SMPS za pojacalo

Danas bio u sopingu, kupio 5 napajanja malo pcb-a i nesto delova...

Ne znam koliko drugi placaju napajanja ali ja kupio 3 po 150 i 2 po 100din pcb mislim da je vitroplast i uzeo jednu 19.5X7cm i 24X16cm 2 komada za 250din, samo jos treba delove da prodaju na pijaci i da ne gasimo lemilice

Od skupljih 1 je klasicno a 2 su neka duplo teza sa lepim hladnjacima i kondezatorima, zavojnice na sve strane od klasicnih mnogo bolje izgledaju...

Nisam probao ali za 150din a i prodavac kao nije probao pa ne zna, svejedno ako radi mozda ostavim jedno ali ako ne odmah ide skidanje sa ploce

Sutra necu moci nista da uradim jer nemam gde da odstampam za pcb pa cu samo izduvati ove i probati...

Pozdrav!

---

@aleksandara 93 obavezno premeri eltrolite pre upotrebe, tj kad vec rasturas premiri tad, videces da ni jedan nema naznacenu vrednost, krece se od 50 do 80% :)
A za VN elektrolite ako nema 400V verzija ja se ne bih igrao sa 200V (pa na red), Macola je vec objasnio zasto.

---

Ma cerupaj to ne rizikuj da stavljash u PC
Dobri donatori delova i zica a i kutija za projekte Ovde u Bg-u imas za 330din stari dobri pertineks 20cm x 30cm ako treba javi da ti posaljem link prodavnice u privatnoj poruci.

Sad sam video da si iz Svrljig -a Imam jednog prijatelja odatle i on kada je ranije dolazio kod mene u Vranje izadjemo na pice i kada ga neko pita odakle si? i on kada odgovori "Iz Svrljig - a" svi drugovi iz Vranja krecu da se smeju on decko gleda zbunjeno nishta mu nije jasno

E sad dole u Vranju postoji izraz "ISFRLJI GA" sto bi u prevodu znacilo "Izbacio sam ga" tako da kad je ovaj rekao odakle je, ovi su ga shvatili drugacije Tako da znas ako nekad idesh dole da se ne zeznes

---

Probao sve i bas ovi "kvalitetniji" ne rade, sa opterecenjem ili bez jedan uopste drugi na kratko dao 8.5V i toliko, mislio da jedan ostavim ali posto su neispravni "idu pod noz"

Od klasicnih 2 rade a iz 3 sam izvadio sraf pa je mogao svasta da uradi a i osigurac je odlemljen, necu ni da ga lemim jer sam ostavio jedno koje ima malo bolje hladnjake i kontrolu temp.

Naravno da necu u racunar da ga stavljam nego da imam pri ruci za autoradio, sijalicu i tako te stvari, u racunar ja imam napajanje koje skoro 10god radi tako da je to provereno jedino sam dodao hladnjak stavio jace mrezne diode i vece kondezatore...

@tesla017

Ne treba link za radnju jer sam ja uzeo 2 komada 24X16cm za 200din i to vitroplast, imao sam i vece komade ali i ovi su dovoljni...

Dobra fora za izraz ko ti je drug, mozda ga znam?

Pozdrav!

---

Prosla su vremena SMPS-ova koji su radili na 20-30KHz.

Za audio namene je dobro napravljen SMPS, posebno na >=100KHz, vec u znacajnoj prednosti za napajanje pojacavaca snage (objasnio sam razloge u nekom od prethodnih postova).

Za pretpojacavace se malo kompleksnije prave (uglavnom rezonantni, raznih tipova, sa sinusnim talasnim oblicima), ali kad se mogu vrhunski merni instrumenti sa osetljivoscu u rangu mikrofonskog pojacavaca napajati SMPS-om, i sto je najbitnije, to je vecinski slucaj kod najrenomiranijih proizvodjaca merne opreme, a sto onda ne bi mogli preamp-ovi.

