mi se pekač za kruh Vivax no sva iz njega elektronika radi pa sam mislio ugraditi motor iz pekača na ražanj. Problem je što nemam pojma kako sve spojiti a k tome bih volio da u sklopu bude i regulator brzine okretaja kako bih mogao po želji podesiti točnu brzinu vrtnje
motor je ovakav:
http://gxmotor.en.alibaba.com/...0020248/bread_maker_motor.html
koliko znam, to je AC motor na 220V pa me zanima što sve treba spojiti u tom strujnom krugu da bih mogao pomoć nekakvog potenciometra određivati brzinu vrtnje. Da li bi se u taj sklop mogao staviti potenciometar za osvjetljenje, tipa ovo:
http://poslovnikatalogsrbije.com/upload/katalog/4_3.jpg

ne verujem da taj motor ima snage da vrti razanj direktno, morao bi preko nekog reduktora, a kada vec pravis reduktor uradis da vrti brzinom koja ti odgovara. Ne znam kog je tipa taj motor ali ako mozes da mu regulises brzinu dimerom on exponencijalno gubi snagu sa smanjenjem brzine (Tako da tek onda nece moci da vrti razanj), a ako zahteva frequency kontrolu za promenu brzine onda mozes da ga ubrzas/usporis 10tak % max inace ce da rikne

.. zar ti nije jeftinije da kupis gotovu istestiranu spravu na 12V (teras sa akumulatora) u bubanj potoku (ima i na 230 ako imas mrezu, ali 12V mi deluje mnogo korisnije posto obicno vrtis razanj na nekoj livadi :D)?

---

Mislim da njemu Bubanj Potok nije baš "u blizini", ali nema veze, i na sajmovima i vašarima kod braće u komšiluku sam viđao gotovih ražnjeva za pare za koje se ne isplati ni razmišljati o samogradnji :)

To je jednofazni asinkroni motor, a kao što se zna, asinkronim motorima se brzina vrtnje upravlja sa frekvencijskim pretvaračem koji mjenja i frekvenciju i napon napajanja, naravno ovo vrijedi samo za trofazne motore, za jednofazne motore se pretvarači ne rade. Mislim da ti je za ražanj bolje rješenje DC motor, poput onih iz brisača stakla, a ako ti je baš potrebna regulacija brzine vrtnje onda se to napravi jednostavan PWM regulator pa imaš regulaciju brzine od 0 do nazivne brzine vrtnje. Ako probaš sa ovim regulatorom to regulirat, Trijak će ti ko kokica puknut, sumnjam da je ono na slici regulator koji može pogonit i induktivna trošila

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 31.10.2012. u 14:18 GMT+1]}

hvala na odgovorima

ma kako imam ovaj motor sam mislio s njime nešto napraviti pošto ga već imam pa da nemoram kupovati...

pa dobro, što onda mogu napraviti s ovim motorom???

također, koja vrsta motora je najbolja ako mu želim što jednostavnije kontrolirati brzinu vrtnje te koliko snage mora imat da je dovoljno jak za takvo opterećenje?

Ah, s ovim motorom ne znam šta, nije to neka snaga, možda stotinjak vata, može poslužiti kao ventilator za prozračivanje, ili neka mala brusilica za manji alat. Najbolje ti je koristiti DC motor sa permanentnim magnetima. Imaš one iz skutera od 250W i 24V, sa odgovarajućim prijenosom to nema kaj nebu okretalo.

pa nebih rekao da je ovo slab motorić jer se poprilično treba uprijet kad miješa tijesto?

također za ovaj DC motor sa permanentnim magnetima - kako njemu mogu regulirati broj okretaja? i nebih ništa komplicirano tipa prijenos, već direktno da motor okreće... pa koliko bi otprilike snage morao imati motor da pokrene toliki teret?

Taj motorčič ima oko 1400 okretaja, i prijenos na svega par okretaja, izgubi na brzini, al dobije moment. Prijenos bi morao biti, jer onda snaga potrebna za okretanje ražnja bi trebala biti puno puno veča. Lančani prijenos se napravi od starog bicikla ili se nađe na otpadu neki reduktor. A promjena brzine ? promjena napona napajanja :) imaš gotove regulatore za tak nekaj a i dalo bi se nekaj iskombinirat sa komponentama koje su lako dostupne svugdje

da, istina, ima remen koji spaja veći kotačić na manji koji vrti lopaticu za miješanje...

nego još samo jedno pitanjce: recimo da umjesto ovog AC motora stavim DC u točno takav sklop sa redukcijom okretaja kakav je u pekaču, te da onda smanjujem brzinu okretaja motora - da li se i koliko gubi snaga vrtnje na malom kotačiću tj. da li to znači da bih trebao uzeti dosta jači DC motor koji sa smanjenim brojem okretaja daje dovoljno snage za okretanje tolikog tereta na tim manjim brzinama neg se motor vrti pod punim naponom?

