Vreme - Da li je "teorijski" moguće putovati kroz veme, odnosno da li vreme uopšte postoji?

Predraze:

Cini mi se da ne mora da znaci da ne bi zatekao nista, kad bi otputovao u proslost, ako bi bilo tacno da su objekti (elem. cestice?) ograniceni i u vremenu, a ne samo u prostoru. Moguce je samo da bi zatekao nesto sasvim razlicito od proslosti koje se secas, jer bi protok materije kroz bilo koju tacku 4D prostora trebao da bude manje-vise uniforman, pa bi se susreo sa nekom realnoscu koja stize sa zakasnjenjem na te koordinate. Uh, ovo je mnogo tesko za shvatiti, zahteva uvodjenje nekakvog meta-vremena...ili nekakvo geometrijsko shvatanje kao sto je konus dogadjaja

darkosos:

Ustvari, postoji cestica koja mora biti dvodoimenzionalna, ako je relativisticka kontrakcija duzine tacna: foton bi morao biti dvodimenzionalan. Da li to ima veze sa odsustvom mase mirovanja kod njega?

Ma de smorio, bas je bilo zanimljivo. Mada moram reci da sam pre izvesnog vremena kad sam se bavio tim cetvorodimenzionalnim mozgolomijama prosao kroz slicne zamisli. U svakom slucaju dosao sam do jedne teorije koja je jednostavno mogla da objasni sve to ali je nemoguce dokazati je (kao i opovrgnuti je). Bar mislim da je tako. U svakom slucaju, sad mi se pomalo spava a i nemam vremena pa cu postovati sutra (zapravo danas).

Svidja mi se ideja sa elektron/pozitron anihilaciom i kretanjem brze od svetlosti. Samo ako bi to bilo tako postoji jedna zackoljica. Od svetlosti se moze kretati sporije zamo za 300 000 km/h ali brze, ako moze, moze bilo koliko pa su onda elektron i pozitron neravnopravni...

@salec. Mislim da je Predrag to rekao u onoj teoriji u kojoj pretpostavlja da se nas svet krece kroz vreme i da nema nista "iza i ispred njega". Tada bi se zapravo pri putovanju u proslost ili buducnost on izdvojio od ostatka sveta i ne bi naisao ni na sta. Ali bas ni na sta. Skroz vakuum. Naravno, ovde sad moze da se dogodi (ako malo zaobidjemo pretpostavke teorije) da ovaj nas svet nije trodimenzionalno telo koje se krece pocetvrtoj dimenziji vremenu vec...

... e pa o tome u mojoj teoriji...

---

Jedva cekam da procitam.

Ali pre nego sto odes na spavanje, pogledaj sliku gore. Ja ne tvrdim da ista moze ici brze od brzine svetlosti, tj. ako pokusa (nastavi sa ubrzavanjem) i prodje kroz tacku v=c, prostorna brzina ce mu opadati, dok ce vremenska brzina ... takodje opadati, tj. ici prema -c.

Svaka čast na idejama i mašti ;)
Ima, na jedan dio.
Ti si vrijeme definisao kao 4. dimenziju. Samim tim ti si mu dao svojstvo neke vrste "prostora", jer si pretpostavio da se možeš kretati kroz njega. Zatim si rekao da bi "izmjenjena prošlost" jurila tvoju sadašnjost, i to beskonačno, jer će ta prošlost uvijek biti na L razmaku i nikad te neće stići

Da primjerom objasnmim zašto je ovo gore nelogično:
Ode Predrag u prošlost (P) 1 g i baci A bombu na neko mjesto. Vrati se u sadašnjost (S). Neka vremensku kordinatu 0,5 godine od vremena S (u prošlost) nazovemo X. Mjesto u X će prvo biti bez atomske bombe jer je po ne znam kom osnovu Predrag u S vremenu. A zatim kada Predrag doživi S+1 g, to određeno mjesto biće obilježeno A bombom.
Mjesto je u istom vremenu X prvo potpuno u redu, a zatim razoreno bombom?
Dakle, ne slažem se sa dijelom koji opisuje kaskanje jednog vremena za drugim, brzinom vremena. :)




Ovo je za mene Ok, a pomoću toga se jedino i mogu objasniti teoretski nastali "paradoksi" koje smo spominjali.
opet ubijanje: ;)
Ubijemo sebe u prošlosti. Živi smo jer smo iz našeg paralelno univerzuma u kom smo stalno živi. A ovaj drugi "jadničak" je u drugom paralelnom univerzumu, koga smo mi otvorili...




