Trofazni invertor -problem prilikom napajanja elektronike i energetskog dela sa iste faze

@goran_68

Drago mi je zemljace :-).

Tuga sa Fijatom, sve je na principu: hrani kozu i ne pipaj dugmice :-)

Puno pozdrava

Eto i starih poznanstava...
Evo ovako uskoro cu okaciti kompletnu semu. Na toj semi sam nacrtao neke blokove uz koje ce ici komentari i pitanja, tacnije da proverim da li sam razumeo, ne bih da je pravim a da ne znam sta se tu nalazi i zasto. Hvala na strpljenju...
Inace sutra mi stizu limovi za trafo pa ce verovatno on biti gotov do vikenda...

Tu je sada i konacna sema i moja neka pitanja i objasnjenja da proverima razumevanje.
BLOK 1:
Ulazni deo trofaznog ispravljaca su strujni transformatori. Nakon ispravljaca imamo otpornik R21 koji glumi kratak spoj, da bi ocitavali mali napon. Tacnije strujno kolo se zatvara kroz 2 fazne diode i R21, U ovom bloku postoji jos i RC clan, sacinjen od R20 i C9, koji pravi kasnjenje od 47us.
BLOK 2:
Ovde se nalza potenciometri pomocu kojih podesavamo prag propustanja komparatora iz bloka 8. Tacnije podesavamo pri kojo struji motora ce koji komparator provesti i resetovati kontroler.
BLOK 3:
Dodatno kasnjenje pomocu R17 i C8 u slucaju kratkotrajnog preopterecenja motora i prilikom zaleta.
BLOK 4:
Ovde se nalaze hardverski namestena mrtva vremena. Tokom inicijalizacije kontrolera otpornioci 2k2 definisu stanje pina i na kondenzatoru 10n imam razliku potencijala 0 pa nijedna dioda nece voditi (na oba kraja imamo 2.5V). Mrtvo vreme je realizovano otpornicim 270Ohm i kondenzatorom 10n. Za slucaj niskog stanja pina kontrolera, kondenzator se puni preko gornjeg otpornika 270Ohm, i napon na kondenzatoru je 2.5V sa pozitivnim krajem na gore. Za slucaj visokog stanja pina kontrolera kondenzator se preazni preko donjeg otpornika 270Ohm i sada je napon na kondenzatoru ponovo 2.5V sa pozitivnim krajem na dole. Time je omoguceno da uvek samo jedna dioda vodi.
BLOK 5:
TLP250 sluzi kao driver za mosfete. Pitanje, da li je potreban kondenzator 1000uF/35V ili je samo pozeljan radi dodatne stabilizacije?
BLOK 6:
Ovde se nalazi Snubber kolo. Zbog cega je ova sema snubber-a. Da li je potrebno staviti diodu pre kondenzatora, a kondenzator u paralelu sa otpornikom? Zasto je postavljen kondenzator 100n izmedju DC+bus i DC-bus?
BLOK 7:
Napajanje cele elektronike i energetike, dovedeno sa odvojnog transformatora, postavljene su diode i otpornici da bi se izbegli sumovi usled rada PWM-a.

@zivadin_despot

>BLOK 1:
Ulazni deo trofaznog ispravljaca su strujni transformatori. Nakon ispravljaca imamo otpornik R21 koji glumi kratak spoj, da bi ocitavali mali napon. Tacnije strujno kolo se zatvara kroz 2 fazne diode i R21, U ovom bloku postoji jos i RC clan, sacinjen od R20 i C9, koji pravi kasnjenje od 47us.<

Ovo je ok, R21 < 5 ohm.

>BLOK 2:
Ovde se nalza potenciometri pomocu kojih podesavamo prag propustanja komparatora iz bloka 8. Tacnije podesavamo pri kojo struji motora ce koji komparator provesti i resetovati kontroler.<

Ok.

>BLOK 3:
Dodatno kasnjenje pomocu R17 i C8 u slucaju kratkotrajnog preopterecenja motora i prilikom zaleta.<

Ok.

