Stabilisana napajanja u audio-tehnici,prakticna primjena LM-ova i santova,iskustva...

Naziv teme kaze vec sam po sebi dovoljno,a ja se za pocetak pitam u cemu se ogleda cesto spominjano potiskivanje mjereno u dB? Nadam se da ce biti sema i plocica (ja cu postaviti sve sto imam) kao i nekih iskustava istim. Takodje dobro su dosle slike provjerenih originala LM-ova kao i kopija da bi znali sta da kupujemo a sta da vracamo prodavcima. Nadam se da ce da zazivi,pozdrav!

---

Evo, da probijem led :-)

O integrisanim stabilizatorima cemo kasnije...

Prvo cemo razmotriti pitanje: stabilisano ili nestabilisano napajanje za audio?

Stabilisana napajanja u audio tehnici imaju BEZUSLOVNU prednost u odnosu na nestabilisana,
bez obzira da li je u pitanju pretpojacavac ili pojacavac snage, bez obzira na radnu klasu pojacavaca
(A, AB, D, T, G i ko zna jos koliko toga ...), u smislu dobijanja kvalitetnijeg produkta, tj. zvuka,
i boljih DC performansi (stabilnost offset, mirne struje....).

-----------------------------------------------------------------------------------------
Puno vas, cak i iskusnih, ce reci da za A klasu stabilizator nije potreban, posto pojacavac
trosi konstantnu struju.
Tacno je da pojacavac u A klasi trosi konstantnu struju, ali konstantnu SREDNJU struju,
kojoj je superponirana AC struja koja tece ka zvucniku, i koja se pojavljuje kroz napajanje.

Takodje sa na forumu zapazio da vise njih pominju upotrebu B klase u izlaznim audio pojacavacima.
Bez obzira sto nije direktno vezano za ovu temu, moram naglasiti da je B klasa SIMBOLICNA kategorija,
namenjena za jednostavnije objasnjenje push-pull principa izlaznog stepena. Ne upotrebljava se uopste!
Cim namestite bilo koliku mirnu struju B-class pojacavacu, koja je razlicita od nule, niste vise u B klasi
vec u AB klasi. AB klasa je svaka klasa gde je radna tacka smestena iznad kolena karakteristike tranzistora,
i seze do radne tacke koja definise A klasu (sredina radne prave). Moze neka od grupa izlaznih
tranzistora raditi u "cistoj" B klasi, ali je pri tom neophodno da pobudni stepen, koji je naravno u AB klasi,
isporucuje struju zvucniku do iznad granice pocetka provodjenja tog para koji je u B klasi, i to snabdevanje
se vrsi kroz emiter-baza otpornike tog para ili direktnim otpornikom ka zvucniku.
Dakle, "cista" B klasa nije u prakticnoj upotrebi zbog znacajnog crossover izoblicenja kod manjih
snaga. Naziv treba tretirati kao zargon kada ga neko pomene u nekom tekstu.
----------------------------------------------------------------------------------

Zasto stabilisana napajanja imaju potpunu prednost u smislu kvaliteta (cenu sada ne razmatramo)?..

Vecina pojacavaca ima negativnu povratnu vezu, neki vise lokalnih koje su kaskadirane, neki jednu globalnu,
a u sustini su svi kombinacija obe. Postoje takozvani "no-feedback" pojacavaci, koji su po raznoj literaturi
branjeni besnom visokonaucnom retorikom, nemojte biti zavarani, kod njih takodje postoje lokalne povratne
veze, sa izuzecem globalne. Bez obzira na opravdanja takve konstrukcije i objasnjenja sa svom silom vise
matematike, ja jos ni jedan jedini komad (od 10-tak slusanih) nisam cuo da dobro zvuci, uz svo postovanje
razlicitih misljenja (bilo bi mi drago da cujem i misljenje veoma postovanog 10XB o "no-feedback"
pojacavacima, ako bude imao vremena i ako bude video ovaj tekst).

No, da se vratimo na ulogu negativne povratne veze, koju cu pokusati plasticno da objasnim jednostavnim
recima (da bi je shvatili i pocetnici):

Uloga negativne povratne veze je da izvrsi poredjenje zadate i ostvarene velicine, utvrdi razliku, i sto je
moguce bolje ponisti tu razliku.
Njenim koriscenjem se dobija linearna srazmernost zadate i ostvarene velicine kod audio pojacavaca, gde
je zadata velicina signal koji ulazi u pojacavac, a ostvarena velicina ono sto izlazi iz pojacavaca.