Pa ako ispred i iza nema ništa, vrijeme je samo u sadašnjosti, u materiji, a ne u "prazini". Onda je i putavanje kroz vrijeme, pri kojoj bi se išlo u ništavilo, malo high.

[Ovu poruku je menjao Doc dana 26.06.2003. u 22:56 GMT]

---

Ali, zasto bi nas 3D prostor bio po bilo cemu povlascen u odnosu na beskonacno drugih 3D prostora u 4D prostoru?

A sto se tice "nema kaskanja u vremenu nego se stvaraju paralelni univerzumi" u cemu je stvarna razlika izmedju te dve tvrdnje? ako se nikad ne srecu, isto je kao da su paralelni.

ako je V vece od C, dobices t' = t * sqrt ( - nesto )
dakle dobijas "koren iz negatvne vrednosti"

kako ces to da izracunas? :)

@Doc



Pa sad... mislim da ti nisi dobro zamislio 4D sistem.
Ako možemo da se krećemo po jednoj dimenziji (recimo kada hodaš, ideš pravo, po 'dužini'), po dve, i po tri dimenzije, zašto ne bi mogli da se krećemo i po 4-toj dimenziji.
Generalno, ti 3D zamišljaš kao neku osnovu, i tu grešiš.
Ako se kaže "četvoro-dimenzionalni sistem" - tu nema definicije 'prostora' - prostor je subjektivni doživljaj :)



Tačno, ali nešto tu zaboravljaš !
Ako zamisliš taj X, i ako kažemo da će on biti 'prepisan' za jednu sekundu - nemoj da misliš da će taj svet X nestati - jer i on beži napred !
Ako bi ti živeo u tom X svetu - ne bi nikada bio prebrisan - jer ti ne stojiš u tom vremenu - već i tebi teče vreme, pa 'prepisivanje' nikada neće da te stigne !
Zapravo, ti ćeš samo jedan tren biti na tom X mestu, i već sledećeg trenutka ćeš ga napustiti, i boli te uvo šta će biti sa njim :)
Dakle, to nije paradox.

Ono što može biti čudno je ako je to prepisivanje recimo 5 sekundi iza tebe, a ti recimo želiš da se vratiš 5 sekundi unazad, ili više.
Umesto da zatekneš svoju prošlost (5 sekundi staru) - zatečićeš taj novi univerzum.
To jeste malo uvrnuto, ali ne i nemoguće :)
Ko smo mi da odlučujemo šta je uvrnuto a šta je normalno :)

Prosto, v nikad nije vece od c! Pogledaj dijagram. v je projekcija c na ordinatu, koja predstavlja brzinu ("obicnu", prostornu)

Ubrzanje po meni nije konstantno uvecanje v (ustvari jeste, pri ne-relativistickim brzinama), nego rotacija vektora c, pa po tome moze biti razlicito od nule i kad je v=c .

Osim toga, ako drugacije postavis formulu za dilataciju vremena,
t' = t * cos ( arcsin(v/c) ), ili tacnije:

t'/t = cos ( arcsin(v/c) ).

t'/t ja zovem vremenskom brzinom (brzina proticanja vremena) ili Vt

Vt^2 + Vx^2 = c^2

(kvadrat brzine svetlosti,
"to zna svako dete", :))
jednak je zbiru kvadrata vremenske i "obicne" prostorne brzine)

Evo i mene. Kao sto sam rekao napisacu tu teoriju koja mi se vrtela po glavi pre nekih 2-3godine. Nije to zapravo nista posebno ali je meni izgledalo zanimljivo jer na naki nacin objasnjava sve (pokazujuci da nista ne mora da se objasnjava). Nazalost, bilo je malo ljudi sa kojima sam mogao da diskutujem oko toga pa postoji mogucnost da tu postoji neka ocigledna nelogicnost koju ja zbog subjektivnosti nisam mogao da primetim. Verovatno ce biti malo konfuzno bas zbog 4D-a.

