|
macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac
Član broj: 301424
Poruke: 3238
87.116.176.*
|
1. Koliki je stepen korisnog dejstva kompresora?
-To zavisi od tipa kompresora: ventilatori-duvaljke, krilni, klipni, zavojni i još mnogo drugih...
Zavisi i od pritiska-temperature i sa porastom pritiska opada stepen korisnog dejstva zbog pretvaranja dela energije u toplotu sabijanja vazduha.
Veći KKD imaju višestepeni sa hlađenjem gasa između stepena (interkuler).
U principu je značajno niži od tipičnih zamenskih aplikacija sa "čistim" električnim pogonom.
Na primer konstrukt: kompresor, razvod, pneumatski motor, možda ispod 50% dobijenog mehaničkog rada (konsultuj se sa mašincima oko tačnih cifara).
Na primer AC servo elektromotor 98+% KKD dobijenog mehaničkog rada u odnosu na uloženu električnu energiju...
Razlika je očigledna, ali komprimirani vazduh kao pogon ima i značajnih prednosti u nekim situacijama: neosetljivost na preopterećenje, velika fleksibilnost primene, lako dobijanje linearnih kretanja, rad u visokoeksplozivnom i zapaljivom okruženju i tako dalje...
-----------------------------------
2. Koliki je stepen korisnog dejstva cilindara (aktuatora) odnosno cjelokupnog pneumatskog sistema?
Obzirom da sam iz elektro svijeta, "kod nas" postoje gubici na generatoru, vodovima, spojevima, i na samom aktuatoru, pa nekom logikom i ovdje vjerovatno nesto slicno postoji.
-odgovoreno iznad. AC servo elektromotori, linearni i rotacioni, iznad 98%, pneumatski analozi ispod 50%.
U jednoj firmi sam oko 20 cilindara većeg prećnika (fi 120mm), koji besprekidno rade napred-nazad, zamenio servo motorima i zavojnim vretenima i to je napravilo strahovitu uštedu potrošene električne energije uz izuzetno povećanje performansi mašina. Uložen novac je se vratio u roku od 6 meseci a posle toga značajan dobitak.
-----------------------------------------------------
3. Kako je konstruktivno napravljen kompresor, da li se moze vrtiti u drugu stranu, ili je predefinisan smjer samo u jednu, da li ce doci do loma i slicno?
-Ima ih mnogo vrsta, počev od ventilatora aksijalnog i radijalnog tipa, ili kombinovano(pogrešno nazivanih turbinama, jer turbine su radne mašine i proizvode mehaničku energiju a troše kretanje vazduha ili drugih fluida, a sve što troši mehaničku energiju na promet vazduha su kompresori), preko krilnih, klipnih, zavojnih, molekularnih i još mnogo vrsta.
Neki se mogu okretati u oba smera, poput radijalnih sa pravim lopaticama a bez "puž" kućišta, poput pumpi za rashladne fluide kod mašina za obradu metala, neki sa zakrivljenim lopaticama takođe mogu, ali sa velikim pogoršanjem performansi.
Kod klipnih i zavojnih je smer definisan uglavnom podmazivanjem, smerom toka ulja: smerom uljne pumpe, položajem male pesnice u klipu i slično, ali sa jako kratkim vekom klipni mogu raditi i u suprotnom smeru.
Zavojni imaju obavezan smer jer bi se u suprotnom promenio i smer kretanja vazduha, osim podmazivanja i separacije ulja.
Ima još previše toga, ali nije za jedan post već za nekoliko kilograma pisane literature...
---------------------------------------
4. U ovoj literaturi pise da je na neki nacin mana pneumatike u odnosu na hidrauliku mali pritisak, pa ne mozemo proizvesti velike sile, u pneumatici je 6 do 8 bara, a u hidraulici, 200 do 300, sta nas sprjecava da podignemo i u pneumatici pritisak, je li to konstrukcija kompresora, cilindara ili cega vec?
-upravo opadanje korisnog dejstva sa porastom pritisaka i temperature gasa, kod stišljivih fluida obesmišljava rad na visokim pritiscima.
-----------------------------------------------------------
5. Da li ima razlike u crijevima, cijevima i slicno u pneumatici i hidraulici, tj. ako npr crijevo podnosi u hidraulickom sistemu max pritisak od 100 bari, da li ce i u pneumatskom isto crijevo podnijeti 100 bari ili se to razlikuje obzirom da se fluidi donekle razlikuju?
-pritisak fluida deluje normalno na zid posude ili cevi, u svim smerovima.
Sa aspekta cevi je sve jedno da li je u njoj vazduh ili ulje, pod uslovom da hemijskom agresijom ili možda previsokom temperaturom ne smanji performanse zida.
Na primer, temperatura izlaznog vazduha kod većih klipnih kompresora reda 50+KW, 10 bara. može dostići i čak 180C, što bi garantovano razorilo klasična gumena hidraulična creva, bez obzira na njihov atestni pritisak.
-----------------------------------
6. Da li isti manometar se koristi za mjerenje pritiska i u pneumatskom i u hidraulickom sistemu, ili se konstrukcija razlikuje?
- princip rada običnih Burdonovih manometarta je potpuno isti, uz razliku u opsegu maksimalnog pritiska.
Kod onih za hidrauliku i veće pritiske je Burdonova cev jača, debljih zidova i sposobna da podnese više pritiske.
--------------------
Oko literature ti je dovoljan google za traženje knjiga i posećivanje sajtova poput kupujem-prodajem.
Na našim jezicima je dosta stručne literature dostupno i za pneumatiku i za hidrauliku.
Pozdrav
[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.02.2020. u 17:06 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.02.2020. u 17:07 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.02.2020. u 17:12 GMT+1]
|
Pneumatika i hidraulika
