Koji je najbolji nacin spajanja zica u razvodnim kutijama?

Mene zanimaju standardi kojim se rade stanovi, dakle nije problem da sve izracunam, ali bez obzira sto ja znam sta cu gde da prikljucim i dovoljan mi je 3x1,5mm^2 kabl za uticnicu, ja zelim da postujem standard koji definise debljinu kabla, koliko sam primetio za mono i trof. uticnice je debljina zica 2,5mm^2 znaci 5x2,5mm^2, 3x2,5mm^2. Koliko znam za trofazne prikljucke se uvek ide iz razvodne table i kabl se nikada ne nastavlja u doznama. To znaci da ne mogu da dovucem kabl do dozna i odatle u trofaznu uticnicu i sa jedne faze iz dozne na svetlo, a sa druge dve na mono uticnice. Ovo bi bilo tehnicki ispravno, kada znam da mi je struja u odredjenim granicama ali cini mi se da nije dozvoljeno propisima, zar ne? Dakle trofazni idu direktno iz table, ali koji je propis kada su monofazni u pitanju, da li za svaki mora da ide kabl direktno iz table ili je dozvoljeno da se vise uticnica spajaju u dozni? Ako jeste, po standardu se uticnice povezuju 3x2,5mm^2 kablom, da li kabl koji dolazi od table do dozne treba da ima veci presek ili je i on 3x2,5mm^2, ako pretpostavimo da necu dovlaciti 5x2,5mm^2 jer na tom mestu nije potreban. Dakle logicno bi bilo da kabl koji ide do dozne bude deblji ako se na njegovom kraju racvaju dva kabla do uticnica. Ja pretpostavljam da to nije slucaj jer su inace kablovi za uticnice predimenzioniosani (zica 2,5mm^2 moze da izdrzi daleko vecu struju od 16A). Ja sve to razumem kao pojednostavljenje instalacija, da ne bi svaki majstor sada racunao kako on misli da treba, definisan je precnik zice za svetlo, uticnice itd. i ti precnici su dosta veci nego sto je neophodno i zato nema razmisljanja. Jedino treba razmisljati koji od njih moze ici direktno na tablu i na svoj osigurac od 16A, a koje mogu da se povezu paralelno u dozzni pa onda na zajednicki osigurac. Koliko ja vidim ne primenjuje se provodnik veci od 2,5mm^2 u kucnoj iostalaci POSLE razvodne table, samo do nje, da li je tako?

Da li neko mmoze da me uputi na neku web stranicu ili knjigu gde su definisani ti standardi.

Molim vas potvrdite odnosno ispravite moja trenutna shvatanja.

Ne moraš vući svaki kabal do razvodnog ormara mada je tako bolje, jer tako svaki kabal i prikqučno mesto ima svoj osigurač. Ako vršiš razvod iz razvodne kutije onda u razvodnom ormaru moraš staviti osigurač koji odgovara najtanjem provodniku u tom razvodu. Dakle, možeš ti za taj zajednički kabal staviti i veći presek ali osigurač moraš staviti prema tanjim kablovima.

---

Vidi prijatelju, to NIJE standard, ali je uobicajeno. Do uticnice mozes dovesti i 3x1.5mm² ali onda moras staviti osigurac 10 A. E sad deblju zicu takodje mozes staviti npr 4 mm² ali zbog uticnice koja je predvidjena za max 16 A toliki i osigurac ( nekad se radi zbog pada napona).

