Neonka na 12V DC sa push-pull mosfetima

Uspio sam napraviti prema onoj jednostavnoj shemi sa 2n3055 i radi, rade i dvije kada spojim od 18W i pregorene.
Uspio sam pronaci i kako se pravi proracun za feritni stap, na elektronika.ba forumu.
Prije nego pocnem praviti dalje, jel bi znao netko kako se pravi proracun za feritni loncic,
da iducu napravu pokusam napraviti s njim, i dali se treba znati induktivitet koji se koristi, (jer u vecini shema to nije navedeno), pa dali se proracun moze napraviti bez informacije o potrebnom induktivitetu.

---

Odlično Dado, tako se najbolje počinje... od nečega jednostavnijeg i sigurnijeg ka sve složenijem i improvizovanijem...
Znao sam da hoće da pale dve redno vezane manje snage... jer čini mi se da sam i ja to davno probao... ali davno... pa sam zaboravio

Ovako...
Predlažem da staviš link do stranice gde si našao taj proračun, kako bi ovu temu učinili što bogatijom i kompletnijom i olakšali budućim gradiocima ovih pretvarača...
Ja ću pokušati kad budem mogao, ali savetujem ti da ti sam pokušaš da na netu nađeš taj proračun za "lonce" u međuvremenu, dok se neko ovde ne javi sa rešenjem (jer možda se i ne javi)...

Ako već poseduješ neki lončić, koji ti fizički/dimenzionalno izleda tako da će isti br namotaja kao na feritnom štapu stati i na njemu, savet, probaj, namotaj ga isto, prikači umesto ovog feritnog štapa, na isti oscilator/uređaj za koji već znaš da radi... pa vidi šta će biti...

Takođe... zatvorena jezgra su efikasnija (manje gubitaka), pa ako imaš neko jezgro od TV VN trafoa, probaj i to...
A probaj i one male feritne EI trafoe da premotaš na isti način... pa vidi kako sve to radi...
___________________________________________________________________________________

Sad pitanje za razmišljanje (i za mene):
Najpre posmatrajmo obične NF trafoe, za 50Hz...
Za različite snage koriste se različite dimenzije i jezgra (limova), što je sasvim jasno i logično, i različite dimenzije namotaja, tj njihov broj i prečnik žice.

Neka imamo 2 EI trafoa sa karaktristikama 220/12V, jedan od 10, drugi od 100W.

Prvi je malen, kao u prenosnom adapteru od 1-1.5A, ili malo većem kasetofonu i sl...

Drugi je popriličan, kao u nekom pojačalu, starim crno belim TV-ima... i sl...

Rekli smo da su oba trafoa sa prenosnim odnosom 220/12V, dakle isti... ali snage im se veoma razlikuju... čemu su i dimenzije analogne. Svaki trafo za primar i sekundar za iste napone ima različit prečnik žice i različit broj namotaja...

Prečnik žice gotovo da i ne utiče na induktivitet, ali broj namotaja da. Jezgra su svuda ista, dakle EI limovi od mekog gvožđa, pa im je i mag. permeabilnost ista... tj klonstanta...
Znači da kao faktor koji utiče na induktivnost primarnih i sekundarnih namotaja ovih trafoa ostaje samo broj namotaja...

Pitanje koje bi, verujem, pomoglo u shvatanju ovih VF feritnih trafoa (jer mislim trafo je trafo...), i, možda, njihovom "provaljivanju" jeste, da li je različit induktivitet primara (ili sekundara, svejedno) trafoa od 10W i od 100W???
(Nikad mi nije palo to na pamet kao tema za razmišljanje, do eto sada, ali mislim da je različit, po nekoj logici)...
Ako jeste... onda to komplikuje stavr...
Ako nije (tj ako su induktivnosti iste) onda je stvar poprilično olakšana... pa se merenjem induktivnosti namotaja na feritnom štapu, i zatim motanjem feritnog lonca dok se ne dobije ista induktivnost, može rešiti problem...

Ovo je samo glasno razmišljanje jednog laika, ništa više... ako budem imao vremena proučiću (proguglaću) kako oblik jezgra i materijal utiču na induktivnost, te kako se rade proračuni za feritne tj VF trafoe... pa ću javiti...
Sve u svemu... uradi to i ti (Dado)... Znači ključne reči "proračun feritnih naponskih trafoa", naravno na engleskom (ne verujem da naš net ima odgovore)... ili "tip feritnih jezgra+induktivnost" ili tako nekako...