Evo na primjeru ti objasnim, DC motor koji sam ti preporučio pri nazivnoj brzini vrtnje od 2500 okretaja u minuti razvija moment od 1 Nm, ako ti to smanjiš na 250 okretaja u minuti dobiješ oko 10 Nm, e sad, smanjiš mu brzinu okretaja, smanjiš mu i snagu a samim time i moment, a manji moment na osovini motora znači manji moment i na izlazu reduktora. U teoriji, ovo što ti želiš može ostvariti serijski DC motor koji ima beskonačan moment pri brzini vrtnje 0 (ovo valjda shvačaš da je u teoriji beskonačan moment), ali to bi za motor prestavljalo preopterečenje, motor bi izgorio jer pri takvom broju okretaja vuče jako velike struje, pogotovo serijski motor, a hlađenje je nikakvo. Uglavnom, bez reduktora nebu išlo.

uh, skoro pa shvaćam no zbunio si me s ovim beskonačnim momentom pa bih te molio da to ubacimo u primjer s janjcem :)

dakle, imam DC motor koji pri nazivnoj brzini vrtnje od 2500 okretaja u minuti razvija moment od 1 Nm i to reduktorom smanjim na 250 okretaja u minuti i dobijem oko 10 Nm. Ako mu smanjim vrtnju na recimo 500 okretaja u minuti, pretpostavljam da bi mu isti reduktor smanjio vrtnju na 50 okretaja? Da li bi momenti ostali isti ili ne tj. što bi se smanjilo i povećalo?
također spominješ da motor vuče jako velike struje - koliko velike ako pri nativnoj brzini vuče npr. 12V i npr. 0,3A.

Koliko bi vukao da mu smanjim taj napon na 10V tj. da li bi smanjivanje napona uzrokovalo i smanjivanje nativnog broja okretaja (s time i smanjivanje reduciranog broja) te koliko bi pao momenat?

Tako je.



Smanjio bi mu se moment, snaga i brzina vrtnje



Evo dao bum primjer motorčiča iz aku bušilice, prazni hod je bio oko 0.4A na 12V, max opterečenje bi bilo oko 1.5A, a kad sam ga zakočio, struja je došla skoro do 20A, tim motorima, kada ih zaustaviš, struja ovisi o omskom otporu namotaja, a on je naprimjer kod motora od 500W relativno mali pa su i struje kratkog spoja vrlo visoke pošto dok rotor miruje, nema elektromagnetske sile koja se inače inducira u rotoru i otežava prolaz struji. To bi bilo onak laički objašnjeno, najbolje bi ti bilo ako te zanima da na internetu pronađeš princip rada istosmjernih strojeva, sve će ti biti jasno.



Poprilično bi se smanjili i brzina okretaja i moment.

motor koji bi direktno okretao razanj bez reduktora je preskup i prevelik
sve su to motori sa mnogo rpm, kada mu smanjis rpm bez reduktora (naponom) ubijes mu snagu visestruko tako da ako ga spustis na 2-3RPM koliko tebi treba za razanj nece imati snage ni sipku bez praseta da vrte a kamoli prase ili svinju

u samogradnji sam ja najcesce vidjao motore od brisaca (lada je najcesca) u kombinaciji sa lancem od bicikla i zupcanicima od bicikla, motor mozes da uzmes na bilo kom otpadu automobila a zupcanike i lanac u bilo kojoj radnji koja valja delove za bicikl

---

Evo motora kojeg sam spominjao, kod nas se na hreliću nađe za 5-6€ u odličnom stanju, a ima dovoljno snage http://www.ebay.com/itm/250W-2...main_0&hash=item2576e828a0

Par razjasnjenja oko DC elektromotora, tj. elektromotora jednosmerne struje...

Zahvaljujem @gigabyte091 sto je naveo ispravne cinjenice oko DC elektromotora.

