Ne znam šta će ovo na matematici ali 'ajde.
To što si zamislio da izračunaš nećeš moći sa podacima koje si ostavio.
Prvo, ta prostorija ima gubitke koji se ne smanjuju proporcionalno sa smanjenjem površine. Problem 1: moraš da izračunaš toplotne gubitke nakon smanjenja površine poda, odnosno zapremine prostorije.
Drugo, količina toplote koju radijatori predaju prostoriji zavisi od razlike srednje temperature vode u radijatoru i temperature vazduha u prostoru. Tvoj slučaj PRE:
.
Ako se promeni režim rada, a to znači neka od temperatura, menja se i količina toplote koju odaje jedno rebro. Problem 2: moraš da odrediš koliko jedan članak odaje toplote ako su se promenile te temperature.
Evo kako to izgleda kod npr. Global-a:
http://www.globalradiatori.it/ENG/ProdottiDettaglio.asp?ID=39
Na desnoj strani se nalazi link
THERMAL PAWERS (TABLE) (Radijatori su im bolji od engleskog ;) ).
Sa te slike, tj. tablice, može se videti da je za njihove radijatore nominalni temperaturski potencijal (za koji računaju odavanje toplote članka):
.
Ukoliko se ova cifra razlikuje, a to je slučaj kod tebe, onda se odavanje toplote po članku preračunava na tu drugu vrednost.
Primer: prosečan radijator VOX 600, tvoj slučaj PRE bi izgledao ovako:
.
Za 120 članaka znao bi da su ti gubici u prostoriji:
.
Slučaj SADA:
Kažeš da je "temperatura radijatora" 45 stepeni Celzijusa, hajde da kažemo da je to srednja temperatura vode u njemu:
.
Dakle, ako hoćeš da nastaviš iza ovoga moraćeš da rešiš ona dva problema.
Kada rešiš problem 1, znaćeš toplotne gubitke u slučaju SADA. Podeliš te gubitke sa novim brojem rebara (150 ako se ne varam) i dobićeš upravo vrednost P. Kada rešiš problem 2 i dođeš do karakteristike za tvoj radijator, moći ćeš da izračunaš temperaturu u prostoriji. Za primer Global VOX 600 to bi izgledalo ovako:
.
Za nekog drugog proizvođača važe druge formule ali princip je isti: moraš da izjednačiš toplotne gubitke sa odavanjem toplote radijatora pošto u obe veličine figuriše temperatura u prostoriji. Što je ona viša, veći su i gubici ka okolini a manje je odavanje toplote od strane radijatora. I obrnuto. Pošto to dvoje teži da se izjednači, temperatura u prostoriji će se ljuljati gore-dole dok se ne zaustavi tako da je ta ravnoteža zadovoljena ali to već i sam znaš.
I ovo što sam ti napisao je pojednostavljeno i fali mu dosta ograda ali šta sad. Ipak, jednostavnije od ovoga ne može, pošto su margine za grešku isuviše male. Nije isto da li si dobio 17, 19 ili 21 stepen.
P.S. Sada ponovo čitam ovo i vidim da nisam dobro objasnio šta je prvi problem. Pošto gubici zavise od temperature u prostoriji, nije moguće izračunati ih pa tek onda preko njih tražiti tu temperaturu. Bolje je reći da treba poznavati površine i konstrukciju zidova, poda i tavanice kako bi se formirala jednačina za prenos toplote kroz omotač (gubitke). Onda to može da se izjednači sa izrazom za količinu toplote koju odaju grejna tela i onda se može izračunati
.
[Ovu poruku je menjao Devanagari dana 26.03.2010. u 06:37 GMT+1]
Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju
Mala pomoć matematičara mi treba