>BLOK 4:
Ovde se nalaze hardverski namestena mrtva vremena. Tokom inicijalizacije kontrolera otpornioci 2k2 definisu stanje pina i na kondenzatoru 10n imam razliku potencijala 0 pa nijedna dioda nece voditi (na oba kraja imamo 2.5V). Mrtvo vreme je realizovano otpornicim 270Ohm i kondenzatorom 10n. Za slucaj niskog stanja pina kontrolera, kondenzator se puni preko gornjeg otpornika 270Ohm, i napon na kondenzatoru je 2.5V sa pozitivnim krajem na gore. Za slucaj visokog stanja pina kontrolera kondenzator se preazni preko donjeg otpornika 270Ohm i sada je napon na kondenzatoru ponovo 2.5V sa pozitivnim krajem na dole. Time je omoguceno da uvek samo jedna dioda vodi.<

Sema je ok, razumevanje delimicno tacno: Kada je pin visok, struja potece iz pina koji je na +5V (priblizno), prakticno je jedan kraj kondenzatora na +5V, on se izvesno vreme puni kroz donji 270 ohm, pri cemu je sredina razdelnika 270+270 ohm, u prvom trenutku bila +5V jer je kondenzator bio prazan, sa punjenjem sredina razdelnika opada nadole sve dok ne dostigne treshold LED (sto je cetvrtina death-time) od 1,6V koja je za taj smer struje. Posle toga se sve vreme dok traje visoko stanje na pinu za PWM, napon na razdelniku ne menja i iznosi 5V - 1,6V, tj. oko 3,4V (+-100-200mV zbog pada na mosfetu u pic-u). Kada PWM pin ode u nisko stanje, onaj isti kraj kondenzatora sada biva priblizno na masi, gde sredina razdelnika u prvom trenutku ima -1,6V u odnosu na masu i punjenjem kroz gornji 270 ohm se za izvesno vreme prepolarizuje dok ne dostigne +1,6V u odnosu na masu, tada provede druga LED i taj napon ne raste dalje dok je nisko stanje. U trecem polutalasu (pin PWM opet visok), u prvom trenutku je na sredini razdelnika +5V + 1,6V (6,6V) i ponovnim punjenjem opada ka 3,4V i tako u nedogled. Ukupni death-time je promena na C od +-1,6V, tj oko 3,2V, sto je oko 64% od 5V, pa vazi obican obrazac t[sek] = R[ohm] x C[F].
Zapazices da kada npr. gornji 270 ohm puni, donji 270 ohm je parallno kondenzatoru i sa obe LED, i kroz njega se razgranava deo struje (1,6V/270 ohm=5,9mA), on u saradnji sa 2k2 pomaze kod praznjenja C u trenutku kada pin za PWM postane visokoimpendansan. To si dobro razumeo. Mozda je bolje da za taj razdelnik stavis 220+220 ohm, zbog sigurnije pobude TLP250. Onaj suprotni otpornik koji biva paralelovan sa LED jako poboljsava imunost na tranzicione smetnje, u cemu mu dodatno pomaze C, a schmidt triger u TLP250 "odsecno" prebaci stanje.

>BLOK 5:
TLP250 sluzi kao driver za mosfete. Pitanje, da li je potreban kondenzator 1000uF/35V ili je samo pozeljan radi dodatne stabilizacije?<

Mozda se lose vidi na mojoj zvrljotini, ali tu ide 100uF, i 100nF se spaja najblize TLP-u, a 100uF sledeci po rastojanju, i osim tog 100uF nije potreban nikakav drugi elko posle greca za konkretni TLP250, jer je njegova prosecna struja potrosnje oko 20-30mA sa veoma kratkotrajnim pikovima od oko 1A.

>BLOK 6:
Ovde se nalazi Snubber kolo. Zbog cega je ova sema snubber-a. Da li je potrebno staviti diodu pre kondenzatora, a kondenzator u paralelu sa otpornikom? Zasto je postavljen kondenzator 100n izmedju DC+bus i DC-bus?<