_________________________________________________________________________________

Pozdrav

PS.
Još jedna ideja vezana za tvoj već sagrađeni inverter... Možda da napraviš onaj multivibrator na isto 20kHz, (proračunaš), zatim sa kolektora jednog od tranzistora uzmeš signal na bazu 2N3055-ice, preko malog trimera od 500E-1kom, čiji emiter ide na masu, a kolektor na onaj projniji primarni namotaj, dok "+" napajanja sprovedeš na drugi kraj tog namotaja...
Ako radi (a verujem da hoće), igraj se malo, pa menjaj f multivibratora, penjući je sve više, recimo za po 5kHz, jer, verujem, ako stigneš do 100kHz, a inverter ti i dalje radi, da si rešio problem.

Da bi ovu dilemu resio bez instrumenata nece ici glatko tj. jednostavno , jedino ako se imaju tacni podaci jezgra !

Ono najlakse iz prve ruke , jedan instrument za merenje induktivnosti i to onaj najjednostavniji , dace odgovore na koje nema ili bi zeleli da ih nadjemo , za to je potrebna shema .
Evo u cemu je problem , isti ferit ili nalik na slicno , nije uvek garancija za broj zavojaka . Zasto , zato sto se lako instrumentom vidi koliko ima mH itd. pojacanje opada ili raste a ima isti induktivitet , tada nastaje sigurno razocarenje ili udaljavanje od trazenog rezultata !
Takvo inenadjenje , sta je ustanju feritno jezgro da uradi , mnogo zavrzlame i gresaka u rezonanciji pojacanju Q faktora kalema itd.
Pa za primer jednostavno sam vec naveo u kracim crtama za kalem od 540mH bez ferita , kad se stavi samo polovina 1/2 dobije se duplo 1H induktivitet , kad je ceo poklopljen tada ide preko 3H , naravno ovaj slucaj , mozete sami da proverite instrumentom na razlicite ferite , kako , jednostavno namotajte 10 zavojaka istom zicom na nekoliko razlicitih ferita sa istim precnikom i videcete ovo o cemu sa pisao . Lakse ce te shvatiti o cemu se radi , prakticno bez instrumenta veoma tesko se dolazi do zeljenog rezultata .

Naravno za nesto ozbiljnije , trebaju podaci za induktivitet .
Vidis to sto sam citirao , to je ono sto ja upravo forsiram iz mojeg teksta i ranije sam pisao negde slicno , cak sam negodovao , kako su to skroz neozbiljne sprave , ima negde tema ...
Sad ima tu nekoliko dilema , dal hocu lako ., brzo ili tacno ili znate vec ...
Pozdrav

Zdravo Peco
Hvala na informacijama.
Ma Dado-u treba za školu, pa onda i ima smisla pa i da je u krajnjem slučaju ne idealno...

No induktiviteti i nisu bili sporni...

Evo... da pokušam da iz malog mozga počupam neke davno zaboravljene stvari... koje svi ovde znate... ali ima i onih koji ne znaju (npr "neki novi klinci" koji kreću ovim stazama, a ne znam ni ja... ali ću pokušati sad da se prisetim ):

Različiti materijali upotrebljeni u svrhu jezgra kod konstruisanja induktiviteta (kalemova) za identične kalemove nesporno daju jako različite vrednosti induktivnosti.
Prosto rečeno, ako imamo kalem i u njega stavljamo obično gvožće, aluminijum, bakar, gvozdene listiće, ili različite vrste ferita (čini mi se da ih ima, u zavisnosti od primesa), tako da su sva jezgra istog oblika i dimenzija, svako od ovih jezgara će dati različitu induktivnost kalemu.

Takođe, jezgra različitih oblika a jednog te istog materijala, daće takođe različitu induktivnost...
Sve to za jedan te isti kalem (broj namotaja, presek žice i prečnik tela na kome je namotan).

I sam vazduh kod samonosećih kalemova je jedan vid jezgra... a sama magnetna propustljivost vazduha, koja se praktično uzima kao identična onoj koju ima vakum, se uzima za referentnu jedinicu... pa se u odnosu na nju određuje konstanta permeabilnosti (magnetne) za ove ostale materijale...

