SSD (Solid State Drive)

Jedna od velikih stvari koja se desila u svetu racunara je iz 2007 god. kada je na CES souu ili (Consumer Electronics Show) u Las Vegasu, predstavljen SSD (Solid State Drive). To je zapravo tehnologija koja je postojala nekoliko godina ranije, ali tek tada je postala nesto sto bih obican korisnik mogao da upotrebi.

U ovoj temi cu vam objasniti sta je SSD disk i kakve koristi imamo mi kao korisnici od njega.

STA JE SSD DISK?!





Solid state ili tvrdo stanje je elektricni termin koji se odnosi na elektroniku koja je u potpunosti izradjena od poluprovodnika. Termin je prvobitno koriscen za definisanje tih elektronika kao sto su radio-tranzisotri koji koristi poluprovodnike a ne vakum cevi u njenoj izgradnji. Skoro sva elektronika koju koristimo danas je napravljena od poluprovodnika i cipova. Sto se tice SSD-a, to se odnosi na cinjenicu da se primarno skladistenje podataka vrsi kroz poluprovodnike, umesto magnetnih, kao sto su hard diskovi.

Sada moglo bi se reci da ovaj vid skladistenja vec postoji u obliku fles memorije koji se prikljucuju u USB ulaz. Ovo je delimicno tacno, jer SSD diskovi i fles memorije koriste isti tip dugotrajne memorije koje zadrzavaju informacije cak i kad nemaju napon. Razlika je u formi i kapacitetu diskova. Fles disk je dizajniran da bude van racunarskog sistema, dok je SSD namenjen da bude u racunaru kao zamena tradicionalnom hard disku.

KAKO RADI SSD DISK?!

Za razliku od magnetnih hard diskova, SSD diskovi nemaju pokretne delove i ne oslanjaju se na magnetno polje za upis podataka na disk. Jer oni koriste elektricnu sturuju a ne motore i magnete za skladistenje podataka, zbog toga mogu da pristupre podatcima besumno i sa mnogo manjom potrosnjom energije!
SSD takodje ne podlezu fizickim ostecenjima od udarca ili velike magnetne sile, sto ih cini pogodne za mobilne racunare.

SSD koristi niz tranzistora, komade silikona i poluprovodnika za prenos elektricne struje. Svaki komad je mikroskopski i na svaki deo moze da utice transfer nekoliko elektrona. Kao i ostali principi skladistenja podataka, SSD koristi binarni sistem za upis podataka, to je niz jedinica i nula (1 i 0), sa kojim se predstavlja podatak. Nula (0), je predstavljena kao tranzistor koji ne moze da prihvati elektricnu struju dok jedinica (1) predstavlja tranzistor koji omogucava protok struje!

Prazan disk ili deo praznog diska se obelezava sa svim jedinicama. Svi tranzisotri u ovom delu diska ce omoguciti slobodan protok struje. Kada je podatak u procesu snimanja, napon se primenjuje na jedan komad silikona, koji je poznat kao (control gate) kontrolna vrata. Ovaj proces prenosi elektrone na drugi deo diska, koji se naziva (the floating gate) plutajuca kapija. Kada ta kapija bude ispunjena elektronima, struja nece prolaziti kroz njega i disk ce ga citati kao nulu.

Dok pisete ili brisete podatke sa diska, informaciju konvertuje program u binarni podatak. Ovo se dalje salje u diskov centar za pisanje podataka, gde se pretvara u elektricnu struju i koristi za poravnavanje tranzisotra. Da biste procitali podatak, diskov centar za citanje podataka salje struju kroz deo koji drzi podatak koji treba da se procita i vraca ga u sekvencama od jedinica i nula. Ova sekvenca se salje do programa i predstavlja se kao informacija koju mozemo da procitamo.

Proces pisanja podataka SSD diska nudi nekoliko prednosti, kao sto je mogucnost koriscenja diska dok je u pokretu, ali tehnologija je predmet ograniicenja. Pre svega, svaki tranzistor moze biti koriscen do odredjenog broja puta pre nego sto ona nece vise biti u funkciji. Svaki disk koristi napredne metode, poznate kao (wear level) ili nivo potrosnje, kako bi se sprecio odredjeni deo diska od prerane potrosnje. Cak i sa nivoom potrosnje, SSD disk se na kraju treba menjati jer delovi postaju diska postaju ne upisivi.

ZASTO KORISTITI SSD DISK?!