Zapamti generalno pravilo da osiguracem stitis najslabije mjesto u sistemu.
E sad bih volio vidjeti gdje si nasao da kroz 3x2.5 mm² mozes provuci 40 A?
Ako je razvod takav da se vise provodnika vodi da se dodiruju ili na bliskom odstojanju ( a to kod razvodnih tabli tesko mozes izbjeci) onda je max struja reda 18 do 19 A. Mnoge kolege stavljaju osigurac 20A na 3x2.5² ali to je pogresno.
Kad razmisljas o struji i instalacijama ( cesto i u drugim primjenama tehnike ) obavezno je razmisljanje tipa najgori slucaj. Da su recimo svi kablovi u snopu maksimalno optereceni i da je napolju +40 stepeni celzijusa i prema tome biras presjek kabla i/ili osigurac. U protivnom, ako se nacrtaju takve situacije pozar je neminovan. Sad, jes rijedak slucaj, ali zbog par evrica skupljeg kabla se ne igra sa zivotima i imovinom.

OK potpuno jasno, debljina kabla do uticnica i do dozne ogu biti isti jer svejedno stavljam osigurac prema najmanjem, jedino cu smanjiti pad napona do dozne ako stavim deblji kabl, mada mislim da je to zanemarljivo na 5-6m kabla.

@veselinovic

da li postoji standard za instalacije gde je tacno definisano koji osigurac i koja debljina za uticnicu ili se samo postuju nepisana pravila da za uticnice stavljas 2,5mm^2 i 16A, a za 1,5mm^2 10A ?

Da li postoji pravilo za dozne, koja su rastojanja od plafona, od poda, od vrata i sl. i da li je definisano koja dozna ide za sta. Recimo za prekidac i sijalicu okrugla, a za uticnice kockasta ili je to samo stvar velicine prostora i broja kablova?

Hvala za odgovor, to je to sto me je zanimalo.

Za standarde sam ti vec odgovorio. U principu nema stritkno napisanog standarda, nego vec sta se nesmije a u kratkim crtama ne smijes ugroziti ljude ili materijalna dobra nijednim postupkom.
Ne p[ostoji praviolo za velicinu dozni ( kutija) nego su ogranicene brojem zica.
Po pravilu instalacija se vodi 30 cm od plafona ali dozvoljene su sledece trase:
Kuhinje i radne prostorije\
30 cm od poda do 115 cm od poda i druga zona 15 cm od plafona do 45 cm od plafona.
Instalacije se vode paralelno ivicama prostorije osim po plafonu gdje je dozvoljeno dijagonalno vodjenje.
Stambene prostroije
15 do 45 cm od poda i 15 do 45 cm od plafona
u coskovima 10 cm je zabranjena zona za vertikalne vodove, od vrata i prozora takodje 10 cm vertikalno.

Kad smo već kod standarda, ovih dana radim rekonstrukciju dimnjaka koji prolazi kroz zid i moram da položim neke kablove po tom zidu preko dimnjaka. Šta kažu standardi, otići na plafon i zaobići dimnjak ili nešto drugo?

Pozdrav.
Sinisha

sinisa po standardu obavezno zaobilazi dimnjak kablovima i to najmanje 20 cm udaljenosti od njega.


e ovako da objasnim neke stvari kod izvedbi instalacije iskljucivo po standardu!