U svakom slucaju moguce je sve interpretirati i na 3D ali onda je potrebno zamisliti 2D interpretaciju sveta koji poznajemo.
Uzmimo da je vreme zaista cetvrta dimenzija i to u potpunosti geometrijska. Znaci potpuno ravnopravna sa preostale tri. Sad recimo da je elementarna cestica tacka (u ovom nasem 3D svetu kako ga inace vidimo), bez dimenzija. Ovo tvrde mnogi naucnici ali i nije bitno. Moze se reci i da nije tacka ali je lakse zamisljati stvari ako se uzme ovakva pretpostavka. Neka je ta cestica elektron (da ne pisem stalno elementarna cestica).
Sada ako se taj elektron krece pravolinijski, gledano u 4D "okruzenju" on se uopste ne krece vec ima oblik prave linije. Ako svedemo na 3D radi lakseg shvatanja, imacemo da umesto da se elektron (tacka) krece u ravni tokom nekog vremena (Z - vertikalna osa) on zapravo predstavlja pravu liniju cija je projekcija na XY ravan putanja a na Z osu vreme koje je proteklo. Ugao izmedju te prave i Z ose bi zavisio od brzine - sto je brzina veca, veci je i ugao. U slucaju da "ubrzava" elektron ne bi bio prava linija vec bi se "krivio" od Z ose a u slucaju da "usporava" ka Z osi. Kada "miruje" paralelan je Z osi. Ovde miruje, ubrzava, usporava dajem pod znacima navoda jer kljucna stvar koju hocu da kazem je da kretanje zapravo ne postoji. Neko slozeno kretanje elektrona zapravo znaci da je njegov oblik prilicno krivudav ali to je samo njegov oblik nista vise od toga.

Nadam se da je ovo do sada bilo jasno jer to je kljucni deo, sve ostalo proizilazi iz toga.

Ako smatramo ceo svemir skupom elementarnih cestica (sto "obicnih" sto nosilaca sila) mozemo reci da je sve zapravo samo skup cetvorodimenzionalnih linija (ili tela ako odbacimo tvrdjenje da elm. cest. nemaju velicinu). Znaci nikakvog kretanja nema, nikakvog vremena, jednostavno skup tela koja postoje. Postoje i ne rade nista. Zapravo sam pojam rade nesto gubi smisao jer je za to potrebno vreme.

Sad, kao sto za neku proizvoljnu krivu liniju (njen grafik) mozemo traziti pribliznu funkciju koja opisuje njen oblik tako i za oblike elementarnih cestica (i "tela" sastavljenih od njih) mozemo traziti zakone. I mi to i radimo, trazimo zakone prirode. Samo to je malo bezvezan posao jer sve te cestice jednostavno imaju takav oblik i ne mora da bude nikakvog zakona. Recimo, ni u jednom delu ni jedna cestica "do sad" nije imala tangentu koja sa Z osom gradi takav ugao da to znaci da se krece brze od svetlosti ali bi u nekom "trenutku u buducnosti" (mozda bolje reci u nekom svom gornjem delu u odnosu na Z) mogla jednostavno da bude iskrivljena.
Ono sto hocu da kazem je da je svet takav kakav jeste da ne moraju postojati zakoni prirode koji ce vaziti stalno kao sto ni za deo krive linije (na nekom segmentu [a,b]) nije moguce naci funkciju koja je interpretira a da ona sigurno daje oblik krive i na intervalu (-oo, +oo).

Meni najzanimljivija cinjenica je da i sam taj proces traznja pravilnosti u oblicima zapravo ne postoji kao proces vec samo neka gomila cestica ima takav oblik koji to predstavlja. A opet, ako gledamo ko odredjuje da li neki oblik predstavlja neku radnju? Mi naravno, jer za nas oblik cestica koje nas cine predstavlja radnju "istazivanje" a opet sam taj proces misljenja je oblik cestica...

Meni je ovaj poslednji deo najteze razumljiv. Mislim razumem ja (pa ja sam to i smisilo, ili bar generalizovao) ali mi je tesko da pojmim, da zamislim. To je izuzetno tesko prihvatiti jer zapravo to znaci i da ne postoje odluke u nasim zivotima vec da je sve predodredjeno. Cak ne samo to vec i da nasih zivota zapravo nema (ako pod zivotom podrazumevamo nesto sto se odvija u vrmenu) a nama ne izgleda tako.


Uhh... Priveo sam kraju.
Sad ja da kazem ko je skontao do kraja iz prve svaka mu cast...

Na pocetku sam mislio da ce ovo biti konfuzno ali sam sada sasvim siguran u to...
Nadam se da ste razumeli a ako neko nije neka pita - ja ne mogu da prolazim jos jednom kroz celu stvar i da prepravljam tako da bude razumljivije jer meni izgleda sasvim OK (jer ja razumem ).