SSD diskovi imaju nekoliko prednosti u odnosu na konvencionalne hard diskove. Ponavljam, vecina ovoga proizilazi iz cinjenice da disk nema pokretnih delova, dok tradicionalni disk ima pogonske motore, koji pokrece magnetne ploce i glave diska. svo skladistenje na SSD disku obradjuju fles memorijski cipovi.
Ovo obezbedjuje tri razlicite prednosti:

* Manja potrosnja struje
* Brzi pristup podatcima
* Veca pouzdanost

Potrosnja struje je kljucna uloga za koriscenje SSD diska u prenosivim racunarima. Jer ne postoji potreba za napajanje motora, disk koristi daleko manje energije nego obican disk. Sada, industrija je preuzela korake za spustanjem brzine okretanja glave diska u vidu smanjenja potrosnje kod klasicnih diskova i razvoja hibridnih hard diskova, ali oba ova principa i dalje koriste vise energije od SSD-a.

Brzi pristup podatcima ce usreciti mnoge ljude. Posto disk ne mora da zavrti plocu diska ili da premesta glave diska, podatci sa diska se mogu citati skoro u trenutku.

Pouzdanost je takodje kljucni faktor za prenosive diskove. Hard disk ploce su veoma krhe i veoma osetljive. Cak i mali potres diska moze izazvati totalan poremecaj diska.

ZASTO SE SSD DISK NE KORISTI ZA SVE RACUNARE?!

Kao i kod vecine kompjuterskih tehnologija, primarni ogranicavajuci faktor u koriscenju SSD diskova u notebook i desktop racunarima jeste cena. Ovi diskovi su vec duze vremena na raspolaganju korisnicima, ali cena je otprilike ista kao i ceo notebook u koji treba da bude instaliran. Ovo se postepeno menja, kako je sve veci broj kompanija koje proizvode SSD diskove i kapacitet fles memorijskih cipova polako raste. Diskovi koji su tada najavljeni na CES-u 2007 god. su po ceni bili isti sa vise od polovine diskova istog kapaciteta u odnosu na prethodnu godinu.

Drugi problem koji utice na usvajanje SSD diskova jeste kapacitet koji se polako povecava. Vecina tih diskova 2007 je bilo malog kapaciteta 64GB. To znaci da ne samo da su diskovi mnogo skuplji od tradicionalnih nego jos i sadrze samo delic kapaciteta od tradicionalnih. Sve ovo ce se uskoro promeniti, zbog sve veceg broja proizvodjaca SSD diskova a i nekoliko kompanija koje su specijalizovane za proizvodnju fles memorija su najavile predstojece proizvode koji ce podici kapacitete istih relativno blizu konvencionalnih diskova, ali sa nizim cenama od sadasnjih SSD-a. Ovo ce imati veliki uticaj na skladistenje podataka na laptopovima.

Zbog sve vece upotrebe ovih diskova, odlucio sam da napisem nesto malo o njima, kako bih ste imali na uvid cemu sluze ovakvi diskovi i koje su njihove prednosti i mane. Nadam se da ce vam ovaj relativno kratak tekst u tome pomoci! :)

---

Nemojte brzati pri kupovini SSD diskova kao ja nego dobro razmislite, skupite novac i kupite Intel MLC (ili Intel MLC bazirani) disk ili jos bolje SLC.

http://www.tomsguide.com/us/ss...performance,review-1455-5.html (da se ja ne bih pravio pametan i evo linka)

p.s. Brzina day-to-day rada na racunaru koji ima SSD disk je stvarno impresivna.

Za ovo sam cuo prilicno davno (ovo moderno "davno", ne ono klasicno; mozda pre 2 godine, to je sada "davno" :-) ) i pre nekoliko meseci sam kupio jedan takav disk, "da me zelja mine" jer sam prilicno star (69) i mnogo bolestan, pa da mi to ne promakne ako uskoro odsetam kod svetog Petra. Malo GB (valjda sam kupio 32, najmanji) a mnogo para (valjda 60 evra).

Najvise sam ga kupio zbog brzine (osim onoga da me zelja mine). Tu sam napravio 2 greske - 1. nisam znao da se vec proizvode mehanicki 2,5" diskovi sa brzinom rotacije od 7200 obrtaja u minutu, sto je znacajan napedak u odnosu na one ranije sa (oko) 5000 i 2. nisam znao kako SSD radi.