Kada bi zvucni signal koji ulazi u pojacavac izdelili na bezbroj tacaka u vremenu, idealan pojacavac bi svaku
od njih MORAO da pojaca tacno onoliko puta koliko mu je i pojacanje i sa istim vremenskim kasnjenjem
za svaku tacku pojedinacno (ovo je vec tezi deo, jer se nista na ovom svetu NE MOZE pomeriti trenutno,
tj. za nulto vreme).

Posto ne zivimo u idealnom svetu, i ne postoje idealno linearne komponente, niti komponente sa
trenutnim odzivom , vec svaka komponenta ima izvesnu nelinearnost u svojoj karakteristici i izvesno
vremensko odlaganje izvrsenja, gradeci pojacavac od istih, budemo dovedeni u situaciju da se razne
neidealnosti u komponentama pocev od ulaza ka izlazu, MNOZE (svaki pojedinacni stepen, sve ispred
sebe pojaca onoliko puta koliko je njegovo pojacanje), i na kraju imamo pojacavac koji nelinearno,
nesrazmerno i vremenski netacno, pojacava signal. Ovu pojavu nazivamo izoblicenjem signala, jer ono
sto smo uputili u pojacavac ne izadje u vernom obliku iz njega.
Tu negativna povratna veza ima kljucnu ulogu jer utvrdjuje potencijalnu gresku i ispravlja je,
linearizujuci ceo sklop.
Laickim recima, negativna povratna veza se sve vreme "bori" protiv unutrasnjih nelinearnosti
u pojacavacu.
Zamislite kada tome pridodate i napajanje ciji napon varira, degradirajuci postavljenost radne tacke
svakog pojedinacnog stepena u pojacavacu (za profesionalce: utice i na strujne izvore samo u
drasticno manjoj meri, jer ni oni nemaju neogranicen raspon delovanja), onda negativna povratna
veza dobija dodatni zadatak da ispravi i te anomalije koje su nastale zbog "lelujavog" napajanja.
Zaposlivsi povratnu vezu dodatnim korekcijama zbog napajanja, umanjujemo ukupnu linearnost pojacavaca.

Sa stabilisanim naponima napajanja, povratna veza ima manji potrebni opseg delovanja, i zbog toga je
veoma opravdano koristiti stabilisane izvore napajanja kada god je to moguce ili isplativo :-).

Kvalitet povratne veze najdirektnije zavisi od "open-loop" pojacanja celog pojacavaca.
Open-loop, ili pojacanje otvorene petlje je umnozak pojacanja svih pojedinacnih stepena, i
obicno se radi o prilicno velikoj brojnoj velicini. Malo cu razjasniti ovo: kada bi uklonili globalnu negativnu
povratnu vezu (onu koja je zakacena na sam izlaz, PAZNJA! ne pokusavajte to jer ce vam
pregoreti pojacavac), vas pojacavac bi delove milivolta mogao pojacati na pun nivo na svom izlazu.
Prakticno, taj maleni napon koji sa otvorenom povratnom vezom moze pojacati vas pojacavac,
shvatite kao najmanju velicinu greske koju moze da "vidi" globalna povratna veza, i ispravi je.
Sto je vece open-loop pojacanje, sve preciznija je korekcija koju cini povratna veza, i sve
linearniji izlazni signal.
Open-loop pojacanje raste sa brojem upotrebljenih pojedinacnih pojacavackih stepena (moze se
grubo reci da raste sa brojem upotrebljenih tranzistora), i veoma raste kada se kao opterecenje pojedinacnih
tranzistora koriste strujni izvori (takodje sa tranzistorima).
Obicno najvece naponsko pojacanje ima tranzistor koji se nalazi neposredno pre pobudnog stepena, jer mora
da "razvuce" signal maltene od jednog do drugog kraja napajanja. To je inace najkriticniji stepen ( sto se
linearnosti tice) jer mu se signal "krece" po najduzem delu prenosne karakteristike. Zato mu treba
posvetiti najvecu paznju kod konstrukcije. Najveci deo "akcije" povratne veze se bavi linearizacijom upravo
tog tranzistora ili tog para tranzistora (kod strujnih pojacavaca).
U praksi se ide do kompromisnog "dovoljnog" broja tranzistora, gde ce open-loop pojacanje biti dovoljno da
pojacavac radi sa PRIHVATLJIVOM greskom.
Negativna povratna veza u vecini audio pojacavaca je pretezno proporcionalnog tipa (sa par
vremensko-frekventnih kompenzacija), sto znaci da ako nema greske povratna veza nece raditi.
Dakle, da bi povratna veza uopste radila GRESKA je neophodna, samo se mi trudimo da je svedemo
na sto manju meru.