---

OK i ja sam prvobitno tako zamislio stvari. U takvom kosmosu bi recimo anihilacija i rekombinacija virtuelnih parova elektron-pozitron bile zatvorene krive na putanji fotona (znaci kao neki lanac od malih karika).

Medjutim problem je sto taj prostor-vreme nije fiksan (apsolutan). Sta ako ne postoje apsolutne koordinate u tom nekom smislu, nego se prostor i vreme na neki nacin izvode iz brzine (a ne obrnuto, kako nam izgleda kad posmatramo svet u svojoj okolini).

Druga zamerka koju imam, ali koju ne mogu da uklopim u svet koji vidim: ne mogu da zamislim zbog cega bi sve cestice bile linije u 4D prostoru, tj. zasto bi mi izgledale kao da su ogranicene u prostoru, ali ne i u vremenu (pri tom ne mislim na vreme poluraspada, vek cestice, nego granice njenog prostiranja), tj. zasto bi vremenska dimenzija bila u tom smilu posebna...

I trece, to bi bio potpuno predeterminisan svet, a mislim da nam to kvantna fizika ne dozvoljava (imamo i tu temu na forumu).

Ali, o svemu tome stvarno ne mogu nista da tvrdim. Ovo je sve "cini mi se..." i sl.

Upravo tako. Kao sto bi i sudari cestica bili dve linije koje se dodiruju i sl. Samo nisam hteo da onaj ionako komplikovani post punim jos i primerima.
Na osnovu cega ovo tvrdis?
A kako bi se to izvodili iz brzine? Ne kazem da ne moze samo ne znam kako pa me interesuje...

E to i mene muci. Zasto bi bas vremenska osa bila posebna tj. ako postoje X, Y, Z i T ose zbog cega ne bismo Y a ne T iterpretirali kao vreme. Zapravo, zasto samo jednu. Ako je samo jedna onda je OK jer da nije u pitanju T nego Y oda bismo se pitali zasto bas ta ne Z ili T ili vec... Ali ono sto mene muci je zasto jedna?

Znam, citao sam i tu temu. Ja jednostavno ne verujem u kvantnu fiziku. Verovanto sam ovo na pogresan nacin rekao. Nema veze sa verom u religijskom smislu vec intuitivno ne verujem da ce ona uspeti da postane konacna teorija jer se zasniva na po meni pogresnim osnovama. Kao sto sam i na toj temi rekao, ako mi ne znamo polozaj i brzinu cestice u istom trenutku sa proizvoljnom tacnoscu to ne znaci da ta cestica nema polozaj i brzinu. Mi ne mozemo da izmerimo oba ali to je nas problem. Ako ja ne vidim da li ima necega u kutiji to ne znaci da ga nema pa cak i ako sam sasvim siguran da ni na koji nacin ne mogu da otkrijem.
Tako na primer kvantna teorija tvrdi i da pri istim pocetnim uslovima ne mozemo tacno znati kako ce se ponasati neka cestica. Ja tvrdim da mi samo ne mozemo znati da su ti uslovi jednaki jer ne mozemo potpuno da ih izmerimo tako da pada u vodu to sa istim pocetnim uslovima a drugacijim posledicana. Ali... kao sto si rekao postoji i ta tema tako da ovde ne skrecem sa teme...

---

Shadowed, moja teorija je jako slicna tvojoj, iako ti nisi uopste nista napisao o mogucnosti da se krecemo unazad kroz vreme... tako da ne znam da li nam se ideje ovde razilaze...
Inace, nisam bas siguran da elementarne cestice nemaju masu... jer ako se mi sastojimo od tih elementarnih cestica - da li onda mi imamo masu?

btw, moja teorija je pomalo bezveze ako zamislis situaciju u kojoj se mi krecemo unazad, i onda se odjednom nadjemo u drugacijem univerzumu...
mada, to ima neku analogiju sa crnim rupama, koje nas navodno bacaju u neki drugi univerzum... hmmm... mozda mi ipak nije glupa teorija :)

Naravno da nisam pisao nista o kretanju kroz vreme... :)
Ja sam negirao postojanje kretanja uopste, kroz "prostor" ili "vreme" svejedno.
Ono, moze sad da se uvede kretanje kroz vreme ako se ubaci peta dimenzija ali... mislim da ne bi bilo smisla. Pogotovo sto ja mogu da uvrstim petu dimenziju u teoriju kao jos jednu geometrijsku i opet smo na pocetku.