prvo,povezivanje table,idemo redom, napojni kabel koji ili dolazi sa vazdusnog voda,bio to SKS (samonosivi kablovski snop) ili odvojene zile,ili (po standardu) dolazi iz NS ormana koji u sebi ima NVO (nozaste visoko ucinske osigurace ) u koji dolazi napojni kabel zemljanim vodom,potpuno je ne bitno,kakva god da je izvedba napojnog kabla,kraj mu dolazi u GRO (glavno razvodni orman) i tri faze se vezuju direktno na UlAZ tri glavna osiguraca (ako su topljivi,a preporucujem da se za glavne stave topljivi 20-25A ETZN to su oni sa keramickim postoljem i patronom, sa prikljuckom za provodnike sa zadnje strane,a postolje se montira direktno na nosecu plocu ormara. nula i uzemljenje se vode na mesingane sabirnice (zasebne) i u iste sabirnice se prikljucuju i ostale nule i uzemljenja,po zelji moze se izvesti nulovanje instalacije,prostim premostavanjem te dve sabirnice jednom zilom veceg preseka npr 4-6 kvadrata ali obavezno pre FID sklopke (prekostrujne zastitne sklopke) ako ona postoji ,i toplo preporucujem nulovanje instalacije,kako bi se izjednacio potencijal nule i zemlje i izbegao efekat napona na nuli koji se javlja zbog ne simetricno opterecene mreze. e sad,kada uradis sve prethodno opisano,onda sa glavnih osiguraca zilama vodis faze na ulaze brojila, i nulu (koju mozes samo da dovedes sa sabirnice,a bolje je ako je prvo dovedes sa napojnog kabla na brojilo,pa na sabirnicu (ovo je potpuno sve jedno,ali je bolje da prvo dovedes nulu na brojilo jer je to neki kriterijum EPS-a pa da ti oni ne bi pravili pitanje oko toga kad dodju da blombiraju brojilo.) sa izlaza brojila vodis tri faze na automatske osigurace ako si vec njih odabrao, znaci kao sto je vec receno, koliko strujnih krugova toliko osiguraca,svaka odlazna faza ima svoj osigurac,podjednako podeliti opterecenje na tri grupe osiguraca i za svaki trofazni kabel odvoditi svaku fazu sa razlicite grupe (glavne napojne faze) posebno i svaka nula u svoju sabirnicu i svako uzemljenje u svoju,osim ako je izvedeno nulovanje,onda mozes sve u jednu sabirnicu. osiguraci za razvod moraju biti manje amperaze od glavnih ili prethodnih osiguraca,cime se postize selektivnost osiguraca u instalaciji (tj postizes da ti se ne desi da ti ne izbije automatski u tabli ali da ti iskoci NVO u NS ormanu od 63A sto je ne prihvayljivo)

ne znam jel izvedena sama instalacija na objektu,al sve jedno cu navesti izvedbu iste po propisima:

do uticnica obavezno voditi kabel najmanje 3x2,5mm kvadratnih i za osvetljenje 3x1,5mm kvadratnih,tip kabla ces vec sam odabrati,sve jedno je da li P-P-R/Y ili okrugli P-P-Y,ako se kabel postavlja na ciglu.tj ne omalterisan objekat onda je bolje da stavljas P-P-R/Y jer njega stavljas na zid tj ne moras da stemujes zid,a ako je omalterisano onda okrugli jer manje lupas malter,a koji kabel ces staviti sve zavisi od tebe,oba su podjednako dobri,ovo su samo saveti,osim za preseke kabla sto je po standardu. nikakvo koso vodjenje kabla nije dozvoljeno,samo uspravno ili vodoravno. na jedan strujni krug se ne sme prikopcati vise od 4 uticnice (ovo se podrazumeva na jednu fazu tj jedan kabel) magistrala (vise napojnih kablova jedan do drtugog,ili jedan napojni kabel) i razvodne kutije se montiraju i vode 30 cm od tavanice prostorije. u jednoj razvodnoj kutiji se ne smeju mesati jaka i slaba struja ( mreza i npr antenska instalacija,telefonska inst, itd). razvodna kutija se obavezno stavlja svugde gde postoji spoj,grananje ili nastavljanje kablova. u razvodnu kutiju kabel mora da udje (ili iz razvodne kutije kabel mora da viri) najmanje za dve duzine precnika ili dijagonale kutije, isto tako i u montaznoj kutiji, s'tim sto izolacija plasta kabla mora uci u kutiju 5-10 mm. povezivanje provodnika punog preseka se vrsi iskljucivo uvrtanjem i to na sledeci nacin, preklopiti zilu preko kutije po dijagonali ili precniku i skinuti visak izolacije od 1 cm van kutije pa na dalje,ogoljeni bakarni vod mora imati duzinu minimalno 6 cm (sto ce i biti slucaj ako je sve do sad radjeno kako je opisano). uvrtanje vrsiti ravnomerno,a kada se dostigne maksimum uvrtanja presaviti spoj na pola tako da ceo "cvor bude duzine oko 4 cm. izolacija spoja se vrsi izolirnom instalacionom trakom,tako sto se pocetak trake zavuce i presavije oko jedne od zila u spoju ( ispod bakra na izolaciji zile) pa se obmotava sa peklopom od dve trecine sirine trake,i to sve do iznad spoja da se dobije uvrnuta traka oko same sebe,pa se presavije visak i namota se jos jedan sloj trake u kontra smeru sve do izolacije zila. ovakav spoj se pakuje u kutiju uspravno. (u slucaju rada sa instalacijom pod naponom,i vezivanje zila pod naponom,obavezno prvo povezati fazu ili faze,pa potom nule i uzemljenja) napajanje kutija se moze izvesti sa monofaznim i trofaznim kablom,sa trofaznim se popstize usteda na mterijalu,i kod njega mozemo vezati po tri uticnice na svaku fazu ili po jedan jaci potrosac. kod napajanja kupatila se napajanje razvodne kutije 100x100mm izvodi trofaznim napojnim kablom ili sa dva do tri monofazna preseka zila 2,5mm kvadratnih (sasvim su dovoljna dva) razvodna kutija za kupatilo NE SME biti u kupatilu,vec izvan,iznad indikatora za kupatilo je naj prakticnije. uticnice u kupatilu i blizu vode i vlage moraju biti oklopljene OG (kutija sa poklopcem) ili specijalno izradjene sa hermetickim poklopcem za ugradnju u montaznu kutiju fi 60 mm .



