Internet kao "riznica znanja"?Praktican problem, 2005-e (ili kraj 2004) Telekom je uveo ADSL uslugu za gradjanstvo. Svi mi to znamo, ima i par poruka na ovom forumu, itd, itd. Ja medjutim pisem disertaciju i ne mogu da koristim ES kao izvor informacija, treba mi ili akademski papir ili neki institucionalni izvor koji je proverljiv, bilo da je to press release kompanije, njihov filing (cuj 10-k u srbiji
) ili vest na nekom elektronskom mediju tipa B92. Na moje iznenadjenje apsolutno nigde nisam nasao tu vest, svi znaju da se to desilo, i znaju otprilike kad se to desilo ali nigde ne postoji "pisani" dokaz o tome na internetu. Ako se to desilo za vest koja nije bas toliko beznacajna za nase drustvo i to posle samo 5 godina, sta je sa ostalim dogadjajima u nasim zivotima. Onog trenutka kad prestanu da budu aktuelni, content pravajderi ih jednostavno uklanjaju sa svojih servera. Na kraju krajeva nije njihov posao da to cuvaju, ali mi kao korisnici interneta smo sebe doveli u situaciju da upravo od njih zavisimo. U principu mozda ta vest negde i postoji na nekom serveru ali generalno mi nije bila lako dostupna i ako je ima. I ako nestaje informacija koja nam je u glavama sada, sta je sa onim informacijama koje smo zaboravili a vise ih nema ni u pisanom obliku?Posto svi ocekujemo da internet sve pamti, ne prave se pisani i trajni arhivi dogadjanja ili polako odumiru kao sto se npr desava ovih dana sa stampanim medijima u USA, gase se jedan po jedan ili pronalaze poslovni ugao u web-news publishingu koji je podlozan istom problemu navedenom gore. Onog trenutka kad publisher iskoristi neku vest kao platformu za prodaju advertisinga isti publisher vise nema nikakav interes da tu vest odrzava u zivotu po bilo kom osnovu, sta vise odrzavanje toga predstavlja trosak koji ne moze da se opravda ekonoskom logikom i zakoni biznisa ce osigurati da ta informacija nestane; ako i postoji eksterna obaveza arhiviranja kao do sada ona pokriva pisane medije, ne i web stranice. Istorija se ne zavrsava sa nama (bar bi bilo grozno da se zavrsi), i buduce generacije koje budu analizirale nas nece imati nista kao izvor, kao sto npr mi sada mozemo preko mikrofilmova da saznamo o dogadjajima izmedju dva svetska rata. Meni se nekako cini da nemarom, nebrigom i konzumerizmom informacija unistavamo nesto sto treba da predstavlja nase nasledje. Cisto me interesuje dal jos neko to vidi kao problem?
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
Re: Internet kao "riznica znanja"?