Dopunicu receno i sazeto objasnjenje "sabiti" u jedan post, sa ciljem da pocetnicima dam polazne osnove razumevanja rada elektromotora jednosmerne struje i najbitnije osobine vezane za njihovu konstrukciju.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kljucne komponente od kojih se sastoji jedan elektromotor jednosmerne struje, a koje su bitne elektrotehnicaru, su:

1) rotor:

Obrtni deo koji sa radnom osovinom elektromotora sacinjava jedinstvenu mehanicku celinu, napravljen od trafolimova, sa utorima u koje se smesta zica namotaja rotora.
Kroz namotaje rotora tece NAIZMENICNA struja, koja nastaje kao posledica prisustva komutatora koji besprekidno menja polaritet struje delovima rotorskog namotaja.
Zbog toga sto kroz namotaje rotora tece naizmenicna struja, u samom jezgru rotora se indukuju vrtlozne struje (Fukoove ili Edijeve), pa je radi smanjenja toplotnih gubitaka u rotoru, njegovo jezgro napravljeno od tankih, medjusobno izolovanih trafo limova.
Zbog proticanja struje kroz rotorske namotaje, na istaknutim polovima rotorskog jezgra formira se snazno magnetno polje.
Medjusobno dejstvo rotorskog i statorskog magnetnog polja formiraju vucni, tj. obrtni moment elektromotora.

Osobine rotora su da broj obrtaja linearno prirasta sa naponom rotora, a obrtni moment linearno prirasta sa strujom rotora, pod uslovom da je statorska jacina polja konstantna.

2) komutator:

Takodje obrtni deo, koji je cvrsto nasadjen na rotor, sastoji se od bakarnih medjusobno izolovanih segmenata, po kojima klizaju cetkice, kroz koje se rotoru dovodi struja.
Najcesce na komutatoru ima onoliko segmenata koliko je na rotorovom jezgru utora za namotaje, mada to ne mora biti iskljucivo pravilo.
Komutator se veoma cesto, a veoma pogresno, naziva kolektorom. Naziv "kolektor" je se toliko odomacio, da ga cak, bez obzira na pogresnost, koriste i mnogi predavaci elektrotehnike.
Razjasnicu ukratko razliku izmedju komutatora i kolektora: Rec komutator potice od reci "commutate", koja znaci "zameniti mesta", dok rec "kolektor" potice od reci "collect", koja znaci prikupiti.
-Komutator, koji se sastoji od segmenata, obavlja zamenu polariteta struje u namotajima, posledicno i zamenu polariteta magnetnog polja rotora kod elektromotora jednosmerne struje, dok kod generatora jednosmerne struje (Dinamo) vrsi ispravljanje naizmenicne struje (opet zamenom krajeva namotaja) indukovane u rotoru.
-Kolektor se sastoji iz dva ili vise neprekinutih prstenova, po kojima klizaju cetkice, ne vrseci pri tom nikakvu promenu polariteta struje i nikakvu zamenu krajeva namotaja, i koristi se kod elektromotora NAIZMENICNE struje, takodje i kod generatora naizmenicne struje (alternatora). Njegov cilj je prikupljanje struje rotora, ili dovodjenje struje u isti, pri cemu sam kolektor ne vrsi nikakav uticaj na smer struje.

3) stator:
Nepokretni deo elektromotora DC (jednosmerne) struje, obicno je objedinjen sa kucistem elektromotora, sastoji se isto od trafolimova (moze biti i od punog gvozdja kada motor radi iskljucivo na DC struju) sa utorima u koje su smesteni namotaji (utora moze biti samo dva kod veoma jednostavnih elektromotora).
U jezgru statora se formira magnetno polje, koje je NEPROMENLJIVOG polariteta.
Magnetno polje statora se najcesce naziva pobudnim poljem, a njegovi namotaji pobudnim namotajima (ubuduce cemo sve to zvati pobudom).
------------------------------------------------------------------------------------------

Postoje dve osnovne vrste elektromotora jednosmerne struje:

Elektromotori jednosmerne struje sa SERIJSKOM pobudom, i elektromotori jednosmerne struje sa PARALELNOM pobudom.

Obe osnovne vrste imaju nekoliko zajednickih osobina;
Kod obe vrste: sa smanjenjem jacine statorskog magnetnog polja, opada obrtni moment motora, raste broj obrtaja motora.
Kod obe vrste: sa porastom struje rotora raste obrtni moment, sa porastom napona rotora raste broj obrtaja.

Postoje mnogobrojne podvrste, izvedene iz ove dve osnovne vrste.
To su razne kombinacije serijske i paralelne pobude.
Takvi elektromotori se nazivaju kombinovanim elektromotorima jednosmerne struje.