ovo je sve po najstrozijim propisima,naravno,propisa ima previse da bi ih sve napisao, ali je ovo sasvim dovoljno za izvedbu jedne kvalitetne kucne instalacije,i GRO-a. ako sam nesto zaboravio da napisem,ili vas zanima nesto,slobodno pitajte,od mene cete po ovom pitanju dobiti pravu imformaciju :) nadam se da ce nekome koristiti ovo sto sam napisao,pozdrav svima.

striktno napisani standardi i tek kako postoje,samo je previse samoukih majstora a premalo onih koji znaju standarde a jos je manje onih koji ih primenjuju. sto se tice plafona,nije dozvoljeno dijagonalno voditi kablove.

sto se tice vodjenja trasi kablova,samo 30 cm od plafona dolazi u obzir po standardu

dodao bih da kablovi nikako ne smeju proci pored bilo kog toplotnog izvora,dimnjak,toplovod itd..

a sto se tice zabranjene zone za kablove,slazem se za uglove prostorija, vrata i prozore ali bih dodao i da je zabranjeno provlaciti kablove kroz metalne konstrukcije,ramove i ostalo bez da se kabel prethodno dodatno zastiti (oklopiti ga i postaviti uvodnice na ulaz i izlaz metala)

striktno je zabranjeno zakucavati kablove po grdama i drvenariji,nego se to radi plasticnim obujmicama

shadow88
pazi ovamo:
sto se tice nekih zabluda evo ti rece :
kod napajanja kupatila se napajanje razvodne kutije 100x100mm izvodi trofaznim napojnim kablom ili sa...
clan 36 pravilnika o tehnickim normativima za elektricne instalacije niskog napona :

Kroz isti višežilni kabel ne smije se voditi više strujnih krugova, osim vodiča upravljačkih i pomoćnih strujnih krugova.

takodje napisa : sto se tice vodjenja trasi kablova,samo 30 cm od plafona dolazi u obzir po standardu i isto tako i sledece : sto se tice plafona,nije dozvoljeno dijagonalno voditi kablove.
evo ga famozni clan 39:



Kabeli i instalacijski vodiči položeni u instalacijske cijevi u zidu ili kabeli položeni neposredno u žbuku i ispod žbuke moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno, tako da budu paralelni s rubovima prostorije.