Takodje, preamp je postao prilicno besmislena naprava (naglasavam ovo da me ne bi neko hvatao za rec i izazvao bespredmetnu raspravu) za one korisnike koji ne upotrebljavaju gramofon, mikrofon, i ton kontrole, jer tuner i CD-DVD plejer imaju toliki izlazni nivo da im je poteban atenuator za prikljucivanje na ulaz pojacavaca snage.

Dakle, kome ne trebaju prethodno nabrojane stvari, savrseno ce posluziti selektor ulaza sa nekoliko potenciometara iza, sa prednostima u odnosu na koriscenje preampa zbog neprisustva aktivnih komponenti za obradu signala.

Sto manja obrada, manje izoblicenje.

Pozdrav svima

Tri komada sredio ali jedan ima, bar meni, cudan trafo...

Trafo nema masu tj. na vrhu nema pletenice ali na sekundarnoj strani ima 8 nozica, da li je to neka druga vrsta trafoa ili je masa na nekoj od nozica i ako jeste kako da je nadjem?

Na prvoj i drugoj je jedan namotaj a drugi je na sve preostale tj. od 3 do 8 je svaka u spoju...

Drugi trafo ima 4 zice koje su pored mase i bile su zalemljene na mali pcb na koji je isao ventilator i ntc pa mislim da je samo za hladjenje napajanja i da meni nece koristiti nista...

Iz jednog napajanja izvadio veliku prigusnicu koja mi opet nece koristiti...

Pozdrav!

---

Paznja!

Nemojte za vase SMPS upotrebljavati toroidno jezgro koje ima namotaj motan samo jednom zicom i nalazi se ISPRED dioda za 3,3V u ATX-u.

To jezgro je namenjeno za MAG-AMP regulaciju 3,3V, ima pravougaonu histerezisnu krivu i NIJE namenjeno za filterske vec za regulacione aplikacije.

Njegova upotreba u filterskom delu SMPS je besmislena jer ce ga zasititi vec par stotina mA DC struje, sto je isto kao da ga niste ni stavili, samo ste "bacili" prostor namenjen njemu, i povecali termogene gubitke zbog zice na njemu.

Za filterske (i akumulacione (energy storage)) namene koristite iskljucivo toroidna feritna jezgra koja su bila IZA dioda u ATX napajanjima.

Pozdrav

E ovako, pravio bih po semi sa prve stranice samo stavljam 2 trafoa.

Gledam semu koju je @emiSar postavio (4 stranica) i uglavnom je slicna samo sto se ir ne napaja preko otpornika i ima 2 trafoa, ali ima neke sitnice zbog kojim moram da pitam...

Na svaki trafo ide redno blok od 1uF a na prvoj semi je 2.2uF, koji da stavim?

I na semi sa 4 stranice su izvodi trafoa prespojeni sem onih koji se koriste, da li je to potrebno raditi ili ne?

U prilogu je malo bolja slika trafoa koje imam, posto treba da budu identicni mogu 2 najmanji ili 2 najveci srednji imam 1 ali imam jos 1 takav na smps-u...

Pitanje je da li recimo najmanji i najveci trafo (sa slike) na istoj frekfenciji mogu dati istu ili pribliznu snagu?

Eto recimo na ovom pretvaracu da li isto snage dobijam ako stavim 2 najmanja ili 2 najveca trafoa?

Hvala!

---

Napajanje kola je nebitno kako je izvedeno. Na 4 stranici je data principijelna sema vezivanja dva trafoa
na jedan prekidacki par tranzistora. Velicina kapaciteta koja te buni nije u ovom slucaju puno bitna.Radit
ce i sa 1uF. Da bi sa jednog trafoa napajao jednu granu (pozitivnu ili negativne) i koristio dva trafoa
trafoi moraju apsolutno biti isti, znaci da su radili na istoj frekvenciji i davali istu snagu, znaci od istog
proizvodjaca. Isto tako se mogu vezati i dva razlicita trafoa , ako ce svaki napajati poseban uredjaj.-
pOz

---

Hvala na odgovoru...

Odradio pcb, zalemio vecinu delova tj. ostali elektroliti i trafo, za danas je dosta...

