[Medicina] Holesterol, pitanje...

Ustanovio sam da imam povisen holesterol i da je on iznad referentnih vrednosti koje su navedene na izvestaju jedne BG labaratorije.

Holesterol mi iznosi 6.5 (sve ispod 5.2 je ok), ali tu su i poviseni trigliceridi 2.4 (sve ispod 1.8 je ok)...e sada mene interesuje koliko je ovaj rezultat ozbiljan...? konkretno sta se smatra jakooo rizicnim koje/kolike vrednosti, tj. kada se preporucuju lekovi za probleme sa povisenim holesterolom?


Hvala...

---

Prvo korigiraj prehranu na 3-4 mjeseca pa ponovi testove.

Malo je fascinantno da si ti dosao od doktora da postavis ovo pitanje na jednom IT forumu.

---

Postoje bolji nacini od promene ishrane. Najveci deo holesterola se proizvodi u samom telu a manji deo se unosi ishranom tako da je najbolje da se malo vise bavi sportskim aktivnostima da bi smanjio holesterol. U svakom slucaju ako nisam u pravu ubrzo ce me demantovati oni koji su upuceniji od mene. Npr. Dejan zvani superbaka (veterinar) ili Goran zvani Dark Icarus (student medicine) ali mislim da to mozes da proveris i preko gugla. Svojevremeno smo imali jednu temu o przenju jaja gde je raspravljano i o tome ali nazalost neko je obrisao tu temu a ja ne znam zasto.

Pogledaj!
http://zdrav_zivot.t35.com/tekstovi/holesterol.html

---

prvo, ovo jeste prevashodno IT forum ali takodje ima tema koje se bave i medicinom...bar sam ja video... :)

drugo, nisam dosao od doktora vec iz LABARATORIJE kako sam i naveo u samom postu.

trece, ako nemas sta da kazes konstruktivno na postaljenu temu nemoj ni da odgovaras na istu, jednostavno je ignorisi.

nadam se da ces ovo shvatit dobronamerno.

poz.

---

Pa kada me već prozivate reko' da se javim... Pa, sve iznad referentnih vrednosti je alarmantno, ali (uvek ima neko ali) sve zavisi od toga koliko godina imaš i kakvim se životom baviš. Npr. ako bi mi sa ovakvim rezultatima došao sportista od 20 godina pod hitno bih ga slao na dalja ispitivanja. Međutim, što čovek više stari to se njegov organizam slabije bori protiv holesterola, a što je čovek gojazniji to je veća koncentracija lipida u krvi. Takođe, bitno je da kažeš da li si dijabetičar, da li si pušač, da li je neko u porodici imao dijabetes ili srčane tegobe itd. (neki ljudi genetski bolje podnose holesterol od drugih).

E sad, kad kažem alarmantno... ne bih da širim paniku.
Nadam se da je svima jasno da čovek, ma koliki holesterol ima, nije ni u kakvoj trenutnoj smrtnoj opasnosti. Međutim, visoke koncentracije holesterola mogu i hoće ubrzati aterosklerozu, koja se javlja pre ili kasnije kod svih, a koja je odgovorna za većinu stečenih kardiovaskularnih bolesti - npr. ishemijske bolesti srca (ovde spadaju angina pektoris i srčani infarkt), aneurizme... itd.

Na primer, ako neko ima holesterol 6.0 to samo znači da ima 20% više holesterola od nekoga ko ima koncentraciju 5.0 (što je, videli ste i sami, normalno), što opet samo znači da će takav čovek imati ~20% bržu aterosklerozu. Ovo može da ubrza pojavu srčanih tegoba. Tužna istina je da sve nas čekaju srčane tegobe pre ili kasnije, samo je pitanje da li će nas strefiti u šezdesetoj ili četrdesetoj godini života.

Dakle, ne postoji neka granična alarmantna vrednost - naprosto, što veća koncentracija holesterola, to veći stres za krvne sudove. Moja preporuka je ista stara dosadna priča: više fizičke aktivnosti, više vitamina, manje masne hrane, prestati sa pušenjem, manje stresa (pritisak užasno utiče na aterosklerozu!)... ukratko, ono što doktori, u svojoj beskrajnoj "mudrosti", hoće da vam kažu: potpuno promenite način života preko noći i biće sve u redu.