Jedan od puteva ka tome je stabilisati napajanje.

--------------------------------------------------------

------------------------

Kod pojacavaca snage, analogno stabilisano napajanje zahteva vecu snagu transformatora,
vece gubitke (automatski i vece hladnjake), tranzistore koji imaju bolje granicne karakteristike
nego izlazni u pojacavacu, i ozbiljno vecu cenu kompletnog sklopa (cesto treba vise novca
nego za sam pojacavac snage).
Zato se u praksi izuzetno retko primenjuju (ponekad kod manjih snaga).

Izuzetak cine moderni SMPS (stabilisani, sa brzim odzivom), koji su napravili pravu revoluciju
u gradnji pojacavaca snage, znacajno im poboljsavavajuci raspon dinamike i kvalitet reprodukcije.
Moderni SMPS se kao kompletan sklop priblizavaju ceni torusnog transformatora iste snage, i sveukupno
su jevtinije resenje zbog toga sto (oni sa odzivom ispod 20uS), ne zahtevaju velike "bulk" kondenzatore,
koji su najveci deo cene dobrog napajanja.

Ljudsko drustvo je jako inertno po pitanju "novotarija", i to od kada postoji (nekada se zbog novotarija
spaljivalo na lomaci :-).

Pre koju deceniju je SMPS stabilisanim ispravljacima krajnji domet nosece ucestanosti bio nekoliko
desetina KHz, gde je uvek pretila opasnost da prvi subharmonik cujno interferira sa najvisim tonovima
u audio spektru, brzi tranzistori su bili enormno skupi jer su se koristili samo za predajnike,
SMPS je pravio znacajnu HF "buku" u okruzenju i bez glomaznih filtera je bio prava mala "pretnja" po okolne
uredjaje, pouzdanost im je bila niska.
SMPS sa svojim pojavljivanjem, nisu bili prihvaceni u Hi-End drustvu.

Inertnost nije nista novo, secam se da je jos kada sam bio decak od 12 godina (a rodjen sam 1965.),
jos uvek trajala ostra polemika izmedju "cevasa" i "tranzistoraca" :-).

Dakle i tranzistorima je trebalo skoro cetvrt veka da "zbace sa trona" cevna pojacala :-).
Tranzistori su dobili bitku kao vecinski upotrebljavani elementi u audio aplikacijama, zbog manje cene, manjih
gubitaka, manjih gabarita, i definitivno manjih izoblicenja zvuka zbog izostanka izlaznog transformatora, koji
je bio glavni "krivac" za izoblicenja.

Poslednji "trzaj" cevnih pojacavaca je bio, sjajan ali totalno neekonomican cevni pojacavac, koji je
imao direktnu spregu sa zvucnikom (napravljene su specijalne cevi sa velikim
strujama katode), ekstremno je dobro svirao (jer slew-rate i linearnost cevima nisu problem, jos uvek su
nedostizne sa brzinom kod ogromnih snaga), ali je trosio >500W za <20W korisne snage, i radio kao prelepa
grejalica za zimske dane..