Jezgo se u kalemovima stavlja baš i upravo radi toga, da bi se sa što manjim brojem namotaja ostvarila što veća induktivnost (što više henrija), jer se na taj način postiže nekoliko pogodnosti. Najvažnija je, mislim, smanjenje gubitaka u kalemu, koji su utoliko veći ukoliko je veći broj namotaja jer raste omski, ili da kažem Džulov otpor (koji je srazmeran dužini žice a obratno srazmeran preseku) koji kod idealnih kalemova treba da teži nuli.
Druga velika pogodnost kalemova sa jezgrom jesu dimanzije samih kalemova, koje su na ovaj način puno smanjene...
Sam lonac oklopljuje kalem, pa, mislim, da je to još jedan plus, jer onemogućava dopiranje stranih mag polja do namotaja te nastanak smetnji i td...

Dakle nisu meni sporni bili kalemovi kao kalemovi... sporni su mi VF transformatori.
Ovo sa feritom u dotičnim fluo invertorima, bilo da su sa štapom, loncem ili jezgrom drugog tipa, jesu VF naponski transformatori (ispravite me ako grešim), pa je fora samo provaliti napon po jednom namotaju...
Primar je ovde na oko 12V a sekundar kako za koju cev... Ako na primaru namotaš više namotaja nego što treba, moraćeš i na sekiundaru, što smanjuje efikasnost, povećava gabarite i ko zna šta još... a ako staviš manje... trafo će da se greje i neopterećen (u parznom "hodu")...a ni elektronici neće da prija...

Ono što mogu da predpostavim, i skoro budem siguran da je tako, to je da svaki oblik jezgra ima svoj posebni proračun, štap jedan, lonac drugi, ona EI jezgra treći(kakvih ima u TV-ima, ali i u fabričkim fluoinvertorima kod fluo sijalica koje kaobajagi troše 20W a menjaju običnu sijalicu od 100W, što nije tačno, jer kad nju stavim ja ništa ne vidim u sobi). Jer tako je i kod naponskih trafoa sa limovima za 50Hz... EI imaju jedan, oni sa jezgrom (ne znam kako se nazivaju) od limova u obliku slova L, imaju drugi proračun i tako dalje... jer je i "tok" slila magnetnog polja drugačiji (ili fluks... zaboravio sam fiziku, davni beše )... samim tim i indukcija u namotajima...

Sad kad sam razmislio moje pitanje iz prethodnog posta mi gubi smisao, jer ako je kao što sam sada zaključio (da svako jezgro ima svoj proračun), onda je potrebno samo pogledati njegov datasheet i videti kako se računa... (ako se tako nešto daje u datasheetu, a trebalo bi)...
Mada... ako se dobro ovlada teorijom, predpostavljam da će se moći raditi proračun za bilo koje jezgro (oblik) samo da se ima podatak o materijalu...

Takođe kako dalje razmišljam, dok ovo pišem, neke stvari mi se razjašnjavaju... I sam ću izgleda dati sebi odgovore na pitanja koja sam u prethodnim postovima postavio
Ovo mi je sinulo. Ako umesto feritnog štapa iz AM radija upotrebimo za ovaj inverter lončasto jezgro (a pošto je Peca dao jako vredan podatak o uticaju jezgra na induktivnost kalema), znači da ćemo samo moći upotrebiti manji broj namotaja, jer se po navojku indukuje puno veći napon, to jest ista induktivnost se postiže sa puno manje namotaja. Time se dobija i puno manji omski otpor u namotajima, naročito sekundaru koji ima dužu žicu, odnosno broj namotaja pa time i termičku, tj čistoomsku otpornost, što na kraju znači i manje gubitke odnosno veću efikasnost.
To je zato što u lončastim jezgrima ima puno manje rasipanja magnetnog fluksa (ako sam se pravilno izrazio).

Ukoliko su iskorišćene obe poluperiode umesto jedne, pa još nekim cakama dobijen sinusni umesto četvrtastog napona, eto nama homemade poprilično dobre, tj efikasne fluo lampe na akumulator od 12V koja će, čak, da ispuni i svoj nominalni broj radnih sati...

Podrazumeva se posedovanje osciloskopa što i nije problem na ovim nižim frekvencijama, jer softer imaš na netu (kao free), a hardver ti je zvučna kartica preko megaomskog otpora (ili tako nekako, ima podataka na netu o tome, čak mislim i na ES-u)... Tako prođeš a da nemaš dodatne merne uređaje...