Pri horizontalnom polaganju kabeli i instalacijski vodiči (u instalacijskim cijevima) vode se na udaljenosti od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do stropa.

Pri vertikalnom polaganju kabela i instalacijskih vodiča (u instalacijskim cijevima) udaljenost od rubova prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.

Trase kabela koji napajaju učvršćena grijala vode moraju se poklapati s osi postavljanja grijala vode.

Koso polaganje kabela i instalacijskih vodiča (u instalacijske cijevi) dopušteno je na stropovima, ali ne i u zidovima.

Ima jos dosta gresaka ali o tom po tom.


I jos nesto, ne nadjoh nigdje standard o debljini provodnika za uticnice i svjetlo, a volio bih ga pogledati, pa ako imas....
Ja sam vise puta projektovao i izvodio svjetiljke napojene sa 25 mm/2 bakra.



Sinisa, ako bas ne moras nemoj voditi kablove blizu dimnjaka, a ako moras postavi neku dovoljno dobru termo zastitu izmedju kabla i dimnjaka, recimo cementazbestnu plocu, mineralnu vunu ili nestoo slicno. Ako si u mogucnosti vodi preko plafona oko dimnjaka kao sto kolega preporuci.Ili

Član 30
Ako se u blizini električnog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, električni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

Odlični i poučni textovi! Što se mog problem tiče, u pitanju je sa jedne strane zida kabal koji ide do naizmeničnog prekidača, a sa druge kabal koji vodi struju u susednu sobu i nema mi druge do da idem u plafon oko dimnjaka, a i biću mirniji ako tako uradim nego da radim izolaciju.

Pozdrav.
Sinisha

U Nemackoj na jednom ogromnom objektu,
provodnike punog preseka dolaznih i odlaznih kablova
(u oko 10000 razvodnih kutija na zidu)

spajali smo sa ovakvim klemama:

@veselinovic
@shadow88

Hvala obojici, na odgovorima, jedino sto se malo ne slazete ali sam saznao neke stvari koje su me zanimale. Da li mi mozete reci gde da nadjem te standarde, odnosno te pravilnike. Da skinem sa interneta ili da nadjem u papirnoj formi, pokusao sam da trazim ali verovatno nisam kucao prave reci.

Jos jedno pitanje, kada se zida kuca ko treba da uradi ormar koji sadrzi strujomer i sve ostalo od bandere do razvodne table, ja koji zidam ili distribucija. Ja sam se kod njih raspitivao i oni kazu da je to njihovo sto znaci treba da im se plati materijal, a njihovi majtori ce to da urade o EDB-ovom trosku. Ali jeko cudna stvar u Srbiji je sto je sve to vlasnistvo EDB-a, bez obzira sto ja treba da finansiram taj materijal. Dakle ko treba da uradi?

Da li se to pojavilo i ovde, u Srbiji? Ja sam nabavio nesto malo i za sada mi je to dovoljno, ali pitam cisto informativno. Jos vise mi se svidjaju providne, da bas vidis da je zica legla kako treba ! I njih imam jednu manju kolicinu.

---

Da,ima tih klema sada i ovde.
Sa 3 i sa 5 mesta za prikljucak provodnika.

Ovo sto sam okacio je samo jedan od primera,
a inace imaju silne Ateste o kvalitetu,prelaznom otporu,probojnom naponu prema okolini,,itd

@veselinovic

I jos nesto, ne nadjoh nigdje standard o debljini provodnika za uticnice i svjetlo, a volio bih ga pogledati, pa ako imas....
Ja sam vise puta projektovao i izvodio svjetiljke napojene sa 25 mm/2 bakra.



