Joomla i Wordpress : Paralelna analiza, opterećenje, optimizacijaCitat:
Prateći domaću web scenu često nailazim na primenu dobro poznatih Joomla i Wordpress CMS rešenja. Iz priče sa web administratorima zaključio sam da se najviše obraća pažnja na admin panel i mogućnosti koje ova rešenja donose. Ipak treba biti svestan i tehničko programerske strane, odnosno kako se Joomla i Wordpress ponašaju na serveru, koliko opterećuju resurse, koliko su stabilni i fleskibilni za dalji razvoj. Došao sam na ideju da u detaljnu analizu uključim kolege Nemanju Avramovića, Branislava Maksina i Stefana Jocića, kako bi tehničku stranu Joomle i Wordpressa što bolje približili web administratorima koji žele da ova rešenja da primenjuju.
Krajnjim korisnicima je važno da rešenje šljaka. Klijenti koji žele izradu sajta, iz mog iskustva, u glavnom dolaze sa unapred definisanim zahtevom da im je potrebna Joomla ili Wordpress. Prvo im je na pameti Joomla jer ih u glavnom podseća na kvalitetan news portal sa velikim brojem opcija. Na Wordpress se gleda kao na blog platformu koja u startu nema toliko mogućnosti kao Joomla. Posebno je pitanje da li klijent treba da odluči koje će rešenje da koristi. Na web administratoru je da malo šire gleda i obrati pažnju na tehničko programersku stranu ovih rešenja.
Da bi nam Joomla i Wordpress bili još bliži u analizu sam uvukao i dvojicu ljudi, Branislava Maksina koji je Joomla programer, i Nemanju Avramovića kao Wordpress programera. Kako se Joomla i Wordpress ponašaju na samom serveru, specijalno za ovu priliku govori nam istraživanje Stefana Jocića, koji je testirao oba rešenja u realnom vremenu na aktivnim sajtovima.
Joomla analiza : Branislav Maksin
Tvoje iskustvo sa Joomla frameworkom, koliko je dobro optimizovan kod i baza?
- „Kod“ same Joomle je zaista odlično optimizovan za svoju namenu i svrhu. Još od prve verzije Mambo-a (prethodnik Joomla 1.0.x), pa sve do današnjeg okruženja koje će se pojaviti sa Joomla-om 1.6.x, ideja je bila da se ponudi jednostavan sistem za razvijanje, ne samo određenog tipa web sajtova, već sajtova koji su limitirani samo idejama njihovih vlasnika i kreatora.
Prvi nivo, koji se sastoji od komponenata, modula i šablona i koji se povezuju sa framework-om, veoma bitno utiče na performanse Joomla web sajta. U njemu se nalazi veliki broj zahteva koje sajt (server) mora da izvrši, kako bi Joomla mogla da funkcioniše. Njegovom optimizacijom se uvek dobijaju višestruko bolje parformanse i zato kad se uvek priča o poboljšanju performansi sistema, misli se na dodatke u ovom nivou.
Sa druge strane, sa Joomlinom bazom nema neke velike polemike. Solidno je optimizovana i tabelarno struktuirana. Mada je moguće promenom njene straukture, dobiti i do 25% bolje performanse izvršavanja upita, one nisu neophodne. Njen uticaj na performanse direktno zavisi od hostinga (mysql servera) na kome se hostuje baza. Drugi faktori koji utiču na njene performanse i koje treba uzeti u obzir su broj upita koji dolaze do nje, dodavanje novih tabela i brisanje nekorišćenih, optimizacija u određenom vremenskom periodu i dalje održavanje.
Kako ta optimizacija praktično utiče na rad sajta, u tehničko serverskom smislu?
- Odgovor na to pitanje je malo složen, ali pokušaću da ga uprostim. Joomla sama po sebi nije spora, ali je potrebno da se podesi za svaki tip sajta (servera) posebno i detaljno kako bi pružila svoje optimalne performanse.