Još bolje ako odeš do najbližih Kineza i pukneš 10€ za uniometar tj multimer, iliti univerzalni instrument koji meri induktivnost, kapacitet i frekvencu do jedno par desetine kHz...
______________________
Eto šta kaže Proka ovde
Kaže da je pravio pretvarač koji može da gura i 40W, i da je motao na feritnim loncima prečnika 8mm...
Pa ti (Dado) samo kopiraj njegov trafo i postavi ga na svoj uređaj, onaj finalni, koji budeš radio za svrhu koju si naveo.
Ako ti treba veća snaga, samo promeni debljinu žice... za to je proračun bar jednostavan

Ovde bih ja postavio sada jedno konkretnije pitanje, sebi, tebi, svima, pa kome pre sine: Da li taj trafo, koji je proračunat za 20kHz menja karakteristike na tvojih 50kHz???
Jednostavnije rečeno, kako frekvencija (kojom zakonitošću) utiče na indukovanu EMS po jednom namotaju VF trafoa?


Ako nema drastični uticaj, onda ćeš ovaj lončasti trafo bez problema moći namotati po Prokinim uputstvima i primeniti u tvom slučaju.

Pozdrav


PS
Znam da sam se ponavljao, ali bilo je to prisećanje ("glasno" razmišljanje) iz vremena kad sam bio klinac entuzijasta, pa ne zamerite

_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 12.09.2009. u 05:06 GMT+1]}

Ej ništa... ostaviću prethodni post neka ostane, dobro mi je poslužio kao podsećanje, a i shvatio sam da mi je logika kojom sam ostalo povezao dobra, dakle ima nade za mene kao elektoničara amatera...
Kažem to jer sam pronašao temu koja se bavi transformatorima, i gde sam za sada pročitao samo prvu stranicu, ali me je izvesni Slavenko oduševio svojim prelepim, najlepšim do sada, fantastičnim odgovorima u vezi sa mojim gore postavljenim pitanjima.
Dakle koga zanimaju trafoi nek se prošeta do trafo bulevara .. Ostalo surfom... a verovatno dosta toga ima na Wiki...

Dado javi se sa novostima o napretku projekta i slobodno pitanjima... i hvala ti što si me naveo da se podsećam svega ovoga...

Pozdrav

Aj dok ne dodje Damir da nekoliko sitnica opisem , moze da posluzi .

Tacno da ce biti manji broj namotaja , tacno je i to da se smanjuje otpor , za indukciju je drugaciji slucaj sa manje zavojaka , za gubitke treba napomenuti , za manji otpor potrebna je veca snaga , pobuditi takav kalem ! Isto i impedansa koja je tu bitna , to je zbog pobude kalema , manji broj namotaja za veliku induktiuvnost moze da predstavi problem .

Bou ono sto si napomenuo za VF kalemove tu je jako vazna impedansa , bas zato da bi izvukao iz kalema potrebno pojacanje , cilj kalema je takav da sluzi za transformaciju energije , posle manje zavojaka sa velikom permabilnoscu jezgra , stvara se izvitoperen oblik sinusoide koji nije za upotrebu , javice se problem !
Pa iz toga sledi da treba imati merac induktiviteta i nesto znaja sa praksom .

U tvom sllucaju Bou ako ces se baviti VF tehnikom imaces probleme !
Bez brige , tvoje pisanje ne smeta jer se radi o bitnom detalju , nije lose da i drugi vide .

Ma ja to veoma kampanjski, što se po mom "znanju" može i zaključiti



E upravo to! Svrha mog pisanja... detaljisanja... Da izprovociram što više odgovora kako bi ovi mladi sada imali što više informacija i što slikovitije prezentovanih, što, nažalost ja, pre tih 15-20 godina, kada sam imao jarku želju i volju da učim, nisam imao prilike... te je od svega ostala samo nostalgija

Ma napravićemo mi nešto... ko za šlolu... ima da radi (ko i moj TV predajnik, pored koga sam prilično naučio o principima rada repetitora...)

Pozdrav

Evo, mene, moram iduci tjedan izmjeriti kolicinu svjetlosti koja se dobije(od one 18W), vjerovatno nekim Luxmetrom,
pa cu znati dali ce se moci koristiti taj sklop, ipak taj sklop ima prednosti jer je jednostavniji i jeftiniji za napraviti,
samo moramo utvrditi oce li zadovoljiti specifikacij, ako to bude u redu onda cu napraviti jos 4 komada tih sa 2n3055.
Moram napraviti i simulaciju u nekom programu...