Obe osnovne vrste i sve podvrste su REVERZIBILNE masine, tj. kada okrecemo rotor, rade kao generatori struje.
Serijski motori se na kratko moraju pobuditi kada su u generatorskom rezimu, da bi se uspostavilo minimalno pocetno magnetno polje, posle se polje samo odrzava, jer struja potrosnje biva istovremeno struja statora.
Paralelni motori moraju imati konstantno dovodjenu struju pobude (dok oni sa permanentim magnetima u statoru vec imaju statorsko polje, pa im spoljna pobuda nije potrebna).
Kombinovani motori su najbolja vrsta za generatorski rezim, jer im se samo na kratko dovede pobuda, a posle sama odrzava delom statorskog namotaja koji je vezan serijski sa rotorom.
Svakako da elektromotori u generatorskom rezimu rade losije od samih generatora (masina koje su namenjene za generatore), i to zbog smicanja magnetnog polja, koje se "povlaci" za kretanjem rotora.
Veci motori i generatori jednosmerne struje su uvek napravljeni kao kombinacija serijske i paralelne veze, gde deo statorskog namotaja koji je serijski vezan sa rotorom kompenzuje "povlacenje" polja za rotorom.
Cesto imaju i vise statorskih namotaja, kao i polnih nastavaka statorskog jezgra, sa ciljem raznih kompezacija i poboljsanja KKD za rezim u kom rade.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1) elektromotori jednosmerne struje sa SERIJSKOM pobudom:
Gradjeni su tako sto su namotaji statora i rotora povezani serijski.
Osnovna osobina im je da je kod njih struja statorskog namotaja i struja rotorskog namotaja zajednicka, tj. kroz stator i rotor, zbog serijske veze tece zajednicka, jednaka jacina struje.
Zbog indukovane KEMS (kontraelektromotorna sila), kada nemaju mehanicko opterecenje na osovini, ukupna struja elektromotora tezi nuli, obrtni moment elektromotora tezi nuli, a broj obrtaja tezi beskonacnom.
Teznja ka nultom obrtnom momentu i beskonacnom broju obrtaja kod neopterecenog serijskog elektromotora, je posledica OPADANJA jacine statorskog polja, koje se dogadja zbog porasta KEMS u rotoru, pri cemu rotor na sebe preuzima skoro sav napon napajanja i struja mu tezi nultoj.
U praksi, kod malih serijskih elektromotora se ne primenjuju nikakve posebne mere za ogranicenje broja obrtaja, jer su obicno dovoljni mehanicki otpori lezajeva i aerodinamicki otpori ventilatora rotora, da sprece razletanje elektromotora zbog prevelikog broja obrtaja, dok se kod snaznijih serijskih DC elektromotora OBAVEZNO primenjuju zastitne mere u vidu raznih centrifugalnih prekidaca ili centrifugalnih kocnica, jer su kod njih otpori lezajeva premali u odnosu na njihovu snagu, pa kod neopterecenog stanja dolazi do razletanja i unistenja motora zbog velikih centrifugalnih sila koje su posledica enormnog broja obrtaja.

Sa porastom mehanickog opterecenja na osovini, naglo (veoma nelinearno) im opada broj obrtaja, takodje naglo prirastaju obrtni moment i struja motora.
Obrtni moment im je najveci kada rotor stoji, jer tada nema KEMS, pa je struja elektromotora ogranicena samo TERMOGENIM otporom namotaja.
Zbog takve moment krive u odnosu na broj obrtaja, serijski elektromotori su inzvaredni za pogone kod kojih je potreban veliki polazni moment. Stoga su najcesce primenjivani u elektricnoj vuci (tramvaji, zeleznica).
Zbog velike elasticnosti u pogonu, masovno su primenjivani bez obzira na visoku cenu izrade (mikseri, fenovi, usisivaci, busilice, brusilice...).
Serijski DC elektromotori mogu raditi i na NAIZMENICNU struju (sa obavezom da su im i statorsko i rotorsko jezgro od trafolimova, jer kod DC struje ovakvi elektromotori ne moraju imati izdeljeno jezgro statora, moze biti i od punog gvozdja).
Zbog ove jedinstvene osobine cesto nose i naziv "Univerzalni elektromotori", i kao takvi, bez ikakvih problema mogu raditi i na jednosmernu, a i na naizmenicnu struju.
Serijski elektromotori mogu raditi i na naizmenicnu struju zato sto im se istovremeno menjaju polariteti statorskog i rotorskog magnetnog polja, pri cemu relativni odnos polariteta statora u odnosu na rotor ostaje isti, a ugao smicanja rotorskih namotaja i dalje ostaje diktiran iskljucivo komutatorom.