Sa diodom bi se dobilo asimetricno prigusenje odzvonjavajucih pojava, a ovde imamo simetricnu promenu i snubber je istovremeno za oba MOSFET-a, jer za ucestanosti PWM i za ucestanosti vise od nje Bulk Elko i 3 x 100nF na DC bus-u mozes smatrati kratkim spojem.
Dakle RC na red bez ikakve diode.
100nF koji su na svakom polumostu sluze kao kratak spoj za visoke frekvencije, kao "pading" kondenzator za snubber, i kao "dump" za povratne pojave kroz interne diode MOSFET-a, koje su posledica praznjenja induktiviteta motora. On prakticno prvi preuzima deo energije povratne pojave (koja je apsolutno neizbezna jer magnetna energija nagomilana u induktivitetu se MORA negde isprazniti, a u ovom slucaju kroz interne diode nazad u Bulk elko na DC bus), jer su Bulk Elko na DC bus-u udaljeni i nemaju idealan ESR i ESL (koji je ovde kriticniji), i prakticno se nadpunjenje prostre niz vodove poput talasa i zavrsi u Bulk Elko. Bez 100nF bi na polumostovima mogao imati pik premasaj od nekoliko desetina volti. To sa 100nF se zove lokalni decoupling. Inace, taj 100nF se stavlja sto blize mosfetima, sto je moguce blize, a i bulk Elko takodje, mada on moze biti sledeci po udaljenosti.

>BLOK 7:
Napajanje cele elektronike i energetike, dovedeno sa odvojnog transformatora, postavljene su diode i otpornici da bi se izbegli sumovi usled rada PWM-a.<

To je ok, mada za napajanje TLP250 nisu potrebne takve mere, nuzno je samo za PIC.
-------------------------------------------------------------------------

Postoji katastrofalna greska na semi u bloku 5.

Naime, ako si dovoljno pazljivo pogledao fotku koju sam postavio (IMG1751.jpg), videces da donji kraj (-) napajanja od svakog TLP250 posebno (dakle svih 6), se vezuje najdirektnijim putem na source svog MOSFET-a. Ne na stampani vod koji nastavlja od source pa na dalje vec posebnim komadom pcb DIREKTNO na source nogu.

Jos vaznije, ako pazljivije procitas moj post, videces da ti za SVA TRI gornja (top) TLP250 trebaju TRI posebna galvanski razdvojena napajanja (koja ne moraju biti stabilisana i mogu biti od 12- max 18V). Dakle, svako od ta tri ima svoj namotaj na trafou, gde treba voditi racuna o izolaciji, jer izmedju ta tri namotaja vladaju naponi koji se nalaze na izlazima polumostova.
Sva tri gornja TLP su vezana svojim minusom za gornje source i poseduju taj napon, ma kakav on bio u datom trenutku, tj. plivaju zjedno sa izlazom svog polumosta.

Cetvrto napajanje napaja sva tri donja TLP250, kroz otpornike po 1 ohm i na + i na - za svaki donji TLP.
Takodje je njegov namotaj na trafou dobro izolovan od namotaja za napajanje PIC.

Ti otpornici od 1 ohm sprecavaju velike struje kroz komade stampane veze koji idu od - napajanja donjih TLP250 do donjih source, takodje su nuzni i na + napajanju svakog pojedinacnog donjeg TLP250. To cu ti podrobnije objasniti sledecom prilikom. Ali za pocetak, sprecavaju nezeljenu pobudu.

Eto, to bi bilo to.

Pozdrav, nastavljamo sutra konsultacije

P.S.

Zaboravih: za 3 x 36AC za konkretan motor ti treba amplituda od 36 x 1,41 = 50,76V, sto znaci da ces sa napajanjem od svega 50V morati PWM da "razvuces" od 0-100%.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.07.2012. u 04:16 GMT+1]}

@zivadin_despot

Jos nesto...

Primetio sam da se uporno drzis velicine od 15 ohm u gate od MOSFET-a.

Ovako:
Kada se pretera sa velicinom Rg, preti opasnost od ukljucenja doticnog MOSFET-a kroz njegov Cdg,
od strane onog drugog iz istog polumosta.
Preterivanjem smatraj vrednosti reda PAR STOTINA ohm.

Kada je Rg mali, na prvi pogled su switching gubici mali zbog kratkog vremena prebacivanja on-off stanja.