Mislim da je najlakse za razumevanje ove teorije svodjenje da 3D tako sto se horizontalna ravan smatra "uobicajenim" prostorom a vertikalna osa "vremenskom" osom. Tada bi svaka cestica bila po jedna nit. Recimo kretanje elektrona oko jezgra bi bila spirala (posto smo ceo svet splkostili na jednu ravan). Ali bi to bila samo spirala ne bi bilo zaista nikakvog kretanja. Sad, hipoteticko "kretanje kroz vreme" bi bilo pomeranje te spirale gore ili dole ali to pomeranje zahteva da se odvija u nekom vremenu a tad to znaci neko "nad-vreme" tj. jos jednu dimenziju sto sam malo pre pricao. Ovaj moj model je verovatno "najstatickiji" (u najvecoj meri statican) model svemira ikad napravljen :D.

---

Mislio sam, Ajnstajn je pokazao da vreme i prostor nisu apsolutni nego "rastegljivi" (ili "skupljivi" ?). Sa druge strane, i u svetu kakvog mislimo da znamo, mi merimo vreme preko brzine i distance, koristeci razne vrste oscilatora mehanickih, piezoelektricnih, kvantnomehanickih (generatora fotona u atomskim casovnicima) koji se svi zasnivaju na kretanju nekog signala unutar fiksne razdaljine, a najpreciznije merenje distance se zasniva na merenju vremena preleta signala, na primer laserskog zraka, izmedju dve tacke.

Jedino sto znamo zasigurno je da je brzina svetlosti uvek konstantna i da su vreme i prostor reciprocno vezani preko nje.


Jedino sto mi pada na pamet jeste to da je nasa brzina po T osi visoka relativisticka, ako ne i punih 1c, mozda to ima veze?



A sta ako je to besmisleno, nemoguce, pitanje za cesticu? Ne radi se samo o merenju, mada je ta osobina otkrivena na pokusaju merenja. Pokazace se na kraju da kvantna fizika uvodi informaciju i slobodu kao fizicke velicine. Shanon je predvideo da su energija i informacija reciprocne. U nekom trenutku ce se fizicari vratiti na njegove radove. Jedino je kvantizacija informacije u bite mozda malcice suvise diskretna za kvantnu fiziku (da, to jeste paradoksalno, ali izgleda da je nekvantizovanost informacije posledica kvantizacije energije i obrnuto!).

(Pada mi na pamet "Pogon beskonacne neverovatnoce" iz "Prirucnika za autostopere" :), mozda ako maksimalno razmrljas informaciju, dobijes beskonacni kvantni skok energije)



A ne znaci ni da ga ima (ako ni na koji nacin ne mozes to da otkrijes).



Slazem se, to je isto, samo drugacije receno! Ne mozes zaista znati pocetne uslove u tom smislu (ja bih rekao da oni i ne postoje na taj nacin), to smo vec rekli, pa onda i cela ideja o predvidjanju nema smisla. Cestica ima slobodu, a mi nemamo informaciju...

Ne razumem, zasto bi uvodio novu dimenziju kada treba samo smer (vertikalnoj osi - vremenu) da promenis ?

1. Oko n-dimenzija prostor vremena
Postoji mogucnost da postoji vise dimenzija nego sto mi shvatamo, ali da mi postojimo u samo 3d+1t dim. zato sto je to stanje najnize energije a ujedno i minimalno moguce odrzivo (2d prostor je malo tezi za odrzavanje zivota kao i bezvremenost zar ne?). Misljenja?

2. 1d, 2d cestice
Mozda su to samo n-dimenziona tela koja imaju samo 1 ili 2 zajednicke dimenzije sa nama. Ja sam ovo povezao sa p-branama ("Kosmos u orahovoj ljusci" Stephen Hawking str. 54). "Sve p-brane se mogu naci kao resenja j-cina supergravitacije u 10 ili 11 dimenzija....."
e sad moze li neko da mi objasni nesto vise o p-branama.
da li je p-1 brana (tj. struna) koja sece neku od nasih dimenzija ustvari foton?

3. Mislim da bi antimateriju morali da ostavimo da se odmori.

4. Oko toga da je vreme nasa konstrukcija.
Pa sad mogao bi da se slozim ali nije vazno ono sa cim se slazemo nego ona teorija koja se slaze sa posmatranjima.


