Re: Pad Soskica i poslednji cin povratka 90ih?Citat:
mmix: Onda nadje drugi razlog da zivi umesto da tera mene da kupujem ocajan namestaj da bi onn imao sta da radi. Kako mene nije pitao kad je birao svoju karijeru sasvim je psoteno i da ja ne snosim posledice njegovih odluka, ne?
He, pa ja to upravo i govorim. Posao je promenljiva kategogija, ono za sta ima potraznje danas ne znaci da ce imati
potraznje i sutra. Tako da kad bi neko ziveo za neki posao on bi time automatski sebi potpisao smrtnu presudu.
Bez obzira koji je posao u pitanju, fabrika namestaja je samo jedan od primera, isto vazi za svaku fabrku.
Citat:
milanche: Uhvatio si se prilicno priglupog primera da ilustrujes svoje nerazumevanje toga sto sam rekao.
Pravu snagu (ekonomsku, industrijsku, pa i svaku drugu) cini istrajnost u drzanju kontinuiteta
u odredjenoj disciplini. Iako se ekonomski usponi padovi desavaju i tu i tamo na globusu, na duze
staze isplivava kvalitet koji se gaji predanoscu kroz generacije, ljubomornim cuvanjem tradicije,
ono sto ameri zovu ´live and die for´.
Mogu da pocnem da nabrajam (i da se ne zaustavljam do podne) proizvode, pocevsi od optike
Carl Zeiss iz Jene, preko svajcarskih satova, motocikala i drugih opstih mesta u potrosackom izboru.
Tradicija, naravno, ne garantuje mesto bas na samom vrhu top liste kvaliteta u bas svakoj sekundi
u stolecu, ali garantuje dugorocno prisustvo u samom vrhu marketa. Onde gde se ljudi dugorocno i
predano bave nekom delatnoscu, prilike za hvatanje prikljucaka sa trendovima vremena u toj disciplini
su uvek vrlo izgledne.
Pravu snagu (ekonomsku, industrijsku, pa i svaku drugu) cini istrajnost u drzanju kontinuiteta
u odredjenoj disciplini. Iako se ekonomski usponi padovi desavaju i tu i tamo na globusu, na duze
staze isplivava kvalitet koji se gaji predanoscu kroz generacije, ljubomornim cuvanjem tradicije,
ono sto ameri zovu ´live and die for´.
Mogu da pocnem da nabrajam (i da se ne zaustavljam do podne) proizvode, pocevsi od optike
Carl Zeiss iz Jene, preko svajcarskih satova, motocikala i drugih opstih mesta u potrosackom izboru.
Tradicija, naravno, ne garantuje mesto bas na samom vrhu top liste kvaliteta u bas svakoj sekundi
u stolecu, ali garantuje dugorocno prisustvo u samom vrhu marketa. Onde gde se ljudi dugorocno i
predano bave nekom delatnoscu, prilike za hvatanje prikljucaka sa trendovima vremena u toj disciplini
su uvek vrlo izgledne.
Pravu snagu predstavlja hrana, sve to sto si nabrojao: satove, optike, bicikle itd. je sporedna stvar. Kada imas
dovoljno hrane tek onda mozes razmisljati o dzidza-bidza-ma.
Bez tih dzidza-bidza se apsolutno sigurno moze ziveti, a bez hrane apsolutno sigurno ne moze.
I kad je neko doveden u situaciju da bira dali da kupi biciklo ili prezivi tekuci mesec, on ce svakako
izabrati da prezivi ne obaziruci se na nekakve ideologije i na to sto ce fabrika bicikla mozda propasti.
Dakle, nikakvi kvaliteti, kvantiteti pomenutih dzidza-bidza ti tu ne pomazu.
A "dobar" deo naseg naroda je bas doveden u situaciju da bira -rucak ili "neka glupost"(nesto od cega se ne zivi).