2) Elektromotori jednosmerne struje sa PARALELNOM pobudom;
Rotor i stator ovih elektromotora su nezavisno povezani na izvor(e) napajanja.
Izvori napajanja rotora i statora mogu biti RAZLICITI.
Mogu raditi SAMO na JEDNOSMERNU struju.
Posto struja rotora (i KEMS) ne utice na struju pobude, jacina magnetnog polja statora je KONSTANTNA.

Elektromotori sa PERMANENTNIM MAGNETIMA u statoru spadaju u elektromotore sa PARALELNOM pobudom, jer im je KONSTANTNA jacina statorskog polja.

Odlikuju se malo zavisnim brojem obrtaja u odnosu na mehanicko opterecenje osovine (neuporedivo manja zavisnost u odnosu na serijske elektromotore).
Kod motora manjih snaga zavisnost broja obrtaja je veca zbog veceg termogenog otpora rotorskih namotaja, gde zbog pada napona na tom otporu opada NAPON teoretskog rotora, posledicno i broj obrtaja, takodje se ne primenjuju posebne mere za ogranicenje polazne rotorske struje.
Kod velikih paralelnih elektromotora, zavisnost broja obrtaja prema opterecenju je beznacajno mala, pa su veoma primenljivi kod pogona gde je vazan konstantan broj obrtaja.
Zbog malenih termogenih otpora rotora kod velikih motora, struja pokretanja moze biti ogromna, pa se primenjuju mere ogranicenja polazne struje rotora.
Broj obrtaja im zavisi od: napona rotora, jacine statorskog polja, ugla posmaka rotorskih namotaja (arbis) i ugla cetkica u odnosu na statorsko polje.
Kod motora kod kojih se statorsko polje dobija pomocu namotaja, regulacija brzine se moze vrsiti promenom jacine struje statorskog namotaja, tj. promenom jacine statorskog polja.
Zavisnosti su takve da kod opadanja statorskog polja raste broj obrtaja a opada obrtni moment.
Kod nestanka napajanja statora, mogu se razleteti zbog teznje ka beskonacnom broju obrtaja, pa se stoga primenjuju zastitne mere u vidu strujnih releja, koji rastavljaju napajanje rotora u slucaju nestanka struje pobude.
Umnozak momenta i broja obrtaja definisu snagu elektrmotora, pa kod promene jacine statorskog polja snaga ostaje konstantna.
Paralelni elektromotori se odlicno mogu primeniti tamo gde je potreban veliki raspon obrtnog momenta, jer se regulacijom jacine statorskog polja dobijaju isti ucinci koje menjac brzina ima kod automobilskog SUS motora.
Kod motora sa permanentnim magnetima u statoru, zbog konstantne jacine statorskog polja, regulacija brzine se moze obaviti iskljucivo regulacijom napona rotora.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eto jednog objedinjenog teksta o elektromotorima jednosmerne struje i njihovim vaznijim osobinama.

Svakako da ovaj tekst opisuje samo deo njihovih osobina, ali se nadam da ce pocetnicima razjasniti razlike izmedju vrsta i osnovne osobine.

Pozdrav

Svaka cast gosp. macolakg.

Veoma jednostavno objasnjene neke stvari.
Uradio sam copy/paste u svoje dokumente sa naznakom izvora i autora, neka se nadje za obnavljanje gradiva. Pozdrav.

---

hvala na vrlo iscrpnim odgovorima!

imao bih još samo pitanje glede smanjivanja brzine ali ovo je mehaničko pa ako netko zna:
u pekaču se nalaze dva zupčanika: mali kojeg pokreće el. motor i veliki kojeg preko zupčastog remena pokreće mali zupčanik a gdje je na taj veliki spojen mehanizam za okretanje lopatice za miješanje tijesta.
koliko se ja kužim (a to je malo) je da kada okretanjem malog zupčanika pokrećemo veliki, to uzrokuje smanjenje broja okretaja velikog ali povećanje snage onoga što je pokretano s tim velikim zupčanikom. također koliko znam, broj okretaja se računa uz pomoć omjera promjera zupčanika. pa tako ako je promjer malog zupčanika 2cm a velikog 20 cm, omjer je 10:1 i to znači da ako el. motor okreće mali zupčanik brzinom od 1000 okr/min, veliki će se okretati brzinom od 100 okr/min no ujedno će davati i 10x više snage (dakle ako je snaga motora 30W (na malom zupčaniku), izlazna snaga na velikom će biti 300W)