Sada SMPS rade sa nosiocima u rangu MHz, a sa lakocom se pravi "donja margina" od 125KHz, koja ni na koji
nacin ne moze izazvati cujnu interferenciju kod pojacavaca ciji je radni opseg od 0-50KHz, sa SINUSNIM
talasnim oblikom struje u feritnom transformatoru (ZVS LLC), veoma malim gabaritima, malim rashladnim
povrsinama, daju se lako POTPUNO oklopiti metalom, gde se i ono malo beznacajnih smetnji uklanja.
Za stabilisano napajanje pojacavaca snage, posebnu prednost imaju rezonantni LLC ZVS pretvaraci, ciji princip stabilizacije pociva na promeni ucestanosti nosioca, gde nosilac zauzima siri deo spektra, i zbog toga je manja
amplituda smetnji iz njega. Parazitni kapacitet primar sekundar moze biti reda stotinak pF, a izolaciona
sposobnost reda nekoliko KV zbog razmaka izmedju primara i sekundara u trafou (posledica tehnike motanja).
Dobar rezonantni SMPS sa nosiocem od min. 200KHz ima sposobnost stabilizacije u okviru jedne poluperiode
tona od 20KHz! Sto znaci da je napajanje veoma kontrolisano u SVIM uslovima rada pojacavaca, i da
je koja stotina mikrofarada dovoljna za "bulk" Elko.
Dodatnu prednost ima sa zastitom od preoterecenja koja se moze aktivirati tek za oko sekundu po
nastanku istog, a do aktiviranja zastite radi kao strujni izvor sa maksimalno dozvoljenom strujom, sto
u potpunosti pokriva probleme prelaznih stanja kod pojacavaca dok se ne uspostavi pun napon napajanja,
sto je tek posebna prica, jer ovde mozemo precizno iskontrolisati brzinu porasta napona napajanja po ukljucenju.
Prakticno, kontrolom napajanja mozemo izbeci neprijatan udar u zvucniku kod ukljucenja, izbeci relej, i tako smanjiti
prelazne otpornosti ka zvucniku. Mozemo i modulisati napon napajanja prema velicini izlaznog signala, smanjujuci pri
tom discipaciju izlaznih tranzistora. Mozemo zastitu namestiti brzom od bilo kog osiguraca za skupe zvucnike.
Naprava je veoma elasticna.

-------------------------------------------

Analogni integrisani stabilizatori napona:

Takodje su obicni pojacavaci snage, sa jakom negativnom povratnom vezom i ogromnim open-loop pojacanjem.
Njihova negativna povratna veza poredi interni referentni izvor napona (zadato) sa izlazom (ostvareno).
Posto je u cip veoma jednostavno smestiti na stotine tranzistora, tesko je diskretnim stabilizatorima konkurisati
temperaturnoj i naponskoj stabilnosti, potiskivanju napona bruma, i regulacionim karakteristikama IC stabilizatora.
Oni su pojacavaci koji rade u najtezim mogucim uslovima, sa totalnim kapacitativnim opterecenjem.
Prednosti su: mali gabariti, jednostavnost upotrebe, mala cena, odlicna stabilizacija napona i odziv, termicka
zastita, zastita od kratkog spoja, odlicno potiskivanje bruma iz napajanja (tipicno 60dB[1:1000] kod jevtinih 78xx,79xx LM3xx, a ima ih sa potiskivanjem bruma sa vise od 120dB[1:1000000])

Frekventna stabilnost IC stabilizatora se lako resava postovanjem aplikacionih preporuka proizvodjaca i kratkim rastojanjima kondenzatora id IC. Pouzdani su u radu.

Mane su im sledece:

Prave se za relativno male napone napajanja (reda 35-40V), osim HV varijanti koje su znatno skuplje.
Ogranicena je discipacija tipom kucista (TO220 max 50W@25^C).

"Negativnim" IC stabilizatorima je u praznom hodu neophodan shunt otpornik reda Kohm, da ne bi proizveo veci
napon od deklarisanog.

I konacno najveci problem se javlja kod upotrebe za simetricna (+-) napajanja, jer zbog brze zastite od
kratkog spoja, koja se neminovno aktivira pri punjenju vecih kondenzatora na izlazu IC stabilizatora, onaj IC kome
ranije odreaguje zastita moze biti prepolarisan od strane onog drugog sa suprotnog kraja napajanja.

To izaziva sledece posledice:

posto je u svakom IC stabilizatoru common-mode internog op-amp predvidjen za raspon od 0V do njegovog
deklarisanog izlaznog napona (sa pripadajucim polaritetom), i tolerancijom na prekoracenje od svega
0,3-0,4V van tih granica, interni op-amp se "zakljuca" u takvo stanje da taj stabilizator daje nekoliko puta manju
struju od one koju bi davao u kratkom spoju, pri cemu ga onaj drugi stabilizator drzi u tom stanju kroz potrosac
vezan izmedju +Vcc i -Vee. Ako je taj potrosac audio pojacavac snage, pogotovo ako mu se strujni izvori oslanjaju
na masu, tj. na srednji kraj napajanja, ne moze se ocekivati uobicajeno ponasanje audio pojacavaca kome nedostaje jedna polovina napajanja, pojacavac ponovo ulazi u prelaznu pojavu kao kod ukljucenja (gde moze "povuci" i pozamasnu struju), premestajuci strujnu zastitu sa jednog stabilizatora na drugi u sporom ritmu, prakticno ceo lanac postaje nestabilan i sve sporo osciluje.
(A inace, uvek je dobra praksa u pojacavacima snage strujne izvore referisati od kraja do kraja napajanja,
istina je da se tako razvija vise toplote, ali se smanjuje opasnost od havarije kod nestanka jedne polovine
napajanja.)