PS. "Kako izgleda mi obitavamo na 3-brani -- cetvorodimenzionoj (3d+1t) povsini koja predstavlja granicu petodimenzionog podrucja,s preostalim dimenzijama zakrivljenim do veoma malih razmera(napomena prepisivaca: mislim da nisu zakrivljene, tj. mislim da ih nismo svesni kao sto ni 2d cica glisa na papiru nije svestan nas).

---

Za sada, samo da odgovorim salec-u:

Razlike ima. Kod "kaskanja" se srecu itekako, jer bi odlaskom u proslost susreo vrijeme (koje te jurilo brzinom vremena). Logicnije je zamisliti paralelne univerzume. Evo skice:


A je trebalo predstavljati "kaskanje", koga ne kuzim, pa ga i nisam bas dobro ni nacrtao
B predstavlja mogucnost "paralelnog univerzuma". U stvari, tu ni nema nista paralelno, jer se glavna vremenska linija je samo jedna, i lomi se u tacki P u crvenu liniju, sa promjenjenim dogadjajima i za X, i za bilo koju dalju buducnost. Tu nema dileme, da li bi u X vremenu bila ona promjena- bila bi sigurno. Ispravljanje glavne vremenske linije sa crvene, uspjeli bi ako bi sprijecili odigravanje promjena u P.

PS. bio sam insiprisan sa "Back To The Future II" :)

---

Generalno zapažanje : sve perverzije koje smišljamo u pokušaju da objasnimo kako funkcioniše kosmos nastaju jer aktuelnim sistemom ne možemo da objasnimo mnoge stvari (koje imamo žarku želju da shvatimo). I relativistička i kvantna fizika su svojevremeno takođe razdrmale osnove na kojima je ležala dotašnja fizika.
E sad, n-dimenzija i ostale frćifokle su naizgled potpuno uvrnute. Neki kažu 4 neki 5 a nekima nije dosta ni 10.

Što se tiče 'dimenzija', rekao bih ovo : to je samo matematički termin koji je zapravo osobina našeg načina da predstavimo prostor. Dimenzije same za sebe ne postoje. Ako se rukovodimo samo analogijom 1D-2D i 2D-3D, mi ne baratamo ni sa čim stvarnim, već samo sa našom predstavom. Naravno, ako je našoj predstavi potrebno još dimenzija, ima ih u izobilju, možemo da teramo do alef0 i dalje. Ali, ako to prihvatamo, suočavamo se sa sledećim :
tada ne bi bilo ništa neobično da se n-dimenziona (n>3) materija pojavljuje i nestaje naizgled niotkuda. Doduše, koliko je meni poznato, tako nešto se i dešava ali je veoma nestabilno, što nas navodi na to da su na neki način naše 3 dimenzije povlašćene, a onda sve postaje sumnjivo.

Da ne kažem da je jedan od motiva uvođenja dodatnih dimenzija matematičke prirode, što je, dakle, računski motiv. To ne znači da je to stvarno, već da nam je samo potrebno da bi nešti izračunali, a to može da znači i da neke naše osnovne postavke ne valjaju. Sama definicija termina 'dimenzija' zahteva apsolutni prostor, onaj koji ne može da se izdužuje i skuplja ili već šta radi. Ako ima izobličenja, onda su ona fiksna.

Meni više prija tumačenje sa univerzalnim poljem. Ovo je neka moja interpretacija. Nepobuđeno stanje polja je apsolutni vakuum. Pobuđeno može da znači bilo koji oblik materije ili energije. Sva materija tj. čestice, su samo najverovatnija (najstabilnija) stanja pobuđenog polja. Stabilnost ovde igra veliku ulogu, jer bez nje teško da bi postojale iole komplikovanije strukture. Dakle dve fundamentalne stvari : mogućnost pobuđivanja (ili razbijanje simetrije) ujedinjenog polja i verovatnoća da ono opstane. Kretanje pobuđenog polja se može objasniti (već sam to rekao u prethodnom post-u) pomoću rezonance, odnosno prenošenja pobuđenosti kao kod zvuka ili drugih talasa.