Sto se tice transformatora i snage, dosada sam radio samo sa EI jezgrama, jer u skoli i na praksi smo to proracunavali i namotavali, ucili smo da jezgra ovisi o snazi, veca jezgra veca snaga, pa se ovisno o jezgri proracunavaju namoti i debljina zice, ali sve je to za 50Hz, pa tako da se stvar uveliko zakomplicira cime se promjeni frekvenciju.
Evo bas sam sad vidi na trafo bulevara kako su dobivene neke konsante(vjerovatno se u skoli nestignu uciti svi detalji pa je jednostavnije reci da je to konstanta) a ta konstanta ovisi o frekvenciji... itd...

jel bi znali mozda reci prem shemi sa jednim 2n3055, jel bi se mogla mjenjati frekvenciju, vjerovatno bi al nemogu nikako skopcati koji R i C su za frekvenciju, i dali onaj se treba mjenjati broj namota (onih 25) koji su za povratnu vezu.

---

Sema je dosta teska za gledanje , ali evo odgovor koji tebe zanima , c2 ako je to 33nf levo na shemi i c3 4n7 ta dva kondezatora propustaju koja ce frekvencija da prodje , pod uticajem induktivnosti .
Pokusaj da promenom ovih kondezatora dovedes kalem u rezonantnu frekvenciju , to ces lako uociti jer ce neonka slabije ili jace da sija .
Jedan prostiji primer , kako ces znati dal vise treba navojaka ili manje , cim se dodaje kapacitet to znaci da treba povecati broj namotaja , ali ne mnogo 5-8 zavojaka , isto to vazi kad se stavlja manji kapacitet treba i manje zavojaka , da se lakse sa iskustvom shvati kako frekvencija utice na rad transformacije kalemova !
Ali naravno tu je i jezgro koje zagorcava zivot , jer smanjivanjem broja zavojaka u kalemu opada pojacanje :(
Struju baze odredjuje trimer , na kojem je stavljen taster , to naravno nije bas dobro , to bi trebalo da proradi po samom ukljucenju , namerno je postavljen kako bi baza vise struje dobila i kako bi lakse zaoscilovao ceo oscilatorni krug .
Naravno kad bude sve u rezonanci lako ce zaoscilovati , neces imati potrebu za tasterom !
R1 ako dobro vidim , on je vezan od napajanja , taj otpornik ces izbaciti i ubaciti na mesto trimera , tako ces izbeci gubitke u kalemu i pobuda baze ce VF naponom lakse pobuditi tranzistor .
Feritna jezgra se koriste od 10KHz do nekih 100MHz preko toga stvaraju velike gubitke , to je odgovor iz prakse !

Par reci za korisnika Bou , naravno otvoricemo temu koju si zapoceo u vezi onog repetitora , voleo bih da vidim kako si to resio .
Pozdrav

Zdravo Peco
zdravo Dado


Dado, prvo nam moraš reći neke stvari... Imaš li neki instrument i koji?
Potreban ti je makar voltmetar za do preko 1000V (bar 1000V).
Dalje bi idealno bilo da imaš i L metar (za merenje induktivnosti)???
Sve to, čak i sa frekvencmetrom možeš kupiti kod braće Kineza za 10€ (relativno su precizni)...
L-metar bi ti olakšao stvari nenormalno.
Ali i samo oscilosdkopom koji je takoše moćna stvar ovde, ćeš takođe rešiti problem.
U krajnjem slučaju, sa puno petljancije, i nesigurno, moći će i samo voltmetar sa opsegom do bar 1000W a poželjno je više...

Tako... prvo napiši čime raspolažeš pa ćemo dalje...

Što se f tiče, nju ćeš teško da izračunaš, zato jer ne znamo kome tipu oscilatora pripada ovaj LC, a ne RC oscilator. Za neke tipove, ja sam davno imao uprošćene formule za f koje su praktično radile extra.
Drugi način je da nađeš stručnjaka, teško da će se na forumu neko javiti jer stručnjaci, uglavnom, nemaju vremena
Mislim na inženjere telekomunikacija, elektronike i sl.. kojima su ove stvari teoretski bliske.
Ali tu je improvizacija, tu je praxa i još samo neki instrument pa ćemo da ga uradimo

Imaš i jednostavniju šemu... sa istim ili čak boljim učinkom, onuprokinu na koju sam dao link gore.