Taj problem se jednostavno prevazilazi postavljanjem zastitnih kontra dioda paralelno izlazu svakog stabilizatora.
Diode moraju biti Sotki tipa, predvidjene za struju kratkog spoja za koju je deklarisan dati IC stabilizator.
Na ovaj nacin se sprecava intezivna prepolarizacija IC, i oba IC ce isporuciti punu struju kratkog spoja u
tranzicionom periodu punjenja Elko na svom izlazu, zahvaljujuci ocuvanom common-mode opsegu internih op-amp,
pri cemu oni uspesno obavljaju "posao" za koji su predvidjeni, i sve se ponasa normalno.

Na pitanje o potiskivanju talasnosti iz ispravljaca sam odgovorio u prethodnom tekstu, pri cemu se potiskivanje u dB
moze izraziti cistim brojnim odnosom A=10^dB/20, gde A kazuje koliko puta je manja talasnost na izlazu IC u odnosu
na talasnost ipred IC.

Toliko od mene.

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:15 GMT+1]</sub>

Posteno! Nije mi na pamet palo da se potiskivanje odnosi na razliku ulaznog i izlaznog napona. Sve sam mislio na neujednacenost i skokoviost struje opterecenja pa nisam znao da odredim sa cim je uporediti,sad je dosta jasnije.

---

APEX A-class

---

APEX 2x24V/15V/12V... iz xx napajanja:




_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 20:05 GMT+1]}

---

Borin stabilizator:


ulazni dio na rasporedu je sa ove šeme iz Borine BAS stranice

_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 20:21 GMT+1]}

---

LM317/337 ,ja crtao pločice i postoji šansa da sam nešto zeznuo. Ako neko primjeti nešto neka alarmira pa da popravljamo!

---

NAIP :

(nemam jpg.)

---

APEX PSU5:

(stabilisano napajanje za pojačala snage)

---

Dual-Salas ,samo šema:

---

Nemam više,barem mislim tako... Ako neko ima riječ-dve da dopuni,kritikuje ili neto drugo želi reći samo neka izvoli. Ja sam od svega ovoga pravio APEX PSU5 sa duplim izlazima (PSU10),APEX A-class šant i APEX 2x24V koji su mi proradili odmah i kako treba,radio sam i LM317/337 koji su me nešto zezali ali postoje dve šanse-da sam nešto zeznuo u pločici koju sam crtao,ili da sam kupio neke falševe jerse naveliko priča da ih ima poprilično na tržištu. Slikaću i njih i njihove tanane limove kućišta pa da neko možda i kaže koju da li bi to mogli biti falševi ili ne. Idem odmah!

Slike:


Svi ovi sa tankim limom su 317/337 i oznakom " F " a ovaj sa debljim je jedan od " ST " 78xx-79xx serije. Neuporedivo deblja osnova,a govori li išta? (to što su ovi na pločici jedan obojen u crno a drugi u crveno je moja rabota,da bi se lakše snalazio oko polariteta). Da li je neko imao posla sa ovima i ovakvima?

_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 21:10 GMT+1]}

---

Nemoj da me drzis za rec ali mi nekako tvoji lm-ovi deluju kao kopije...

Mnogo im je tanak lim na kucistu, evo pogledaj moje na slici ovaj kockasti bez izvoda je bas sa oznakom f a lm317 je, to sto je bez izvoda je preterano sa strujom...

Ovaj drugi je 317 ST i zajedno sa 2 tranzistora regulise napon sigurno vise od godinu dana, obicno stoji na jednom naponu i taj napon odrzava odlicno +/-0.1-0.15V, po potrebi se promeni napon i nikad nisam imao problema sa njim, "zilav je do 101 i nazad".

Inace je debljina lima deluje ista i mislim da je preko 1mm...

Pozdrav!