E, nije bas tako: Kada su vremena tranzicija kratka, velika je brzina promene struje u vremenu (dI/dT),
sto izaziva gadne prelazne pojave na svim rasipnim induktivitetima, pa cak i na veoma kratkim stampanim
vezama, kod vecih struja i brzina cak je od znacaja koliko je "duboko" potopljen tranzistor u PCB,
odnosno duzina njegovog source uvodnika (u svakom datash. od mosfet-a snage ces naci podatak o
INDUKTIVNOSTI source uvodnika).
Te prelazne pojave se klampuju internom kontradiodom, koja je u stvarnosti prava zener dioda sa
breakdown naponom nesto vecim od dozvoljenog napona za dati mosfet, a ona se zbog toga jako greje.
Kada ukljuci jedan tranzistor, ako je veoma strma tranzicija, u suprotnom tranzistoru se pojavi veoma velika
recoverry struja u njegovoj kontradiodi, koja moze u kratkom intervalu dostici nekoliko A. Ta struja prakticno potece uzduzno kroz polumost pri punom naponu napajanja, pa vidi kolika je trenutna discipacija oba tranzistora
(prakticno je cist umnozak punog napona napajanja i recoverry struje).

Dakle, kod premalog Rg tranzistori VISE greju i opasno se priblizavaju granicnim mogucnostima struja,
i to je sve gore sto je veca frekvencija.

Kada se Rg poveca, strmina tranzicija opadne, poveca se discipacija samog on-off prebacivanja, ali izostanu
snazne prenaponske pojave i smanje se recoverry struje, pa je sveukupno zagrevanje OZBILJNO MANJE nego u prvom slucaju.

Naravno,ako se i sa tim pretera, gubici prebacivanja mogu dostici onu tacku iz prve stavke.

Dakle, velicina Rg se podesava dok se ne dobije najniza tacka discipacije (prakticno donja tacka na ulegnucu jedne priblizno parabolicne krive), za datu najvisu frekvenciju na kojoj cemo raditi.

Prakticno je dobar kompromis izmedju velikih recoverry i klamp gubitaka i gubitaka koji nastaju produzenjem vremena
zadrzavanja u "linearnoj" oblasti.
Osim toga, sam tranzistor je najbolji snubber, ako mu se dobro namesti strmina tranzicije, jer svejedno bi se ta toplota razvila na samoj eksternoj snubber grupi.

VAZNE MERE:
Kada se "trazi" optimalna vrednost Rg, prvo se death-time znacajno poveca, pa se onda namesta Rg, pracenjem temperature MOSFET-a pri istim uslovima potrosnje, pa se onda skrati death-time na bezbednu vrednost.

Posto ove tekstove ne pisem samo za tebe, ne zameri mi sto sam ponekad opsirniji.
Ipak je ovo forum, i mali prostor za razjasnjavanje tih pojava i pravila, pa na ovaj nacin, ljudima koji se nameravaju ili se vec bave switching napravama, dajem polazne putanje za istrazivanje literature.
Nemam nacina da u ovaj forum "strpam" tri decenije rada sa switching napravama.

Inace, podsecam te da pretreses one dokumente koje sam postavio oko gate-drive, a to preporucujem i ostalima koji su zainteresovani za ovu oblast.

Za takvu aplikaciju (pogon motora), tranzistori koje koristis imaju relativno mali Qg, pa preporucujem izbor Rg izmedju 22 i 68 ohm, sto vazi i za IRF730, 830, 840 za visoke napone..., tek mozda kod IRFP450-460 bih isao na Rg reda 15-33 ohm, ili kod niskonaponskih aplikacija IRFP064 i sl...

Pozdrav

I treba opsirnije, bolje se shvati, svakako hvala na svim savetima...
Buni me jedna stvar, za donje TLP-ove napajanje je zajednicko (VCCRST i GND_RST), stavljam i na + i na - po otpornik od 1Ohm, ciji - nikako da ne vezem za -DCbus (GND_EN), kako onda spojim TLP sa donjim source-ovima?
Kod gornjih TLP-ova minus vezem da source gornjeg mosfeta.
Evo i sema...