Naravno da ne postoji standard za tako nesto, vec se to odredjuje (izracunava) u samom projektu, u zavisnosti od opterecenja.
Nasi "majstori" smatraju da preseci provodnika od 1.5mm2 za osvetljenje i 2.5mm2 za uticnice zadovoljavaju, pa ih zato ugradjuju, medjutim, neretki su slucajevi da se kablovi greju i tope u zidovima bas zbog toga ili zato sto za tu instalaciju uopste nije uradjen projekat, nego je radjena napamet.


@ADRENALIN

Jos jedno pitanje, kada se zida kuca ko treba da uradi ormar koji sadrzi strujomer i sve ostalo od bandere do razvodne table, ja koji zidam ili distribucija. Ja sam se kod njih raspitivao i oni kazu da je to njihovo sto znaci treba da im se plati materijal, a njihovi majtori ce to da urade o EDB-ovom trosku. Ali jeko cudna stvar u Srbiji je sto je sve to vlasnistvo EDB-a, bez obzira sto ja treba da finansiram taj materijal. Dakle ko treba da uradi?


To bi trebalo da uradi izvodjac radova, to jest, firma koja ima licencu za rad elektricnih instalacija, naravno, po projektu i uz prethodnu saglasnost EDB-a, jer oni svakako moraju da izadju na teren da bi odredili uslove prikljucka. Celu instalaciju, razvodni ormar i strujomere, kao i napojni kabl i KPK ormaric, ako je potreban, postavlja firma koja radi instalaciju. EDB samo kontrolise da li je to uradjeno po pravilima i blombira brojila i orman i prikace dovodni kabl na mrezu.

E, sad mogu mirno da umrem ! Drago mi je za moje zemljake elektricare (i hobiste) da su najzad dosli do toga.

---

Djokicu !

Neces Ti ( Vi !) da umres !
I ako jos jednom budes pominjao umiranje,

Docicu Ti na "Franko-Isporuku"
-da Ti (da Vam) navrnem usi na pola-tri ( 14;30 !)

Neces Ti nigde !
A tek neces TAMO !

Vec ostajes ovde:

-da zajedno mlatimo Silicijum,,samo da ga ubacimo u mesalicu !!!

E tako,,,,

Vidim da Si uzdahnuo doboko,,,,,,e,e ,sad je vec bolje,,,nadam se,,,

Pozdrav_r

sto se tice tih klema,iskreno uopste mi se ne svidjaju,jer ni jedna klema nema zagarantovanu dovoljnu dodirnu povrsinu provodnika i stezaljke,mozda sam staromodan,ali iskustvo mi je da sto je nesto novije,to je losije i krace ce da traje. zato ostajem pri uvrtanju provodnika,sto je dugotrajno i sigurno.

propis za debljinu provodnika za izvodjenje napajanja svetla ne postoji,naravno postoji parvilo da se presek provodnika bira (racuna ) po predvidjenom opterecenju. razlog iz kog se kod nas ugradjuju 2,5mm kablovi za uticnice i 1,5 mm za svetlo je to sto ti preseci sasvim zadovoljavaju potrebe svih mogucih potrosaca. bas bih voleo da vidim ko ce nakaciti luster na kome ima sijalica ukupne snage vece od MAX 2KW koliko izdrzava jedan kabel od 1,5mm, i ko ce da ukljuci veci potrosac od 5KW na jedan strujni krug koliko izdrzava jedan 2,5mm kabel pa da se ti kablovi istope,a narocito ce da se tope u zidovima,ta ajte molim vas,opste je poznato da se kabel najvise zagreva gde je najveci otpor a to je iskljucivo na spojevima,koji se nikako ne nalaze u samom zidu vec u kutijama i tablama. ako se radi o posebnom osvetljenju onda se preseci kablova racunaju po opterecenju a za stambeni objekat se zna koliko osiguraci dozvoljavaju da se nakaci potrosnje na jedan strujni krug, pa shodno tome, ako je sve radjeno po PS-u i projektu onda nikako ne moze doci do topljenja i zapaljivanja instalacije.

