Citat:
Fitopatolog: Nešto mi je tu sumnjivo: Zar ne postoji i elektrodinamička sila (osim elektrostatičke), s obzirom da se elektroni kreću?
U sistemu mirovanja elektrona postoji samo električno polje. Zato dinamometar koji se kreće sa elektronima meri samo Kulonovu silu. Eh da, šta je elektrodinamička sila?
Citat:
Fitopatolog: Hm... A zašto se onda dva paralelna provodnika kroz koje protiču struje privlače (ako su struje istog smera) ili odbijaju (ako su struje suprotnog smera)?
Zato što se prilikom prelaska u sistem S' pojavljuje i magnetno polje. Kada su provodnici u pitanju, elektrostatička interakcija će se sumirati u 0, a pošto sam napisao jednu glupost ispalo bi da se i cela sila sumira u 0. Ono što ne valja je
Citat:
tomkeus:pri čemu pod
ovde podrazumevam brzinu kojom se elektroni kreću u odnosu na polja
Izraz "brzina u odnosu na polje" je neviđena glupost i ne znam kako mi je pao napamet.
Anyway da krenem iz početka. Da ponovim: u sistemu u kome elektroni miruju (to je sistem S), postoji
samo električno polje tako da je sila
(koordinate su postavljene u mom prvom odgovoru). U sistemu S', koji se u odnosu na S kreće brzinom
, tj. u odnosu na koji se elektroni kreću brzinom
, imamo, koristeći transformacione osobine elektromagnetnog polja da je
i da se u S' sada pojavljuje i magnetno polje
(mene mrzi sada ovo da računam, a ti ako si raspoložen navali). Sila koja deluje na elektron u sistemu S' je
(ja sam ovde pametno uzeo da je
, umesto
pa mi je izostao član sa
). Dakle, u sistemu mirovanja elektrona imamo samo elektrostatičku silu, dok se u "bustovanom" sistemu javljaju drugačija elektrostatička +magnetostatička. Ako sada ovo primenimo na dva provodnika kroz koje teku, npr. paralelne struje, imamo pozitivna naelektrisanja koja su u prvoj aproksimaciji nepomična i negativna koja se kreću. U sistemu u kome se elektroni kreću brzinom
imamo prethodni izraz za
, samo prosumiran po provodnicima, dok u sistemu u kome elektroni miruju imamo nešto slično, samo što sada imamo sliku pozitivnih naelektrisanja koja se kreću brzinom
što će dati identičnu sliku (dva minusa daju plus). U oba slučaja će se zbog ukupne elektroneutralnosti provodnika anulirati elektrostatički deo i preostaće samo magnetostatički.
Ovo je ono što je jako bitno i što hoću da naglasim, realni fizički entitet je elektromagnetno polje, a ne električno i magnetno polje. Elektromagnetno polje je predstavljeno tenzorom koji je, kada fiksiramo koordinatni sistem u njemu predstavljen sa 16 komponenti, a pošto je antisimetričan, imamo zapravo samo 6 nezavisnih komponenti. Ovih 6 komponenti mi interpretiramo kao komponente vektora električnog i magnetnog polja tako da vidimo da o tome šta je magnetno a šta električno polje, odlučuje izbor koordinatnog sistema. Kada je jedna čestica u pitanju pogodnim izborom koordinatnog sistema moguće je u potpunosti ubiti magnetno polje, kao u gornjem primeru. Takođe, sumnjam na osnovu tvog pominjanja "elektrodinamičke" sile da misliš na nešto apsolutno što postoji bez obzira na to kako gledamo na sistem. Sila nije nešto apsolutno i sila u Njutnovom smislu (kao trovektor) nije čak ni vektor, već je legitimni vektor samo četvorovektor sile. Upravo zbog toga sile kao trovektori nemaju najbitnije svojstvo koje imaju u nerelativističkoj mehanici, a to je invarijantnost na bustove. Upravo zbog svega ovoga, kada postaviš pitanje, kojom silom interaguju elektroni moraš da preciziraš referentni sistem, jer ti sile zavise od toga.
Dva elektrona ...