Narednih dana verovatno cu biti u guzvi pa necu stici da zavrsim, ali kad bude kompletno javljam se sa rezultatima!

Pozdrav!

---

Pozdrav svima!

Pokusacu da dodam nesto izvrsnim komentarima cenjenog emiSAr:

EmiSAr vam je lepo rekao najveci deo toga oko vezivanja vise trafoa na isti polumost.

Posto vam je najinteresantniji sklop bez povratne veze, tj. razne kombinacije sa samooscilujucim driver kolom IR2153(5) sa Mosfet-ima u izlaznom polumostu, "razgazicu" neke pojmove o takvim pretvaracima:

Izlazni polumost, koji je upravljan ovakvim kolom, ima konstantan PWM koji je priblizno u granicama od 2 x po 45-48% (respektivno za gornji i donji tranzistor).

Polumost se ponasa kao naponski izvor sa nepromenljivim talasnim oblikom. Sam izraz "naponski izvor" znaci da takvom polumostu izlazna otpornost (impendansa) teoretski tezi nuli, ili jos jednostavnije, kod kratkog spoja na izlazu, takav polumost bi trebalo da "da" teoretski beskonacno veliku struju.

Realno, izlazna impendansa takvog polumosta je reda velicine Rds-on samih Mosfet-a, a struja koju moze "dati" je onolika kolika je dozvoljena za pojedinacni Mosfet.
Preciznije, dozvoljena struja jednog polutalasa moze biti onolika koliko moze podneti jedan Mosfet.

E, sada tu postoji jedna interesantna "kvaka": posmatrano u vremenu, iz visokonaponskog kondenzatora (filtra za 325VDC), samo gornji Mosfet uzima energiju i to za vreme koje je malo krace od polovine perioda oscilovanja pretvaraca.
Posto je zakon odrzanja energije neumoljiv, sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora "pokriti" energetske potrebe celog perioda za dvostruko krace vreme, a pak iz toga sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora biti vise od dvostruko veca od srednje struje koja se "konzumira" iz Elko na 325VDC.
Posto je talasni oblik simetrican, struja donjeg Mosfeta mora biti jednaka stuji gornjeg.
Iz toga sledi jos jedan zakljucak: sto je trajanje provodjenja pojedinacnog Mosfet-a procentualno krace u odnosu na jedan ceo period, struja kroz njega mora biti veca da bi pokrila energetske potrebe perioda.

Dakle, polazna osnova za proracun potrebnih struja pojedinacnog Mosfet-a je (tipicno za ovakve pretvarace) Ipk_mosfet[A]=Pout[W]/325[V] x 2,75 (uzet je u obzir i KKD, tj. stepen iskoriscenja od tipicnih 0,8 za ovakve pretvarace) .

Iz prakticnih razloga kao sto su: nedostatak soft-start, smanjenje discipacije Mosfet-a, bezbedonosna rezerva itd., prethodno izracunatu vrednost treba pomnoziti bar tri puta.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prakticni obrazac bi glasio ovako: Ipk_mosfet[A] = Pout[W] / 325V x 8,25 , i to bi bila minimalna struja kojom Mosfet-i MORAJU raspolagati.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posto nema povratnu vezu, izlazni polumost nema nikakvu "svest" o broju prikljucenih potrosaca (trafoa).

Broj prikljucenih trafoa na njegov izlaz nije ogranicen.
Jedino ogranicenje je maksimalna struja Mosfet-a.

-----------------------------------------------------
Izlazni kondenzator: je nuzan zbog razdvajanja DC od AC komponente, moze biti jedan zajednicki za sve trafoe (pod uslovom da je svaki od njih potpuno simetricno opterecen, sa aspekta pojedinacnih polutalasa).

Posto takav uslov nije lako ostvariti, daleko je povoljnije staviti svakom trafou svoj serijski kondenzator.
To pouzdano sprecava DC bias svakog jezgra pojedinacno, koji bi mogao poticati od asimetrije talasnog oblika, ujedno je bolje sa aspekta hladjenja kondenzatora, jer kada ima vise kondenzatora raste im ukupna povrsina hladjenja.

