[es] - Verzije softvera na srpskom jeziku

Dragan Varagic
Internet konsultant, P2Internet
Novi Sad

Član broj: 4867
Poruke: 1325
195.252.100.*

Sajt: www.draganvaragic.com

+3 Profil

Verzije softvera na srpskom jeziku

^{17.05.2003. u 12:16 - pre 267 meseci}

Prethodna tema koja o upotrebi engleskih reči u domaćoj IT industriji suviše je važna da bi bila stavljena u stranu zbog individua koje nemaju svest o onome što pokušavaju da propagiraju.

Zamolio bih da moderatori ovog foruma izbrisu sve poruke koje na ovoj temi budu u duhu prethodno zaključane teme, da bi ovde moglo slobodno da se raspravlja o važnijim stvarima nego što je bila većina pisanija u spomenutoj temi.

Da bih ilustrovao važnost ove teme dovoljno je da spomenem podatak koji sam dobio od svog brata koji se bavi prodajom mobilnih telefona - najveći broj domaćih kupaca ISKLJUČIVO traži da kupe mobilni telefon s menijima na srpskom jeziku!

Šta ovaj podatak znači - veliki broj osoba će jedva dočekati da napokon bude u situaciji da razume program koji koristi na računaru (kompjuteru).

Oni koji još to ne shvataju, moraju se suočiti sa skledećim činjenicama:
- Većina osoba u ovoj državi ne zna engleski.
- Ovde se već duže vreme veoma uspešno primenjuju mobilni telefoni na srpskom jeziku.
- Ovde se ne priča samo o nama i o ovom momentu, nego o generacijama koje tek sada stasavaju za rad na kompjuterima.
- Pojavio se, ili će se pojaviti Linux u verziji na latinici i na ćirilici; postoji verzija aplikacije Easy Office, koja je kompatibilna s MS Office-om, i koja postoji i u latiničnoj i u ćiriličnoj varijanti (korisnik može da bira); pojaviće se Windows...
- Ovde se ne govori o tome da nije bitno da li ćete vi koristiti programe na srpskom jeziku, nego da je logično da će novi korisnici i oni koji ne znaju engleski, veoma rado preći na programe na srpskom jeziku, kao što pokazuje primer mobilnih telefona.

Iz prethodno navedenih razloga, veoma je bitno kako će izgledati i kako izgledaju prevodi koji postoje u programima koji su prevedeni na srpski jezik, i kako će izgledati budući ovakvi programi.

Igrom slučaja, prisustvovao sam razgovoru koji su vodili Aleksandar Bojović (Microsoft) i Sloba Marković (Internodium, izmedju ustalog i rukovodi prevodom linuxa). Veoma ozbiljna ekipa je učestvovala u prevodu Windows-a na srpski (uključujući i jednog akademika), određene baze (o tome sloba više zna) biće puštene u slobodnu upotrebu, to će naravno biti moguće i na Linuxu. Obojica su se složili da neće dozvoliti da se ovaj posao prevođenja svede na poslovnu borbu izmedju dva OS-a, nego da će prevodi biti veoma slični, ako ne i isti.

Ono što je važno jeste da ne postoji kolizija u prevodima dva najvažnija OS-a današnjice, jer nove generacije će koristiti ove izraze, a za nekoliko godina srpski IT izrazi sasvim će lepo ući u domaću upotrebu.

Onaj ko to ne shvata, to je stvarno samo njegov/njen problem.

Odgovor na temu

broker

Član broj: 2415
Poruke: 8514
*.verat.net

+11 Profil

Re: Verzije softvera na srpskom jeziku

^{17.05.2003. u 13:21 - pre 267 meseci}

Lično, nisam zagovornik prevođenja. Naravno da nemam ništa protiv jer je sasvim jasno da će mnogim ljudima biti lakše da koriste računare ako su OS i programi prevedeni na srpski.

Evo jedno moje zapažanje: na mobilnom imam sprski ali koristim engleski jezik. Prosto ne mogu da se snađem kada su meniji na srpskom. Međutim, za adminitraciju mobilnog telefona sa računara koristim Oxygen Phone Manager. Taj program takođe ima prevod na srpski. Probe radi uključio sam to i evo dan danas mi stoji na srpskom. uopšte mi ne smeta.

S druge strane, probao sam neke druge programe na srpskom i uopšte mi se niej dopalo. Po pravilu, programi koje dugo koristim i na koje sam navikao na engleskom jeziku, ne volim da koristim na srpskom.