Još jedna od osnovnih karakteristika je to da se stvaraju sistemi materija-energija koji mogu mnogo puta da prođu kroz isto ili slično stanje npr. Sunčev sistem ili klatno. Ovakve stvari, čini mi se, i stvaraju naš pojam vremena - koliko će puta klatno da prođe istu poziciju dok Zemlja obrne krug oko Sunca (opet prođe kroz neku unapred određenu poziciju). Tako je vreme vezano za broj ponavljanja a ovo opet za brzinu. Čini mi se da možemo razlikovati dve vrste brzina. Brzina prenosa energije i polja tj. 'c' i brzina materije. Ova druga zavisi od energije koja je uložena u kretanje i inertnosti (ili agilnosti ;). Izgleda kao da se energija kreće sama od sebe i to ni manje ni više nego brzinom svetlosti, a materiju moraš da 'guraš'. Tu opet dolazimo do informacije, kao mere inertnosti.

Na osnovu svega ovog, sumnjam da će materija ikad moći da krene unazad kroz vreme ako joj je za to potrebna brzina svetlosti ili veća.

I još nešto. U svim tim navedenim putovanjima kroz vreme, niko ne kaže koliko je vremena potrebno da se vratiš unazad ili opet unapred.
Što se tiče Shadowed-ove teorije tu bi kretanje kroz vreme bilo kao kad želiš da vidiš opet neku scenu iz filma pa premotaš. Ja bih se stalno vraćao na neku žurku gde sam se neviđeno proveo :)

[Ovu poruku je menjao darkosos dana 28.06.2003. u 08:28 GMT]

To bi mozda bilo u onoj prici pre teorije. U teoriji nema kretanja pa ni kroz vreme

Da probamo ovako.
Opet posmatramo svet sa jednom dimenzijom manje tj. treca osa je vrmenska.
Izvadi oprugu iz hemijske olovke i postavi tako da se spirala penje vertikalno. To je zapravo elektron koji kruzi oko jezgra (jezgro nemamo ali nam i ne treba). Vertikalna osa je vreme. Kako ces ti sad pomerati taj elektron u proslost ili buducnost? Pretpostavljam da ces ga uzeti rukom i podici ili spustiti. OK, to je trajalo 2sec. Ali... te 2sec. su u ovom vremenu koje mi dozivljavamo a koje predstavlja jos jednu dimenziju na one 3 u kojima se nalazi spirala. Nadam se da razumes analogiju. Sad, ako mi kazemo da postoje samo 4 dimenzije (svedeno na nas primer to je 3 dimenzije) onda zapravo nema kretanja, bilo kroz "prostor" ili kroz "vreme" (znaci navoda jer tajl "prostor" i "vreme" su 3D i 1D delovi 4D-alnog svarnog prostora, u nasem primeru 2D i 1D 3D-alnog).

---

"Time keeps on slipping, slipping, into the future..."

Doc:
Pa, evo ovako: mi zamisljamo protok vremena kao nase putovanje duz vremenske ose prostor-vremena. Ako je nas svet onakav kao sto je predlozio shadowed, onda je svaka cestica ustvari "grancica" i ono sto postoji zajedno sa nama u sadasnjosti proteze se kroz celi prostor-vreme od velikog praska do velikog uuuufa. Sa druge strane, ako bi sadasnjost bila samo kao neki talasni front, beskonacno tanka granica izmedju buducnosti i proslosti, koji se krece duz vremenske ose, nista ne bi sprecavalo onaj deo prostor vremena kroz koji je vec prosao da sadrzi neke druge "ravni" koje prolaze kroz njega.


E sad, ako je ovo izgledalo jasno, drzi se cvrsto da ne padnes, jer sadasnjost postoji samo za tebe! (I za svakog od nas, ali posebna) Naime, svaka tacka ima svoj konus istovremenosti (sto je samo drugi termin za sadasnjost) u prostor-vremenu, koji je posledica relativisticke konacnosti brzine interakcije. Kada se krecemo relativistickim brzinama, nase vreme tece "pod uglom" na posmatracevo vreme i sadasnjost nam izgleda drugacije nego njemu.

darkosos:

Ne znam da li sam to vec napisao, ali po mom misljenju maksimalna brzina kretanja kroz vreme je upravo ova sadasnja (i to je ustvari brzina c, ali ne u prostoru, nego u vremenu), tako da bi za vracanje godinu dana unazad moralo da prodje bar godinu dana putnikovog sopstvenog vremena. Naravno, putovanje u buducnost je time potpuno onemoguceno, kao i povratak iz proslosti, jer se vreme izgubljeno na putu ne moze vise nadoknaditi.