Kako odabrati velicinu serijskog kondenzatora?
Na sledeci nacin: reaktansa (Xc) serijskog kondenzatora mora biti mnogo manja nego sto je preslikani otpor primara (da bi na samom kondenzatoru bio manji pad napona).

Treba ici bar na faktor Xc = Rac/30(ili vise). Prakticno, pozeljno je da serijski kondenzator ima sto vecu vrednost, ali iz prakticnih razloga (cena i gabariti), nema potebe za preterivanjem.

Preslikani otpor primara (Rac) se pronalazi na sledeci nacin (najjednostavnija varijanta za ovu svrhu upotrebe):
Razmatracemo pojedinacni trafo i njegov kondenzator postavljen serijski sa primarom, kao i ocekivanu snagu koja ce se crpsti iz doticnog trafoa.

Iprim[A] = Pout[W] / 160V,

Rac[ohm] = 160V / Iprim,

Xc = Rac/30,

Xc = 1/(2 x Pi x f0[Hz] x C[F])

Pisao sam ovako linearno i postupno (namerno bez koriscenja jednog kompleksnijeg obrasca) radi boljeg razumevanja medjusobnih relacija.
-----------------------------------------------------------------------

Toliko za sada.

U sledecem postu cemo nastaviti o mogucim nuspojavama i dodatnim mogucnostima vezanim za odabir serijskog kondenzatora.

Pozdrav

Nasao na izgled isti trafo...

1 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 04C donja JS0436
2 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 03C donja JS0400

E sada da li su ove razlicite oznake nebitne a oni isti ne znam ali od ovoga slicnije ne mogu da nadjem...

Kada ga zavrsim i probam na pojacalo videcu sta se desava.

Pozdrav!

---

Aleksandre dal se meni cini ili su transformatori razliciti i u velicinama? Ne znam bash dal bi tako moglo probaj da nadjesh 2 identicna transformatora i po velicini i po oznakama...

---

EI-33 bi trebalo da oznacava velicinu (33mm) ...

BTW: Vidim da je radila i pegla za silkscreen? :)

---

Ne, 33mm sirina 12.6mm debljina a visinu ne mogu da izmerim precizno ali lenjirom je ista na oba trafoa...



Nisam hteo da radim ali je strana sa vodovima odlicno ispala tj. pogodio sam vreme i temperaturu (ima slika kako izgleda papir nakon peglanja) pa sam morao da uradim i sa gornje strane...

E sada posto ja nisam menjao pcb nego sam prvo peglao ceo smps sa 1 trafo a posle isekao papir samo gde stoji trafo i sekundarna strana (ne umem bolje da objasnim) pa onda peglao pola smps i bas to drugo peglanje pomerio se malo papir i toner se razlio, tako da je mrezni deo sa 1 trafo ispao ok a za drugi trafo nije dobro a ja nisam mogao opet da peglam i ostavio tako bitno da su vodovi dobro ispali.

Pozdrav!

---

Na fotografiji mi deluje jedan veci manji

Sto se tice gornje strane raspored elemenata ja kad radim shtampu odozgo peglom radim na sledeci nacin:
-Uzmem najtanju i najfiniju smirglu koja postoji u prodavnici
-Uzmem mer za staklo i isprskam plocicu i onda finom smirglom smirglam kad se osushi opet se isprska na kraju operes plocicu vodom obrishesh pa je za svaki slucaj obrishesh alkoholom dobicesh fino osmirglanu gornju stranu nece biti mazno i sjajno nego belicasto posle izbusis nekoliko rupica i zicom stegnesh sa svih strana pcb time si dobio poklapanje gornje i donje strane a i ta zica ce da ti drzi foto papir pa nece da izmrda

Evo primera kako moze da se uradi gornja strana peglom:





p0z

---

@aleksandara 93

Oba transformatora nose ista jezgra i, posto ih vec premotavas, mozes ih slobodno upotrebiti.

Pozdrav

Epa vidis bas zbog neravnina je meni se pomerio papir, pcb je takav ima tackice odozgo...