I još jednom napomena, kao što sam rekao, ako sam razumeo svrhu tvoje lampe, onda ti 50kHz, sa ovom šemom, gde je napon pulsirajući koristeći samo pozitivnu poluperiodu (ako sam dobro shvatio način rada) neće zadovoljiti kriterijume.
Onda bi ipak morao da praviš onu šemu sa parom tranzistor au izlazu pa da ti ona radi na 50kHz. Ja mislim da ova treba da radi na 100kHz, da bi dobio osti efekat.
A ono što ne znam je, do koje f 2N3055 radi...

Dole ću postaviti šemu, koju si beše ti linkovao, a koju smatram boljom za ovu svrhu zbog jednostavnosti proračuna f oscilatora koga čini 555-ica. Ona je za 10W ali ako vežeš 2N3055 kao darlington sa recimo BC141, i staviš kalem koji ćeš motati na istom takvom feritu sa oko 40 namotaja u primaru i oko 400 u sekundaru kao polaznu osnovu. A onda najpre experimentom smanjuješ namotaje primara sve dok namotaj ne počne da se greje. Kad staneš i vrati par namotaja (tj namotaš novi)... a sekundar odrediš već prema potrebnom naponu za neonku... tj izmeri koliki ti je sekundarnunapon na ovom pretvbaraču i toliki treba da ti bude i na svakom za cev od 40W...

Naravno... ovo su predlozi koji se odnose na to šta bih ja radio na tvom mestu, a ne precizna uputstva...

Pozdrav

A, da to je meissnerov oscilator, hvala peca26000.

Bou, imam multimetar, al nema frekvencometar, bas trazim kod kolega dali ga ima netko, a ima jedna firma luxmetar,
pa pokusavam dogovoriti da mi izmjere koliko luxa dobijem, jer mi treba odredena kolicina svjetlosti kojom trebam osvjetliti odredenu povrsinu.

A da ta shema je isto jednostavna i lakse je nastimati frekvenciju, samo malo razmisljam o toj poluperiodi,
znaci na izlazu imamo recimo 220V-0V npr frekvencje 30kHz, a da vodi obe periode onda bi imali 220V- -220V na izlazu, imali bi vecu korisnost.

Ovo je kako se pravi proracun sta sam nasao na nekom drugom forumu:

Za ferit je max gustoca polja negdje oko 0.3T, a obicno se uzima oko 0.2 za maksimum i prema tome se racunaju volt/namotaji.

n je broj namotaja, t je maksimalno vrijeme za koje mozes drzati napon U prije nego se postigne odredjena gustoca polja.

Znaci, vrijeme t je polovina perioda; ako imas frekvenciju npr. 100kHz onda je vrijeme 5us.

A je poprecni presjek jezgre u m^2.

B = Vt/nA

Pa izvodis ovisno sto ti treba... volt namotaje racunas

V/n = BA/t

n izjednacis s 1 i dobivas maksimalni napon po namotaju trafa.

Za struju pogledaj ovu tablicu, max amps for power transmission; koristi multifilarne namotaje, i vise tanjih zica s vecom frekvencijom zbog skin efekta.

http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm


Malo mi je cudna ova tablica, jer prema njoj ispadne da su da su za istu frekvenciju ista debljina primara i sekundara.

Ako netko ima tablice ili se susretao s time kako se racuna debljina zice neka nam kaze.

---

Proračun nisam još proučio, vidim da je kao što je to najčešće, dat nejasno tako da ga, verovatno, mogu odmah provaliti samo znalci materije... ja ne

Drugo... pre neki dan sam pokupio neki text sa neta, složio ga u PDF-u i postavio ovde . Tu ima o svim vrstama trafoa, i feritnim.. ima i nešto o proračunima, ali sve je bilo sa puno slovnih grešaka, nešto sam na brzinu ispravio, ali...
Znači, ima tamo ponešto osnovno o ovim temama...
Takođe, za tebe Dado, ako nisi na ovo naleteo i sam.... Nisam stigo da pročitam... ali sam video da je opširno i da ima zanimljivog infoa vezano za fluo cev... a šema je manje-više poznata...



