Re: Krah americke banke i Drzavne rezerve Srbije?
Pozdrav,
prilicno toga nisi dobro razumeo u ovim pricama.
Kratkorocne obveznice se definitivno izdaju iskljucivo radi pokrica vlastitog deficita, nijedna drzava nije ekonomska institucija pa da tezi da ostvari profit. To ne bi njen narod dozvolio. Ono sto je najblize tome jeste investiranje drzave u projekte koji ce doneti njenim podanicima novac/profit iz koga ce oni kasnije placati porez pa se na taj nacin nasiroko i naokolo moze stici do pojmova vezanih za profit drzave. Ipak, tesko je razdvojiti da li drzava investira u ulice i infrastrukturu jednog svog letovalista radi stanovnika tog letovalista ili radi pospesenja turizma, jer ona gradi infrastrukturu svuda gde to urbanisticki planovi zahtevaju pa je i ta prica tesko odrediva u ovom smislu.
Kada kazes Japan ili USA, bitno je biti i precizan ako zelis da zadjes dublje u materiju. Japanski koncerni i fondovi drze svoje rezerve u americkim drzavnim obveznicama dobrim delom, ponajvise radi sigurnosti ali i kreiranja likvidne rezerve jer su te HOV zbog svoje stabilnosti i nepostojanja rizika veoma brzo unovcive i prakticno se moze eventualno izgubiti ionako malena kamata na njih za slucaj da je brzo potrebna likvidna masa novca. Zar mislis da bi se IKO mogao obogatiti na ICIJIM drzavnim obveznicama? Mozda, ali za tako nesto je potrebna enormna kolicina i novca i ovde bismo zasli u podrucje o kome ja zaista ne znam dovoljno da bih mogao ista izneti sem pukog nagadjanja a na bazi daleko drugacijih uslova investiranja od onih o kojima smo dosad pricali.
USA nista ne regulisu po pitanju kursa svojim otkupom ili prodajom obveznica, kurs $ je ionako najnepredvidljiviji u konvertibilnom svetu. Pa ti isti Japanci (dakle, ne drzava vec krupni kapitalisti) su nebrojeno puta do sada otkupljivali sve slobodne dolarske efektive da bi mu zaustavili nagli pad, iskljucivo da bi odrzali ravnotezu prinosa na svoja ulaganja po osnovu dolarske valute.
U modernoj ekonomiji zahvaljujuci turbulencijama dolara razvijeni su i raznorazni alternativni nacini ugovornog trgovanja kao sto bi bili fjucersi, svopovi, forvardsi, opcije i slicno, a sve u cilju sanacije stete koju prouzrokuju ovako velike i nepredvidive fluktuacije dolara. Niceg tu nema ustvari stabilnog, jedino sto same SAD ne interesuje mnogo kakav je odnos spoljnog sveta prema dolaru, dve najvece ekonomije sveta trguju sa dolarskom osnovom i zaista ih ne zanimaju ni funta ni euro a jen tek pomalo. Time se teziste problema prebacuje na ostatak sveta koji realno oseca problem bez obzira sto ga SAD ignorisu.
Uzgred, prinos svega je mali ako je rizik nizak, to je standardna relacija izmedju prinosa i rizika, ne vidim nekog posebnog razloga za napominjanje.
 |  |
 |
.
