Sta mogu da uradim, ako (skoro) nista ne znam/nemam...?Elem, standardna prica. Lagano se blizim 30toj (fali mi jos koja godina do tog "jubileja") i kad pogledam sta sam sve nameravao dotle da postignem, a koliko se nisam ni priblizio tome, lagano me hvata panika. Da li je za to kriva burna skorasnja proslost nase drzave, ja i moji licni nedostaci i pogresne procene ili Sveti Petar nije vise ni bitno. Hteo bih posle ovog fijaska zvanog 20te da probam malo nesto drugo, negde drugde.
Bottom line je sledeci - Nemam zavrsen fakultet, od srednje samo gimnaziju. Nemam nikakav zanat, niti sam strucan u nekoj nauci ili znanju potrebnom za dobar honoraran rad (kao dizajn sajtova). Nemam ni skoro nikakav staz ili radnu praksu.
Samim tim nemam ni mogucnost da dodjem do jednog od tri najcesca nacina na koji ljudi odu da posete (na duze
) strane zemlje - poziva strane firme. Nemam ni ono sto (izgleda) skoro svi imaju - bar jednog, makar i daljeg rodjaka u nekoj stranoj zemlji. Konacno, nemam ni poznanstva sa strancima na osnovu kojih bih mogao da svratim negde preko, pa da probam da se snadjem. Naravno, prestar sam i predekintiran za skolovanje u inostranstvu.Od resursa koji bi mi pomogli koliko toliko, imam samo ono standardno:
Solidno znanje engleskog. Osnovna kompjuterska pismenost. Kakva takva sklonost ka pisanju (prica, kritika, clanaka, sta god). Solidno poznavanje (pop) kulture. Minimalna (ali bas minimalna) jednokratna sposobnost finansijskog samoodrzanja preko grane na minimalan rok ili za neku minimalnu investiciju.
Posto ne ocekujem da mi resenje sleti samo u sanduce, razmisljao sam o alternativnim nacinima (privremenog) odlaska.
Neka od resenja koja su mi pala na pamet i problem u realizaciji:
1) Odlazak negde, zavrsavanje nekakvog kursa/obuke i bavljenje time, makar privremeno. Da li je ovo realno izvesti, ako nemas radnu, odnosno boravisnu dozvolu (sem putnicke vize)?
2) Odlazak negde, ulaganje onog minimalca u nesto pa ostanak na osnovu toga, ali ne znam kako bih se izdrzavao onda...
3) Povezivanje sa pojedincima, udruzenjima ili firmama za pomoc ljudima zeljnim emigracije, ako to postoji, a da nije mafija.
4) Brak (pravi, sto da ne), s tim sto ne znam nista o nacinu povezivanja sa strankinjama na ovu temu.
Ako neko ima bilo kakav dodatni predlog ili dopunu ovih mojih, puno bi znacilo. Ako pak neko misli da su mi sanse za let preko grane pod ovim uslovima nepostojece, i to bi mi na kraju krajeva koristilo da znam. Takodje mi trebaju predlozi za zemlje kod kojih bih imao sansu s obzirom na nezavidnu licnu situaciju. Ono o cemu ja fantaziram su naravno neki mirniji kraj Amerike ili Kanada ili na kraju krajeva bilo koja zemlja gde je engleski zvanican jezik.
Usput, da li je lakse otici sa drustvom koje ima po nesto od ovoga sto meni fali (tetku van 381 podrucja recimo), ali im fali nesto od ovoga sto ja imam (ne zna engleski npr.) ili solo?
Sad da pitam dalje...