Pa vidi, jeste meissnerov /odnosno armstrongov oscilator, ali ne u klasičnom spoju i to dosta (meni) otežava stvar kod proračunavanja f. Malo ću pogledati u vezi sa tim pa se javljam... ali mislim da f određuju C od 33nf i L1, koji za oko 50-60kHz treba da budu duplo manji, dakle C/2 i L1/2... a da bi odredio koliko je L1/2, moraš znati koliki je L1... a za to ti treba nešto čime ćeš ga izmeriti, može i merni most... npr...
Sad kada bi L kod feritnih zavojnica išla linearno sa brojem namotaja, (što nije) onda umesto 50 namotaš 25 namotaja... Iz dokumentacije koja ide uz šemu, stoji da ostale namotaje određuješ iz odnosa L1:L2=2:1 i L1:L3=1:10. Tako da zaključujem, treba da meriš i duplo smanjiš samo namotaj L1 (ostale zatim iz datih odnosa).
Ne mora ni merenje, ako poverujemo da je frekvencija kao što piše na dokumentaciji za šemu (http://hr385.com/cose/FluoPretvarac/) da je 30kHz, onda ako imaš proračun za feritno jezgro, ti vidi kolika je induktivnost kalema od 50 namotaja na telu od ferita prečnika koliki je taj ferit na kome si motao, pa kad je dobiješ, radi proračun za duplo manju induktivnost da vidiš koliko namotaja trebaš...

Multimetar... najbolje bi ovde došao onaj (kod nas ga ima kod kineza za manje od 10€) što može da meri i induktivnost u određenom opsegu... tada bi ti to max olakšalo gnjavažu... Profi koštaju, ne pitaj koliko!
Induktivnost možeš meriti i merenjem I kroz kalem na 50Hz, pa iz XL=U/I odrediti XL, a iz XL=wL=2*Pi*f*L=2*3.14*50*L=314*L odrediti L=XL/314, ako je termički otpor kalema mali i zanemarljiv, što je približno izračunavanje...
Ovo sam dao kao primer, a ni slučajno nemoj to da radiš na naponu od 220V jer ovaj kalem o kome pričamo niti je predviđen da bude veliki otpor tom naponum, već naponu od oko 12V, a još gore ne toj f (od 50Hz), već mnogo većoj, na kojoj je i Z kalema puno veća...
Moglo bi se probati, ali na 10V/50Hz, recimo...

Nego da se skoncentrišem na ono u vezi sa mojim mišljenjem u vezi sa frekvencijom tvoga sklopa, tj korišćenjem obe poluperiode.
Eto prvo slike:



To je sinusoidni oblik napona uzet kao primer samo...
Ja sam predpostavio da signal koji daje ovaj oscilator izgleda kao na donjem delu slike, dakle kao ispravljeni naizmenični napon kome je odstranjena negativna poluperioda, te je umesto naizmeničnog napona (sama reč naizmeničan/izmeničan znači da naizmenično struja naizmanično menja smer, to jest polove) Dobijen jednosmerni pulsirajući.
U tom slučaju, ako je frekvenca naizmeničnog napona bila f (npr 100Hz), kada se on ispravi, dobija se pulsirajući napon duplo manje frekvencije f/2 (50Hz)... To je moje neko mišljenje, ali nisam siguran da li je tačno tako...
I mislim da oscilator u pretvaraču koji si pravio, zapravo, daje naizmenični napon, tj napon sa obe poluperiode.. a da je moja greška što sam mislio da nije tako...
U ostalom... proveri i to... vidi kakav oblik napona daje taj armstrongov tj meissnerov oscilator... pa ako je to napon bez pauza umesto negativne poluperiode (kao na ovoj slici, onaj donji prikaz), bio on naizmenični ili pulsirajući, dobar je...

Ako je napon oblika kao na donjem delu ove slike, ti nećeš da dobiješ manju efikasnost, jer u pauzama između poluperioda uređaj neće trošiti energiju, ali ćeš imati efekat treperenja, kao da se sijaliva neprestano pali-gasi... što pri ovim frekvencijama nije bitno ljudskom oku, koje ne vidi čak ni 50Hz-ne promene, ali, te specijalne kamere, koje mogu da naprave veliki broj slika u sekundi, one mogu to registrovati... Odnosno ako kamera pravi, recimo primera radi, 50 slika u sekundi, onda ona će ona primetiti pulsiranje od 50Hz, ali već na 100Hz neće... Mislim da sam uspeo da se izrazim...
Ja sam na brzaka tražio da vidim kakav je oblik napona koji generiše meissnerov oscilator, ali nisam uspeo... ti ako nađeš, postavi sliku...