Ja radim po @44250 savetu, izbusim dijagonalno 2 rupice (gornja leva donja desna ili obrnuto) stavim papir i iglom prodjem kroz papir i rupe na pcb-u.

E sada moguce da sam malo zadrzao peglu pa sklonio igle i da je zbog toga se pomerio papir no nebitno to je samo deo sa trafo i njegovom sekundarnom stranom, mrezni deo i prvi trafo su skroz ok ispali, ne utice na nista sem na izgled koji je u ovoj prici skroz nebitan...

Fet-ovi su 20A:3=6.6666 pa podeljeno sa 1.4142 i puta 165 bude 777W*70%=544.47W, ako sam negde zeznuo racun ispravite me...

Moram da pitam jos nesto, ne daje mi mira

Na kolikoj frekfenciji radi pretvarac i da li se ona moze menjati tj. na 3 pinu IR2153 stoji 560pF a na semi koju je @emiSar postavio stoji 1nF i na pcb rasporedu nije stavljena vrednost nego zvezdica-da se izracuna, da li taj blok odredjuje frekfenciju ili je ona za ic fiksna?

Pozdrav!

P.S @macolakg ne premotavam transformatore, da li je to neki problem?



_{[Ovu poruku je menjao aleksandara 93 dana 15.08.2012. u 01:54 GMT+1]}

---

Frekvencija moze da se menja i upravo sa tim kondenzatorima.

A ovo sto si pitao da li se premotava trafo to i mene interesuje, nikako mi ne ide u glavu kako trafoi iz PC napajanja bez premotavanja mogu da se iskorise za dobijanje > 40VDC? a da rade u "slicnim" uslovima (rada freq, primarni napon i drive)? Po meni je to nemoguce :)

---

Razmatracemo i dalje ove SMPS koji su najzastupljeniji na ovoj temi, SMPS bez povratne veze (naponski generator pravougaonog signala).

Dakle, u prethodnom postu smo zakljucili da su takvi SMPS naponski izvori i da imaju veoma nisku izlaznu impendansu.

Zbog veoma niske izlazne impendanse, takav generator ce beznacajno promeniti izlazni napon u zavisnosti od opterecenja.
Njegov izlazni napon je pretezno diktiran naponom napajanja, i srazmeran je istom.
Takodje se talasnost ulaznog ispravljaca (325VDC) direktno prenosi na izlaz, srazmerno transformacionom odnosu (ali procentualno ista).
------------------------------------------------------------------------------------
Nastavak o kondenzatoru koji je serijski povezan sa primarom transformatora u SMPS...

Nuspojave koje se mogu dogoditi kod izbora ovog kondenzatora:

Za razliku od rezonantnih LLC ili CCL konvertora, kod naseg SMPS (bez povratne veze), se serijski kondenzator bira tako da rezonantna ucestanost magnetizacione induktivnost primara u interakciji sa njim ima mnogo nizu rezonantnu ucestanost od radne ucestanosti SMPS.
Sama nasa teznja da nam Xc bude sto nizi, da bi smo smanjili pad napona na kondenzatoru, "smesta" rezonantnu ucestanost naseg kondenzatora i primara trafoa bukvalno u audio opseg (izmerite, izracunajte, pa cete videti :-).

Retko se dogodi, ali se moze dogoditi, da nam izlazna akumulaciona zavojnica sa izlaznim Elko ima istu ili blisku rezonantnu ucestanost sa rezonansom primar-njegov kondenzator.