Neke od osnovnih podešavanja na koje bi trebalo da obratite pažnju pri optimizaciji sajta su:
1. Broj upita koji se izvršavaju pri svakom pokretanju web stranice. Taj broj zavisi od svih zahteva koje šalju moduli, komponente i plugin-ovi. Čak i neki Joomla šabloni izvršavaju upite pri svakom pokretanju, na šta bi trebalo obratiti posebnu pažnju, jer „šabloni“ sami po sebi u velikoj meri određuju težinu svake stranice. Prihvatljiv broj upita po stranici sajta je najbolje svesti ispod 150. Mada i taj broj zaista mnogo zavisi od podešavanja hosting servera. Najefikasnije rešenje za praćenje upita je upotreba Joomline debugging opcije.
2. Konfiguracija hostinga, php jezika i mysql servera. Potvrđeno je da Joomla radi skoro dva puta brže na Lighttpd serveru, nego na Apache-u. Isto važi i za verzije php-a i mysql-a. Php 4.x i Mysql 4.x usporavaju Joomlu 1.5.x do primetne mere.
3. Joomla-ina baza kao srce sistema. U njoj se skladišti sav sadržaj i podešavanja na sajtu. Obavezno je optimizujte otprilike na svaka 3 meseca u vašoj mysql aplikaciji. Takođe vodite računa o validnim i starim tabelama.
4. SEF linkovi su odlični za SEO, ali su katastrofalni za server. Obavezno je potrebno da testirate SEF linkove i odradite punu optimizaciju sajta za rad sa SEF linkovima.
5. Upotreba Gzip kompresije, koja „sabija“ ceo sajt, pri čemu ga browser brže preuzima. Obavezno je uključivanje ove opcije (još više je poželjno aktiviranje ove opcije na nivou celog servera).
6. Odustanite od instaliranja dodataka koji vrše spajanje sa raznim aplikacijama, kao što su forumi i sl. Njihov uticaj na performanse je ogroman, jer pri svakom njihovom zahtevu opterećujete server kao da otvarate dve stranice u isto vreme.
7. Isključite svaki vid statistike koji ide preko Joomle i neinstalirajte dodatne dodatke koji pružaju prikaz statistike u realnom vremenu.
8. Obratite pažnju na broj dodatnih plugin-ova koje imate aktivirane u vašoj Joomli. Mogu da prošire mogućnosti Joomle do nezamislivih granica, ali itekako opterećuju njeno funkcionisanje.
9. Obavezno uključite sve moguće keš sisteme unutar Joomle koji vam stoje na raspolaganju. Oni imaju značajan uticaj na performanse, ali sa njima isto tako treba biti i obazriv. Ponekad znaju da isključe potrebne upite ili da upropaste dizajn i funkcionalnost sajta.
10. Aktiviranje legacy plugin-a, potrebnog za pokretanje dodataka koji rade na starijoj verziji Joomle, smanjuje performanse sajta za otprilike 10%. Ako nemate isključivu potrebu za njegovo korišćenje, obavezno je potrebno deaktivirati ga ili obrisati iz sistema.
Saveti za optimizaciju bilo kod sajta, generalno?
- Neki od uobičajenih problema svih današnjih CMS-ova leže u nedostatku efikasnog rešenja za keširanje, kontrole mysql upita, loše podešenih konfiguracija, instalacija neproverenih dodataka, zastarele postojeće aplikacije, loše podešen hosting (server), zastarele verzije php-a i mysql-a ili modifikacija samog framework-a.
Videćete mnogo sajtova na Internetu koji su pod nekim „teretom“ ili se pokreću veoma sporo. Iz svega prethodnog napisano, možemo doći do zaključka da je npr. Joomla sama po sebi neutralna u pogledu performansi web sajta, tj. kako je konfigurišemo i kako je održavamo u velikoj meri utiče na performanse. Ako budete pravili velike i „teške“ stranice sa velikim brojem sadržaja, stranice će se pokretati znatno sporije nego manje, lakše i jednostavnije.