Između ostalog, pre sada već dosta vremena, napravio sam mali program za telefonski imenik i adresar (http://www.dv.co.yu/imenik/) sa isključivom namerom da bude na srpskom i da koristi naša slova. Do sada program ima preko 5000 preuzimanja sa sajta a mnogo korisnika mi se javlja oduševljeno što je program na srpskom i što u njemu rade naša slova.

Zaključak: ljudima definitivno treba srpski na računarima.

Odgovor na temu

-zombie-
Tomica Jovanovic
freelance programmer
ni.ac.yu

Član broj: 4128
Poruke: 3448
*.dial.InfoSky.Net

Sajt: localhost

+5 Profil

Re: Verzije softvera na srpskom jeziku

^{17.05.2003. u 17:08 - pre 267 meseci}

Citat:

Dragan Varagic:
- Ovde se ne priča samo o nama i o ovom momentu, nego o generacijama koje tek sada stasavaju za rad na kompjuterima.

samo bi se kratko osvrnuo na ovaj deo priče.

ukratko moja viđenja prevoda kompjuterskih programa:

1) lično bih to vrlo slabo koristio (zavisi od prevoda, vidi tačku 4)
2) od svih programa i sajtova na kojima sam mogao da biram, probao sam na svakom da prebacim na srpski, i jedino mi je google ostao na srpskom.. čudno -- da, zašto -- ne znam. možda zato što google sam po sebi (i na engleskom, i na klingtonskom ;) ima vrlo nenametljiv UI, pa mi ne smeta ni na srpskom..
3) generalno sam za prevod programa ako to može pomoći nekome
4) konkretno sam protiv prevoda svake moguće reči. reči koje su odomaćene (fajl, dir, web, net, email, host, sajt, port...) se *ne mogu* prevoditi. možda poneka ima i neku domaću verziju, ali vrlo retko je to svrsishodno, i mislim da bi takvi prevodi bili kontraproduktivni. nešto kao IT novorjek...

e, što se dece tiče, mislim da to nije toliko bitno.. mislim da će prevod mnogo više služiti starijim generacijama kojima je već prošao rad da uče jezike.. novi klinci vrlo lako savladavaju jezike (ako se počne na vreme), a i po novim reformama u školstvu, to bi sve trebalo da dođe na mesto..

just my 2 euro-cents ;)

blogče :: unescaped beta^{^» ^{go-paste extenzija} ^» ^{reč dana: backup} ^» ^{bočne koalicije}}

Odgovor na temu

tOwk
Danilo Šegan
Zemun/Beograd

Član broj: 94
Poruke: 2743
*.beograd-3.tehnicom.net

ICQ: 9344053
Sajt: alas.matf.bg.ac.yu/~mm011..

+2 Profil

Re: Verzije softvera na srpskom jeziku

^{17.05.2003. u 18:22 - pre 267 meseci}

Dragane, prvo valja razrešiti jedno pitanje. Niko ne „rukovodi“ prevodom Linuksa. Naime, Linuks nije ništa što bi neko želeo da prevodi, i nijedan od mnogobrojnih korisnika koji se žale na Linuks zapravo ga nikad nisu ni „videli“.

Zbog toga, besmisleno je reći da Sloba Marković rukovodi prevodom Linuksa, kada niko na ovom svetu ne prevodi Linuks.

Što se tiče samog prevoda, evo par zapažanja.

Postoje dva „rečnika“ u upotrebi. Onaj koji koriste profesionalci („računarci“), i onaj koji koriste ostali (zombie, tvoj izraz „civili“). Profesionalac će lako razlikovati „host“, „server“, „domen“, i slične stvari. Međutim, kada običan korisnik ima polje „Unesite host“, negde drugde „Izaberite server“, na trećem mestu „Unesite domen“, on će po prirodi stvari misliti da se radi o raznim i različitim stvarima.

U praksi (obični programi sa grafičkim interfejsom) to nije tako, i zadatak je prevodioca da to prepoznaju, i „normalizuju“ (tj. svedu sve na isto, ukoliko ima smisla). Da li ćemo se zatim odlučiti za neki prevod, ili za neku od postojeće tri reči iz engleskog jezika je manje bitno (pošto uvodimo u svakom slučaju jednu novu reč).

Sledeći problem je problem reči koje se izgovaraju mnogo drugačije od toga kako se pišu (često je odomaćen jedan izgovor, a pišu se na engleskom). U tim slučajevima se transkripcijom samo otežava razumevanje (npr. šel za shell/ljusku, ili ćirilicom

), pa je bolje izabrati odgovarajuću reč na srpskom jeziku.