Pogledaj tu istu šemu po kojoj si ti pravio ali ovaj put bez gluposti koju o njoj pišu... tj šemu sa originalnim opisom.
Tu ćete videti da nije kako se tvrdi, da ovaj sklop troši 12V i 1A što je 12W, napajajući fluo cev od 40W koja zatim svetli ekvivalentno sijalici sa užarenim vlaknom od 75W, što je svojevrsni perpetuum mobile.
Već da pri toj potrošni (12V i 1A), napaja cev od 40W koja svetli slabije nego nominalno, ali je ekvivalent (po intenzitetu svetla) žarulji od 40W... I to sve u idealnom slučaju...

Pozdrav

PS.
Možda će ti i ovo biti od pomoći: klik

Za debljinu žice ne mari previše... koristi istu kao u toj šemi...
Ona ti znači samo ako ćeš da povećavaš snagu uređaja...
A o debljini žice pogledaj na temi o izradi trafoa, eno ga link gore, nazvao sam ga "trafo bulevar"

_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 14.09.2009. u 04:34 GMT+1]}

Jel struja na bazi tranzistora I=12V/R , a R je otpor onoga potenciometra, pa tako mjenjamo radnu tocku tranzistora,
Tj. jel su nam pravokutni impulsi koje dobijemo LC oscilatoro, oko 12V, ili ima nekih padova napona.
Ova shema sa dva tranzistora vodi obe poluperiode, ima i podatke za induktivitet, jos cu ju detaljnije pogledati, hvala za te materijale, ja ih nisam uspio naci, ova mi se shema cini najbolja ako mi budu bile potrebne obe poluperiode.

---

Dado

Nisam siguran na šta si mislio... ako govoriš o onoj šemi po kojoj si već napravio pretvarač, onda struja baze ne zavisi samo od otpornosti potenciometra, već ukupne otpornosti u kolu baze, a to su R od 27oma pa potenciometar od max 2k2 pa r od 470 oma... naravno i R kalema L2 (ali verujem da je zanemarljiv)... I onda je struja baze 12V/R_ukupno... i da... tim potenciometrom se namešta radna tačka tranzistora...

Da, pravokutni impulsi jesu oko 12V, dakle naravno da ima manjih padova napona...
Pa što ne izmeriš koliki je kod teba napon na L1...
Ja mislim da je određeni mali pad napona samo na tranzistoru...

I još nešto... ja nisam stigao sve ono što sam linkovao da pročitam... ima tamo, verujem puno odgovora... a jedan od njih koji treba tražiti jeste, kakav oblik naponba daje armstrongov (ovaj koji sei već pravio) oscilator... jer moguće je da i on daje odgovarajuće impulse...
E sad, jeste napon pravokutni, piše i na šemi, ali ono što sam ja postavljao kao pitanje je, da li je to pulsirajući napon, kao na slici 1.a ili je naizmenični kao na 1.b... Ako je naizmenični, onda če ti i taj sklop koji si već pravio biti dobar sa frekvencom od 50kHz...

Pozdrav

E, mislim da sam mozda skuzio zasto se ti pretvaraci prave samo sa jednom poluperiodom, na standardnu mrežu se spaja sa starterom i prigušnicom, e, a ovdje imamo samo jednu poluperiodu pa ne treba prigusnica da prigusi struju, a ako bi bilo tako onda nema smisla to ni praviti sa simetricinim push-pull pojacalom. Moze li to neko prokomentirati, hvala.
A jel ima li kakve razlike u radu fluo-cijevi na 30kHz i 50kHz, jer ona svijetli na principu foto-luminiscencije, pa sada kako frekvencija utjece na tu pojavu?

---

dado, izvini sto cu ti na tvoje pitanje odgovoriti kao jevrejski rabin,pogadjas pitanjem,

to je zato da bih te naterao da malo razmislis:

kada na primar trafoa dovedes taj tvoj nesimetricni signal(0-12VDC) sta dobijas na sekundaru tog trafoa???????????

(nijedan kraj trafoa nije na masi, tj. nije uzemljen)

pozdrav

https://static.elitesecurity.o...fluorescentni%20pretvarac0.JPG , ne znam na koju si shemu mislio, ja mislim na ovu, pa kada tr2n3055 vodi, onda potece struja (imamo uzemljenje), tj, imamo 12V pa 0V tako frekvencijom 30Khz, ma dobijemo recimo 220Vpa 0V,... princip sklopke

---

i ja sam takodje mislio na istu semu

na sekundaru je napon koji ide na cev simetrican, nemoj to brkati sa mrezom i prigusnicom( rad fluo cevi je skoro objasnio robert, ne secam se teme, malo petrazi ES)

pozdrav

ovako

---

a, jel podjela 50:50
pozz

---