I da, mala tajna koju vam verovatno neće reći u ordinaciji... alkohol usporava aterosklerozu. Jedna čašica dnevno čini čuda ... (ne više od toga, doduše, jer od previše alkohola, sa druge strane, propada jetra, pa opet niste ništa postigli.)

Inače slažem se sa srkijem da mnogo veća količina holesterola nastaje u telu nego što se unosi hranom (70%, ako me pamćenje služi), ali, u ovom slučaju, povišeni trigliceridi ukazuju da je problem verovatno u ishrani, ili gojaznosti, ili možda naprosto tvoj metabolizam ne toleriše masti toliko dobro. Ovde bi pomoglo ako bi imao rezultat pojedinačnih holesterola (LDL, VLDL, HDL).

I pssst! Nemojte da kažete nikome da nagovaram narod da pije!

---

Hvala Dark Icarus.....

Konkretno evo rezultata:

Holesterol 6.5 (3.6-5.2 ok)
HDL 1.32 (0.9-2.0 ok)
LDL 4.09 (preporuceno<3.9)
Trigliceridi 2.4 (0.6-1.8 ok)

godina: 29
nepusac, 1.78/85 kg (ne bas gojazan ali sa par kg viska), krvna grupa A+

koliko sam ja shvatio, a+ krvna grupa iz nekih razloga 'lako' prima masnoce. napominjem takodje da je ovo porodicni problem (ukazuje na genetsku naslednost). mozda cak ovo moze i da ukazuje na slabije funkcionisanje jetre, koje ustvari pravi filter i cisti krv od masnoca....

uglavnom, bez slatkog, od mesa riba i piletina, razani hleb, sve pripremano na maslinovom ulju (koje i popiti po malo svaki dan+jabukovo (divlje) sirce), jogging par puta nedeljno i ovo bi trebalo biti smanjeno...

poz...

---

Hm LDL su ti koji su opasni ("loš holesterol"), što više HDLa to bolje ("dobar holesterol")... Ovo već nije toliko loš rezultat, LDL je samo blago iznad granice. Ne bi škodilo da ga smanjiš; ali evo, recimo, pre dvadeset godina ovo ne bi bilo smatrano za povišenu koncentraciju LDLa. (Kako godine prolaze, lekari i biohemičari snižavaju dozvoljene granice jer ljudi žive sve nezdravije).

Inače LDL holesteroli nisu jadni krivi nizašta, oni samo izvršavaju svoju funkciju.
Možda će pomoći ako održim malo predavanje o holesterolima (i vi ostali da obratite pažnju!)

---

Za početak, bitno je da znate da naše ćelije koriste mitohondrije da bi dobijale energiju putem oksidativnog metabolizma. Ovo je efikasan način dobijanja energije, ali takođe vrlo destruktivan - jedan naučnik na BBCu je izjavio "zamislite da imate nuklearni reaktor u dvorištu". Samim tim, ovaj nuklearni reaktor ima svoj "toksični otpad" - konstantno se dešava oksidacija lipida i holesterola u ćeliji. Ovako oksidisani lipidi nam ne služe ničemu, i zato se moraju odstraniti iz ćelije. Njihovo krajnje odredište je jetra, koja je bukvalno deponija organizma.

"Holesterol" je nepravilno korišćen izraz koji se u razgovoru koristi da obuhvati lipoproteine krvi. Lipoproteini se najbolje mogu opisati kao proteinske kesice ispunjene mastima. Postoje sledeće vrste lipoproteina:

Hilomikroni
Nastaju u crevima. Ćelije creva (enterociti) apsorbuju mast iz hrane i pakuju ove masti u kuglice koje bivaju momentalno transportovane do jetre. Ove masnoće nisu štetne i nemaju uticaja na oštećenje krvnih sudova.