Citat:
milanche:
...i da se vratim na tvoj primer: ako radis u fabrici namestaja, pa ta fabrika propadne, ti onda ne
sedis u istom mestu gde pokusavas da prezivis na aru okucnice sa kozom i tri kokoske, nego se skupis
sa jos par kolega majstora, pa otvoris svoju malu radionicu, koja nece praviti to sto se ne kupuje, nego
ces da izvidis sta je to sto ce da ide (a uvek nesto ide, mozda ne stilske garniture, ali ce mozda ici okviri
za prozore). Ako bas nista ne ide u tom tvom gradicu, svoj alat i radionicu stavis u torbu (ili natovaris na
prikolicu) pa put pod noge u susedno mesto gde fabrika namestaja jos radi, pa kad iscrpis susedne fabrike,
ides dalje. Kad ponestane u jednoj drzavi, ides u drugu, kad ponestane drzava, menjas kontinent ...zato
jer nisi svastar nego imas svoj licni identitet proizvodjaca namestaja, lika koji o tome sve zna, jer su ti taj
posao radili jos njih 5-6 u porodici. Na drugom kontinentu na kojem se zapatis, pocinjes da dovodis na stalne
ili sezonske poslove gomilu zemljaka. U neke kafane u Astoriji u NYC mozes gotovo po kalendaru da odes da
bi video oprostajnu veceru za zemljake koji se vracaju posle x meseci sezonskih poslova nazad kuci, donoseci
donoseci pare koje u zavicaju ne bi zaradili ni za pet do deset godina.
...i da se vratim na tvoj primer: ako radis u fabrici namestaja, pa ta fabrika propadne, ti onda ne
sedis u istom mestu gde pokusavas da prezivis na aru okucnice sa kozom i tri kokoske, nego se skupis
sa jos par kolega majstora, pa otvoris svoju malu radionicu, koja nece praviti to sto se ne kupuje, nego
ces da izvidis sta je to sto ce da ide (a uvek nesto ide, mozda ne stilske garniture, ali ce mozda ici okviri
za prozore). Ako bas nista ne ide u tom tvom gradicu, svoj alat i radionicu stavis u torbu (ili natovaris na
prikolicu) pa put pod noge u susedno mesto gde fabrika namestaja jos radi, pa kad iscrpis susedne fabrike,
ides dalje. Kad ponestane u jednoj drzavi, ides u drugu, kad ponestane drzava, menjas kontinent ...zato
jer nisi svastar nego imas svoj licni identitet proizvodjaca namestaja, lika koji o tome sve zna, jer su ti taj
posao radili jos njih 5-6 u porodici. Na drugom kontinentu na kojem se zapatis, pocinjes da dovodis na stalne
ili sezonske poslove gomilu zemljaka. U neke kafane u Astoriji u NYC mozes gotovo po kalendaru da odes da
bi video oprostajnu veceru za zemljake koji se vracaju posle x meseci sezonskih poslova nazad kuci, donoseci
donoseci pare koje u zavicaju ne bi zaradili ni za pet do deset godina.
Kao sto rekoh fabrika namestaja je samo jedan primer, za svaku fabriku vazi isto.
A to sto pricas "da otvoris malu radionicu" to je bajka. Zato sto da bi bilo sta "otvorio" trebaju ti pare,
a para nema! Da odes u drugi grad isto trebaju ti pare: Za kiriju, za hranu...you name it. A para nema!
Da odes u drugu drzavu opet ti trebaju pare, za kartu autobusku-avionsku kakvu god. A para nema!
I onda si primoran da "svastaris", osim ako nisi od onih sto se hrane "gledanjem u sunce".
A vidim neko tu pominje poljoprivrednike, penzionere itd.
Pa znate li vi uopste kolike su penzije?(ne mislim pritom na onu statisticu zebanciju zvanu prosek)
Znate li vi uopste kako poljoprivreda funkcionise danas?
Poljoprivredne penzije - 8000 din - 2*4000
Minimum radnicke penzije - 12000 din - 2*6000
I? dal ce onaj sa takvom penzijom da kupuje bicikle, satove, namestaj...???
ili ce da kupuje hranu???
Znate li koliko je poljoprivredno "gazdinstvo" u srbiji? (mislim na povrsinu zemljista) (i ne mislim na
gazdinstva u Vojvodini)
-manje od 5 Ha. Znate koliko se moze zaraditi na tolikoj povrsini??? Moze se zaraditi samo manjak
i dugovi, ukoliko je to jedino zanimanje.
Zasto? Pa zato
Zato sto da bi se ta povrsina obradjivala potrebna je mehanizacija, a mehanizacijakosta, a para nema! Zato sto se mora uloziti u seme, djubrivo, preparate za zastitu itd. Sve to kosta,
a para nema! I onda se svastari da bi se prezivelo...
Samim tim poljoprivrede nema, ono sto ima je skupo zbog visokih troskova proizvodnje pa se uvozi
strano... I tako...
Ignore: Nedeljko!
K, moguće da je tako i da je buduća guvernerka lažov i lopov zato što je u jednoj stranci (jel' to važi za sve stranke?), ali moraću da te ispravim: institucija o kojoj govorimo je u proteklih nekoliko decenija (koliko ja pamtim, verovatno i više od toga 
pod partijskom kontrolom.