---

Heh,i sam sam tako pomislio kad sam ih izvadio iz kesice i vidjeo. U Kelco-u ranije nisam imao problema sa dijelovima...hm da,bio je tu i STK4050,i na njega sam pukao dobrih 70 evra dok nisam skontao u cemu je fora. Ovaj put je makar manja steta u novcu. Kakav svijet...

---

@44250
"LM317/337 ,ja crtao pločice i postoji šansa da sam nešto zeznuo. Ako neko primjeti nešto neka alarmira pa da popravljamo!"


Na ovoj plocici treba sa oba graetza, vruce krajeve (one koji nisu na zvezdastoj masi), dovesti najkracim putem na najblize Elko do njih, a izlaz sa napajanja sa Elko koji su do IC stabilizatora. Na taj nacin se formira (ne beznacajan) RLC filter, sacinjen od delova pcb "vrucih" vodova i pojedinacnih Elko.
Prvi Elko u lancu ce imati najvecu "ripple" struju, i on treba biti (ali ne mora) najveceg kapaciteta.
Takodje treba (OBAVEZNO) staviti kontra diode (sotki) paralelno izlazima oba IC stabilizatora.
----------------------------------------------------------------------------------

P.S.

Fasciniran sam brojem prikazanih diskretnih konstrukcija stabilizatora, i pitam se koja je njihova svrha kada ne videh
NI JEDAN koji zadovoljava kriterijume posebno dobrog stabilizatora napona.

Jedna od najosnovnijih gresaka je koriscenje pogresnog referentnog napona kod svih prilozenih.
Ako se vec kao referent koristi zener dioda, pa cak i ako je snabdevana strujnim izvorom, bira se zener dioda u rasponu od 5,6V do 6,2V, jer jedino one imaju najmanji termicki koeficijent. To je prva pocetnicka greska.
Takodje, u prilozenim shemama nema naprave koja moze ostvariti >40dB potiskivanja bruma.

Obicni i jevtini TL431, u kombinaciji sa dva-tri snazna tranzistora, sa lakocom moze ostvariti
>70dB(koju stotinu puta bolje), i daleko bolji kriterijum termicke stabilnosti, sumnog broja, preciznosti
regulacije itd. itd...
Ako se na taj isti TL431, serijski sa izvodom katode doda zener dioda koja ce ograniciti da napon
TL 431 ne predje dozvoljenih 36V, moze se napraviti stabilizator za napone u rangu od reda volta do Kilovolta!

Ako je ova gomila diskretnih konstrukcija pokazna vezba "varijacija na temu", veruj mi Mikulicu da za 24 sata mogu
nacrtati nekoliko stotina razlicitih stabilizatora, iz glave, uz upotrebu najobicnijeg kalkulatora, od kojih ce svi raditi
"na prvu" sa jednakim ili boljim performansama od prilozenih konstrukcija...

Samo sto ne vidim SVRHU toga...

Stotinu PUTA bolje performanse se mogu dobiti kaskadiranjem dva uzastopna stabilizatora kojima u kontrolnom delu
radi nesto poput tog jevtinog TL431 ili slicnog (ima ih na hiljade).

Ako su cilj ekstremno dobre performanse, zna se kako se to radi, skoro svaka bolja firma poluprovodnika ima aplikacione note za stabilisana napajanja koja se koriste u laboratorijske svrhe, maltene "etalonskih" osobina, i mogu se lako prekopirati iz shema napajajucih blokova boljih mernih instrumenata (Tektronix, Packard itd..)...
Recimo, nekadasnja mocna firma "Burr Brown" koju je kupio "Texas Instruments" (kupili su ogroman broj renomiranih firmi),
je u svrhe dobijanja ekstremno niskog sumnog broja, znala da koristi po DESET paralelno vezanih REFxxx, gde se zbog
random prirode veci deo suma ponistava, sa postizanjem sumnog broja od 140dB !!!, pri referentnih 10V...

Ako je cilj napraviti sto slozeniju napravu, cija shema impozantno izgleda, onda je treba uzeti iz arhiva 70' godina, gde su
razni casopisi vrveli od takvih konstrukcija, jer nije bilo u prodaji mocnih maleckih cipova sa 10ppm greske :-)

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Ja inace bolujem od sindroma da ODVRATNO ne umem da cutim, i imam izvesnu podlogu za svoje komentare jer sam se 2 godine borio sa 24 bita rezolucije na ukupnom opsegu ulaznog napona od 10mV...