VLDL (Very Low Density Lipoproteins)
Nastaju u jetri, i bivaju poslati na misiju kroz krvotok da iz ćelija preuzmu višak masti i oksidisanog holesterola. Zamislite ih kao cisterne koji prenose onaj naš toksični otpad do deponije (jetra). Kako prolaze kroz krvotok, tako akumuliraju sve više i više ovog toksičnog otpada, i njihova se gustina povećava. - oni postaju LDL.

LDL (Low Density Lipoproteins)
Nastaju kada se VLDL napune defektnim, oksidisanim "otpadom" ćelije. VLDL cirkulišu kroz krv na putu do jetre. Na ovom putu, posebno ako čovek ima mnogo LDL-a i/ili visok pritisak, deo ovog toksičnog otpada će se ugraditi u krvne sudove i nema ničega što to može da spreči.

Kako godine prolaze, nekada elastične arterije postaju sve bolesnije i rigidnije (ovo se zove ateroskleroza), što povećava krvni pritisak, što, opet, povećava aterosklerozu... i tako se stvara začarani krug.

HDL (High Density Lipoproteins)
Takođe se prave u jetri, njihova jedina funkcija je da kruže krvotokom i da skupljaju toksični otpad pohranjen u zidovima krvnih sudova. Drugim rečima, njihov posao je da "čiste" prosuti toksični otpad i tako umanjuju štetu koju načine LDL na njihovom putu do jetre.

Jednačina je jasna - što manje toksičnog otpada, to manje oštećenje krvnih sudova.

---

Uz ovako rigoroznu dijetu koju si naveo, LDL (i, posebno, trigliceridi) bi MORALI da ti padnu na normalne nivoe.

---

Jedno pitanje (vec dugo me muci): Da li HDL, ili bilo sta drugo, moze da oporavi ateroskleroticne krvne sudove, odnosno da izvuce iz njihovih zidova naslage LDL, ili je to ireverzibilan proces?

u pitanju je kalcifikacija koja potom nastaje tako da je to ireverzibilan proces...

Pa sad... poenta je da HDL stvarno "izvlači" štetne materije iz zidova krvnih sudova, ali ne onolikom brzinom kojom se one deponuju zahvaljujući LDLu. Tako da kada se sve sabere i oduzme, samo usporavaju aterosklerozu, ne mogu da je obrnu. A i kada bi ispumpali sve lipide iz aterosklerotične ploče, kao što reče superbaka, ostaje činjenica da je zid već otvrdnuo i kalcifikovao.

---

Malo sam prezvakavao ove informacije koje si nam dao o VLDL, LDL i HDL i nekoliko hipoteza (verovatno su bez blage veze, nisam lekar ni biolog, ali kao potencijalni pacijent voleo bih da saznam zasto) iskrsava:

Osim vec zapazeno blagotvornog dejstva HDL, mozda bi i uvodjenjem dodatnog VLDL, stimulisanjem povecane sinteze u samom organizmu, ili uvodjenjem spolja, bilo spreceno zasicenje VLDL i njegov prelazak u opasni LDL?

Masna hrana zivotinjskog porekla je ocigledno stetna zato sto sadrzi dosta "otpadnih materija" organizma iz kog potice.

Ciste masti zivotinjskog porekla (iz potkoznog masnog tkiva, odnosno rezervnih depoa organizma - bela slanina, topljena mast) su verovatno manje opasne od masnoca deponovanih u misicima i drugim tkivima ("sareno" meso, panceta, vrat, itd.). Trebalo bi da to vazi i za mlecnu mast jer nije logicno da se mladuncima iz organizma majke prosledjuje nesto sto bi na njih imalo stetno dejstvo, pogotovo u periodu razvitka. Stetnost "decije hrane" i mesa mladunaca u ishrani odraslih je mozda posledica prisustva hormona koji podsticu celijski metabolizam a time i stvaranje vise toksicnih produkata.