Nikada nemojte ispuštati iz vida da se na sajtovima sve sabira. Ako imate veliki broj posetilaca na vašem sajtu, od kojih nekoliko njih pristupa u isto vreme, svaka otvorena stranica doprinosi većem opterećenju i povećava broj zahteva prema serveru. Ušteda od nekoliko kilobajta veličine tu i tamo, može u velikoj meri da poboljša globalne performanse web sajta. -
Krajnjim korisnicima je važno da rešenje šljaka. Klijenti koji žele izradu sajta, iz mog iskustva, u glavnom dolaze sa unapred definisanim zahtevom da im je potrebna Joomla ili Wordpress. Prvo im je na pameti Joomla jer ih u glavnom podseća na kvalitetan news portal sa velikim brojem opcija. Na Wordpress se gleda kao na blog platformu koja u startu nema toliko mogućnosti kao Joomla. Posebno je pitanje da li klijent treba da odluči koje će rešenje da koristi. Na web administratoru je da malo šire gleda i obrati pažnju na tehničko programersku stranu ovih rešenja.
Da bi nam Joomla i Wordpress bili još bliži u analizu sam uvukao i dvojicu ljudi, Branislava Maksina koji je Joomla programer, i Nemanju Avramovića kao Wordpress programera. Kako se Joomla i Wordpress ponašaju na samom serveru, specijalno za ovu priliku govori nam istraživanje Stefana Jocića, koji je testirao oba rešenja u realnom vremenu na aktivnim sajtovima.
Joomla analiza : Branislav Maksin
Tvoje iskustvo sa Joomla frameworkom, koliko je dobro optimizovan kod i baza?
- „Kod“ same Joomle je zaista odlično optimizovan za svoju namenu i svrhu. Još od prve verzije Mambo-a (prethodnik Joomla 1.0.x), pa sve do današnjeg okruženja koje će se pojaviti sa Joomla-om 1.6.x, ideja je bila da se ponudi jednostavan sistem za razvijanje, ne samo određenog tipa web sajtova, već sajtova koji su limitirani samo idejama njihovih vlasnika i kreatora.
Prvi nivo, koji se sastoji od komponenata, modula i šablona i koji se povezuju sa framework-om, veoma bitno utiče na performanse Joomla web sajta. U njemu se nalazi veliki broj zahteva koje sajt (server) mora da izvrši, kako bi Joomla mogla da funkcioniše. Njegovom optimizacijom se uvek dobijaju višestruko bolje parformanse i zato kad se uvek priča o poboljšanju performansi sistema, misli se na dodatke u ovom nivou.
Sa druge strane, sa Joomlinom bazom nema neke velike polemike. Solidno je optimizovana i tabelarno struktuirana. Mada je moguće promenom njene straukture, dobiti i do 25% bolje performanse izvršavanja upita, one nisu neophodne. Njen uticaj na performanse direktno zavisi od hostinga (mysql servera) na kome se hostuje baza. Drugi faktori koji utiču na njene performanse i koje treba uzeti u obzir su broj upita koji dolaze do nje, dodavanje novih tabela i brisanje nekorišćenih, optimizacija u određenom vremenskom periodu i dalje održavanje.
Kako ta optimizacija praktično utiče na rad sajta, u tehničko serverskom smislu?
- Odgovor na to pitanje je malo složen, ali pokušaću da ga uprostim. Joomla sama po sebi nije spora, ali je potrebno da se podesi za svaki tip sajta (servera) posebno i detaljno kako bi pružila svoje optimalne performanse.
Neke od osnovnih podešavanja na koje bi trebalo da obratite pažnju pri optimizaciji sajta su:
1. Broj upita koji se izvršavaju pri svakom pokretanju web stranice. Taj broj zavisi od svih zahteva koje šalju moduli, komponente i plugin-ovi. Čak i neki Joomla šabloni izvršavaju upite pri svakom pokretanju, na šta bi trebalo obratiti posebnu pažnju, jer „šabloni“ sami po sebi u velikoj meri određuju težinu svake stranice. Prihvatljiv broj upita po stranici sajta je najbolje svesti ispod 150. Mada i taj broj zaista mnogo zavisi od podešavanja hosting servera. Najefikasnije rešenje za praćenje upita je upotreba Joomline debugging opcije.
2. Konfiguracija hostinga, php jezika i mysql servera. Potvrđeno je da Joomla radi skoro dva puta brže na Lighttpd serveru, nego na Apache-u. Isto važi i za verzije php-a i mysql-a. Php 4.x i Mysql 4.x usporavaju Joomlu 1.5.x do primetne mere.