[/quote]


Veruj mi da sam imao prilike da vidim da se na taj jedan kabl od 2.5mm2 prikljuci potrosac od 4kw, a takav potrosac ako radi duze vreme, on moze da istopi kabl, sto sam isto imao prilike da vidim. A,sto se tice projekata, a narocito u zgradama gde je predvidjeno centralno grejanje, oni ne planiraju prikljucenje nekih kvarcnih grejalica ili TA peci na sistem, a u praksi je to cest primer, zbog loseg centralnog grejanja. I jos nesto, pitanje je da li su svi kablovi koji se mogu naci kod nas bas tog preseka pod kojim se vode, proizvodjaci su razliciti.

Ovo je samo moje iskustvo, a lepo si sve ovo objasnio, slazem se sa tobom. Ako je sve uradjeno po PS-u i po projektu koji je realno napravljen, nema problema.

Hvala! :-)
Uvrtanje je najpristupacnije i nista vise.

Prvo treba blankirati zicu. Duzina je uglavnom mnogo veca nego za "bezsrafne" kleme, pa je pitanje da li mozes to raditi svakim kljestima za blankiranje, ali recimo da mozes. Znaci ta operacija traje priblizno isto.

U bezsrafne mozes stavljati zicu po zicu, pa ti se gomila zica sklanja brze nego kod uvrtanja, ali to nije presudno.

Sad sastavis sve 3 ili 4 ili 5 zica i to uvrces. To ne moze svako da uradi kako treba. Neku od tih zica ces otkinuti a da ne primetis, neke ce mozda biti labave. Znaci, moras biti iskusniji i pazljiviji nego za bezsrafne.

Dok si ti uvrtao, onaj sa bezsrafnim zavrsio povezivanje. Ako uvrces vrlo dugacke zice, red je da ih sve zajedno savijes unazad, bar je tako radio moj majstor, tamo neke 1958, 1959 godine. Sada to treba uvijati izolirbandom, sto je opet relativno delikatna operacija, jer su neki od njih suvlji, pa hoce i da se razviju i slicno, sto znaci da nam opet treba iskusan i pazljiv izvodjac. Ako sve radis pazljivo, garantovano ti treba znatno vise vremena nego za bezsrafne.

Sto se tice kvaliteta spoja, tu je tesko da se prihvati tvoja tvrdnja da su proizvodjaci tih klema neke neozbiljne firme i da se sa tim zafrkavaju. Na kraju krajeva, tamo gde su poceli da ih prave se i zakoni ozbiljnije primenjuju, pa bi ti sa "nezagarnotovanom dodirnom povrsinom" vrlo brzo zaglavili u cuzi. Kleme su deklarisane po debljini provodnika, od ... do ... jer je logicno da se ne mogu sve zice spajati istim klemama, zatim po jacini struju i bog zna cime sve. Ja sam rasturio nekoliko njih i gledao kako se zica postavi kad se uvuce unutra i ubedjen sam da ima dovoljno kontakta. Osim toga, opruga uvek pritiska ka kontaktnoj ploci i nema sansi da ce doci do varnicenja ili neceg slicnog.

Naravno, svasta se dogadja. Znam za slucaj, kad je covek zaposlen u nekoj fabrici, "pozajmio" nekoliko takvih klema iz probne proizvodnje i ugradio uh u svoju kucu. Nekog dana, kad su nesto zavarivali u dvoristu, iz kuce izlece zena i vice: "Iz dozni se dimi, upomoc!" Kleme nisu bile OK i povecano opterecenje je izazvalo preveliko zagrevanje, ali se to dogadja i sa uvijanjem i sa klasicnim klemama, narocito ako se ukljuci jaci aparat nego sto je instalacija deklarisana, a sto se kod zavarivanja za tili cas pretera.

Ne kazem da su Nemci bas nepogresivi, ali su ipak ispred nas i isplati se koristiti njihovo iskustvo.

---