Bio sam na terenu i nisam stigao do sada da ogovorim. Na pocetku teme sam se javio jer sam predpostavio da je covek dobro uradio PCB i da se pobrinuo da procita uptstva za IR-ove.IR-ovi su napravljeni za taj rezim rada i pruzaju lepo resenje vodeci racuna o pogonu izlaznih mosfetova i rezimima rada istih (citaj pdf). U praksi sam cesto nailazio na servo drive-ove koji su cak imali osigurace izmedju - pola napajanja i source-a mosfetova (0,3A za r/s/t i 1A za r-s-t granu) te kada se analizira ova situacija postaje vrlo jasno zasto je to u - grani. Odvajanje optocouplerom je stvar koja se standardno radi ali ako se koriste IR-ovi to nije neophodno. Kada koristim MCU-ove za kontrolu rada bilo kog uredjaja uvek se vodim idejom sta se desi kada istog nema (ispao iz postolja ili ga neko izvadio) ili nije starovao - stoga uvek radim hardware WDT eksterno od MCU-a i svi kontrolni izlazi po pravilu imaju pull-up otpore (posto neki MCU po defaultu svoje pinove postavljaju u TTL SCHMIDTH INPUT a to znaci da mu je default stanje logicka 1 (+Vdd)) a posle njih slede tranzistori koji pogone ili opto ili impulsne trafoe itd (nikad MCU ne gura direktno opto ili bilo sta). WDT postavljam da mi iskljuci napajanja SVIH izlaznih elemenata. Takodje UVEK idem od pretpostavke da se MCU zakuca u nekom trenutku te stoga ne verujem u varijantu da PWM ne moze ici u celom opseg 0-100% i zato je potrebno uraditi na hardware nivou sve mere predostroznosti da ne dodje do previsokih napona/struja (dovesti napajanje koje moze da izdrzi 100% PWM-a) ili pak do pogresnih ukljucenja mosfetova (oba u istoj grani!!!). Dakle citati pdf-ove i hardver da brine o bezbednosti -to je moja preporuka.

---

Imam pitanje za Dragoljuba , IR2110 ima SD pin koji "stiti" tranzistore recimo kod ukljucenja PIC-a, takvo nesto nema TLP drajver, ustvari ima, jer treba energiju koja treba da upali opto diodu, PIC bi "trebao" da ima LO stanja na pinovima dok se inicijalizuje, da li sam u pravu? Ili je najbolje da pic preko releja okida kontaktor koji napaja IGBT polumostove ali i onda postoji opasnost u vremenu dok kontaktor "iskljucuje" da dodje do kratkog spja na IGBT-ovima ako PIC "poludi"

Radio sam sa IR2110 odnosno IR2113 koji je jeftiniji a dodje na isto i imao problema( i previse) ,uspio da ga "natjeram" da radi. Inace sto veci Qg tranzistora veci problem sa IR2110, inace ima fantasticnih toshiba mosfeta 600V raznih struja cak i preko 50A sa vrlo malim Qg koji mogu da zamjene IBGT.

[img]


Uploaded with ImageShack.us

[/img]

Dragoljub je lepo napisao - treba postaviti da elektroliti za izlazne mosfetove pune preko otpora pa kada se napune onda se releom premosti isti. Takodje treba pratiti da li napon uspe da se podigne na potrebni nivo jer ako nesto ne valja na izlazima nece dozvoliti podizanje napona napajanja. Premostenje releom treba onda pic da uradi jer bi za to vreme trebalo da su se smirile i sve prelazne pojave ukljucenja.

---

@elektrostudio



Covek je veoma neiskusan sa power aplikacijama bilo koje vrste...
U "taku" sam to shvatio, pa sam resio da mu pomognem na nacin koji ce mu sigurno proraditi.
Vi znate kakve probleme moze napraviti pogresno postavljanje komadica PCB koji vodi od IR2110 i slicnih charge-pump drivera, ka source/emiterskom vodu MOSFET/IGBT (centimetar greske i imate ili nezeljeno ukljucenje izlaznog elementa ili mrtav IR2110 :-).
Jednostavno, u svakom data-sheet od takvih kola to i pise, a ima i gomila aplikacionih nota koje dobro razjasnjavaju razvodjenje PCB, medjutim, ipak je potrebno ne biti pocetnik za razumevanje toga.
Upravo zato, sa zrtvovanjem nekoliko eura vise, sam mu postavio ovakvu shemu, koja izuzetno pouzdano radi u kombinaciji sa PIC MCU, koji po resetu ima sve pinove u High-Impendance stanju, tako da im spoljna komponenta makar bila i 1 Mohm u potpunosti odredjuje stanje.
PIC MCU tek po inicijalizaciji postavi orijentaciju pinova u smislu ulaz/izlaz.
U ovom slucaju bilo kakav reset zavrsava stop stanjem za sve izlazne tranzistore.
Kod upotrebe IR2110 se mora shutdown drzati pinom iz MCU, a ako MCU "padne" otpornikom povuci shutdown u bezbedno stanje, tj. upotreba minimalno 7 pinova: PWM1, !PWM1, PWM2, !PWM2, PWM3, !PWM3, i zajednicki shutdown.
Eventualno eksterne mere poput WDT, koji obara shutdown (naravno najbolja varijanta).