Verovatno u nekim organizmima VLDL skuplja i ono sto ne treba, odnosno masnoce koje nisu toksicne, pa bi mehanizam stetnog delovanja ishrane bogate mastima bio u tome sto ometa ciscenje organizma od toksicnih masnih produkata celijskog metabolizma "konkurisanjem za resurse" (VLDL). Time (ostecenjem tkiva toksicnim materijama koje su trebale biti odnete sa mesta nastanka u jetru na vreme, a nisu) bi bilo objasnjeno povecanje rizika od raka usled ishrane bogate mastima. Znaci, na neki nacin, tu mozda postoji trade-off izmedju rizika od nastanka raka i rizika od nastanka ateroskleroze tj. postoji trougao proizvodnja-odnosenje-eliminacija (u jetri ili misicnom tkivu) toksicnih lipida?

Poprecno prugasto misicno tkivo kada obavlja rad, mozda bar delimicno moze da "trosi", odnosno razgradi i toksicne masti, slicno jetri, cime skracuje njihov put kroz krvotok i rasterecuje jetru - to bi objasnilo blagotvorno delovanje fizicke aktivnosti.

Spomenuli ste da je kalcifikacija ireverzibilna, pa, da li kretanje i prisustvo mehanickih talasa (zvuka) u tkivu moze da ometa kalcifikaciju, odnosno da "lomi" i "usitnjava" mineralne naslage? Kako stoje stvari sa kiseloscu ( znate ono - jabukovo sirce je dobro za srce i krvne sudove :-) )? Posto se i alkohol metabolise u sircetnu kiselinu, mozda je u tome razlog sto Dark Icarus ima razloga da ga preporuci? I treca stvar, opet fizicka aktivnost -> proizvodnja mlecne i mokracne kiseline koje se izlucuju znojem i mokracom, ali prethodno prolaze kroz krvotok.

Zasto antipiretici (aspirini, ibuprofeni, paracetamoli) i usporavaju aterosklerozu i smanjuju rizik od nastanka kancera? Ako sam u pravu da su ove dve stvari medjusobno u konkurentnom odnosu, tj. da postoji trougao nastanak-odnosenje-eliminacija (u jetri ili misicnom tkivu) toksicnih lipida, onda mora biti u pitanju uticaj na jednu od njih. Izgleda najverovatnije da vec samo stanje upale dovodi do skoka proizvodnje toksicnih materija, jer kako sam cuo, izbor (tj. hemijski sastav) antipiretika nije od znacaja za ovo njihovo usputno dejstvo. To nas dovodi do novog pitanja vezanog za analizu krvi: da li sedimentacija, cija povisena vrednost obicno prati upalu, ima korelaciju sa nivoom opasnih lipida (onih koje VLDL skuplja) u krvi? Da li postoje testovi za to ili se smatra da nema potrebe za tim, kad imamo fizicku pojavu - sedimentaciju (talozenje) koja se moze meriti prostim posmatranjem i merenjem vremena, bez skupih reagenasa? Ako bi se pokazalo da ta korelacija postoji, koja je tu uzrocno-posledicna veza u pitanju?

Usput, jos jedan argument za vezu sedimentacije i nivoa toksicnih lipida u krvi: posto znamo da maligne celije imaju ubrzan metabolizam, te je za ocekivati da proizvode drasticno vece kolicine toksicnog otpada, mozda je to razlog zasto drasticno povecani nivoi sedimentacije mogu da budu indikacija da negde u organizmu postoji maligni tumor?

Evo i nekih mogucih zakljucaka:

- Svako trosenje energije u organizmu koje nije praceno radom misica je opasno za organizam. Znaci, ko radi umno, bolje bi mu bilo da se rastura od rekreacije, u ukupnom iznosu mehanickog rada (rada u smislu u kom fizika upotrebljava taj termin) vise nego neko ko ne upotrebljava mozak.

Medjutim, i to ima svoje limite, nije dovoljno osloniti se samo na kapacitet "odvoda" (jetra, misici) u organizmu, a sa druge strane trpati bez ogranicenja. Osim toga, od glave do najblizih velikih misicnih grupa i jetre je daleko, pa je rizik od ateroskleroze krvnih sudova mozga uvek povecan u odnosu na druge delove krvotoka.