Takav splet okolnosti moze lako dovesti do nevolje. Naime, u izlaznom naponu ce nam se pojaviti snazna talasnost u audio opsegu, cesto propracena neprijatnim zvukom iz trafoa, i pregorevanjem SMPS za nekoliko desetina sekundi.
Ako se nesto takvo dogodi, onda se mora povecati ili kondenzator serijski sa primarom ili izlazni filterski Elko.
Krivac moze biti slucajno poklopljena rezonansa ova dva kola, i na prvi pogled neobjasnjivo pregorevanje potpuno ispravno sklopljeng SMPS. Pojava spregnute rezonanse ova dva kola moze biti toliko snazna da "povuce" radnu frekvenciju IR2153(5) kroz parazitne kapacitete Mosfet-a ili zbog nezeljene povratne veze zbog pada napona na PCB koji izazovu enormne struje, svakako sa fatalnim posledicama. Posebno je osetljiva veza kroz koju se puni boost kondenzator za gornji gejt i veza Vss IC kola sa donjim sorsom, i ako su te veze korektno izvedene, onda je veoma mala verovatnoca nadsinhronizacije kola. Kako se ta veza najkorektnije izvodi moze se naci u IR aplikacionim notama oko charge-pump drivera.

Bitno je da rezonantne ucestanosti primar-kondenzator i akumulaciona zavojnica-Elko nisu iste ili bliske, i da se razlikuju bar za red velicine.

Kod SMPS sa povratnom vezom je situacija daleko neprijatnija. Frekventna kompenzacija povratne veze upravo ima najvecu odgovornost za potiskivanje ove dve pomenute rezonantne ucestanosti, a SMPS sa povratnom vezom ima jaku "sklonost" ka sub-oscilacijama na jednoj od njih :-).
To cini lanac povratne veze puno slozenijim kod neprijatnog "pogotka" gde nam se ove dve rezonanse priblizavaju.
Uvek je jednostavnije potruditi se da ih "razmaknemo" i to povecanjem kondenzatora, cim istovremeno dobijamo nizi Xc ili bolju filtraciju, zavisno od toga koji povecamo.
-------------------------------------------------------------------------------------------

Mogucnosti koje se mogu dobiti namernim dovodjenjem rezonantne ucestanosti primara i serijskog kondenzatora, blizu radne frekvencije SMPS:

Serijska veza kondenzatora induktivnosti i otpora je kompleksna stvar (to je u stvari slika naseg transformatora, tj. tako ga "vidi" sam polumost). Necemo ulaziti u dublju vektorsku analizu takvog kola, jer koga to zanima on ce se pozabaviti literaturom koja obradjuje takvu oblast.

Napisacu nekoliko smernica koje ukazuju na neke medjusobne relacije, da bih plasticno opisao dogadjaje.
Cilj mi je da vam stvorim intuitivni obrazac u nacinu razmisljanja koji ce vam omoguciti predvidjanje dogadjaja kod izmena velicina odredjenih komponenti.

Primar naseg trafoa se moze posmatrati i kao cista magnetizaciona induktivnost primara, kojoj je paralelno spojen Rac (preslikan otpor potrosaca na sekundaru). Takvo kolo ima reaktansu gde je znacajan udeo induktivnost, radi boljeg shvatanja reci cu i da se osim otpora potrosaca na primar preslikava i induktivitet akumulacione zavojnice (onog naseg mnogopotezanog toroida u izlaznom filteru).

Upravo zahvaljujuci prisustvu induktiviteta izmedju ispravljackih dioda i izlaznog Elko, mi na primarnoj strani dobijamo dominantno induktivno opterecenje, zahvaljujuci kom struja primara lagano narasta u vremenu.

Kada nemamo akumulacionu zavojnicu, na primar se preslikava kapacitet izlaznih Elko, opterecenje Mosfet-a je dominantno kapacitativnog tipa i oni su ugrozeni veoma velikim udarnim strujama na pocetku svakog polutalasa SMPS, tome se pridruzuju i ogromne udarne struje izlaznih dioda koje naravno teku, a kuda ce nego kroz izlazne Elko, rapidno im degradirajuci vek i jako smanjujuci kvalitet filtracije zbog velikog pada napona na njihovom ESR i ESL. To su naravno veoma nepovoljne pojave za jedan SMPS koje izbegavamo stavljajuci akumulacionu zavojnicu izmedju dioda i izlaznog Elko. Zavojnicu takodje nazivamo i prigusnicom. To je izvrstan izraz, jer na pravi nacin opisuje jednu od njenih vaznih osobina. Ona upravo prigusuje nagle promene jacine struje i tezi da ih ucini monotonim.