Ako se neko smatra uvredjenim, unapred se takvima izvinjavam, i mogu me slobodno smatrati
notornom budalom.

Ovaj tekst je samo analiza stvari iz neutralnog ugla... (jos sam ostriji prema sebi samom, pa nikad nisam dovoljno zadovoljan sopstvenom konstrukcijom).

"Ko radi taj i gresi" - rece jez, i sidje sa ribace cetke.

Pozdrav





_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.06.2012. u 12:06 GMT+1]}

Nemam u dovoljnoj mjeri ni znanja ni prakse da odgovorim na vase vidjenje stvari,mogu samo u sebi da uporedim vasu analizu sa prethodnim citanjima postova drugih i tu staje sve. Ako neko od gore "prozvanih" ima sta da kaze i volju to da napise prepreka ne postoji. Zapravo je mr.Salas tu u najtezoj situaciji jer najvjerovatnije ipak postoji jezicka barijera. :)
.
.
Znaci sa plusa i minusa greca ravna linija preko kondenzatora na ulaze LM-ova a zvjezdiste kako jeste,ili i njega da uradim na samom izlazu? Ako vam nije tesko moze jedna brza skica...
.
.
Ne rekoste nista o mogucoj (ne-)originalnosti onih 317/337.

---

Imam pašanca koji radi u firmi Mettler-Toledo u švicarskoj ,a koja se bavi proizvodnjom preciznih vaga i još koječega od fine elektronike, pa mi počesto donese komponenata koje oni bacaju jer im je skladištenje skuplje nego kupiti novo kad zatreba. Između ostalog je bilo i oko 1,5-2Kg LM317/337 i Lm317 izgleda kao ovaj tvoj sa debljim limićem, a LM337 je baš sa ovakvim tanjim.Pošto je to renomirana firma pretpostavljam da su originali i da su kvalitetni. Pozdrav!

He Ognjene pa kod tebe nema sitno,il´ je kilo il´ su dva!

Pa ne znam više,probaću ih i na onaj način kako mi macola bude rekao pa ako rade-0K a ako ne rade opet 0K ,ni prvi ni poslednji put da sam ispao ovca i kupio falš robu. Monetarna ekonomija je zatrovano čudo u kojem se obraz ne računa...

---

Izgleda da nema puno dobrih a prostih sema, da ima verovatno bi Aca to vec okacio jer nije od onih sto skupljaju seme mesto maramica da ih valjda maze i paze negde u fioci...

Ako ima bolje slobodno okacite, nijedna budala nece se drzati neceg loseg ko pijan plota ako mu se ponudi neki izbor.
Mnogi sa foruma se ne bave izradom laboratorijskih mernih instrumenata pa im ne trebaju silni decibeli i sl.
Pre neki dan procitah recenicu na susednom forumu koja bolje nije mogla biti srocena kao odgovor na trazenje svetih gralova pa cu je citirati: "...zamišljam kako bi bilo tragično kad bi mi se život sveo na hobi a hobi na život..."

Ako se vec znanja ima niko ne sprecava da se podeli.

Mene fascinira jedna druga stvar a to je iskljucivost. Mozda je to malo i profesionalna deformacija ili sta vec... ali izgleda da se tesko prepoznaje neka granica. Mnogo profesionalaca pliva medju amatere, neki da bi se osecali lepo, neki da bi hranili sujetu, neki cisto i iskljucivo zbog koristi a najmanji je broj onih kojima je stalo da nekome zajsta pomognu, nesto podele itd...
Cudno mi je iskljucivo verovanje brojevima i stavljanje tacke na papiru. Gospodinu Macoli ne moze da se tako nesto pripise jer covek ocigledno da nesto radi a ne pametuje samo i teorija dolazi filtrirana kroz praksu, ali golila njih se drze decibela i ostalog ko pijani plota a ono sto su napravili ili ne daj boze videli, testirali, radili sa tim, imali u kuci itd... moze da stane na prste jedne ruke (ako je i tako dobro je). Tolike kolicine pljuvacina sam cuo samo na osnovu simulatora... kad pitam jesi li to sklopio i isprobao tajac...
Zalosno je da su ljudi kojima su najcesci izgovori : nemam lemilicu, nemam osciloskop, nemam tranzistor, nemam para... ujedno i najzesci pljuvcaci svega onog i svih onih koji su pokusali nesto da stvore a pri tom im je svest na malo visem nivou da se izdignu od stada pa to i podele sa kolegama, zaljubljenicima itd...