Prilikom butovanja, to je munja, to je nesto neopisivo, fantazija. Ali, kad krene da radi i nije tako brz. To mi je bilo sumnjivo i malo sam gledao po Internetu i nasao nesto sto me zbunilo, ali su u pravu. Mehanicki disk valjda sporije cita gomilu podataka ali brze nalazi neki podatak, jer ide sistemom koordinata - koji cilindar, koji sektor - klik, evo ga, a SSD mora da ide redom i onda se uspori pa i trosi vise energije nego sto se ocekuje. Nisam strucnjak i nemojte me drzati za rec, ali se priblizno radi o tim cinjenicama. Tako da ako dozivim da kupujem novi hdd to ce definitivno biti mehanicki, 2.5", 7200 obrtaja.

Izvini ako si negde spomenuo ovo, nisam bas totalno precizno procitao sve sto si napisao. Ipak, nadam se da je i ovo moje skromno iskustvo nekome od koristi. Jos nesto - prvi komad je crko odmah, par puta sam ga pokrenuo i poblesaveo je nacisto. Odneli ga u prodavnicu, zadrzali ga na testiranju i dali mi drugi komad. Cude se, navodno im se to do sada nije desilo.

---

Normalno, hvala na odgovorima, zato je tema i otvorena! Ja sam samo objasnio osnovu tih diskova, njihovu primenu, neke mane kao i neke prenosti. Kao i uvek tu smo mi korisnici koji svi imamo razlicita iskustva sa totalno identicnim proizvodima! :)

---

Ne bih ja rekao da je to istina [to nije istina TM], SSD ima nesumnjivo bolji access time sto se najvise i oseti u radu. Gde najbrzi hdd-ovi mogu samo da prismrde je sekvencijalno upisivanje podataka.

Ono sto kolje SSD-ove je wear level i performanse u odnosu na zauzece prostora (TRIM je pod obavezno :)) i to sto su performanse bolje na SSD-ovima sa jacim kapacitetom. Vodite racuna i o sinhoronom i asinhronom memorijom na SSD-ovima, poceli su da trpaju jeftiniju asinhronu - mada valjda ce to spustiti SSD u mase zbog cene.

---

Ja u principu nemam pojma, ali evo jednog linka, malo starijeg - jun 2009 - na kome ima neka analiza http://www.computerworld.com/s...ive_is_an_SSD_worth_the_money_ a ima jos nekih. Meni se cini da se moze reci kratko - nisu toliko brzi koliko su skuplji, ali nisam u poziciji da to direknto isprobam osim ovog jednog jedinog sa kojim imam kratko iskustvo. Trenutno radim sa 160GB 3,5" diskom i to mi je, sto mi je. Onaj SSD 2,5" "odmara" a jedan drugi 2,5", mehanicki, je u rezervnom racunaru, jer ima veci kapacitet.

---

Err... svaki posteni SSD ima vise-kanala za komunikaciju sa NAND memorijom i taj broj je obicno 8, 10, 16 itd... To znaci da u svakom momentu SSD kontroler moze da radi 8/10/16/itd... nezavisnih I/O operacija. Pogadjas, podaci su rasporedjeni tako da se maksimizuje taj fakat.

Drugo, nema nikakvog specijalnog dugog "trazenja" podataka - imas memorijsu tabelu u kom tacno NAND modulu i njegovoj mem. lokaciji se nalazi neki blok koju svaki posteni SSD kontroler drzi u svojoj lokalnoj memoriji (DRAM ili SRAM na samom cipu), i citanje tog bloka je skoro pa trenutno, tj. vreme citanja je zapravo vreme neophodno za adresiranje i iscitavanje podataka sa NAND-a. To vreme je naravno vece od DRAM adresiranja ali je i dalje drasticno manje od bilo cega mehanickog.

Uporedjivati to sa HDD-om je totalno neprimerno, pricamo o redovima velicine, miliseknude (HDD) vs. mikrosekunde (NAND).

Sto se potrosnje tice, to zavisi od samog SSD-a.

Server-side / enterprise SSD-ovi trose u proseku vise od 2.5" HDD-ova (~2W) dok mass-market dobri consumer SSD-ovi imaju peak-ove do 0.5W a prosecna potrosnja im je u milivatima.