Kod ovde najvise obradjivanih SMPS bez povratne veze, akumulaciona zavojnica ne moze uticati na lanac povratne veze, jer povratna veza ne postoji, i sto je veca njena induktivnost, raste kvalitet filtracije, vek Elko, i sve je "mekse" opterecenje Mosfet-a. Gde je granica njenog povecavanja? Granica se nalazi tamo gde postanu preveliki termogeni gubici namotaja, gde se priblizimo njenom zasicenju zbog DC bias, i gde postane neprakticna njena fizicka velicina.

Kod SMPS bez povratne veze se moze filtracija izuzeno poboljsati spajanjem dva toroidna jezgra lepljenjem da bismo dobili jedan toroid sa dvostrukim poprecnim presekom jezgra i motajuci takav par istim brojem navoja kojim bismo motali jedno jezgro. Takvim potezom necemo zasititi ni jedno jezgro, a filtracija ce nam biti bolja oko 4 puta nego sa jednim jezgrom.

Nego da nastavimo o kondenzatoru...
Xc kondenzatora je suprotna reaktansa od induktiviteta primara (nema ovde dovoljno prostora, koga vise zanima neka pretrazi literaturu), i zbog toga se njegova vrednost ODUZIMA od reaktanse primara. Kroz primar naseg transformatora ce teci VECA struja sa prisustvom serijskog kondenzatora, nego kada njega ne bi bilo!
Trend delovanja je takav da kada Xc raste, raste i struja kroz magnetizacionu induktivnost primara.
Dakle, SMANJIVANJEM kapaciteta serijskog kondenzatora mozemo POVECATI struju primara.
Promene postaju dramaticne kada se rezonantna ucestanost primar-kondenzator priblizi ucestanosti naseg pretvaraca.
Ako Xc postane jednak Xl magnetizacione induktivnosti primara, naci cemo se u rezonansi, i ta dva reaktivna otpora ce se medjusobno ponistiti. Preostace nam samo termogena otpornost primara, i struja primara moze doseci enormnu vrednost.
Istovremeno nam naponi na pojedinacnim elementima (primar, kondenzator) takodje dostizu enormne vrednosti.
Na krajevima kola taj napon se ne pojavljuje jer na pojedinacnim elementima ima suprotan fazni stav.

Dakle, novi i kompletniji zakljucak: SMANJIVANJEM vrednosti kondenzatora serijski vezanog sa primarom, mozemo POVECATI i STRUJU i NAPON primara, povecavajuci pri tom snagu primara kao UMNOZAK ove dve velicine, i to sve do tacke kada Xc pocinje da bude veci od Xl, tada struja ponovo opada (levi bok rezonanse).

Pitacete se cemu to moze posluziti?

Primeri:
-Kada imamo vec namotan transformator gde nam izlazni napon nije "za malo" dovoljan, smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora ga mozemo povecati.

-To se moze uraditi i sa najobicnijim mreznim transformatorom. Puno puta sam obicne male mrezne transformatore "nabildovao" za par nedostajucih volti na sekundaru, da bi stabilizator iza imao ispravnu funkciju, dodajuci mu kondenzator serijski sa primarom. Tako mu se poveca opterecenje, ali ako to uradimo u razumnim granicama (10-20%), godinama ce to ispunjavati funkciju bez problema (jer posto mu je bio nizi napon, i nije bio maksimalno opterecen).

-Imamo mrezni transformator sa primarom za 380 (sada 400) VAC, a odgovara nam njegov sekundar.
Serijskim kondenzatorom koji je pravilno izabran mozemo "glatko" dobiti tih 400VAC na njegovom primaru (moze i mnogo veci napon, ako se vise priblizimo rezonansi :-), sa napajanjem od "obicnih" 230VAC.


Itd... Smer delovanja ste shvatili. Vazi kako za mrezne, tako i za SMPS transformatore.

Takvom metodom se moze korigovati napon vec namotanog transformatora (ka visem naponu), a bez njegovog premotavanja.
---------------------------------------------------------------
Eto, to je to.

Pozdrav svima