Nikako nisam tvrdio da su charge-pump driveri losa stvar, i ja ih rado koristim, samo su za pocetnika veoma zahtevni sa rutovanjem veza.
Ona shemica sto sam je prilozio, nije zahtevna, ako se ispostuje par sitnica, a posto zivadin_despot ipak nije shvatio, postavicu shemu, jer slikom je lakse objasniti.

Sklop ce mu pruziti priliku da meri pojave kod power PWM i da iz toga polako uci, jer sklop nije uopste osetljiv na brljotine koje se mogu pojaviti na polumostovima.


Pozdrav

@grabik

Oko stanja pinova na PIC sam istovremeno vama odgovorio, pisuci gospodinu elektrostudio.

Kod charge-pump drivera je u stvari sva "magija" spreciti da deo izlaznih struja potece kroz putanju punjenja boost kondenzatora, i naravno nemoguce je ostvariti 100% PWM, osim ako se upotrebe charge-pump driveri koji imaju dodatnu charge-pump, koja "drzi" gornje napajanje cak i kada je izlaz polumosta besprekidno u visokom stanju (Ti ima nekoliko takvih vrsta).

Pojevtinjuju sklop, i izbegavaju potrebu za lebdecim napajanjima eksternog tipa (prednosti), ali zato nemaju galvansko razdvajanje i zahtevni su po pitanju PCB (mane).

A sto se tice off stanja za TLP250, automatski su obezbedjena otpornickim razdelnikom (vec sam objasnio Hi-impendance stanje po resetu kod PIC-a).

TLP250 imaju shmidt triger za svetlo sopstvene LED, tako da se ispod odredjene sruje kroz LED za 150nS zakljucavaju u off stanje. Takodje imaju par dobrih osobina: da su obe tranzicije izuzetno simetricne za razliku od mnogih optokaplera (2 x 150nS tipicno), i pik struju od +-1,5A.

Dakle, da budem veoma precizan: PIC MCU imaju default input stanja za sve pinove osim onih za oscilator i nekih specijalizovanih (kod nekih modela). U input stanju, pin od PIC-a mozete smatrati kondenzatorom od tipicno 5-7pF, koji je jednom krajem vezan za masu a drugim za doticni pin, i otpornoscu od nekoliko stotina Mohm ka unutrasnjosti PIC-a.
Bukvalno mu mozete promeniti stanje inputa naglim priblizavanjem ruke cak iako ste uzemljeni i vi i PIC.


Nema potrebe ni za kakvim kontaktorom u napajanju, osim onog koji se uklljuci da bi premostio otpornik koji sprecava udarno punjenje Bulk Elko.

Bilo koji kontaktor, ako ima paralelno namotaju RC clan pravilno dimenzionisan za radni napon kontaktora i za osobine njegovog namotaja, nece zasmetati PIC-u, cak iako je PIC zalepljen za njega, osim ako zbog vibracija ne ispadne iz podnozja :-).

Zaboravih nesto kod TLP250: ima interni pulldown, koji "drzi niskim gate dok TLP nema napajanje.

Pozdrav

Dragoljube evo sad mislim da sam dobro povezao mase donjih TLP-ova... Sto se tice ovakvih power aplikacija, pocetnik sam i malo iskustva imam, tako da je svaki savet dobro dasao. Do sada sam uradio samo jedan monofazni invertor, na kome sam se ucio, i radio je, opterecivao ga sam nekim manjim motorom. Evo i njegova sema i plocica, na nekoj od tema ima i o njoj price i o definisanju otpornika na gate, al' to nije sad toliko bitno, nego da vidim kako bi to trebalo pravo.