---

Lele, koliki tekst... :D
Ja bih to sazeto ovako rekao, SSD je flash memorija na SATA interfejsu.
Ono sto je bitno, sto ljudi uglavnom ne pojme, koliko sam ja imao prilike da vidim, je da flash memorija nije nesto mnogo brza u iscitavanju jedne memorijske lokacije u odnosu na iscitavanje jednog sektora na HDD. Prostoje receno, u sekvencijalnom citanju, flash memorija ne postize neke zavidno brze rezultate. Medjutim, kao sto je kolega forumas u postu iznad pomenuo, unutar samog SSD-a, memorijski moduli su prikaceni na interni kontroler, koji sa njima upravlja po istom principu po kome radi RAID 0. Tako se jedan podatak rasporedjuje na vise modula, prakticno istovremeno, cime se ukpuna brzina citanja i pisanja znacjano povecava. Tako da danasnji aktuelni SSD-ovi skoro pa uspesno popunjavaju kapacitet SATA 2 (OCZ Vertex 2, Intel 320 serija), odnosno SATA3 (Vertex 3, Intel 510) interfejsa.
Bitno je pomenuti da flash memorija nije beskonacnog radnog veka i da se sa svakim upisom, skracuje radni vek jedne memorijske celije. Ipak, ovaj radni vek u prosecnoj upotrebi je dovoljno dug (u pitanju je vise od desetine godina), da taj detalj vecinu ne bi trebao da brine.
Vreme SSD-ova ce tek doci za koju godinu, a danas imaju apsolutnu prednost kao sistemski diskovi, jer nemaju problem sa vremenom pristupa bilo kojoj memorijskoj lokaciji u jednako kratkom roku.

Moj licni izbor bi bio Intel 510 od 120GB.

---

Sto se tice SSD-ova dosta na tu temu je receno jos pre dosta vremena u ovoj temi (koja je btw TOP):

http://www.elitesecurity.org/t...ok-amp-High-Speed-SSD-Iskustva

Sto se SSD-ova i njihove kupovine tice isplati se ako vam je zaista potrebna brzina. Treba jos 2-3 godine da prodje (nadam se) pa da se cena spusti jos malo na prihvatljivu granicu.

Da ne otvaram novu temu, a tice se ssd diskova. Evo o cemu se radi: U fazi sam sastavljanja novog racunara koji ce mi sluziti za obradu video materijala. Zamislio sam da uzmem jedan ssd diska kao sistemski, gde ce biti svi programi za obraduvideo materijala i jedan "obican" hdd kao radni na kome cu da drzim podatke posto , zbog malog kapaciteta ssd diska na njemu ne mogu staviti i video materijal.
Moje pitanje je da li cu uopste dobiti na brzini obrade, to jest renderovanja u ovoj kombinaciji diskova posto ipak treba uzimati podatke sa hdd diska? Ili je bolje uzeti dva hdd u raid u i na njima drzati i programe , ali i video materijal koji se obradjuje?

Pa i neces bas dobiti nesto... tj neces dobiti nista time. SSD bi trebao da ti bude radni disk, onaj na kome se materijal koji se obradjuje nalazi. U toj postavci, kako si zamislio, dobio bi samo super brzo podizanje programa i nista vise.
Licno mislim da su SSD-ovi rodjeni za potrebe tipa video montaze i audio produkcije (tamo gde se barata sa ogromnom kolicinom podataka zapravo) i jeste istina da su jos uvek suvise mali da bi sve potrebno stajalo na njima, ali mogu da posluze kao radni mediji. Ranije, pre SSD-ova, u video montazi su masovno korisceni RAID 0 nizovi, ali niko nije lud da rizikuje i osloni se samo na takav medij, nego je isti sluzio kao radni, a paralelno obezbedis neki mass storage (cak i kao neki NAS) na kome stoje osigurane kopije, radni materijali, baze itd.
Jeftinije ti je da uzmes jedan SSD nego RAID 0 adekvatne brzine, posebno sto sastavljas novu masinu. Uzmi plocu koja ima SATA3 kontroler i Intel 510 ili OCZ Vertex 3 od 120GB, koji bez zezanja mogu da prebace i preko 500MB/s, za sta bi ti trebalo jedno 6 obicnih HDD u RAID 0.

---

Maticna ploca ce biti GA-Z68X-UD7-B3. Hteo sam ja da ssd bude i radni od najmanje 320 GB, medjutim kada sam video cenu.......trenutno nisam bas u mogucnosti da toliko odvojim za ssd. Mozda u nekoj skorijoj buducnosti.