3. Joomla-ina baza kao srce sistema. U njoj se skladišti sav sadržaj i podešavanja na sajtu. Obavezno je optimizujte otprilike na svaka 3 meseca u vašoj mysql aplikaciji. Takođe vodite računa o validnim i starim tabelama.
4. SEF linkovi su odlični za SEO, ali su katastrofalni za server. Obavezno je potrebno da testirate SEF linkove i odradite punu optimizaciju sajta za rad sa SEF linkovima.
5. Upotreba Gzip kompresije, koja „sabija“ ceo sajt, pri čemu ga browser brže preuzima. Obavezno je uključivanje ove opcije (još više je poželjno aktiviranje ove opcije na nivou celog servera).
6. Odustanite od instaliranja dodataka koji vrše spajanje sa raznim aplikacijama, kao što su forumi i sl. Njihov uticaj na performanse je ogroman, jer pri svakom njihovom zahtevu opterećujete server kao da otvarate dve stranice u isto vreme.
7. Isključite svaki vid statistike koji ide preko Joomle i neinstalirajte dodatne dodatke koji pružaju prikaz statistike u realnom vremenu.
8. Obratite pažnju na broj dodatnih plugin-ova koje imate aktivirane u vašoj Joomli. Mogu da prošire mogućnosti Joomle do nezamislivih granica, ali itekako opterećuju njeno funkcionisanje.
9. Obavezno uključite sve moguće keš sisteme unutar Joomle koji vam stoje na raspolaganju. Oni imaju značajan uticaj na performanse, ali sa njima isto tako treba biti i obazriv. Ponekad znaju da isključe potrebne upite ili da upropaste dizajn i funkcionalnost sajta.
10. Aktiviranje legacy plugin-a, potrebnog za pokretanje dodataka koji rade na starijoj verziji Joomle, smanjuje performanse sajta za otprilike 10%. Ako nemate isključivu potrebu za njegovo korišćenje, obavezno je potrebno deaktivirati ga ili obrisati iz sistema.
Saveti za optimizaciju bilo kod sajta, generalno?
- Neki od uobičajenih problema svih današnjih CMS-ova leže u nedostatku efikasnog rešenja za keširanje, kontrole mysql upita, loše podešenih konfiguracija, instalacija neproverenih dodataka, zastarele postojeće aplikacije, loše podešen hosting (server), zastarele verzije php-a i mysql-a ili modifikacija samog framework-a.
Videćete mnogo sajtova na Internetu koji su pod nekim „teretom“ ili se pokreću veoma sporo. Iz svega prethodnog napisano, možemo doći do zaključka da je npr. Joomla sama po sebi neutralna u pogledu performansi web sajta, tj. kako je konfigurišemo i kako je održavamo u velikoj meri utiče na performanse. Ako budete pravili velike i „teške“ stranice sa velikim brojem sadržaja, stranice će se pokretati znatno sporije nego manje, lakše i jednostavnije.
Nikada nemojte ispuštati iz vida da se na sajtovima sve sabira. Ako imate veliki broj posetilaca na vašem sajtu, od kojih nekoliko njih pristupa u isto vreme, svaka otvorena stranica doprinosi većem opterećenju i povećava broj zahteva prema serveru. Ušteda od nekoliko kilobajta veličine tu i tamo, može u velikoj meri da poboljša globalne performanse web sajta. -
Nastavak članka možete pročitati na ovom linku, gde je analiziran i rad WordPress skripte.
Analizu potrošnje resursa na serveru prilikom korišćenja Joomla CMS-a i WordPress-a, možete pročitati ovde.
Analizu vršili :
Miloš Petrović - www.milosblog.com
Stefan Jocić – www.stefanjocic.com
Nemanja Avramović – www.avramovic.info
Branislav Maksin – www.maksin.ms
kao i uradjena analiza !
Re: Joomla i Wordpress : Paralelna analiza, opterećenje, optimizacija
. Verovatno je kolega mislio na portal koji ima više plugin-a.