@zivadin_despot

Nemam skorije vremena da razmatram ovaj monofazni, u guzvi sam sa poslom.

A ovako treba ono sto smo do sada razmatrali:

Pozdrav

P.S.
Potkrao mi se jedan maleni prekid na vodu -DC bus. Ispravi sam.

U uputstvima za IR2110 ti pise da se drzi rastojanje do MAX 1 inca(ili 25mm) od pina IR koji pogoni mosfet/igbt do gejta mosfeta, ovo tvoja pcb moze da radi sa manjim strujama cim to opteretis pitanje je kako ce to raditi. Takodje i veze struja izmedju polumostova sto je moguce krace, estetika pcb je ovdje marginalna stvar vodi kratkospojnike(deblje zice) ako moras.

@zivadin_despot

Otpornike 1k sa gate-ova ja source-u stavi odmah do samih IRF-ova (sto blize!). Nemas potrebe da stavljas stabilizatore za napajanje power strane ali je lepo videti ih. Nisi se izjasnio nastavljas li sa IR-ovima ili prelazis na TLP? Inace sam MCU pri ukljucenju postavlja pinove u INPUT direction a kako neki pinovi znaju da budu TTL SCHMIDT inputi time je automatski ukljucen pull-up otpor na tom pinu te ako zelis da stavis pull-down otpore moraju biti manji od pullup unutar MCU. Zato sam rekao da je najbolje i spolja staviti pull-up a dalje resavati logiku ili tranzistorima ili IC kolima. Ja cesto koristim PAL/GAL chipove da resim logiku sigurnosti - brzi su a i programibilni.

---

Ok, provereno - kazu u datash da port B inicijalno ide u input stanje ali bez pull-up otpornika... Znaci sve je u redu, moze se ic i sa pull down otpornicima bez bojazni

---

[quote]elektrostudio: Ok, provereno - kazu u datash da port B inicijalno ide u input stanje ali bez pull-up otpornika... Znaci sve je u redu, moze se ic i sa pull down otpornicima bez bojazni[/quote

To sve vreme pricam, i ne pricam gluposti...

Takodje, cak i ako su ukljuceni interni pull-up, nece "pomeriti" napon na 2k2+2k2 razdelniku za iole znacajnu vrednost.

Ako se koristi TLP250 i PIC MCU za upravljanje, molim nikakvih konstruktivnih modifikacija na mom sklopu.

Sve je to godinama u pogonu na puno mesta, i to u veoma "agresivnom" okruzenju, kao npr. pogon "bombardera", tj. korona generatora, koji proizvodi na pola metra od sklopa 20KV pri 20KHz i pri tom generise oko 3KW snage.

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.07.2012. u 16:33 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.07.2012. u 16:36 GMT+1]</sub>

@zivadin_despot

PCB napravi da lici na ono sto sam crtao u "Primer.pdf".
Upravo sam ga zbog toga na taj nacin crtao.
Ako imas vise od jednog Bulk elko ( a cini mi se da sam ih video tri), bolje ce biti
da ih pravilno rasporedis duz DC bus, nego da ih koncentrises na jednom mestu.

P.S.
Nocas mi je crkao racunar, pa ovo pisem sa burazerovog.
Nece me biti na forumu mozda do sutra, dok ne konfigurisem drugi.
---------------------------------
Siguran sam da sam vec u prvim postovima dao odgovore na vecinu tvojih pitanja.
Posto ono sto pisem, pisem sa veoma velikom gustinom informacija u svakom tekstu koji opisuje rad necega, molim samo polako i pazljivo procitati to, i ako treba ponovo, jer uglavnom sam sve potrebno rekao.

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.07.2012. u 16:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.07.2012. u 16:47 GMT+1]</sub>

Ja isto citam i citam i citam.... valjda cu da skontam na kom jeziku pisu.
Svaka vam cast u ime nas koji nemaju pojma o ovome ali zrelija tema odavno nije bila na nekom od foruma.
Macola druze cuvaj malo strpljenja i za mene kad dodjem u KG (nije iskljuceno da me istog dana deportujes za Doboj).
Pozdrav, BP

@macolakg, snimio sam ovu temu u bookmark, vrlo korisno, hvala na informacijama koje si podjelio sa nama.