Ukoliko prevod treba da bude nenametljiv, najgore što se može uraditi je „nasilno prevođenje“ (izraz koji neki protivnici prevoda koriste). Ukoliko je već veoma neprikladno zadržati englesku reč (to nije retkost), onda je bolje izabrati prevod koji će korisniku da kaže čemu nešto služi. Npr. „tab“ (kao u „tabbed browsing“) nikad nije ušao u naš jezik prirodno, i ja nikad nisam čuo da neko to govori i koristi kao npr. fajl, direktorijum, sajt i slično (uvek se izgovori sa engleskim naglaskom). Znači, ovu reč treba zameniti odgovarajućom po smislu. Druge reči kao „daunload“ i „apload“ su veoma ružne i neprimerene našem jeziku, da je obavezno ih zameniti odgovarajućim izrazima na srpskom jeziku (ako treba i opisno, npr. kada se radi o imenici onda „preuzeta datoteka“)

Opet, problem reči „fajl“ je naročit. Naime, ta reč se kod nas u računarskim krugovima koristi sa nešto (možda i znatno) većom učestanošću od reči „datoteka“ (zaista sam čuo mnogo njih koji koriste ovaj izraz). Prema tome, imamo dve reči od kojih nijedna nije domaća (mada druga više „liči“), jedna se češće koristi, a obe grupacije je razumeju. Znači, ovo je retki slučaj gde prevodilac ima više reči na raspolaganju, i svaku može izabrati, a da ne napravi (katastrofalnu) grešku.

Naravno, neke reči izgledaju odlično kada se napišu ćirilicom (

), a veoma „ružno“ kada se napišu latinicom (uporediti sa „veb“). Opet, i ovo je lični doživljaj.

U svemu ovome uvek treba naći meru, i pokušati naći rešenje „za buduće generacije“.

Dodatni veliki problem koji bih izdvojio pri prevođenju je to što prevodioci budu preterano pod utiskom engleskog izraza, i često koriste potpuno neprimerenu (englesku) konstrukciju rečenice. Tako sam viđao izraze „Direktorijum obriši:“ za „Directory to remove:“, itd.

A ja bih još dodao i problem navodnika: srpski jezik (pa čak ni engleski jezik) ne koristi "ovakve" navodnike, već „nešto“ drugačije ;-)

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Odgovor na temu

Au197/79
Zlatan Kadragić
Minhen

Član broj: 3556
Poruke: 772
*.ptt.yu

Sajt: aurelije.blogspot.com

+47 Profil

Re: Verzije softvera na srpskom jeziku

^{18.05.2003. u 17:12 - pre 267 meseci}

Da li prevođenje sučelja programa, dokumentacije i rečnika za proveru ispravnosti tektsa znači da se prevod mora uraditi i na ekavskom i na ijekavskom izgovoru? A da ne pominjem da se prevod mora uraditi i na našoj ćirilici i na našoj latinici.

Treba se zapitati šta rade institucije koje bi trebale da se brinu o našem jeziku. Šta rade filološki i drugi tehbnički fakulteti, instituti, akademije i matice. Ni sam ne znam koja je instirucija zadužena za standardizaciju jezika. Očito je da ta institucija ne radi svoj posao pa se javlja zbrka u terminima.

Lakše bi bilo kada bi se znalo šta ima prednost nad čime. Da se ono što se lako može prevesti usvoji prevedeno, ono što ne može da se prihvati u tačno određenom obliku. A trebalo bi pokušati i izmisliti neke prikladne termine za nešto što nije moguće neposredno prevesti. To ne znači nasilono prevođenje već kao što su npr. neki nazivi sportova prevedeni pa imamo košarku, rukomet, odbojku kao sasvim odgovarajuće termine koji su veštački stvoreni, a svi znaju kako se ti sportovi originalno zovu.

Naravno da će onima koji su svikli na originalne termine to biti odbojno, ali se to radi za ljude koji nemaju taj halo efekat, i kojima će to biti prirodno. A uobičajeno je da kada se prvi put u nekom tekstu pojavi taj prevedeni termin u zagradici se stavi kako se on piše i izgovara u originalu.

Ja bih hteo i da pohvalim prevodioce Mikro knjige. Oni ulažu puno truda da nađu smislene prevode i vrlo su uspešni u tome.

Bolje džaba ležat nego džaba radit.

Odgovor na temu