- Utvrdjeno je da manjak hrane dovodi do produzetka zivotnog veka organizma. OK, manjak goriva => manjak otpadnih materija, to nije toliko tesko povezati... ali da bi bio koristan (citaj: placen) clan ljudske zajednice, moras da raspolazes sa dovoljno energije da radis svoj deo posla u njoj, po mogucstvu intelektualnog (korisniji, trazeniji).

Ne znam da li antipiretici usporavaju arterosklerozu, ono zasto se cesto uzimaju, preciznije aspirin je da sprece nastanak tromba i zacepljenje skleroticnih krvnih sudova, sto na kraju uglavnom i dovodi do smrti. Aspirin inhibira ciklooksigenazu jedan od enzima trombocita u okviru kaskade koja dovodi do agregacije i zgrusavanja plocica. Pa se tako preporucuje ljudima sa takvim problemima svakodnevno uzimanje aspirina.

Alkohol .... hm, sad sam nesto razmisljao, i znas sta je salec, nije fora sa kiseloscu ili bilo kakvim promenama pH vrednosti, nasi oragnizmi imaju mocne mehanizme za regulaciju pH i generalno tesko je pomeriti te vrednosti jer sistem gotovo trenutno reaguje i koriguje promene (mada je dovoljna i krv kao pufer).
Zanas sta ce biti, bar ja mislim, posto se alkohol izmetabolise i dobije sircetna kiselina -> dobili smo najboljeg rastavraca za holesterol. Sam hoesterol se i sintetise iz sircetne kiseline i u njoj se odlicno rastvara. Tako da je to mozda mehanizam koji zadrzava holesterole vise u krvi nego na zidovima sudova...

p.s. ej, salec bas me interesuje cime se inace ti bavis ?

---

"Valjam neku robu..." .

("embedded systems"- ) programer ... a zanimanje za medicinu je iz cisto hipohondarskih razloga .

Uz to, svako od nas ima nekog kog je nekad, (uvek) prevremeno, izgubio od bolesti, pa osetio zelju da uzvrati, a ne zna kako, niti mu je to poziv... al' racunas, glupa pitanja ponekad mogu da osvetle problem sa neke druge strane

to se jednostavno kaze ovako:
bez belog brasna
bez belog secera
bez kante za smece (prase bilo koje godiste. to sto moze da se ugoji i
od papira mora da ima svoju cenu)
bez plastike (ukljucujuci i mesa koja se jedu. ne misli se samo na
plastiku, vec i na konzerve)
unos integralnih zitarica
spremanje na maslinovom ulju (naravno hladno cedjenom)
svi jogurti (domaci i strani) bez voca (mogu oni sa ukusom voca) -
preporucujem somboled AB visnja 0.1% mm
zrno badema posle obroka

integralne grisine su przene (u ko zna kakvom) ulju
ne izbacivati hleb
ne izbacivati meso

ovo je opsta prica. za pojedinosti, naravno kod doktora ili
nutricioniste sa analizom krvi.

rezultati vec u prvih nekoliko dana, sto se spavanja i probave tice. a
kilaza i "holesterol" u nekih 30 dana.

svidja mi se sto se bavite i ovakvim stvarima.
evo ja sam pre godinu dana imala problema kao i momak na pocetku price,izbacila sam meso ,belo brasno i so/ne skroz/i sada nemam problema sa holesterolom
ali evo doktor ica kaze da imam pocetak angine pektoris?????
pa valjda se i to leci

...Pre par dana sam uradila analizu krvi i imala sta da vidim 9.4 mmol/l (3.0-7.0) holesterol i 3.07 mmol/l (0.60-1.70) trigliceridi....ostala sam u nedoumici KAKO,kad ne jedem masno,slatko,ne jedem meso...tj ishrana mi je bazirana na povrcu...inace visoka sam 174cm,51-2kg, 32god,pusac, ne pijem nikad alkohol.....

Treba mi savjet sta da radim,kome da se obratim jer prateci forum shvatila sam da ovo nije ni malo bezazleno....i ako sam ja to olako shvatila