Ono što mene u stvari zanima je kako još više ograničiti broj okretaja ALI na način da se dodaju reduktori na veliki zupčanik, dakle da se ne mijenja postojeća konstrukcija zupčanika pošto je dimenzijama odlično podešena. dakle da li mogu i kako još više smanjiti broj okretaja koji mi daje ovakva tvornički podešena konfiguracija

naravno, na veći zupčanik montiraš jedan manji, a ono što misliš pokretat staviš veći zupčanik i imat češ još manju brzinu okretaja

Snaga koja se predaje sa obrtne osovine je jednaka umnosku obrtnog momenta i broja obrtaja.

U teoretskom slucaju, bilo kakvim reduktorom ili multiplikatorom broja obrtaja necemo promeniti snagu, ona ce ostati ista.
Na primer, redukovanjem broja obrtaja na 1/10, broj obrtaja ce biti 10 puta manji, dok ce obrtni moment biti 10 puta veci, umnozak je isti kao na pocetku, dakle snaga je ista.
U prakticnom slucaju, svaki reduktor ili multiplikator ima mehanicke gubitke koji deo snage pretvore u toplotu, pa umetanjem prenosnog mehanizma izmedju osovine motora i pokretanog predmeta, izgubicemo deo snage koju proizvodi motor.
Dakle, u prakticnom slucaju mozemo dobiti samo MANJU snagu od pocetne.

Ne treba mesati SNAGU sa OBRTNIM MOMENTOM, ili laicki silom koju moze dati izlazna osovina reduktora.

Kod velikog odnosa redukcije, sile na izlaznoj osovini se mogu meriti tonama, dok sve to moze pokretati motor od nekoliko W.

--------------------------------------------------------------------------------------------
U tvom konkretnom slucaju, ako bi upotrebio motor sa permanentnim magnetima (poput motora za brisace ili motora za ventilator hladnjaka automobila), takav motor ima KONSTANTAN maksimalni obrtni moment cak do manje od 1/10 nominalnog broja obrtaja, i koji zavisi samo od dozvoljene struje rotora (moment ce opasti tek pri toliko malom radnom naponu, gde struju rotora ogranicava njegov termogeni otpor).

Stoga broj obrtaja mozes veoma jednostavno smanjiti, smanjenjem radnog napona motora, sto se pak postize bilo kakvim regulisanim ispravljacem koji ima dovoljno struje za konkretan motor.
Obrtni moment, tj. sila koja ce ti se pojaviti na pokretanom predmetu ce biti ISTA sve do veoma malog broja obrtaja (teoretski do nultog, a prakticno do veoma malog) .

Tipican motor za brisace ima oko 60 obrtaja u minuti, oko 15Nm (maksimalno) na izlaznoj osovini, moze davati oko 100W mehanicke snage (maksimalno) na osovini, i pri tom ce pri najvecem broju obrtaja iz napajanja trositi oko 120-140W snage zbog raznih gubitaka u motoru i reduktoru. Pouzdan je, jevtin, ima dug radni vek, i moze se bilo gde naci.

Da bi imao orijentaciju koliki su 15Nm, takav motor, ako bi imao izlaznu osovinu precnika 20mm, i ako bi oko osovine namotao sajlu (celicno uze), pa na sajlu okacio teret, moze podici 147Kg na visinu od 3,7 metara, za vreme od jednog minuta.


Pozdrav

još pitanja glede reguliranja brzine vrtnje DC motora od skutera:
kako je to 24V motor, trebao bih imati nekakav transformator ako ga spajam na gradsku mrežu, dakle 220V->24V. dakle kakav onda regulator brzine mi treba da bih mu smanjivao broj okretaja? jel se to može riješiti i kako sa ovim dimerom za svjetlo?

isto me zanima, vidim po ovim bauhaus katalozima da znaju imati neke lijeve bušilice za nekih 150kn... e sad, na bušilicama piše da su snage tipa 500W te da imaju okretaje od 0-3000 o/min.
Recimo da raskopam takvu bušilicu i samo preselim cijelu elektroniku na ovu konfiguraciju zupčanika iz pekača tako da el. motor iz bušilice okreće mali zupčanik a uz to da mu reguliram vrtnju sa njegovim potenciometrom koji se nalazi na okidaču? - di je tu problem