Preveliki je cini mi se jaz teorija-praksa da bi se neke stvari tek tako tvrdile... u isto vreme ciljevi nejasni a metod nikakav.
Voleo bi da se jave svi oni koji su, posto se ovde bavimo uglavnom pojacavacima i predpojacavacima, isprobali konkretno stabilizator sa lm-ovima, shunt, obican serijski itd...kakav god, u jednom ili vise uredjaju, u A/B testu... po mogusctvu u raznim topologijama itd... da vidimo zakljucke koje su izvukli, sta vredi i dokle vredi ici, kad je opravdano kada nije... Ne kazem da brojka 40 ili 70 il 120-140 nije tacna!? Samo mi se cini da je to podatak kojim se mase, kad se od njega bude napravila i informacija sve ok ali taj deo price ide malo slabije. Nisam od onih kojima je "uvce" vaznije od osciloskopa ali treba koristiti obe stvari za ono za sta su i stvorene i sve dodje na meru.

---

Iz teme http://www.elitesecurity.org/t339950-0


"Stabilisani napon ispravljaca (7815 stabilizator), nezavistan od struje potrosaca

( http://www.elitesecurity.org/p2074875 )


To bi i po meni bilo ukratko pravo značenje,cilj i svrha postojanja "uradi sam" zajednice. Nekad se za ovakva druženja putovalo biciklima po dvadeset kilometara u jednom pravcu,ručno se precrtavale šeme sa papira na papir,i punim srcem se čekao dan u nedelji i mjesecu određen za to. Danas kad imamo mogućnost da to imamo svaki dan i u svakom trenutku nekako se sve svede na... nemam pojma,ponestaje duha u svemu ovome.

Ova dvojica čije uređaje najčešće radim su jedni od tih koji su iz tog "biciklističkog vremena",ujedno i dvojica sa najviše kvalitetnih postova barem na forumima koje ja pratim, a Boga mi i sa najviše POKLONJENIH dizajna,šema i uređaja koji već godinama rade u našim malim svijetovima i u kakvim-takvim kutijama i sa kakvim-takvim dijelovima. JBG,svako se pruži koliko se može pokriti a ova dvojica su nam dali toliko toga,nešto da sanjamo a nešto i da imamo. Najčešće se dešava da ljudi koji su tek zašli u ove vode krenu sa sujetom i isticanjem vlasništva (i sam nedavno nevoljno i neplanski upadoh u jednu potpuno neželjenu situaciju) i zakera se oko,ako malo iz daljega pogledamo-totalno nebitnih sitnica. Da su se gore navedena dvojica ponijeli i za trenutak kao ovaj prethodno pomenuti masa ovih foruma ne bi bili ovoliko posjećeni a više od pola nas bi se i dalje je+avala sa ko zna čime i bacala pare na ko zna šta,pa napokon i odustala od svega ovoga. Ovo kažem iz iskustva jer sam i sam povratnik nakon deset godina pauze od "uradi sam" audio-tehnike,i to uspješan povratnik (po konstantnosti volje za ovim hobijem-ne po znanju/djelima) ,uradio sam par stvari koje su proradile "iz cuga" i naravno pošteno se "do bolesti zarazio" (nikko-v izraz) ovim. Ta prethodna decenijska pauza je i uslijedila upravo zbog par neuspjelih uređaja...

Da ne dužim dalje u ovom pravcu (ko razumije taj i shvata) ,volio bi da se povodom ove teme oko stabilizatora javi recimo nikko koji je dosta toga poslušao nakon što je napravio i koji na osnovu čistog,naročito SLUŠNOG iskustva ima šta da kaže.

Oko LM-ova se nešto govorilo oko čini mi se visokofrekventne karakteristike i to na 12-13kHz ali to nisam dobro upamtio i sve mi je kroz maglu ostalo u sjećanju. Nije mi cilj da sad nekog podbadam pričom oko LM-ova(rekoh već da nemam praktične ni teoretske podloge za tako nešto) već čisto da podstaknem na koristan razgovor i prijatnu debatu oko stabilizatora napona u audio-tehnici.




Pozdrav svima koji prate temu,i učestvuju u njoj!

---